Tabloid je pozvan

Zrenjanin: nestručna diktatura razara grad

 

Katastrofa je ženskog roda

 

Gradska kuća u Zrenjaninu je stavljena na stub srama. Javašluk, neznanje, nesposobnost, alavost, nestručnost, a pre svega sujeta koja se makazama može seći, doveli su do stagnacije i propasti grada. Društveno prihvatljiv način ispoljavanja sujete je i čest motiv za postizanje slave - ispoljene kroz, na primer, potrebu da se bude poznati predsednik suda, opštinski pravobranilac ili načelnik gradske uprave

 

Arpad Nađ

 

Nakon hapšenja Gorana Kneževića oktobra 2008. godine, počeli su crni dani za grad. Nijedan investitor, nijedna fabrika, nijedna zgrada, ništa. Grad je počeo da asocira na zonu sumraka. Sugrađani moraju da znaju ko je kriv za ovo.

Pre svega, predvodnice svega ovoga su dve žene, koje vedre i oblače: sujetna načelnica gradske uprave Aleksandra Mak ex Odavić i podmuklo lukava šefica kabineta gradonačelnika (siva eminencija) Ljupka Cvejić ex Bojović.

Mesto načelnika gradske uprave Aleksandra Mak ex Odavić zaslužila je, verovali ili ne, tako što je pre ove funkcije kao pravobranilac Grada Zrenjanina oštetila budžet Grada Zrenjanina za 66.000.000 dinara (šezdeset šest miliona dinara) nateravši Grad Zrenjanin da isplati ovu sumu novca Šumskoj upravi za zemljište. Kao pravobranilac je vansudskim poravnanjem, u kome navodi svoje ime i predlaže da se ova suma novca isplati, napravila veliku glupost i štetu gradu. To je zemljište na kome se danas nalazi fabrika FULGAR. Nekoliko katastarskih parcela bile su predmet vansudskog poravnanja, zemljišno-knjižno upisan Grad Zrenjanin, a katastarski Šumska uprava. Prilikom objedinjavanja zemljišne knjige i katastra, posle grešaka katastra, upisuje se kao korisnik Grad Zrenjanin, ali već je bilo kasno - pare su počele da izlaze iz kase gradske uprave, a glupost i neznanje brzo su prikriveni. Koliko je tačno isplaćeno ostala je tajna.

 

Nepotrebne, sve do jedne

 

Prijateljica Aleksandre Mak Odavić Tanja Buca Dulović, načelnica Srednjebanatskog okruga, početkom juna 2009. godine priprema privatnu večeru na kojoj je gost tadašnji načelnik BIA. Cilj ove večere je bio predstavljanje načelnika Gradske uprave Aleksandre Mak ex Odavić kao vrhunskog (ne)stručnjaka, a možda i budućeg saradnika!? Da li su tada sama domaćica i gošća znale da BIA sve zna više nego što one misle. Ili je gošća zaboravila da je oštetila Gradsku upravu za nekoliko miliona dinara.

Šta se može očekivati od osobe koja je pravni fakultet jedva završila, šetajući od novosadskog do beogradskog fakulteta, sa niskom prosečnom ocenom. Ovakvoj biografiji mogu parirati biografije mnogobrojnih načelnica koje je postavila Aleksandra Mak ex Odavić, a to su Ljiljana Luburić ex Pecelj, Jadranka Stanić ex Trifković i Mira Dronjak. Svema trima zajedničko je maratonsko studiranje. I sam Bog je zaboravio kada su upisale a kada završile fakultet, a da ne pričamo o proseku. Sve to nije bitno. Bitno je da su one najbolje drugarice Aleksandre Mak Odavić, šetaju svaki dan i prave planove kako, gde i na koja mesta postaviti što (ne)stručnije osobe da bi prikrile svoje (ne)znanje, (ne)sigurnost, a pre svega (ne)stručnost.

Ljiljana Luburić ex Pecelj, postavljena je na funkciji načelnika Urbanizma od strane svoga mentora Aleksandre Mak ex Odavić, u nedostatku znanja, sigurnosti, stručnosti a stalno uplašena (kao poplašena ćurka), komunicira sa strankama i kolegama mašući rukama kao glumica niskobudžetne španske serije. Svaki odgovor joj je da to nije u skladu sa zakonom i ne može da se završi. Ovakvim čitanjem i tumačenjem zakona usporila je i minirala razvoj grada. Njoj je najbitnije da se isfenira i da sa mentorom trči da moli da se učlani u DS kako bi sačuvala svoje načelničko mesto, jer joj se stolica nekoliko puta drmala. Kao (ne)stručni kadar DS, može mirno da spava da joj niko neće oduzeti načelničko mesto.

Jadranka Stanić ex Trifković, načelnik Imovinsko-pravne službe, vrstan je (ne)stručnjak, kadar i predlog Aleksandre Mak ex Odavić, neizabrani je sudija, koja je do ovog načelničkog mesta došla pregazivši mnogo stručnije i pametnije osobe. Prvo su uklonili sa mesta šefa imovinsko-pravne službe osobu koja je radila taj posao 11 godina, koja je bila vrlo stručna i ekspeditivna. Objašnjenje je bilo da, zato što ona sve to zna, ostale nove pravnice neće moći da dođu do izražaja, pa je potreban šef koji ništa ne zna. Pa ni to mesto joj nije bilo dovoljno, već je smenjen načelnik imovinsko-pravne službe, jadničak ni kriv ni dužan, znao je svoj posao, ali nije znao glavnu načelnicu.

Mira Dronjak Mima, zamenica načelnika inspekcije, takođe postavljena od svoje drugarice mentorke Aleksandre Mak ex Odavić, davno je dovedena u tu zgradi kao nepoželjna i vrlo nepotreban kadar, sa Šumarskim fakultetom (izrada nameštaja). U to vreme je na funkciji bio kontradiktorni političar, preletač od partije do partije, Sveta Kovačević (zaovin suprug), pa niko nije mogao da se protivi. Kao inspektor zaštite životne sredine, važila je u gradu kao teška (ne)radnica koja sa svojom drugaricom, inspektorkom takođe, Milicom Obradović, obilazi prodavnice i njuška za vreme radnog vremena, nervira prodavačice a pogotovo Miru iz prodavnice obuće Metro. Sada je takva osoba veliki rukovodilac, ponaša se kao Šicer, maltretirajući radnike. Ako hoćeš od neradnika da napraviš radnika, samo ga postavi da bude šef.

Ljupka Cvejić ex Bojović, šef kabineta gradonačelnika, druga je žena koja je upropastila ovaj grad. Umišljeni političar, frajla u telu dečaka, šeta hodnicima i usput rešava probleme. Ona takođe ima svoje ljude u obliku žena, a to su šefica legalizacije Đurđina Grujić, dipl. mašinski inženjer. Kao trudnica je dobila rešenje za stalno, malo sedela na poslu, pa otišla na trudničko bolovanje. Kad se vratila sa bolovanja Ljupka je postavlja za glavnog šefa odgovornog posla, a to je legalizacija. Nije radila ni mesec dana, a već je veliki šef. Uostalom, njoj nije ni potrebno znanje i struka, ona ima muža koji radi u policiji, do sada to nije niko znao, vešto su skrivali. Biće da je ona četvrta zaposlena žena radnika policije, posle Kneževićevog hapšenja.

Takođe Ljupkin favorit za rukovodeće mesto je Mila Panić ex Ratković, zamenik načelnika imovinsko-pravne službe. Ljupka, ponesena prethodnim iskustvom, da ne kažemo lošim, postavlja Milu Panić ex Ratković za zamenika načelnika imovinsko-pravne službe. Kao blizak saradnik Gorana Kneževića Ljupka je imala vrlo loš odnos sa suprugom Sandom. Zbog njegove ljubomore morala je da napusti kabinet gradonačelnika. Ne želeći da joj se to ponovi, vrlo lukovo se približila Sneški, supruzi sadašnjeg gradonačelnika, tako što joj se dodvorila postavivši Sneškinu jako dobru drugaricu Milu Panić ex Ratković za zamenika načelnika imovinsko-pravne službe. Još jedan (ne)stručan kadar, koja ne zna ni šta je parcela, ni kako se čita list nepokretnosti, ni koji zakoni se primenjuju u ovom poslu. Ali, zar je to uopšte bitno, kada se u ovom gradu ništa ne dešava, niti radi.

 

Pitanje centimetara

 

Vrsni kadar i oličenje poštenja je načelnik-direktor katastra Erika Vaštag, koja sama sebi izdaje i potpisuje potvrde o visini prihoda tj. zarade, umanjene pet puta, a možda i više, i tako obmanjuje, laže i krade državu. Dobija učeničku stipendiju za sina za školsku 2010/2011. godinu, koji pohađa muzičku školu. Kakav apetit? Nije joj dovoljan prihod oko 100.000 dinara, već otima stipendiju deci koja žive na ivici egzistencije. Vrlo dobro i savesno favorizuje svoju saradnicu Viktoriju Milić, koja joj je desna ruka -zamenik. Dotična popodne a možda i radno vreme provodi u "sukobu interesa" radeći za privatnu geodetsku firmu Stambolija, naravno za naknadu. Pa onda ona i direktorica kontrolišu njen umetnički rad i potpisuju. Kadija te tuži, kadija ti sudi. Pošto su one republički organ, neko ko je iznad njih je u Beogradu, pa ovo ne može da vidi, a i da vidi, Eriku baš briga, jer se bahato ponaša zato što su joj vile zaštitnice u Beogradu, drugarice sa studija Desa i Stojanka, pomoćnice Nenada Tesle. Tako je ona kao debeli medved zaštićena. Bahato i nadmeno ponašanje Viktorije, proizilazi iz sestrine zaštite, koja radi u Beogradu u nekom ministarstvu kao sekretarica, a dobra je sa Nenadom Teslom. To nije katastar to je katastrofa. Ako se malo zaviri šta (ni)je sve urađeno u katastru za ovih 13 godina Erikine vladavine, otvoriće se Pandorina kutija po pitanju vraćanja zemlje, jedinstvene evidencije i mnogih nakaradno urađenih stvari.

Još jedna bitna persona je sekretar skupštine, reklo bi se sekretarica, Ivana Bjelotić, bivša Jager. Na ovu funkciju je došla zahvaljujući bivšem mužu koji je izuzetan prijatelj Bojana Kostreša. Uz silne molbe, jedva je primiše. Fakultet je završila na jedvite jade, morao je biti uključen i tadašnji ministar prosvete Gaša Knežević oko polaganja poslednja dva ispita, a sve preko urgencije bivšeg muža. Tako kilavo studiranje odrazilo se i na njen (ne)rad, prvo u pravobranilaštvu, gde su jedva čekali da ode kada joj istekne pripravnički, zatim u urbanizmu gde ništa nije znala da uradi. Tako je sada nagrađena dobrim poslom koji se sastoji od premeštanja olovke 10 cm levo i isto toliko desno.

Sve ove navedene Bebe, Mime, Ivane, Ljilje, Ljupke, Mile, Đurđine... dovele su grad do propasti. Biće upamćene po diktaturi.

 

 

 

 

Svema je zajedničko maratonsko studiranje. I sam Bog je zaboravio kada su upisale a kada završile fakultet. Sve to nije bitno. Bitno je da su najbolje drugarice Aleksandre Mak Odavić. Svaki dan prave planove kako, gde i na koja mesta postaviti što (ne)stručnije osobe da bi prikrile svoje (ne)znanje, (ne)sigurnost i (ne)stručnost.