Natrag

Reagovanja

Reagovanja

Otvoreno pismo glavnom i odgovornom uredniku

 

S E N K R U P

 

Poštovani gospodine Brkiću, priznajem da sam u početku bio u zabludi zbog naziva Vašeg lista i da ga nisam ni čitao. Onda se ispostavilo da je to jedini zaista ozbiljan i izrazito kritički opredeljen list u ovoj jadnoj zemlji Srbiji. E, sad, da odmah raščistimo u čije ime ja nastupam. Jedino u svoje sopstveno, nazovimo ga "nezavisnog intelektualca", dakle niti u ime "prve Srbije", koju simbolišu zadrigli "nacionalisti", niti u ime "druge Srbije", koju inkarniraju koristoljubivi "globalisti", već jedino u ime "treće Srbije", koju treba da predstavljaju časni rodoljubi ili patriote

 

...

 

Pokušaću da u ovom "programskom" tekstu taksativno nabrojim sve ove pozicije, uzdajući se i u Vašu objektivnu uređivačku politiku, to jest da nećete cenzurisati ni one delove koji se Vama lično neće dopasti. Da napomenem, sve ovo piše čovek sa ogromnim životnim iskustvom, u kome su sadržani elementi umetnosti, izdavaštva i politike, a u svakom je postigao zavidne uspehe. Pored toga, imam i neki neobičan proročanski talenat (četiri godine pre nego što se to desilo, predvideo sam rušenje starog mosta u Mostaru, a na početku bombardovanja Srbije 1999. video sam i opisao ih u svom tekstu prizore rušenja kula bliznakinja u Njujorku). Naravno, ja ne verujem u neke natprirodne darove, već samo u kombinaciju dobre informisanosti i bujne maštovitosti.

 

Otkud ovaj naslov?

 

Ovde ću već otvoriti polemiku sa listovima Vaše ili slične, u svakom slučaju opozicione orijentacije. Imam utisak da se u mnogo slučajeva i Vi vrtite u istom ili sličnom krugu kriticizma, na koju su nosioci vlasti takoreći oguglali i primaju je sa samoironičnim osmehom. Stara je istina da je jaka samo ona vrsta vlasti o kojoj podanici glasno izgovaraju svoje negodovanje. Kako tome doskočiti? Ćutanjem? Ne, naravno, već đonom, direktnim udarcem u jaja. Druga varijanta je prezir, ignorisanje i nipodaštavanje. Naravno, kada je u pitanju ovako amoralna gomila poluidiota na vlasti, teško ih prodrmati bilo kojim sredstvima.

Ali, baš zato mislim da i Vi, kao i ostali opozicioni mediji (uostalom toliko retki da se ne mogu ni na prste jedne ruke nabrojati), grešite u samoj strategiji nastupa. Evo, taksativno nabrojanih grešaka opozicionih medija: 1. Olajavanje predsednika Miloševića i njegovog "režima". Svakome je jasno da ograđivanje od Miloševića predstavlja "ausvajs" za sve poslenike medija i politike u "demo(n)kratizovanoj" Srbiji. Ne mogu da verujem da ste i Vi podlegli istom sindromu. Svako od nas (uključujući i mene) ima poneki razlog da kritikuje ona vremena, ali - ruku na srce - to nije pošteno. Ponašanje njegovih "sledbenika", Dačića i ostalih, u koje nisam verovao ni pre deset godina, samo potvrđuje ovaj moj stav. 2. Slično je ogovaranje i potencijalne opozicije, koju predvodi SNS, odnosno dvojac Nikolić-Vučić. U situaciji kada u Srbiji osim užasnog sunovrata u ambis pod sadašnjom vlastodržačkom "elitom", nema drugog izlaza, ne radi se o tome "ko je od dobrih bolji", već "ko je od loših manje loš"! Sa dubokim uverenjem tvrdim, iako nikada nisam delio njihova prethodna uverenja, da su oni sada ubedljivo najmanje loša opcija za Srbiju. Ukoliko njih ne podržavate, onda možete slobodno da građanima Srbije predložite (kao što je bio u prilici japanski car Hirohito 1945. godine) da izvrše kolektivno samoubistvo! Pri tom sam potpuno svestan o čemu govorim! A samim tim ukidate i sebi pravo na život! Kome će trebati opozicioni Tabloid kad Srbije više ne bude?

Vraćam se na naslov rubrike. "Senkrup", mnogi znaju ali za one koji manje znaju, znači "septička jama". Žao mi je, ali posle više od šest decenija života i iskustva na ovoj planeti, došao sam do neopozivog zaključka da mi živimo u jednoj vrsti kvazicivilizacijskog senkrupa, dakle u dubokoj klozetskoj jami. Naravno, do tog zaključka došao sam na osnovu moralnih iskustava, a koja se često ukrštaju sa političkim iskustvima.

Kratki fleš-bek. Odrastao sam u blizini Profesorske kolonije u Beogradu. U jednoj zgradi stanovao je student filozofije i svoju priprostu gazdaricu oslovljavao sa "madam Fekalija". Ona je bila ushićena, jer je to asociralo na "madam Bovari" ili "madam Baterflaj", eventualno "madam Otilija". Nije, sirotica, imala pojma šta taj izraz stvarno znači.

Danas se ta metafora proširila na čitavu planetu. Civilizaciju na prelazu iz 20. u 21. vek možemo, bez ikakvog zazora, u moralnom smislu, nazvati senkrup-civilizacijom. Takozvana "međunarodna zajednica" predstavlja apsolutni moralni brlog, sastavljen od taloga svih odbačenih vrednosti humanizma, religije, filozofije, ljudske pameti u načelu. Pogledajte te bedne kreature, koje predstavljaju međunarodnu diplomatsku elitu, od SAD do Evropske unije. Kao da se utrkuju u tome ko će izgledati jadnije, grotesknije, nepametnije, smešnije! Postoji nauka koja se zove fiziognomika, a to je proučavanje karaktera na osnovu fizionimijskih crta. Pogledajte pažljivo crte lica glavnog tužioca Tribunala u Hagu Serža Bramerca. U svakoj situaciji, on izgleda unezvereno, uplašeno i uspaničeno, da ne kažem blago retardirano. Oči su ogledalo duše, a sve ovo izražavaju njegove uplašene oči.

Jedan moj prijatelj kaže: "Sve su to skulpture od fekalija", pretvorene u marionete, kojima gospodare i pokreću ih "gospari od fekalija"! Ako u to nema sumnje, šta to onda pokreće te marionete u njihovim idiotsko-kretenskim maloumnim poduhvatima? Pa, naravno, proklete pare, dolari, evri ili funte, bilo koja vrsta materijalne nadoknade! Ali, pobogu, zašto toliko halapljivosti. I kad zarade za sto budućih života, grabe se i bore za još stotinu! Ali deset hiljada života nikad neće dočekati. Pa, o čemu se, onda, radi? Pa, o tome da zamišljaju beskrajni život, večiti raj, koji će kupiti svojim bogatstvom. Na isti način, ali iz sasvim suprotnog ugla, nadaju se siromasi da će upravo svojom nemaštinom kupiti ulaznicu u prostore večnog blaženstva.

Usput, da li ste videli bedniji prizor od onog kada je fekalijska "gromada" Bil Klinton u sred Crne Gore izjavio da je srećan što je u Makedoniji, a fekalijski otpaci od domaćih zvaničnika, predvođeni carem fekalijske republike, udvorički mu se dodvoravaju? Svaki časni čo'ek mora da je začepio nos pred ovakvim prizorom.

 

Domaći teren

 

Tako dolazimo na domaći teren, gde su varijacije na ovu temu takoreći beskonačne.

Prvo, ne znam iz kojih razloga udeljujete jednoj smešnoj kreaturi, fekalijskom isprtku koji glumi v.d. predsednika Srbije, titulu "diktatora" ili "tiranina". Pa, i za takve titule potrebno je imati određene zasluge. Dotični isprdak ih jednostavno nema, ni u kom pogledu.

Razložimo njegov životopis. Sve počiva na ordinarnim lažima. Nađite naslovnu stranu "Politike" kada je pre četiri godine kandidovan za predsednika Srbije. U antrfileu, masnim slovima, piše u prvoj rečenici, doslovna laž: "Rođen u Beogradu..." Baš me briga gde je rođen (u demokratskoj Americi imaju taj problem, mi ga nemamo), ali zašto falsifikat već u prvom podatku? Ali i sve dalje u njegovoj karijeri jeste falsifikat. Najstrašniji je onaj o članstvu u socijalističkoj internacionali. Da se razumemo: Demokratska stranka je od početka bila stranka građanske desnice (bez eufemizama: "desno od centra"), znači stranka koja zastupa malograđanske, sitno-buržujske materijalne interese. A sve to je na suprotnoj strani od levice, koju treba da zastupa socijalistička internacionala.

Čemu zahvaljuje dotična spodoba svoj izborni cenzus? Pa, odgovor je vrlo jednostavan i svima vrlo dostupan, baš me čudi da ga niste otkrili. Izvinite za još jedan fleš-bek. Moj prijatelj iz Sarajeva Sejo Fetahagić, književnik, kada je započeo rat u BiH i žene počele da kukaju jer im ginu sinovi, rekao je: "Što kukate, pa vi ste za sve krive!" Kada su pitale kako to, odgovorio je: "Jednostavno. Žena prema popisu ima više od muškaraca. Znači vi ste glasale za ovu vlast koja je dovela do rata!" E, sad, kakve to ima veze sa našim predsednikom?

Hajde, da se ne zamajavamo. Naš vajni predsednički kandidat stekao je titulu harizmatičnog lepotana, sve žene, devojke i devojčice stasale za glasanje ludele su za njim. Jer, izvinjavam se, dobro poznajem taj glasački front: one odluke ne donose pameću već nekim drugim delovima tela. Sad ću da budem neprijatan, sa još jednim fleš-bekom. U svoje vreme, pre više od 50 godina, među ženama je bio harizmatičan čuveni holivudski glumac - Rok Hadson. Mi smo bili klinci pred maturom i smejali smo se lažnoj muževnosti tog glumca (naročto u filmu "Div" Džordža Stivensa, sa Elizbaet Tejlor i Džemsom Dinom). Devojke su nam se rugale i govorile da smo ljubomorni na njegovu mušku lepotu. Kao što je poznato, mnogo godina kasnije, taj muškarčina umro je od - side!

Elem, šta je zaključak? Devojke, žene, usedelice, udovice, snajke, lepotice, ne nasedajte na lep izgled ili "imidž", jer on je prolazan i samo služi zavaravanju, a vi same bićete moguće žrtve tog zavaravanja! Ali ne samo vi, već i vaša deca, porodica, vaši bližnji! Glasajte za onoga koji vam pruža utisak stabilnosti, domaćinstva, sigurnosti. Jer, u suprotnom glasate za "analnu varijantu", za fekalnu civilizaciju i za sve ono od čega vas podilaze žmarci užasa!

 

Zaključni utisci

 

Mi zaista živimo u "analnoj varijanti" civilizacije. Sve je izokrenuto naopačke - umesto prednjice dominira zadnjica, umesto ljubavi - falsifikat ljubavi. Otuda nema ni iznenađenja što smo u "fekalnoj fazi civilizacije". I zato nemojte uzalud tražiti u rečnicima stranih reči izraze koji su se toliko odomaćili među nama, kao što su skatofagija, skatofilija, skatologija, jer smo ogrezli i moralno i politički u njima, da nam čak ni izrazi koprofagija i koprofilija ne znače ništa. Sve ovo nema veze sa idiotskim terminom "homofobija", koji je smišljen samo iz propagandnih razloga. Nije teško objasniti poreklo i ovog termina, ali to za sada nije tema ovog teksta. Konačni utisak je da tonemo u ponor beznađa i da je taj ambis u stvari politizovana varijanta "srbofobije". S tim, što se ja uopšte ne slažem sa prednjom definicijom: ne verujem u srbofobiju, već u bednu ljudsku potrebu da ponižavaju sebi bližnje, da bi se sami osećali superiornijim. Jer ja nemam nikakav osećaj za "srpstvo" već samo za "ljudstvo".

 

                                          Konstantin S. Vukin

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane