Zakonopravila

Iako je počeo sa mašinkama: zločini bez kazne

 

Dinkića za svedoka saradnika

 

Zašto je ovaj "sve i svja" u svim novijim srpskim vladama ostao nekažnjen i pored sveg zla koje je učinio i, čak, patentirao, analizira Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Kritikujući partokratiju, koju uz centralizam ubraja u najveće probleme Srbije, Mlađan Dinkić je naveo da je pravilo postavljanja partijskih kadrova u javnim preduzećima dovelo Srbiju do ruba propasti. "Sreća je Srbije što nema u partokratiji nijednu atomsku centralu. Kada bi partije postavile direktora atomske centrale, ubio bi Srbiju - ko zna kakva bi se havarija dogodila". Nama, međutim, ne treba atomska bomba, jer - mi imamo Dinkića. Dinkić je najavio da će URS inicirati suštinsko razbijanje partokratije, a ta stranka će predložiti uvođenje profesionalnog upravljanja javnim preduzećima na konkursima o kojima će odlučivati nezavisne agencije.

A setimo se samo početaka ovog eksperta koji je na vlast došao - šmajserima. "Ekonomija destrukcije", "Novac je nađen, pitanje je dana kada će biti vraćen u Srbiju", "Imamo preglomazan i neefikasan bankarski sitem", "Platni promet moraju da vode privatne banke a ne SDK", "Dinar će biti stabilan", "Svi građani koji se prijave dobiće po hiljadu evra od privatizacije", "Svetska ekonomska kriza će zaobići Srbiju", "Milijarde na Kipru", samo su neke od mnogobrojnih Dinkićevih fraza, obećanja i prevara. Zato se može razumeti zašto se prvoborac najpre mašinkama uputio na tadašnju NBJ, verovatno misleći da "ko prvi do plena njemu i plen".

 

Poznati satanizator

 

Malo zatim isti ovaj inovator bio je na čelu tima koji je donosio Zakon o sprečavanju pranja novca. Bilo je to u jesen 2001. Taj zakon je stupio na snagu jula 2002. Sada odgovorno tvrdim da je takav zakon namerno donesen da bi se oprale pare od privatizacija, donacija, krađa i dr. Naime, u krivičnopravnoj normi toga zakona, stručnjaci su pod pranjem novca doneli inkriminacije "da je svako polaganje prljavog novca u domaću banku ili drugu finansijsku instituciju u SRJ pranje novca dok svako iznošenje novca izvan granica nije pranje novca". Takva inkriminacija je ostala sve do donošenja novog Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 1. januara 2006, a u koji je uvršćena ta krivičnopravna norma. Postavlja se logično pitanje: ko je taj naivni perač novca koji krade u Srbiji i tako prljav novac stavlja u banke u Srbiji? Malo je takvih. Ako se zna da je suština pranja novca da "šeta" po svetu, nejasno je zašto je takva norma uopšte doneta. Ona je važila upravo do momenta dok većina prljavog novca nije - oprana.

Osim ove zasluge, Dinkić je formirao i Poresku policiju, čime je napravio novi aparat od nekoliko hiljada radnika koji nisu imali policijska ovlašćenja. Nekada je posao otkrivanja poreskih krivičnih dela radilo nekoliko stotina operativaca MUP-a, koji su usput otkrivali i druga krivična dela. Novoformirana policija je mogla da radi sve osim legitimisanja, hapšenja i pretresanja prostorija. Za ovo je morala da "moli redovnu policiju". Od jednog normalnog organa napravio je dva hroma. 

Dinkić je rekao da se kuća ne može graditi od krova ka temelju, nego obrnuto, a da Srbija mora da ima čvrste temelje. A upravo je on bio taj koji je uništio jedan sistem, a nije napravio nikakav. Ovo danas je njegovo čedo. Partokratija i centralizam doveli su do toga da postoji negativna selekcija. To se dešava u poslednjih 20 godina u svim vladama u Srbiji, samo nije rekao da je on u svim tim vladama "konstruktivno učestvovao" i da je kao nezrelo derište ucenjivao te Vlade raznim glupostima. Sve dok nije dobio šta je tražio. On se može smatrati vlasnikom patenta za bivši i postojeći haos. On je promovisao prosečne ili ispod prosečne, poslušne, a najurio, satanizovao i olajavao one druge...

Upravo je Dinkić jedan od najvećih partokrata u Srbiji. Da nije bilo Dinkića i eksperata bilo bi puteva i fabrika. Ko je bio godinama na čelu Agencije za privatizaciju i kakvi su njeni rezultati? Sećam se čuvene uredbe o nemogućnosti privatizacije firmi od strane lica koja su osuđivana ili su pod istragom. I, gle čuda, upravo za vreme važenja te uredbe učinjene su najveće malverzacije u Agenciji za privatizaciju.

Godinama je tetošio razne tajkune, pozapošljavao armiju poltrona, ispranih mozgova, a otpustio hiljade i hiljade zaposlenih hranilaca sopstvenih porodica. Upravo je ovaj demagog, koji se zalaže za regione, naplatu poreza centralizovao, ukinuo i SDK, službu po čijem modelu sada neke od razvijenih država grade svoje službe. Izbacio je sa posla i stotine kolega iz Narodne banke samo zato što nisu bili članovi njegove partije i doveo druge ljude koji ništa ne znaju i koji su doveli zemlju u ovu bezizlaznu situaciju... Na svim položajima koji su im po koalicionim sporazumima pripali, menjali su i čistačice da kojim slučajem ne pronađu tragove svojih poštenih radnji u korpama za otpatke.

Kao guverner, zatim ministar finansija, pa ministar ekonomije... dao je najveći doprinos propasti svega što je vredelo u industriji, ekonomiji i u bankarsko-finansijskom sektoru. Njegov G17 plus i njegovi "eksperti" glavni su i odgovorni za čitav niz teških promašaja od oktobra 2000. do danas. Bulumenta kvazieksperata, ljudi sa malo ili nimalo staža, sa izmišljenim CV-ima i sa nešto teoretskog znanja, harala je i hara još uvek po državnim preduzećima, ministarstvima, upravama, agencijama, ostavljajući za sobom haos i pustoš. I nikom ništa. Barem tako želi da nam poruči Dinkić.

 

Prvi se bio bacio na tortu

 

Odgovornost za teške posledice destruktivnog delovanja Dinkića i njegovih eksperata snose i njegovi koalicioni partneri u svim vladama u kojima je do sada bio mirođija. On je kontrolisao sve finansijske tokove. Sada se pojavio neki Dinkić koji propagira da se ljudi zapošljavaju preko konkursa, po stručnosti! A kog je to direktora postavio Dinkić, a da nije bio član G17 plus? Sad kad je sve pokradeno setio se demokratske institucije - konkursa. Stranka, koja je ustoličila partokratiju sada se bori protiv nje.

Dinkić je direktno zaustavljao decentralizaciju sve vreme dok je bio na vlasti, a sada "prodaje decentralizaciju"... Rekli mu da ta priča pije vodu kod birača pa hoće opet da nas slaže kao sa onim akcijama. On, međutim, time ponovo potcenjuje ovaj narod? Udruženi regioni su novo upropašćavanje i slabljenje ekonomije kroz bogaćenje poslušnika raspoređenih u razne, nepotrebne agencije.

Dinkić je čovek koji ima dvostruke standarde. Za sve vreme vladavine on i njegovi koalicioni partneri nisu ništa preduzimali u pogledu decentralizacije. Naprotiv, sve su centralizovali. A sad pred izbore Dinkić koristi ideju decentralizacije samo u svojoj stranačkoj predizbornoj kampanji kao glavni adut. Sada pokušava da narodu podmetne kukavičje jaje i da pojam decentralizacije podvede pod regionalizaciju. A to nije isto.

Sledeći prioritet URS je, prema Dinkićevim rečima, "obračun s partokratijom". On je, najzaslužniji za svođenje Srbije i svih njenih resursa na plen političkih partija. Najpre je odradio eutanaziju nacionalnih banaka, koje su nakon postupka likvidacije imale pozitivne bilanse i doveo zelenaške strane banke. Posle je izmislio "porez na ekstraprofit", što je bila legalizacija pljačke, a to je odgovaralo mnogim tajkunima. Kada je počinjao s javnim delovanjem, tvrdio je da će dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Zašto Dinkić nije sproveo decentralizaciju, o kojoj toliko priča, dok je bio ministar tri godine? Gradi kampanju na finansijskoj decentralizaciji, a on je bio na čelu ministarstva koje je trebalo da je sprovede. Naravno da je nije sproveo, jer ne bi mogao da kontroliše pare iz NIP-a. Dinkić je dve godine član Nacionalnog saveta za decentralizaciju, a nijednom nije bio na sastanku radne grupe. Decentralizacija je svedena na srednjovekovni model, po kojem su druge stranke, uključujući i Dinkića, nametnule Ustav 2006. godine. Katastrofalna rešenja o finansiranju lokalne samouprave, diktat je koji je ispostavio svojim partnerima u koaliciji. Zajedno sa koalicionim partnerima podelio je Srbiju kao plen političkih partija u vlasti i time uništio institucije sistema.

Dinkiću je izgleda dogorelo do nokata pa pravi paktove s kim stigne. Izgleda da je Dinkić zaboravio da je, na primer, Palma bio potpredsednik Arkanove stranke i obožavalac lika i dela pomenute persone. Navikao je da uzurpira svaku ideju za koju veruje da donosi popularnost, pretvarajući je u opštu katastrofu koju plaćaju svi.

U vreme dok je predlagao zakon o 12 ministarstava i departijaciju, za tri godine imali smo više od 20 zakonodavnih i konkretnih političkih inicijativa u Skupštini Srbije. Dinkić je oduzimao sredstva opštinama i gradovima, a kasu držao u Beogradu i grčevito uzimao poluge vlasti i koristio slabosti DS i njenog premijera, koga danas ponižava, kao i celu Srbiju, hvaleći Koštunicu kao reformatora.

Problem je u Srbiji što nema odgovornosti, jer da ona postoji ovaj čovek ne bi bio tu gde jeste već tamo gde je mesto prevarantima. A ako hoće da opere savest, neka se dobrovoljno prijavi nadležnim organima i bude svedok saradnik! Možda će mu narod i oprostiti!

 

 

 

 

Sve što sada kritikuje, on je, dakle, patentirao i ostao nekažnjen. Izgleda da je Dinkić spoznao samoga sebe pa će ove promene izgleda početi od sebe. Moraće sam sebe da isključi iz vlasti. Kako je pokrenuo lavinu, izgleda da će ga ona odneti u istoriju. Nije ovaj narod glup. On je sluđen najviše demagogijom i lažima ovog eksperta. Izgleda da je ovo je početak njegove veličanstvene borbe protiv samoga sebe.