Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Partneri

 

Milovan Brkić

 

Početkom osamdesetih vlast je novinare označila kao  društveno-političke radnike.

Od poslenika javne reči traženo je da se osećaju kao važni drugovi, rame uz rame sa funkcionerima partijskih komiteta, organizacija Socijalističkog saveza radnog naroda, omladinskih i sindikalnih organizacija... Tadašnja vlast je odlučila da novinari i politička elita budu partneri, što je podrazumavalo da treba jedni drugima da čuvaju leđa, da se ne kritikuju javno, bar ne previše.

Ovih dana, nakon oštrih kritika iz Evropske unije i Međunarodne federacije novinara da u Srbiji vlada medijski mrak, da su sva javna glasila dovedena do ruba propasti, da je javni servis RTS ogavna propagandna mašinerija, koja svakodnevno veliča "podvige" Borisa Tadića, i diktator se setio kako da medijski mrak obasja mesečina.

Sudbina svih medija u rukama je Tadićeve mafije. Dragan Đilas, Nebojša Krstić i njihove marketinške firme drže u svojim rukama sve oglase i propagande spotove. Ako diktator nije zadovoljan, nema oglasa, nema reklama, nema državnih dotacija... I onda novine, radio ili TV stanica polako umiru.

Ovih dana Boris Tadić poziva siromašne proletere koji se bave novinarskim zanatom da postanu partneri vlasti! Ovoj vlasti koja deluje kao najmasovnija mafijaška organizacija u Evropi, na čijem je čelu srpski predsednik!

Pre četiri godine, kada su se delile frekvencije, Željko Mitrović je, kako mi je posvedočio, morao da plati Borisu Tadiću 200 hiljada evra. Lično mu je dao koverat, a predsednik ga je, dok je koverat primao u njegovom automobilu, upitao da li je sve na broju!

Kako novinari mogu Borisu Tadiću i njegovoj pljačkaškoj družini da budu partneri?

U trenutku kada sam pomislio da su to prazne diktatorove reči, čijim izgovaranjem on misli da pokazuje pamet i učenost, i da time iskazuje svoju samilost prema podanicima, prijatelj me uverava da je partnerstvo većeg broja novinara i vlasti - ostvareno. Pominje Aleksandra Tijanića, koji dočekuje Tadića ispred RTS-a kada ovaj gostuje u emisiji kod glavnog urednika ove javne kuće. Susret je srdačan, uz poljubac. Parama građana koji imaju sreću da u kući ili stanu imaju struju, pa plaćaju i doprinos za rad RTS-a, ova radio-TV kuća godinama nas obasipa najgorom vrstom laži i propagande. Ali, Tijanić i njegova kamarila sa RTS-a lepo žive. Zgrću stotinu hiljada evra godišnje na ime plate, plus honorari, automobili, provodi. Aleksandar Tijanić je dobio drugi mandat, mada se na svojoj televiziji kleo da nema šanse da ponovo konkuriše, jer se Srbiji crno piše.

Glavni urednik dnevne Politike Dragan Bujošević slavi Borisa Tadića i njegovu partiju i politiku, opisujući im podvige kao da je Srbija velesila na vratima raja.

Ipak, poziv predsednika Srbije da novinari budu partneri vlastima posledica je - dizanja glave novinara. Prvo je dnevni list Alo otvorio sezonu pominjanja predsednika Srbije po njegovim lošim delima. Predsednik je kriknuo, čak do Hamburga, optužujući list najgorim rečima. Onda su počeli da se bude Blic, NIN... Tako se i ruše diktature. Novinara je u Srbiji i previše da bi Tadićeva kamarila mogla sve da podmiti. Srpski novinari toliko mizerno su plaćeni da predsednik morao sa svog računa, teškog preko dve milijarde evra, da odvoji mnogo novca. A on bi radije dao bubreg, nego hiljadu evra. On nije novčano učestvovao ni u jednoj humanitarnoj. Nudio je svoju virsuom side i raznim bolestima zaraženu krv da pokaže humanost.

Dakle, od partnerstva nema ništa. A predsednik je u nedelju izjavio da bi samo Novaku Đokoviću dao da bude on, tj. predsednik. Drugima ne bi dao. Borisa moramo oterati.