Kriminal

"Zmaj": kako su udruženi miševi "privatizacijom" progutali giganta mašinske industrije

 

Aždaje uništile zmaja

 

Nakon privatizacije "Zm" jasno je da su braća Milan i Bogdan Rodić preduzeće kupili u nameri da potpuno unište proizvodnju i da prigrabe 18 hektara atraktivnog građevinskog zemljišta. - Prvi potez kupaca je bilo sečenje i rashodovanje velike količine mašina, inventara, alata, rezervnih delova i repromaterijala. - Imovina "Zmaja" je u startu stavljena pod hipoteku kod "Metals banke", kako bi Rodić mogla da realizuju kupovinu "Vršačkih vinograda"  

 

Piše: Insajder E-2

 

 

Slom nekadašnjeg giganta srpske privrede, Industrije poljoprivrednih mašina Zmaj iz Zemuna, predstavlja jednu među stotinama propalih i razbojničkih privatizacija, koje su sprovele tzv. demokrate. Lider koji je nekada godišnje proizvodio i do 1.200 kombajna, prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, poslednji kombajn je napravio 2006. godine.

Danas je u Zmaju zaposleno oko 70 radnika, dok je u momentu privatizacije, odnosno u decembru 2006. radilo 643 radnika. Četiri godina nakon prodaje Zmaja ispostavilo se tačnim ono što je u trenutku prodaje bilo očigledno svakom radniku ove fabrike i mislećem čoveku u Srbiji. Zapravo, ispostavilo se da Zmaj nije kupljen radi održavanja kontinuiteta i unapređenja kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih mašina, već zbog 18 hektara građevinskog zemljišta koje se prostire na atraktivnoj lokaciji.

Da je kupcima zemljište bilo osnovni motiv da pazare Zmaj, najbolje ilustruju profitabilni hipermarketi koji se danas prostiru na lokaciji ovog preduzeća. Međutim, na hipermarkete koji su golim okom očigledni, nadležni u državi žmure, jer ne žele da se zamere tajkunima kojima zemljište Zmaja" puni džepove.   

 

Ime kupca "zona sumraka"

 

Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj iz Zemuna privatizovana je metodom javnog tendera, 22. decembra 2006. godine, kada je potpisan kupoprodajni ugovor sa kupcem. Konzorcijum kupaca su činila pravna lica D Arcy&Platt iz Beograda, Finpro LLC iz Delavara, Agrocoop iz Beograda i Figra iz Beograda.

Prodajna cena Zmaja iznosila je 1.005.000 evra, uz obavezu kupca da investira dodatnih osam miliona evra, odnosno dva miliona evra za prvu godinu i šest miliona evra za pet godina. Nameće se pitanje zašto država nije blagovremeno reagovala kada je videla da kupac Zmaja mešetari pokušavajući da izigra preuzete kupoprodajne obaveze!?

Prema određenim informacijama, u medijim se privatizacija Zmaja povezuje sa trenutno najpoznatijim domaćim narko-bosom Darkom Šarićem. Kako? Naime, ovlašćeni predstavnik konzorcijuma koji je kupio Zmaj i predsednik upravnog odbora ovog preduzeća bio je Pavle Bašić. U oktobru 2010. policija je uhapsila Bašića zbog "pranja para" i mahinacija u beogradskom preduzeću IKL. Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Bašića da je sa grupom Darka Šarića učestvovao u zloupotrebama prilikom prodaje imovine preduzeća IKL, čime je toj firmi naneta šteta od 9,2 miliona evra.

Sa druge strane, vlasnik Zmaja je trenutno kompanija Rodić MB iz Novog Sada, čiji su vlasnici braća Milan i Bogdan Rodić, pa tako i ne čudi što se na nekadašnjem zemljištu Zmaja nalazi hipermarket Roda.

A izveštaji Agencije za privatizaciju potvrđuju da je po različitim osnovama, odmah nakon privatizacije, nekoliko firmi u vlasništvu Rodića, kooperiralo sa preduzećem Zmaj.

Da je prodaja Zmaja izvršena na krajnje problematičan način, da je privatizacioni ugovor napisan u korist kupca, kao i to da su kupoprodajne obaveze perfidno prolongirane, ukazuje dokumentacija Agencije za privatizaciju.

Naime, Agencija za privatizaciju je 13. decembra 2006. godine, u 13 časova i 33 minuta, uputila dopis na e-mail adresu Pavla Bašića. U tekstu spornog e-maila, koji je potpisala rukovodilac projekta u Centru za pravne poslove Agencije za privatizaciju Snežana Dunjić, navodi se sledeće:

"Poštovani gospodine Bašić, dostavljamo Vam konačan nacrt ugovora o prodaji kapitala IPM Zmaj a.d. u restrukturiranju, u koji je Agencija za privatizaciju implementirala sve promene koje su nastale tokom naših dosadašnjih pregovora.

U vezi sa tim, obaveštavamo vas da je predmetni nacrt ugovora, koji je u prilogu ovog mejla, konačni stav Agencije za privatizaciju, u odnosu na sva dosadašnja otvorena pitanja, te u tom smislu možete smatrati da su u njemu dati krajnji ustupci kojima su vaše obaveze, kao kupca, po predmetnom ugovoru smanjene.

Molimo Vas da nas u što kraćem roku obavestite o tome da li prihvatate ponuđeni tekst Nacrta ugovora, kako bismo pravovremeno izvršili sve neophodne radnje za potpisivanje predmetnog ugovora".

 

Sila "Boga" ne moli

 

Samo devet dana nakon nastanka ovog mejla, tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić i predstavnik konzorcijuma kupaca Pavle Bašić potpisali su privatizacioni ugovor i Zmaj je prodat. Međutim, nacrt ugovora i verzija konačnog ugovor o privatizaciji Zmaja znatno se razlikuju u jednom "detalju" koji svakako nije zanemarljiv. Naime, u nacrtu ugovora koji je Agencija dostavila mejlom Bašiću, u tački 8.3.3. (b) "Dodatne obaveze kupca", stoji da kupac u periodu od pet godina od dana ispunjenja obaveza neće bez prethodne pisane saglasnosti Agencije založiti ili opteretiti imovinu subjekta privatizacije, čija je vrednost veća od 30 odsto vrednosti ukupne imovine Zmaja prema poslednjem bilansu. Međutim, u konačnom ugovoru koji je potpisan napravljen je novi ustupak kupcu, pa je procenat imovine koja se može opteretiti sa 30 povećan na - 35 odsto.

Dakle, ovaj primer ukazuje da je Agencija za privatizaciju u samom startu preduzela mera da buduće privatizacione obaveze kupca prilagodi isključivo njegovim potrebama, interesima i ciljevima.

Na zahtev odbora samostalnog sindikata Zmaja, Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju je 17. septembra 2007. izvršio vanrednu kontrolu poslovanje novog vlasnika. Praktično, deset meseci nakon potpisivanja kupoprodajnog ugovora kontrolori Agencije su sačinili izveštaj o vanrednoj kontroli u Zmaju(br: 352/01, od 9. oktobra 2007).

Prave namere novog vlasnika Zmaja potvrđuje činjenica da je, pet meseci od privatizacije, upravni odbor Zmaja doneo dve odluke o tome da se imovina preduzeća koristi kao hipoteka kod Metals banke a.d. iz Novog Sada, a za potrebe davanja garancija preduzeću Rodić MB Invest.

U prvom slučaju Rodić MB Invest je hipotekom na imovini Zmaja, uspeo da obezbedi bankarsku garanciju radi kupovine društvenog preduzeća Vršački vinogradi iz Vršca.

Na potpuno isti način, Rodić MB Invest je preduzeću NLB Interfinanz Ag iz Švajcarske obezbedio deviznu garanciju u visini od 3.965.469 evra! Dakle, vrednost imovina Zmaja nad kojom je kupac uspostavio hipoteke iznosi 24,26 odsto ukupne imovine preduzeća, a kontrolori su uočili da je u oba slučaja hipoteka stavljena - na istu imovinu.

Kontrolori su konstatovali da izdavanje garancija za poslovne aranžmane preduzeća Rodić MB Invest praktično nije moglo da ima bilo kakvu vezu sa preduzećem Zmaj. Zbog toga je od kupaca Zmaja zatražen ugovor ili bili kakav drugi pravni akt između spomenutih firmi, ali je kupac rekao da takav akt ne postoji.

Međutim, Agenciji za privatizaciju je naknadno dostavljen protokol, kojim Rodić MB Invest izražava spremnost da za finansiranje tekućih potreba Zmaja obezbedi beskamatnu pozajmicu od 535,8 miliona dinara.

Do realizacije ove pozajmice je zaista i došlo, ali uplata pozajmice izvršena je preko pravnog lica Agencija za krizni menadžment d.o.o. Novi Sad.

Ubrzo potom, Agencija za krizni menadžment je kod Metals banke uzela kredit u iznosu od 313.727 evra, da bi taj novac pozajmila (zavisnim) preduzećima Zmaj FOP i Zmaj Srce.

Kao garancija za vraćanje ovog kredita, hipoteka je ponovo uspostavljena na imovini Zmaja.  

 

Alati i delovi staro gvožđe

 

Jedna od ugovornih obaveza kupaca Zmaja bila je i to da se ne sme preko pet odsto vrednosti imovine Zmaja prodati, preneti ili na drugi način otuđiti. Kontrolori Agencije za privatizaciju su utvrdili da je upravni odbor Zmaja, samo pet meseci nakon privatizacije, doneo niz odluka o otpisu rashodovane imovine koja je imala učešće od 7,67 odsto u vrednosti imovine Zmaja. Knjigovodstvena vrednost otpisane imovine je iznosila 116.836.671 dinara (na dan 31. decembra 2006), a iz specifikacije se vidi da je reč o velikoj količini sitnog inventara, rezervnih delova, alata i repromaterijala.

Održavanje kontinuiteta proizvodnje u periodu od pet godina, jedna je od najvažnijih ugovornih obaveza na koju su se kupci Zmaja obavezali. To podrazumeva ostvarenje prihoda od prodaje robe i usluga, na jednakom ili većem nivou u odnosu na 2005. godinu (227,2 miliona dinara).

Zmaj je privatizovan decembra 2006. godine, a upravo te godine je proizvedeno 10 kombajna, 110 berača, 40 prikolica i 4,61 tona rezervnih delova i sitnih proizvoda.

"Utvrđeno je da u periodu od 12 meseci nije ostvaren kontinuitet poslovne delatnosti subjekta privatizacije, odnosno da ostvareni prihodi od prodaje proizvoda i usluga u prvoj godini čine svega 9,4 odsto u odnosu na prihode od prodaje proizvoda i usluga 2005. godine", ocenjuje se rezultat rada novog vlasnika Zmaja u jednom od izveštaja Agencije za privatizaciju.

Zatim, u periodu od oktobra 2008. do marta 2009. kontinuitet prihoda od prodaje je niži za 25,11 odsto. A period od juna 2009. do marta 2010. prikazana je prodaja proizvoda i usluga u iznosu od 227,4 miliona dinara, što je na istom nivou kao i 2005.

Kontrolori Agencije za privatizaciju beleže i to da u 2007. nije bilo organizovane proizvodnje u Zmaju, ali da se od marta 2007. započinje sa proizvodnjom rezervnih delova i sitnih proizvoda, servisom, kao i prodajom robe na Divčibarama.

Sa druge strane, član odbora sindikata u Zmaju Branko Đokić je Agenciju za privatizaciju obavestio da u privatizovanom Zmaju nije proizvedena ni jedna tanjirača niti bilo koji drugi proizvod.

Prema njegovim rečima, delovi (tifoni) su samo dopremani u Zmaj, gde su prefarbani i obeleženi kao proizvodi Zmaja. Njihova proizvodnja se tehnički ne može izvesti u postojećim halama Zmaja, jer nema konstrukcija, kranova i dizalica. Đokić je Agenciju obavestio i o tome da sva ulaganja kupca u adaptaciju "sve više liče na tržne centre", dok su proizvodni kapaciteti isečeni i rashodovani. Na ove Đokićeve tvrdnje, Centar za kontrolu Agencije u svom izveštaju konstatuje, da "nije u mogućnosti da zauzme konačan stav, jer nije stručan za davanje mišljenja u vezi sa tehnologijom proizvodnjom".  

 

Vinogradi "blagorodni"

 

Da novi vlasnik Zmaja ne održava obavezan kontinuitet proizvodnje u obimu iz ugovora, u više navrata su utvrdili i kontrolori Agencije za privatizaciju. To je bio dovoljan signal vlasniku da mora da postupi po nalogu nadležnih, ako misli da privatizacioni ugovor ne bude raskinut. Gotovo 12 meseci se kasnilo sa obaveznom realizacijom prihoda od prodaje robe i usluga, koja je morala biti ispunjena u prvoj godini, a koja nije smela da bude realizovana u iznosu manjem od 227,2 miliona dinara. I sami kontrolori Agencije su izrazili čuđenje kako je Zmaj, za manje od šest meseci, uspeo da realizuje prihode od prodaje robe i usluga u iznosu od 238,1 milion dinara.

Do odgovora na ovo pitanje došlo se nakon što je izvršena kontrola faktura i transakcija Zmaja, Poljoopreme, Vršačkih vinograda i Rodić MB Investa. Za dve godine Zmaj je ostvario 217,5 miliona dinara prihoda od prodaje robe matičnim i zavisnim preduzećima, a svega 7,3 miliona dinara prihoda od prodaje na domaćem tržištu. Dakle, impozantan promet Zmaj nije napravio na tržišnim principima, već isključivo zahvaljujući činjenici da je reč o trgovini između povezani pravnih lica koja su u vlasništvu kompanije Rodić MB iz Novog Sada.      

Pri tom, Zmaj nije uspeo da održi proizvodnju iz registrovane delatnosti, već je radio poslove sklapanja, montaže i dorade na polufabrikatima.

Kontrolori Agencije za privatizaciju su otkrili da su bez kalkulacije troškova rađene različite fakture o prodaji proizvoda, koje je Zmaj dostavljao kupcima na plaćanje, odnosno da je "cena utvrđivana po slobodnoj proceni". Iz toga se krije činjenica da su kupci Poljooprema i Vršački vinogradi bili povezana preduzeća u vlasništvu čuvene braće Milana i Bogdana Rodića.

Investicija od osam miliona evra u Zmaj je takođe predstavljala ugovornu obavezu za kupce Zmaja, a što je prema navodima kontrolora Agencije za privatizaciju ispoštovano. Međutim, veoma je interesantan način na koji je ova investicija "ušla" u Zmaj.

Primera radi, investicioni radovi u halama, vrednosti 529.993 evra, realizovani su preko preduzeća Rodić MB Invest iz Novog Sada. Većina mašina i aparata za Zmaj je kupljena od preduzeća ABF investment, sa kojim je poslovni odnos i kompenzacije imala firma Rodić MB Invest.

Primera radi, za Zmaj je nabavljena i rezač mašina omnikut (tip 3100) po ceni od 249.270 evra. Ista mašina je prethodno carinjena na iznos od 132.500 evra, zatim je preduzeće marmont mašinu prodalo preduzeću ABF investment za 216.913 evra! Na kraju je ABF investment prodao spornu mašinu preduzeću Figra d.o.o. za 249.270 evra, što je razlika u ceni za čak 32.357 evra.

Kontrolori Agencije za privatizaciju nisu mogli da komentarišu ovakvu trgovinu, bez procene tržišne vrednosti mašine, jer, kako kažu, to je posao za veštaka mašinske struke.

Šest zvaničnih izveštaja o izvršenju privatizacionih obaveza od strane kupca, čiji je autor Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju, potvrđuju da je za raskid ugovora o privatizaciji Zmaja postojalo dovoljno argumenata.

Izveštaj o prvoj vanrednoj kontroli datira još od 9. oktobra 2007. i drastično se razlikuje od "našminkanog" i "idiličnog" izveštaja o poslednjoj redovnoj kontroli, koja je u Zmaju izvršena 14. jula 2010.

Veštački kontinuitet proizvodnje, vlasnici Milan i Bogdan Rodić su "održavali" zahvaljujući sumnjivim poslovima sa ostalim firmama u kojima su takođe vlasnici. Posebno je problematična vrednost, kvalitet i kvantitet prikazanih investicija u Zmaju od osam miliona evra.

Zbog čerupanja Zmaja, policija je za sada uhapsila, a potom iz pritvora pustila samo direktorku Vesnu Miljković, koja je Agenciji za krizni menadžment iz Novog Sada, ustupila potraživanja Zmaja od 95,9 miliona dinara, za svega 14,6 miliona dinara.

Međutim, ovo je samo "kap vode u moru" u odnosu na mešetarenje koje je u Zmaju prisutno od 2006. godine, za koje nadležni u policiji, tužilaštvu i Poreskoj upravi znaju i uporno ćute.

 

 

 

 

Sve odneto

 

"Prvi korak novih vlasnika je bilo sečenje svega što su u fabrici zatekli. Sekli su alate za proizvodnju poljoprivrednih mašina koji su izrađeni od čelika velike vrednosti. Isečeno je i visokoregalno skladište, nova farbara, svi rezervni delovi... apsolutno sav materijal koji je u firmi postojao. Više desetina kamiona je iz Zmaja izvezlo čelik koji je prodavan po višoj ceni, a zatim fakturisan po nižoj ceni", otkriva dobro obavešten izvor iz Zmaja.