Natrag

Do koske

Do koske

Čast Tadićevih: glas je zao, Kum je izdao

 

Porodični obračun

 

Kasno leto i početak jeseni u Srbiji obeležiće prva velika hapšenja onih ličnosti koje su sebe videle kao lučonoše demokratskog preporoda, a završile kao najgori lopovi ili kriminalci velikog kalibra

 

Milica Grabež

 

 

U slavnom holivudskom filmu Čast Pricijevih, šef mafije izdaje članove svoje "familije", koji su se otrgli od pravila života i sukobili sa ''zaštitnicima zakona'', kako bi spasao budućnost Porodice.

Na skoro identičan način završava se i neslavna desetogodišnja avantura samozvanih demokrata u Srbiji. Šef države i šef partijske "familije" Boris Tadić, moraće da udovoljava izričitom zahtevu evropskih institucija i da pripremi hapšenje više desetina dojučerašnjih najodanijih ljudi, koji su ogrezli u korupciji i otvorenoj pljački, kako bi spasao sebe lično od odgovornosti za svoj i njihov dugogodišnji kriminal.

Već duže vreme, Evropska komisija traži od srpskih vlasti da daju podatke o brojnim kriminalnim delatnostima, između ostalog i o načinu na koji se obračunava osnovica poreza na imovinu, o validnosti članova Agencije za borbu protiv korupcije, o broju državnih činovnika i ostalih zaposlenih u javnom sektoru,  podatke o dobiti ili gubitku državnih preduzeća u periodu od 2000. do 2009. godine, ko su špekulanti takozvane kratke prodaje hartija od vrednosti i još puno toga...

Ali, ne samo Evropska komisija nego i OEBS i druge evropske institucije, zatražile su hitno hapšenje i procesuiranje ličnosti koje su dovele do zastrašujuće otimačine ogromnih sredstava koja su pristigla u Srbiju u raznim oblicima, od donacija do najpovoljnijih kredita. Među najtraženijim prestupnicima kojima treba suditi što pre zbog pljačke i korupcije nalaze se sve same poglavice srpske lopovske tranzicije: Aleksandar Vlahović, Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević, Dragan Šutanovac, Dragan Đilas, Danko Đunić... Na podugačkom spisku tu su i "vojvođanske perjanice DS" Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović, ali i čitav niz pomagača i saizvršitelja epohalne pljačke nevešto zamaskirane u Fond za kapitalne investicije.

Zdravstvena, a pre svega farmaceutska mafija je među onima koji će prvi odgovarati za čerupanje evropskih donacija i kredita, za pljačku budžeta i masovne prevare. Od istaknutih ličnosti koje bi evropske institucije rado videla u zatvoru, nalaze se profesor  dr Predrag Peško, dr Đorđe Bajec, dr Tomica Milosavljević i brojni drugi, znani i manje znani "doktori za pljačku", čije su javne nabavke kroz rekonstrukcije domova zdravlja i kliničkih centara, ali i akcije uvoza vakcina i lekova, redovno bile praćene nezapamćenom pljačkom i korupcijom.

Slučaj Aleksandra Vlahovića višestruko je zanimljiv, kako po pitanju ideologije lopovske tranzicije, ovde predstavljene kao "liberalne", tako i po najvećoj otimačini od raspada SFRJ koja se desila pod njegovom komandom u smederevskom Sartidu, a uz pomoć Božidara Đelića i Danka Đunića.

Tamo je slovačka kompanija US Steel Košice, koja je u sastavu velike američke korporacije US Steel, kupila 31. marta 2003. godine smederevsku železaru (SARTID a.d.) za smešno nisku cenu od 23 miliona dolara, pri čemu je oslobođena i obaveze plaćanja dugova koje je SARTID imao prema poveriocima, u iznosu procenjenom na preko pet stotina miliona dolara! Otac i majka ovog neviđenog kriminala bio je upravo Aleksandar Vlahović, prvobitni ministar za privredu i privatizaciju, čovek za čijeg mandata se Srbija "oslobodila" svih pivara i cementara i svega drugog što državi donosi novac i stabilnost, onoga što se prodaje tek kad drugog izlaza nema. Njegov slučaj u rukama je domaćih istražnih organa, kao i slučaj Božidara Đelića koji je svoje bogatstvo stekao  zloupotrebom svog službenog položaja, kao i Aleksandar Vlahović. Veliki "guru" revizorske kuće Dilojt Tuš Danko Đunić trebalo bi, takođe, da konačno plati za svoje korupcionaške poslove zajedno sa njima dvojicom.

Srbija će, prema izričitom stavu Evropske komisije, koja je u dužem vremenskom periodu proučavala ko je ko i šta je šta u Srbiji, konačno morati da se oslobodi i usluga neuništivog Aleksandra Tijanića, koji će na sudu, ali kao zatvorenik, morati da odgovara za svoje pljačke i korupciju sprovedene sa pozicije direktora "nacionalnog servisa evropske Srbije".

Slučaj Dragana Šutanovca u svojstvu ministra vojnog, takođe je dozlogrdio nekome u Evropskoj uniji, ali i u SAD, te je pretresanje njegovih "poslovnih aktivnosti" uveliko u toku. Njegovim "evroatlantskim prijateljima" nimalo se ne sviđa što je svoje usluge nudio nekim diktatorskim režimima, i što je mnogo novca zarađenog na takvim i sličnim mračnim pijacama, od Afrike do Azije, završilo u džepovima demokratskih prevaranata.

I gradonačelnik Beograda je grdno naljutio administraciju Evropske unije tako što je odbio da namenski potroši novac za gradnju stanova raseljenim Romima, mada je upravo iz evropskih fondova takvo nešto predviđeno i na nivou cele Srbije, takozvanim "sredstvima readmisije" (povratka emigranata). Naravno, taj su novac potrošili i ova i ona prethodna vlada, a kao najodgovornija ličnost za to je viđen Dragan Đilas, već prilično omražen u Briselu, kao recidiv komunističke omladine i kao čovek koji je iz demokratije "pao na romskom pitanju".

Ali, Đilasu i njegovim "poslovnim partnerima", Evropska komisija je istraživala nešto mnogo ozbiljnije: kako je u kratkom roku postao multimilioner i gospodar medija u Srbiji, ko su mu bili pomagači, kako se zovu, na čija imena vodi svoje prikrivene firme...

Sad su kao dan jasna Tadićeva naricanja nad svojom gorkom sudbinom: "...Na mene vrše strašan pritisak spolja..."

Hoće li da presvisne od galopirajuće usamljenosti ili će se pridružiti armiji svojih skakavaca, hoće li stići sva ta čuda da vidi i sva dolazeća iskušenja da doživi?

 

 

 

Evropska komisija, OEBS i druge evropske institucije zatražile su hitno hapšenje i procesuiranje ličnosti koje su dovele do zastrašujuće otimačine ogromnih sredstava koja su pristigla u Srbiju u raznim oblicima, od donacija do najpovoljnijih kredita.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane