Natrag

Likovi i senke

Likovi i senke

 

Pijanstvu je kraj

 

N. Vlahović

 

U odsustvu minimuma dostojanstva, višestruko poražena politika demokratske Srbije doživljava isto ono što je doživljavao i negdašnji režim Slobodana Miloševića: dolaze na vrata evroatlantske siledžije, postavljaju uslove i zavrću ruke. Jedina je razlika u tome što je ondašnji vožd ratovao a sadašnji neće, a i da hoće - nema čime.

U takvoj atmosferi, dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel u Srbiju, nakon što je njen ministar spoljnih poslova Vestervele već ožalio "srpski slučaj", znači samo potvrdu onoga što je jedan nesmotreni poslanik Bundestaga nedavno i javno kazao - da Srbija i Kosovo nikada neće ući u Evropsku uniju dok se uzajamno ne priznaju! Tu ne treba prevod. To znači dok Srbija ne prizna Kosovo.

Nije prvi put da je Nemačka svoj nedosanjani san o prodoru na Istok (Drang nach Osten) i pruzi Berlin-Bagdad nekako po pravilu pretvarala u teški mamurluk čim bi videla Srbiju na tom putu. Isto je i sa Srbijom. Kad god bi krenula put Evrope, od Prvog svetskog rata do danas, neko bi je sprečio u tome. Uglavnom je to bila Nemačka, koja je Srbiju uvek zamišljala kao udaljenu balkansku provinciju koja mora da se povinuje volji velikih.

I, baš u okolnostima kad je vlast u Srbiji odlučila da se sagne koliko god može, a sve u nadi da će jednom biti članica EU, eto opet Nemačke da joj diktira uslove.

Jeste, danas je ta velika država glavni ekonomski pokretač te zajednice, pa joj se može da diktira. Ali, treba znati da je Srbima, upravo nemačkim hitrim priznavanjem par država bivše SFRJ, a sada i Kosova, suspendovano sve što je Srbija kao zemlja pobednica Prvog svetskog rata dobila.

Tako je Nemačka prethodni vek svojih poraza pretvorila u novi vek neokolonijalne vladavine većinom današnje Evrope, koju neki maliciozno zovu Četvrti Rajh.

Srbija je u svakom od tih savremenih nemačkih diktata, dobijala status štetočine koju treba potčiniti. Ne treba zaboraviti, tako nešto je govorio i nekadašnji ministar odbrane Rudolf  Šarping...

Danas, kad nemačka kancelarka Angela Merkel vodi politiku "spasavanja" EU, kad i sama kaže da će "sa Hrvatskom" biti završen proces pridruživanja na duže vreme, a možda i za stalno, njen dolazak u Srbiju znači priliku srpskim vlastima da se otrezne. Za takvo nešto nikad nije kasno. Jer, niti je Nemačka jedina sila na svetu, niti su svi Srbi obešeni u dva velika rata. Život ide dalje. Makar i na Istok, koji Tadić toliko prezire, ne želeći da u svoju opustošenu zemlju donese ni stotine miliona evra koji čekaju u Moskvi, sa kojom, inače, i Nemačka  ima sva strateška partnerstva.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane