Natrag

Novac

Novac

Banke: dok građani usred sveopšte krize propadaju, novčane institucije ubiru velike profite

 

Deru ti kožu, a ugovorom ti zabranili da jaučeš

 

Banke u Srbiji kao da prkose i osnovnim zakonima fizike, a kamoli ekonomije. Dok je srpsko društvo sve siromašnije, banke su sve bogatije, njihova zarada se sve manje bazira na uspešnim plasmanima, a sve više na poslovima koji su na samoj granici zakonitog, a neki su tu granicu već i prešli. Pitanje je dana kada će ovako ustrojen bankarski sistem u Srbiji da pukne primoravajući sve građane republike da solidarno, kroz budžetske subvencije, plate za kriminalno delovanje domaćih bankara

 

Milan Malenović

 

 

Ceo svet je zahvatila teška ekonomsko-finansijska kriza, koja bez prekida traje već skoro tri godine. I Srbija je osetila razarajuće efekte ove depresije, ali jedan sektor u njoj izgleda imun na sve nedaće koje su nas snašle.

Za razliku od stanja u svetu, bankarsko-finansijski sektor u Srbiji posluje dobro kao retko kad. Nastavljajući trend od početka 2010. godine, rast profitabilnosti poslovnih banaka nakon udara ekonomske krize je nastavljen i u poslednjem kvartalu 2010. godine. Trend poboljšanja rezultata u odnosu na 2009. godinu je nastavljen i tokom cele 2010. godine, i profiti poslovnih banaka su uvećani 10 odsto u odnosu na 2009. godinu. U 2010. godini poslovne banke u Srbiji su zaradile 25,4 milijardi dinara profita, javlja portal kamatica.com.

Nešto manje nego u 2009. godini - 11 poslovnih banaka je ostvarilo gubitke, dok su 22 poslovne banke poslovale sa profitom. "Gubitaši" su u 2010. godini ostvarili devet milijardi dinara gubitka, što je povoljnije od 11,1 milijarde gubitka, koliko je bilo zabeleženo u 2009. godini. Istovremeno se smanjio i broj poslovnih banaka koje su ostvarile poslovne gubitke u odnosu na 2009. godinu sa 13 na 11. Najveće negativne rezultate su ostvarile OTP banka (3,1 milijardi dinara gubitka), Alpha banka (2,8 milijardi dinara gubitka), Credit Agricole banka (1,5 milijardi dinara gubitka) i Vojvođanska banka (1,1 milijardi dinara gubitka).

Poslovne banke koje su ostvarile poslovne dobitke (njih 22) zabeležile su profit od 34,5 milijardi dinara. Najveće profite su ostvarile Banca Intesa (8,5 milijardi dinara), AIK banka (6,2 milijardi dinara) i Unicredit banka (3,9 milijardi dinara). Banca Intesa je ostala poslovna banka sa najvećim profitom u Srbiji, dok je AIK banka zadržala mesto najprofitabilnije banke, s obzirom da je svoj proft ostvarila sa daleko manjim resursima od najvećih poslovnih banaka u Srbiji po angažovanom kapitalu.

 

AIK-ov slučaj

 

Nedavno se saznalo i kako je to AIK banka uspela da ostvari ovako visoke prihode sa tako malim angažovanim kapitalom.

Milo Đurašković, vlasnik Nibens grupe, koja okuplja veći broj srpskih preduzeća za izgradnju i održavanje puteva, uhapšen je maja ove godine pod sumnjom da je zloupotrebio službeni položaj. Banke, poverioci ovog preduzeća, tada obustavljaju dalje davanje pozajmica i aktiviraju svoja ranija potraživanja, pa računi Nibensa brzo dospevaju pod blokadu.

Najveći poverilac Nibens grupe bila je AIK banka iz Niša. U toku pregovora sindikata koji su zastupali radnike ostavljene bez plate i AIK banke na površinu su isplivali ugovori o kreditiranju između ove banke i preduzeća u okviru Nibens grupe. Po nekim od tih ugovora, AIK je zaračunavala i kamate od neverovatnih 30 odsto.

Svuda u civilizovanom svetu to bi bilo krivično delo uzimanja zelenaških kamata, ali ne i u Srbiji, bar kada je AIK banka u pitanju.

Naplaćivanje takvih kamata znači da je ova banka iz Nibensa izvukla zaista puno para prethodnih godina. I pored toga, AIK je i dalje od ovog očerupanog preduzeća potraživala milijarde na ime kredita, i jedino na šta je bila spremna posle dugih i teških pregovora u kojima je morala da interveniše i republička vlada, jeste da privremeno obustavi prinudnu naplatu iz sredstava koja Nibens dobija za održavanje puteva.

Koliko je od onih 6,2 milijarde dinara profita koji je AIK ostvarila u 2010. stiglo od zelenašenja?

Ni ostale banke nisu do svojih profita došle na mnogo legalniji, niti moralniji način.

 

Švajcarski udar

 

Najbrojnije žrtve poslovanja domaćih banaka jesu obični građani Srbije. U vreme pre ekonomske krize bio je period intenzivnog uzimanja kredita za kupovinu nekretnina. Neki od tih kredita, po trenutnoj proceni njih preko 25.000, vezani su za kretanje kursa švajcarskog franka. Po izbijanju krize došlo je na svetskom nivou do povlačenja kapitala iz posrnulog evra i još više posrnulog dolara, i do njegovog prebacivanja u švajcarce.

Zbog ovoga franak je za samo tri godine duplirao svoju vrednost, pa su tako duplirane i obaveze dužnika prema domaćim bankama. Tako na primer, onaj ko je pre tri godine uzeo kredit u visini od 70.000 CHF sa kamatom od 4,75 odsto na godišnjem nivou, danas posle redovnog otplaćivanja mesečnih rata od 399 CHF duguje još nekih 64.000 franaka.

Problem je, međutim, u tome, što je prvobitno onih 70.000 CHF vredelo 44.000 evra, dok danas preostalih 64.000 CHF vredi 59.000 evra. Po ovome ispada, da su i krediti urednih platiša realno povećani.

U međuvremenu su poskupele i mesečne rate za kredite u švajcarskim francima. Pre izbijanja krize 399 CHF vredelo je oko 18.000 dinara, dok ta ista suma švajcaraca danas košta 37.000 dinara. Zbog ovakvog drastičnog poskupljenja kredita mnogi dužnici više nisu u stanju da otplaćuju rate.

Problem obračunavanja kredita u švajcarskim francima nije samo prisutan u Srbiji, već u celom regionu. Jedino što su rešenja potpuno različita.

Pošto je shvatila da zbog skoka kursa franka u odnosu na sve ostale valute, pa tako i na kunu, veliki broj dužnika nije u stanju da i dalje redovno otplaćuje kredite, hrvatska vlada je uvela mere kojima je želela da pomogne prezaduženom delu stanovništva. Nešto pre Hrvatske, istovetno je postupila i Mađarska, gde su dugovi fiksirani na nižem kursnom nivou, a razliku banke knjiže kao odloženo beskamatno potraživanje.

U Srbiji vlastima nije ni na kraj pameti da slično postupe. Jedino je NBS zabranila da se posle 30. juna 2011. podižu novi krediti koji bi bili vezani za kurs švajcarskog franka. Kao što će da se vidi i ova mera u prvom redu štiti banke, a ne potrošače.

Švajcarski franak je dosegao svoj istorijski maksimum. I sama centralna banka Švajcarske je uvidela da privredi ne odgovara ovako snažna moneta, pa je pohitala da raznim merama zaustavi dalji rast kursa i da vremenom čak dođe do pojeftinjenja franka u odnosu na evro. Samim tim, onaj ko bi danas uzeo kredit obračunat u francima mogao bi da računa da će njegovo realno zaduženje vremenom biti smanjeno. Da bi se to izbeglo, kao i da bi bankama i dalje ostajali superprofiti, Srbija je zabranila dalje kredite u švajcarcima.

 

Najgori scenario

 

Ovakva plitkoumna politika i države i poslovnih banaka na kraju može da se olupa o glavu svim stanovnicima Srbije. Računica, koju profita gladni domaći bankari nikako da uoče, veoma je jednostavna. Ako veliki broj od pomenutih preko 25.000 dužnika u švajcarskim francima ne bude mogao da redovno ili uopšte otplaćuje dospela potraživanja, banke će aktivirati hipoteke. Međutim, zbog pada cena nekretnina ono što je nekada koštalo 100.000 evra danas u najboljem slučaju može da bude prodato za dve trećine vrednosti, a veliko je pitanje da li uopšte i može da se nađe neki kupac s obzirom na sveukupnu ekonomsku situaciju.

U slučaju da dođe do najgoreg scenarija i da banke ostanu sa kućama i stanovima pod hipotekama, ali bez gotovine, one lako mogu da dospeju u situaciju da ne mogu da servisiraju sopstvene obaveze. Krah bankarsko-finansijskog sektora u svetu je i počeo na ovaj način.

Umesto da se potrudi i stvori uslove u kojima bi bilo pomognuto ne samo klijentima, već i bankama, pa samim tim i celokupnoj srpskoj privredi, vlada Mirka Cvetkovića razmišlja samo o tome kako da uveća prihode sopstvenih članova koji su istovremeno i akcionari pojedinih banaka u Srbiji.

Iz tog razloga je dužnicima omogućeno jedino da konvertuju dug iz franka u evro, ali po sadašnjem visokom kursu, ili da traže produženje roka otplate čime povećavaju i svoje zaduženje na osnovu kamata. U svakom slučaju, crno im se piše.

Čak ni u slučaju kada se krediti obračunavaju u dinarima ili evru, građani nisu prošli nešto mnogo bolje.

Banke su do sada slobodno mogle da obračunavaju kamate na date kredite i da ih nepredvidivo menjaju. Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke su primorane da promene kamata i ostalih troškova kredita učine predvidivim za klijente, ali i to samo na papiru.

Banke su se već dosetile kako da izigraju i ovaj zakon, ali ovog puta u sadejstvu sa guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom Šoškićem. U skladu sa novim zakonom banke smeju da povećaju kamatne stope u slučaju promene nivoa obavezne rezerve kod NBS-a. Ova promena kamatne stope je, međutim, po aneksima ugovora za već postojeće kredite, koji su procureli u javnost, u domenu dobre volje banke - ona, znači, može ali i ne mora da menja kamatnu stopu.

U realnosti će to izgledati ovako: Narodna banka u jednom trenutku donese odluku o povećanju obavezne rezerve poslovnih banaka koje, zatim, za svakih 10 odsto povećane rezerve povećavaju kamatu za 1,5 odsto. Posle izvesnog vremena NBS ponovo smanjuje stopu obavezne rezerve, ali ovog puta se banke pozivaju na svoje pravo da mogu, ali i ne moraju da menjaju kamatne stope, pa one ostanu i dalje visoke.

Kao što se vidi, sve je u Srbiji tako organizovano da se što više opljačka narod.

 

Od države pomoći nema

 

Da bi se već u startu onemogućilo klijentima da se bune zbog ovakvih pljačkaških manira banaka, istim aneksom ugovora se predviđa mogućnost da banka odmah raskine ugovor o kreditu i traži trenutni povraćaj preostalog duga, u slučaju da klijent koristi svoje zakonom zagarantovano pravo na slobodu govora i udruživanja. Po jednom članu pomenutog aneksa predviđa se sledeća obaveza:

"Korisnik kredita se potpisivanjem ovog aneksa obavezuje banci da neće samostalno ili kao član određene grupe, nevladine organizacije ili slično iznositi bilo kakve tvrdnje ili izjave u pisanom, usmenom, elektronskom, grafičkom ili bilo kom drugom obliku, a koje predstavljaju ugrožavanje poslovne reputacije banke, odnosno kojim se može uticati na kaljanje poslovnog ugleda, poslovnog imena banke, njenih zaposlenih, uprave i akcionara."

Umesto da se okanu poteza koji narušavaju njihov ugled, domaće banke prete sankcijama onima koji bi na tako nešto javno upozoravali. Očigledno je da su banke itekako svesne da krše zakon i da posluju nemoralno, čim su se odlučile na ovako drastičan vid cenzure.

Čak ni sve ovo nije dovoljno nekim profita gladnim bankarima, pa se odlučuju na razne manipulacije i mućke, samo da bi od ovog osiromašenog naroda izvukli još koju paru.

Prema našim zakonima, banka ne može biti vlasnik nekretnine pod hipotekom i zato joj je ograničen okvir raspolaganja po osnovu kreditnog duga. To znači da banka ne sme da preuzme založenu nekretninu svog klijenta koji ne vraća kredit.

Umesto toga, banke osnivaju posebna preduzeća koja onda to čine u korist svog osnivača. Na taj način banke ipak, indirektno, postaju vlasnici nekretnina opterećenih hipotekama, i tako realno zaobilaze zakon koji im to zabranjuje.

Ono što svi znaju jeste da na aukcijskim prodajama nekretnina ima izuzetno malo zainteresovanih kupaca, tako da banke-zajmodavci preko svojih ćerki-firmi veoma jeftino dolaze do objekata koje zatim kroz direktnu prodaju preprodaju za daleko višu svotu.

S obzirom da je krajem prvog kvartala ove godine dug neurednih platiša dosegao 50 milijardi dinara, odnosno dvostruko više od prošlogodišnjeg profita svih banaka u Srbiji, nije teško zaključiti kolika je imovina u pitanju koja će se uskoro naći na aukciji. Inače, ukupna vrednost problematičnih kredita, gde otplata kasni za duže od 90 dana, u odnosu na prošlu godinu povećana je za 1,5 odsto za samo prva tri meseca ove godine, čime postaje jasno da se ekonomska kriza u Srbiji nikako ne smiruje već, naprotiv, i dalje pojačava.

U prilog ovome govori podatak iz Sosijete ženeral banke da je u prva tri meseca ove godine broj aktiviranih hipoteka jednak polovini svih onih aktiviranih u 2009. i 2010. zajedno. Očigledno je da sve više građana ima problema sa vraćanjem svojih dugova bankama, a tu se računaju i zaduženja preko kreditnih kartica. Ova dugovanja su posle stambenih kredita najprisutnija problematična zaduživanja.

Kreditne kartice se po prirodi stvari koriste za plaćanje manjih računa, a ne za kupovine automobila ili stanova. U većini slučajeva njima se plaćaju nabavke svakodnevnih potrepština, tako da se vidi da ogroman broj građana Srbije nije u stanju da se izdržava iz realnih prihoda, već poseže za najnepovoljnijim oblikom zaduživanja: odlaskom u minus na tekućem računu.

U većini slučajeva banke su spremne da ovako nastali dug pretvore u kredit pod naizgled nešto povoljnijim uslovima.

Ekonomista Mlađan Kovačević nedavno je u jednom dnevnom listu istakao da banke ne interesuje da li njihovi klijenti imaju problema sa vraćanjem duga, sve dok one ostvaruju profit. Primer sa početka teksta o zelenašenju AIK banke potvrđuje ovu tvrdnju, jer je zarad ostvarivanja ekstra profita banka bila spremna da bez posla ostavi hiljade radnika iz preduzeća dužnika.

Sa druge strane, ni srpska vlada, kao ni NBS uopšte ne pokazuju interes da se pomogne dužnicima kako bi mogli da isplivaju iz živog peska bankarskih kredita.

Hrvatska vlada je donevši uredbu o zamrzavanju kursa švajcarskog franka na nivou kada je kredit uzet, istovremeno formirala i fond iz koga bi se pomoglo bankama u slučaju da zbog ovakve nametnute finansijske politike dospeju u privremenu nestašicu gotovine. Narodna banka Srbije sa svoje strane, međutim, ukazuje da devizne rezerve zemlje ne dozvoljavaju ovakvu jednu akciju.

Ono što se namerno previđa jeste činjenica da takozvani problematični krediti čine tek nekih pet odsto deviznih rezervi Srbije, pa čak i kada bi se tražilo da država privremeno preuzme njihovo otplaćivanje (a to niko ni ne traži), ovo ne bi dovelo u pitanje monetarnu stabilnost zemlje.

 

Tužbeni argument

 

Daleko pogubnije po ukupnu stabilnost Srbije bio bi masovni bankrot dužnika, jer tako nastalu finansijsku rupu ni jedna banka ne bi mogla sama da popuni. Urušavanje bankarskog sektora Srbiju bi koštalo više nego što ona sebi može da priušti.

Srpski bankarski sektor u stopu prati srpsku privredu. Cela privreda je na kolenima i jedini način da banke još nešto zarade je da otimaju od svojih klijenata, bili oni fizička ili pravna lica. Srpsko zakonodavstvo, ali i politička atmosfera ovome idu naruku. Na optuženičku klupu bankari dospevaju izuzetno retko, pa i tada isključivo ako su oštetili banku za koju su radili. O klijentima, posebno o običnim građanima nema ko da brine.

Kako izgleda zaštita građana od gladi bankarskih ajkula, pokazuje ponovo reagovanje NBS-a na krizu sa vraćanjem kredita obračunatih u švajcarskim francima. Udruženju građana formiranom da okupi sve one koje su banke ojadile na račun nepredviđenog skoka švajcarca, iz NBS je poručeno da prvo pokušaju da rešenje nađu u razgovoru sa svojom bankom.

U slučaju da se tako ne postigne dogovor, NBS je ponudila sebe za medijaciju, odnosno arbitražu u traganju za vansudskim poravnjanjem. Ako ni to ne bi urodilo plodom NBS ima još samo jedan savet: tužba redovnom sudu. Pitanje je samo kakve šanse imaju građani da uopšte vode spor sa jednom bankom koja raspolaže za svakog od nas nepojmljivim resursima. Čak i kada bi se skupio novac za pokretanje i vođenje postupka, pitanje je šta bi bio tužbeni argument: samovolja i kršenje dobrih poslovnih običaja u slučaju svojevoljnog dizanja kamatnih stopa za već uzeti kredit?

 Da li je to uopšte nekakav argument za domaće pravosuđe koje ne reaguje ni na očigledno zelenašenje AIK banke?

 

 

 

 

Različiti primeri

 

U AIK banci vlasničku poziciju ima grčka ATE banka. ATE banka je ušla na domaće tržište u vlasništvo AIK banke krajem 2006. godine na nivoima od oko 5.200 dinara po akciji, kupivši 20,3 odsto običnih akcija ove banke.

Koliko je ovaj finansijski institut iz prezadužene Grčke stabilan, pokazao je nedavni stres test banaka organizovan u Evropskoj uniji. Jedino grčke ATE i Eurobank EFG banka nisu prošle testiranje koje je sproveo regulator banaka na nivou evrozone, saopštila je grčka centralna banka.

EFG banka je zabeležila vrednost ovog racia od 4,9 odsto, što je neznatno ispod dozvoljene granice od pet procenata, dok je usled visoke izloženosti grčkim obveznicima i kreditima ATE banka zabeležila negativan pokazatelj (-0,8 odsto). Rezultati pokazuju da ATE banci nedostaje kapital od 505 miliona evra u slučaju odvijanja osnovnog negativnog scenarija, dok bi veće pogoršanje situacije zahtevalo dodatni kapital od 713 miliona evra.

Zbog ovakvih rezultata poslovanja ATE banka je već najavila prodaju akcija svojih ćerki na Balkanu, između ostalih i AIK banke.

Stručnjaci sa svoje strane upozoravaju da ni ovi takozvani stres testovi nisu pravi pokazatelji stanja u bankama. Prošle godine su sve irske banke glatko prošle testiranje, da bi samo nekoliko meseci kasnije kreditori morali da spasavaju i njih i celu irsku privredu.  

 

 

 

 

 

Plitko

 

Koliko je plitko srpsko finansijsko tržište pokazuju i podaci o poslovanju banaka u 2010. godini. Tri prvoplasirane banke - Intesa, AIK i Unikredit - zajedno su ostvarile dve trećine ukupnog profita koji su prihodovale sve banke na srpskom tržištu.

Priložena tabela (u hiljadama dinara) pokazuje da bi izbijanje veće dužničke krize izazvane nemogućnošću velikog broja dužnika da otplaćuju svoje kredite, preživela malo koja od srpskih banaka.

 

 

 

 

Uvaljivanje

 

Kada iscrpe sva sredstva otimanja para od građana i upropašćene privrede, banke pribegavaju čitavoj paleti nečastivih poslova.

Kako je pre nekih dve nedelje javio Glas Srpske, u ovom entitetu Bosne i Hercegovine banke su svojim klijentima izdavale i britanske funte koje su povučene iz opticaja.

Kako je objasnila glasnogovornica Unikredit banke Anina Cvitanović Draško na području podružnice Banjaluka izdata je limitirana serija novčanica povučenih iz opticaja u Britaniji. Radi se o novčanicama od 20 funti (oko 23 evra) koje krasi lik engleskog kompozitora Edvarda Elgara, a koje su još pre više od godinu dana prestale da budu sredstvo plaćanja u Velikoj Britaniji. Umesto njih koriste se novčanice koje su prvi put štampane 2007. godine, a na sebi imaju portret škotskog teoretičara Adama Smita.

Centralna banka Velike Britanije je, međutim, spremna da stare novčanice zamenjuje za nove sve dok i poslednja ne bude povučena iz opticaja. Razlog zbog koga je Unikredit banka svojim klijentima utrapila nevažeće novčanice leži u činjenici da je njihova zamena preko poslovnih banaka skopčana sa malom provizijom. Kada nema kiše, dobar je i grad.      

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane