Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Terorizam za početnike na primeru norveškog slučaja

 

Protiv Andersa Brejvika Rambo ne bi imao šanse

 

Život pod terorom danas je postao uobičajen za najveći broj običnih ljudi. Oblici terorizma su različiti - bombaški teror, policijski, partijski, medijski, teror klimatskim promenama, teror bolestima, vakcinama... Terorisan nije samo onaj ko to nije u stanju da shvati!

 

Piše: Ivona Živkovć

 

 

Teror je latinska reč koja znači strah. Terorisati znači uterivati kod nekoga strah radi održavanja sopstvene moći i uticaja ili radi nametanja moći. Terorizam je smišljeno i sistematsko uterivanje straha kod pojedinca ili grupe ljudi, ili čitavog naroda od strane jedne grupe ljudi, ili države koja ima silu i koja na taj način nastoji da ljude drži u pokornosti.

Dobro poznata srednjevekovna katolička španska inkvizicija bila je školski primer terora koji je primenjivan prema svima koji nisu bili spremni da se povinuju apsolutnom autoritetu pape.

Ovaj teror je vremenom i kod naroda i kod sveštenstva počeo da izaziva zaziranje od "hrišćanskog učenja" katoličke crkve, pa je ugled papstva prilično srozan.

Tako je u 16. veku, na poznatom najvišem crkvenom skupu u Trentu, odlučeno da se ova teroristička inkvizitorska metoda, koju su sprovodili dominikanski kaluđeri, zameni novim načinom rada. Taj novina je umesto ogoljene represije i terora predviđala podmukli i prikriveni teror. Ovakav način rada je katolička crkva zadržala do danas. U osnovi ove perfidne strategije je bilo formiranje tajnih mreža agenata (masoni su jedna takva mreža) koji će raditi iz senke, dok će ogoljenu represiju sprovoditi obični ljudi sami nad sobom. Mediji će im pomagati da za svu nesreću krive sami sebe.

 

Od predsednika do sobarica

 

Uvođenje "domokratije" je tako bilo odličan paravan za sprovođenje ovog paklenog plana. Da bi mogli da deluju svojim nevidljivim pipcima po čitavom svetu, formirana je specijalna sveštenička agentura - koja je jedno pričala, a drugo radila. Pretpostavlja se da je ideja za ovakvo delovanje potekla od Ignjacija Lojole i grupe nazvane Ilumbradosi. Lojola je tako bio rodonačelnik stvaranje tajne katoličke vojske, koja danas funkcioniše u rigoroznom poretku i nazivaju se jezuitima ili isusovcima. Na čelu ovog strogog hijerarhijskog reda je jezuitski general, a svi pripadnici reda su zakleti generalu. I njihov metod rada je tiha i nevidljiva infiltracija svuda, u sve važne sisteme i organizacije života običnih ljudi (i svetovne i duhovne), ali i vlastele, i njihovo špijuniranje i po potrebi terorisanje i kažnjavanje, kao i likvidacija neposlušnih.

Kada je zahvaljujući glasu Vatikana u UN, 1948. godine stvorena država Izrael, na ovoj teritoriji je osnovana i najmoćnija "bezbednosna" agencija - Mosad. Iako mnogi misle da je to bezbednosna agencija Izraela, Mosad je globalna organizacija i ona je iznad države Izrael. Mosadovi operativci, službenici i agenti raznih su rasa, nacija, vera. Jer, poslovni interesi vladajuće oligarhije su iznad nacionalnih država, a moto Mosada je "ratovanje putem prevare". Kao da im je "mozak" u jezuitskim redovima, zar ne?

Jedan od metoda njihovog delovanja su takozvane "false flag" operacije, i one predstavljaju akcije komandosa koje se izvode pod "lažnom zastavom". Da ne širimo priču, na ovaj način se međuetnički sukobi, kao i međudržavni ratovi, mogu veoma lako izazivati i orkestrirati. I to je u skladu sa starom vatikanskom doktrinom - zavadi pa vladaj. Bivša SFRJ je jednostavno ovako razorena i ljudi su se međusobno ubijali, ne znajući da su u uniformama raznih velikih patriota ili domoljuba bili operativci i ove agencije - Srbi, Hrvati, Bosanci itd. Para vrti svuda. Na isti način deluju i famozne CIA i MI6, ali, verovali ili ne, Mosad je daleko moćniji. Njihovi ljudi su i predsednici najmoćnijih država, ali i sobarice i kuvarice i prostitutke.

Nabeđeni stručnjaci

 

    Ogoljeni terorizam, sa bombama, gde su žrtve obični civili, pojavljuje se upravo nakon Drugog svetskog rata sa fomiranjem ove agencije. Prvi efektan teroristički napad se tako dogodio u Jerusalimu napadom na King David Hotel, kada je stradalo 92 ljudi, uglavnom britanskih vojnika, i to je bio pokazatelj čitavoj svetskoj javnosti da Britanci treba da sklone svoju vojsku iz Izraela i prepuste ovu teritoriju Izraelcima. Tako je i bilo.

Najspektakularnije ovakve "false flag" akcije poslednjih godina su napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. godine, poznat po datumu kao 9/11, napad na madridsku železničku stanicu (3/22), akcija "bombaša samoubice" u londonskom metrou i gradskom autobusu 7/7, ili poslednji spektakl sa terorom u Oslu i na ostrvu Utoja 7/22. Zanimljivo je i da je ova poslednja akcija, po analitičarima, izvršena tačno na 65. godišnjicu terorističkog napada na King David Hotel.

Da napomenemo da sve ove terorističke akcije ne bi imale efekat kada medijski ne bi bile adekvatno propraćene i zapravo doterane gomilom laži, dezinformacija, ali i prikrivanjem informcija. Posebnu ulogu imaju razni plaćeni falš analitičari, takozvani "stručnjaci za terorizam", koji su obično uhlebljeni na raznim bezbednosnim školama i institutima.

Da li vam je teško da zaključite da sve udarne globalne medije kontroliše ista svetska oligarhija, čiji je "mozak" u Vatikanu u grupi koja se danas naziva Iluminati?

 

Teror u Norveškoj - izraelska veza?

 

    Kako, ustvari, ove akcije "pod lažnom zastavom" funkcionišu pogledajmo malo bliže iz analize poslednjeg događaja u Norveškoj. Oni koji znaju puno o Mosadovim "false flag" operacijama odmah su norveški događaj pokušali da povežu baš sa Izraelom. I našli su brojne zanimljive detalje, o kojima udarni globalni mediji uopšte nisu izvestili.

Na primer, norveško ministarstvo finansija je zvanično objavilo pre nekoliko meseci da norveški naftni fond (težak oko 450 milijardi evra) odustaje od učešća u Afričko-izraelskom fondu za investicije sa kompanijom Danya Cebus Ltd. Ova investicija je bila namenjena izgradnji izraelskih naselja na Zapadnoj obali (okupiranoj teritoriji).

Razlog za ovo odustajanje u norveškoj vladi su našli u jednoj odluci Ženevske konvencije i Međunarodnog suda pravde, gde se na ovoj teritoriji zabranjuje Izraelu izgradnja naselja. Norveška je, navodno, bila spremna i da svoj glas u UN u septembru da da se izglasa rezolucija po kojoj bi Izraelu bile nametnute ekonomske sankcije. Donošenje ovakve rezolucije su SAD sprečile vetom bar 200 puta do sada.

Na ostrvu Utoja, gde je izvršen masakr podmlatka Laburističke partije, samo dan ranije načinjen je i fotos na kome se vidi lider mladih laburista Eskil Pedersen kako dočekuje norveškog ministra inostranih poslova Jonas Gar Stora i grupa mladih aktivista (od kojih većina verovatno ne zna ni da definiše šta je država i čemu služi) sa transparentom "Bojkot Izraela". Dakle, skup mladih budućih političara Norveške je ideološki bio usmeren protiv Izarela. Na ostrvu je sutradan, nakon što je počinjen masakr, trebalo govor da održi i norveški premijer Jens Stoltenberg. Kakva koincidencija, da je masakr napravljen baš u danu kada niko od političara nije bio na ostrvu i stradali su samo oni koji se tek uče da budu političke marionete. I oni Izraelu nisu mogli da naškode.

Ako se sada logično zapitate, kako i na osnovu čega jedan partijski podmladak, čije se ideološko opredeljenje instruira ne samo iz vrhova političke stranke, nego i mnogo šire, iz takozvanih međunarodnih institucija (jer Norveška je svoju stvarnu suverenost odavno izgubila i danas je i članica EU i NATO), onda vam je jasno da im je to neko morao staviti u glavu. I to je učinio neko po instrukcijama iz političkog vrha.

Ako, pak pogledate ko su ljudi u tom političkom vrhu Norveške, videćete sliku i priliku političkih kadrova kakvi se nalaze i u Srbiji ili Hrvatskoj ili SAD. Dakle, to su kadrovi obučeni globalističkom internacionalističkom vizijom, školovani na zapadnjačkim političkim školama sa internacionalističkim programima, koji uče o univerzalnim ljudskim pravima, demokratiji, pravdi, moći diplomatije i mirnog rešavanja sporova i ostalim glupostima.

I svi se postavljaju na visoke državne funkcije kao marionete i vrte se na njima sve dok su poslušni i dok ne počnu da misle svojom glavom. Ali, svaki čovek zdrave pameti zna da je u politici jedino važna fizička sila, ekonomska moć i posedovanje tehnologija i teritorijalne i mentalne suverenosti.

Koji je onda bio interes Norveške da podržava borbu palestinskog naroda, a da se suprotstavlja Izraelu, jednoj od najmoćnijih vojnih sila sveta koju finansijski održava budžet SAD i međunarodna bankarska mreža? Interesa nema, ali je zato tu morao da bude pritisak takozvanog civilnog društva, pa je jedna takva uloga data i mladim laburistima. Norveška je jednostavno oblikovana kao pile za klanje.

 

Pritisak nevladinog sektora

 

I tu je još jedna "pikanterija". Dugododišnja propalestinska aktivistkinja u Norveškoj, Karin Lingstad, kao član Norveško-palestinskog komiteta ustvari je bila dvostruki agent, jer je navodno radila i za "paslestinsku stvar", a radila je i za Mosad. Na ovoj špijunskoj klackalici, kada je stvar otkrivena, Linstad je uveravala javnost da je prvenstveno bila odana interesima Palesetinaca, a tek onda Mosadu. Možete joj verovati na reč, zar ne? U svakom slučaju, od Izraela do Norveške, svet je tako mali, a Mosadovih agenata tako mnogo.

A da se Norveška što više šamara i omalovažava (čitaj teroriše), jer tako se radi sa svim zemljama koje nemaju moć i suverenost, dobio je (valjda zadatak ili) navalu sopstvenog viđenja najpoznatiji izraelski novinar i autor (kako sam za sebe kaže) Bari Kamiš, koji je inače rođen u Kanadi.

Tako je u jednom svom tekstu 2008. napisao: "Norveška je potpuno nefunkcionalna država. Samo prošle godine je imala 2700 silovanja, gde su napadači bili Muslimani". Kamiš u svojim tekstovima tako strahuje za 2000 Jevreja koji žive u Norveškoj, u zemlji terora, jer im je rečeno da "ne nose na javnim mestima kipe (kapice) zbog svoje sopstvene bezbednosti". Norveška je, inače, bila u vreme Drugog svetskog rata nacistička baza za Skandinaviju, a tvorac famozne Hitlerove naci-ideologije jezuitski "mozak".

Baš, Norveška je, po, Kamišu, izraelski neprijatelj broj jedan na Zapadu. (Izarelci se inače uče u školama da su im svi van Izraela neprijatelji.)

I izraelski senator Liberman je optužio Norvešku da podstiče antisemitizam, a izraelski ministar spoljnih poslova je izjavio da Norveška huška protiv Izraela.

Ali, i kada bi zbog svega navedenog iza ovog terorističkog napada stajao Izrael, koji interes bi od toga ostvario? Nikakav državni interes se ne može izvući ubijanjem civila? Druga je stvar ako vam ne odgovara neki moćan državnik koji ima uticaja na političke odluke.

Ali, u ovom terorističkom aktu nije stradao niti jedan političar, državni činovnik, pa čak ni lider mladih laburista, Eskil Pedersen, koji je bio na ostrvu u vreme masakra i koji je sasvim u skladu sa svojim prezimenom - prvi gej lider mladih laburista. I to mu je veliki plus i značajan navod u početničkoj političkoj biografiji koja će biti sastavljena samo od funkcija i funkcija. Dakle, sve u skladu sa teškim globalističkim zaglupljivanjem. Nakon masakra na Utoji Pedersen se našao u strasnom zagrljaju sa premijerom Stoltenbergom, čiji otac nama poznati Torvald Stoltenberg, podobni službenik "međunarodne zajednice", koji je po sopstvenom priznanju bio i na Bilderberg sastancima.

Ali, da čitav teroristički akt nije mogao izvesti samo jedan "ludak", Anders Brejvik, i da su u svemu morale učestvovati unutrašnje tajne službe, jasno je svakome ko logično razmišlja.

 

Brejvik uteruje auto u ulicu zatvorenu za saobraćaj

 

   Korišćen je razorni eksploziv koji je mešavina dizela i hemijskog đubriva i koji je bio smešten u jednom automobilu. S obzirom na razornu snagu eksplozije, jer su parčići leteli i po nekoliko stotina metara, a eksplozija se čula u opsegu od oko sedam kilometara, morala je biti snage od bar 19 TNT. To je mogao da bude samo - vagon hemijskog đubriva i dizela.

Kompleks zgrada u Oslu gde je vlada veoma je ograničen za saobraćaj (vidi se da tu nema automobila) pa je nejasno kako je uopšte Brejvik tu mogao da utera automobil. Dva dana pre akcije, neki građani su se prisetili da je norveška služba za antiterorističke operacije imala vežbu baš na jednoj od zgrada u kompleksu, ali su to mediji prećutali. Na snimcima se vidi da su stakla i ragastovi prosto isisani napolje, što znači da je bomba imala - usisni efekat.

Da je u pitanju klasična eksplozija stakla bi popucala i urušila se unutar zgrada.

Video materijal koji je snimljen na licu mesta, kako se kasnije ispostavilo pažljivim analiziranjem, ima dosta ubačenih kadrova koji ne odgovaraju određenoj situaciji u tom trenutku, već se radi o očitoj montaži kako bi se dala dramatičnost događaju. Na primer, ispred jedne zgrade stoji ista grupa ljudi u istom pozicijama u trenutku kada se iznad nje izvija gust oblak dima, ali se ista grupa ljudi u istoj poziciji nalazi i nekoliko sati kasnije. Da li to znači da je dim iznad zgrade ubačen u sliku?

Nakon eksplozije bombe koja je aktivirana baš u vreme kada u vladinim službama nema službenika, Brejvik za koga se ne zna gde se u tom trenutku nalazio i čime se zaštitio od efekata eksplozije, odlazi 90 kilometara na ostrvo Utoja, gde se održava omladinski politički kamp (hitlerovska izmišljotina, iza koje su stajali naravno, jezuiti) i sa poluautomatskom puškom marke glok kreće sa ubijanjem učesnika omladinskog kampa. Gde i kako je Brejvik nabavio policijsku uniformu (valjda je neko odgovoran za čuvanje uniformi), kada ju je obukao, i slično, ne kaže se još.

I tu mu sve ide na ruku. Samo jedan policajac, koji je van dužnosti i u civilu, nalazio se na ostrvu i ubijen je.

Iako je Norveška nakon terorističkog napada na Njujork 2001. nabavila 20 helikoptera za protivterorističke akcije i spasavanja, i koji deluju za pet minuta, na ostrvo nije stigao - ni jedan. Čak 90 minuta od primljenog poziva sa ostrva, policija nije uspela da se na ostrvo iskrca. I Brejvik je "ubijao". Kako je i kada obučen da puca u živu metu (jer to traži posebnu obuku i to obučava Mosad) nije poznato. Posebno je čudno ako se zna da nikada nije služio vojsku.

O tome koliko su norveška policija i njene antiterorističke specijalne jedinice ispale smešne i nesposobne, glupo je i pisati. Nebulozne izjave, kao što je ona šefa policije Sveinunga Sponeima, "da je veoma teško reći za sada da li je Brejvik sam delovao ili je bio deo veće mreže", predstavljaju zaista teror za zdrav razum.

Pa ako je Brejvik bio Rambo ili Terminator mogao je da deluje zaista sam kako to opisuju uporno mediji.

Inače, Brejvik je uhvaćen tako što je opkoljen na ostrvu, nije se ubio, nije bežao, nije pucao. Policajci su ga tri puta zvali po imenu da se preda (kako su znali kako se zove, pitali su se i britanski novinari sa Kanala 4) i on se predao. Kao na holivudskom filmu.

 

 

 

 

 

Ko je taj Brejvik?

 

O svemu objavljenom do sada očito je da čovek izmišljeni lik. Niti jedan njegov prijatelj, rođak, školski drug, nije evidentiran imenom i prezimenom ili zajedničkom fotografijom iz škole. Svi koji o njemu govore preko lažljivih medija žele da ostanu anonimni (zašto, ako je on već u zatvoru i tamo će ostati do kraja života, i delovao je sam?)

Sve njegove fotografije su napravljene veoma profesionalno, čak sa urađenim frajštendom (uklanjanjem pozadine). Ko ga je fotografisao? Gde? Kada? Na fotografijama Brejvik je veoma lep, pravi arijevski tip, napuderisan za snimanje, plav, slika i prilika "mogućeg teroriste belca", kako je to samo nekoliko dana pre terorističkog napada utvrdio jedan edukativni američki film o teroristima. Čuvajte se lepih ljudi, običnih plavih, evropskog izgleda. Da se čuvate arapskog tipa koji su kao islamski teroristi već poznati, to ste već naučili. Sledeći veliki teroristički čin mora izvršiti neka žena, sasvim obična devojka iz komšiluka. Tako će se u javnosti stvoriti slika da svako može biti terorista. Zato se građani stalno moraju nadgledati, proveravati, pretresati, skenirati, i to je savršeno bezbedno globalističko društvo kakvo su zamislili tvorci ideje globalizma, sa svojim Glavnim Majstorom na svetskom tronu. I formalni tron će biti u Jerusalimu.

Brejvikova farma je, inače, bila u mestu Rene, gde se nalazi kamp norveške vojske i blizu poligona gde se obučavaju norveški specijalci. I taj poligon je pre dva meseca posetio američki ambasador u Norveškoj.

Teroristički akt u Norveškoj je samo jedan u nizu akcija veoma dobro režiranih i prikrivenih, koje su odradile specijalno obučene grupe uz malu pomoć norveških političkih marioneta, koje se prave nevešte, slepe i gluve, ali su voljni da sede na političkim funkcijama.

Inteligentni Norvežani to znaju i na listu glavnih krivaca stavljaju premijera Stoltenberga, ministarku odbrane, načelnika generalštaba i ministra inostranih poslova.

 

 

Država koja ne funkcioniše

Ministar odbrane Norveške je žena (kako je u trendu) Grete Faramo, pravnik po struci, koja je pre ove funkcije bila PR Majkrosofta za zapadnu Evropu. Prethodno je bila ministar pravde, energetike itd. Jednom rečju kadar za sve. Sa funkcije na funkciju. Član je Laburističke partije i ćerka bivšeg norveškog političara. Dakle, politička karijera se u "falš "demokratiji" nasleđuje. Radila je i radi u brojnim upravnim odborima.

Ministar inostranih poslova Jonas Gar Stor je francuski đak, a završio je i harvardsku političku školu (kao Boža Đelić). Pravi internacionalistički politički kadar.

Načelnik generalštaba Harald Sunde diplomirao je na američkom koledžu i poznat je po tome što je "zaboravio" da izvesti norvešku policiju o nekim ratnim zločinima za koje se veruje da su ih počinili neki norveški vojnici pri NATO snagama.

Naravno, niko od njih nije podneo ostavku što im država, takozvana Norveška, jednostavno ne funkcioniše. To im je i posao.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane