Natrag

Kolaps

Kolaps

Razarajuća kriza: Svet pred raskrsnicom, raskrsnica pred provalijom

 

Ne znate šta je košmar? Videćete ga kroz prozor

 

Sve o čemu je Tabloid do sada pisao u vezi sa krizom u svetu i posebno u Evropi dobilo je potvrdu u događajima kojih smo svedoci svakog dana. Zbog toga objavljujemo ovaj kratak siže kao podsetnik šta nas još sve očekuje u narednim mesecima, najkasnije do kraja godine

 

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

 

Već duže od godinu dana na stranicama Tabloida najavljujemo ono što se upravo dešava pred našim očima. Tabloidovi dopisnici iz celog sveta slali su izveštaje o pravom stanju na terenu, koje se dosta razlikovalo od onoga što bi zvanični mediji u Srbiji da prikažu.

Tako su u članku "Evropa je tropa" (Tabloid br. 230) dati prikazi visoke nezaposlenosti u evropskim zemljama. U Letoniji je postotak nezaposlenosti premašio 22 odsto uz istovremeno 12 odsto Letonaca na privremenom radu u EU. U Sloveniji je čak 35 odsto mlađih od 25 godina bez posla i šanse da se u dogledno vreme zaposli. Najkritičnije je stanje u Španiji, gde 44 odsto mladih nema posao. U Grčkoj taj postotak iznosi 33, a u Irskoj 30 odsto. Nešto bolja situacija je u Francuskoj i Italiji, gde je 27 odsto mlade populacije još bilo u potrazi za poslom.

U članku "Šah, mat - rat" (Tabloid 232) izneti su podaci i za Sjedinjene Američke Države. Prilikom stupanja na dužnost aktuelnog predsednika Baraka Obame ukupna nezaposlenost u SAD iznosila je 4,7 odsto. Nezaposlenih belaca bilo je tada 4,1 odsto, a crnaca 8,1 odsto. U međuvremenu je stopa nezaposlenosti među crnim državljanima jedine preostale svetske supersile skoro duplirana - na 15,5 odsto!

U istom tom članku je navedeno: "Da bi skrenuo pažnju sa domaćih problema Obama je krenuo u ratne avanture u severnoj Africi. Agresija na Libiju nije samo pokušaj zaustavljanja kineskog uticaja u Africi, već i dimna zavesa iza koje bi trebalo da se sakriju domaći problemi. Ogromna većina Amerikanaca bi, da je upoznata sa realnošću, rado pristala da živi u Libiji pod Moamerom Gadafijem, koga je i sam vrh američkih političara koliko još 2009. nazivao vernim saveznikom u borbi protiv terorizma i afričkim mirotvorcem."

Skrivanje domaćih problema iza rata u inostranstvu obuhvatalo je ne samo visoku stopu nezaposlenosti, već i budžetsku krizu do sada nezapamćenih razmera. Već tada je, naime, američkoj administraciji bilo jasno da sa projektovanim i zakonom regulisanim budžetskim deficitom od 14 bilijardi (14.000 milijardi) dolara ona ne može da sklopi budžet za narednih deset godina. Poslednja zbivanja na berzama u svetu, ponukana američkim natezanjem oko odobravanja novih zaduženja, pokazala su koliko je Tabloid bio u pravu u broju 232.

 

Mnogo skuplje

 

U članku "Veliki haos 2012. godine" (Tabloid broj 212) napisali smo: "Monetarne rezerve EU i SAD su iscrpljene. Poslednji paket finansijske pomoći Grčkoj poljuljao je Evropsku monetarnu uniju i oslabio evro. Direktorijum Evropske centralne banke, a posebno njegov nemački član Jirgen Štark, zalaže se za nemilosrdnu štednju kako bi se popunila rupa u budžetu nastala grčkom krizom. Mere štednje će narednih godina sve više da pogađaju Evropljane navikle na relativnu ekonomsku sigurnost i socijalna davanja države. A baš ova poslednja, socijalna davanja, biće žestoko pogođena ne samo planiranom štednjom, već i novom privrednom krizom koju predviđaju vodeći stručnjaci."

Manje od godinu dana kasnije, u već pomenutom članku "Evropa je tropa" piše: "Istovremeno dok se smanjuju prihodi građana, u Evropi cene bukvalno eksplodiraju. Cena kukuruza je u poslednjih pola godine porasla duplo, pšenica je skuplja za više nego duplo nego prošle godine, soja je od juna 2010. poskupela za 50 odsto, a pamuk je u odnosu na cene iz 2009. takođe skuplji više nego duplo. Za ovim proizvodima su poskupele i ostale osnovne životne namirnice, kao što je šećer (najviši nivo cene u poslednje tri decenije), svinjsko meso (17 odsto za samo nekoliko meseci), kao i prirodni sokovi (duplo skuplji nego pre godinu dana)."

Od tada do danas, cene osnovnih namirnica nastavile su da rastu, a prihodi građana da opadaju. Jaz između bogatih i siromašnih se povećao i pretvorio u jaz između sitih i gladnih i to u najbogatijim državama sveta. U SAD je 2002. bilo 17 miliona ljudi koji su živeli ispod granice siromaštva, danas ih ima skoro 50 miliona.

U okviru sanacije posrnulih ekonomija Evropske unije predviđene su drakonske mere štednje baš u oblasti socijalne i pomoći za nezaposlene, kao i u penzijama. U suštini, budžetske stavke za pomoć ugroženom delu stanovništva u celoj Evropi nisu smanjene, već se drastično povećao broj njihovih korisnika. Ista suma novca koja je nekada bila deljena na stotinu ljudi, danas se raspoređuje na njih 130 ili čak i 150.

"Zbog čega je stvorena Evropska Unija", zapitali su se početkom leta grčki mediji i odmah dali odgovor: "Zbog birokratije u Briselu". Dok se u članicama Unije, posebno onima koje imaju probleme sa likvidnošću, štedi na najsiromašnijim slojevima građana, bogato ušuškana briselska birokratija rasipa novac na sebe i svoje sumanute potrebe, oponašajući pijanog milionera.

Svota nije značajna, iznosi tek nešto preko deset hiljada evra, što je za budžet zajedničkih institucija Evropske unije zanemarljiva stavka, ali je razlog za njeno izdvajanje bizaran: uz sve plate, doprinose, dodatke, stimulanse i bonuse neki od visokih službenika EU administracije su za račun Unije kupovali i - vijagru.

Moguće da je ovakvo rasipništvo pred očima naroda koji sve jače mora da steže kaiš bila kap koja je prelila čašu i na ulice Grčke izvela stotine hiljada nezadovoljnih ljudi. "Uzmite pare od onih koji su ih pokrali, ne od naroda", glasila je zajednička parola svih demonstracija u Atini i ostalim velikim grčkim gradovima.

Očigledno je da su naši analitičari još 2010. bili u pravu predviđajući sunovrat socijalne i države blagostanja u Evropskoj uniji.

 

Istorijski krah

 

Sredinom juna prošle godine predsednik Komisije Evropske unije Žoze Manuel Barozo bio je neočekivano iskren: ako finansijska pomoć ne bude dovoljna da spreči bankrot posrnulih evropskih država (kao što mnogi veruju), Evropi prete pobune, građanski ratovi i državni udari. U Španiji, Grčkoj i Portugalu, smatra Barozo, demokratija bi ubrzo mogla da postane prošlost. Londonski Dejli mejl je svojim člankom o ovoj temi od 15. juna izazvao pravi šok u celom svetu. ("Veliki haos 2012", Tabloid broj 212).

U istom članku je napisano i: "Vodeći svetski ekonomisti upozoravaju da nam tek predstoji najžešći udar finansijske krize. Od američkog finansijskog stručnjaka Roberta Prečtera, preko Fredmunda Malika, Nurijela Rubinija (prognozirao početak krize 2008), pa sve do švajcarskog berzanskog eksperta Marka Fabera - svi se slažu da "veliki udar" dolazi najkasnije 2012. godine. Nemački časopis Kop upozorava: ono što nam predstoji, obični građani jednostavno ne mogu da zamisle ni u najgorim košmarima."

Nažalost, naše prognoze su bile samo delimično tačne: glavni udar dolazi još ove godine.

U članku "Šah, mat - rat" objavili smo: "Džerald Ćelente je Amerikanac italijanskog porekla i jedan od najpoznatijih svetskih analitičara. Njegove prognoze smo i ranije objavljivali, a svetsku slavu je stekao detaljnom najavom izbijanja aktuelne ekonomske krize.

Doskora je Ćelente, analizirajući kretanja na finansijskom tržištu, prognozirao produbljenje krize u 2012, a u međuvremenu je korigovao svoj stav: ako se ovako nastavi, već u drugoj polovini ove godine doći će do istorijskog kraha svetskog finansijskog tržišta, visoke nezaposlenosti, gladi i pobuna siromašnih i u najbogatijim zemljama sveta.

"U slučaju izbijanja super-krize doći će do sveopšteg rata. Ratovaće svako protiv svakog: jedna država protiv druge, razne etničke grupacije u okvirima iste države dići će se jedna na drugu, dok će siromašni u okvirima iste etničke grupe i države da se bore protiv bogatih", tvrdi Ćelente.

Ovaj analitičar u svom najnovijem izveštaju u okviru informativne službe The Trends Journala pokazuje da su dosadašnje prognoze bile isuviše optimistične. Naslov njegovog članka u prevodu glasi: Prvi veliki rat 21. veka - pripremite se za borbu za preživljavanje."

Dalje u istom članku data je detaljnija analiza Ćelenteovih prognoza: "Cena goriva neminovno utiče na cene ostalih proizvoda, najviše hrane, koja je već sada preskupa i u najrazvijenijim zemljama sveta. Eksplozija nasilja na Bliskom istoku i u severnoj Africi dovešće do još viših cena i većih nestašica hrane u Evropi, jer će biti presečeni neki od trgovačkih puteva, a i sirova nafta će skokovito poskupeti.

Ukoliko do ovoga dođe, neminovne su pobune sirotinje čak i u EU i SAD, a ako političke elite ne nađu mirno rešenje za te pobune, neminovno dolazi do raspada kako Unije tako i SAD, prognozira Ćelente. U ovom trenutku, koliko može da se primeti, nema ozbiljnih naznaka pokušaja mirnog rešavanja kriza ni kod kuće ni u inostranstvu."

Nekoliko meseci posle ovih proročanskih reči došlo je do katastrofalnog kraha svih svetskih berzi, koji još uvek traje, ali i do sveopšteg ustanka u Londonu. Osim centra grada i bogatih naselja na zapadnim obodima, sva ostala predgrađa, posebno ona najsiromašnija, digla su se na noge. Iako u suštini pokret siromašnih i obespravljenih, ulični ustanak je ubrzo poprimio rasne karakteristike, jer su najsiromašniji po pravilu predstavnici etničkih i rasnih manjina.

Pobuna se ubrzo proširila na sve veće gradove Ujedinjenog kraljevstva.

Maskirani odmetnici su u grupama upadali u radnje i kuće bolje stojećih suseda i iznosili sve što su hteli. Posle toga bi palili objekte kao simbol da tu nema više šta da se uzme. Na ulicama su presretani nešto bogatiji građani ili oni koje nije imao ko da štiti u tom trenutku i skidani do gole kože. Sve što vredi odmetnici su odnosili sa sobom. Nedelja bezakonja je završena masivnom intervencijom policije. Samo u Londonu u jednom trenutku je bilo angažovano 16.000 policajaca koji su imali odobrenje da na pobunjenike ispaljuju gumene metke.

 

Opcija vojska

 

U senci britanskih nemira gotovo nezapaženo su prošli događaji u Španiji. U članku  "Dolar za potpalu" (Tabloid broj 236) pisali smo: "Španija je i pre krize imala izuzetno visoku stopu nezaposlenosti, tako da su uštede moguće samo kroz kresanje socijalnih i penzionih izdataka. To narod, već, nije hteo da prihvati.

Stotine hiljada demonstranata nedeljama protestuju u Španiji, istina u lokalno ograničenim skupovima. U međuvremenu je najavljen i generalni štrajk. Posmatrači zbog toga predviđaju mogućnost formiranja vlade nacionalnog spasa, u koju bi ušle skoro sve parlamentarne stranke.

U slučaju da se ovakva vlada ne formira, niko više ne isključuje ni mogućnost da kralj uvede vojnu huntu, ili da u civilnu vladu uđu i visoki oficiri. U svakom slučaju, sve ovo bi bilo praćeno proglašenjem privremenog vanrednog stanja radi stišavanja situacije u državi."

Do ovoga za sada nije došlo u Španiji, ali je trenutak sve bliži. Sredinom prošle nedelje došlo je do sasvim neočekivanog bunta mladih u mirnom turističkom naselju Ljoret de Mar. Pošto je policija zbog otkazivanja rashladnih uređaja pokušala da otkaže proslavu u jednoj lokalnoj diskoteci, stotine mladih i gnevnih ljudi se obrušilo na čuvare reda. Ulične tuče i napadi na policajce nastavili su se celu noć i smirili su se, za sada, tek pred zoru.

Ovo je, inače, drugi takav sukob u istom mestu za manje od nedelju dana. Kako podseća zapadnoevropska štampa i vikend pre toga je oko 500 mladih, naizgled bez ikakvog direktnog povoda napalo policiju. Neki neposredni povod mladima u Španiji i nije potreban da bi se obrušili na snage reda i predstavnike države. Da podsetimo, stopa nezaposlenosti među njima je 44 odsto.

Isprovociran ovim događajima katalonski ministar unutrašnjih poslova Felip Puig je najavio još oštriju reakciju policije i snaga reda u sličnim situacijama. Šta tu može da bude još oštrije od gole sile koju je policija ionako već primenjivala?

Odgovor na to pitanje dat je još u članku "Službena lica bez lica" (Tabloid br. 203): "Da li ste čuli za EUROGENDFOR? Ako niste, nije nikakvo čudo budući da ova evropska jedinica za specijalne operacije ima i kontraobaveštajne ingerencije. Ulični nemiri u Grčkoj tokom kojih je cela ova država bila blokirana do mere da se razmišljalo i o uvođenju vanrednog stanja, bila je prilika u kojoj je EUROGENDFOR mogao prvi put da bude upotrebljen.

"U Grčoj se kuva", piše u jednom dokumentu koji je nedavno obelodanila nemačka štampa. "Iz dana u dan su protesti sve nasilniji, a vlast Grčke je sve manje u stanju da obuzda narodni gnev." Na kraju je usledila preporuka da se EUROGENDFOR pripremi za intervenciju koja bi dovela do slamanja ustanka.

Da bi njen rad bio još efikasniji, jedinica je formacijski postavljena veoma blisko evropskim vojskama, sa kojima koordinira svoj rad u evropskim kriznim regionima, kako stoji u pomenutom izveštaju. EUROGENDFOR trenutno ima oko 3.000 saradnika i štab u severnoitalijanskoj Vičenci."

U istom članku je objavljena i tajna analiza stanja u EU koju je izradio načelnik švajcarskog generalštaba: "Generalštab je nedavno obavestio Komisiju za bezbednost (SiK) švajcarskog Nacionalnog saveta da postoji opasnost od nemira i velikog broja izbeglica u EU...

I u Evropi mogu da nastanu danas još nezamislive situacije", izjavio je komandant švajcarske armije Andre Blatman na sastanku SiK-a u Bernu. Po njegovom mišljenju,  posle Grčke, u narednim mesecima nemiri mogu da izbiju i u Španiji, Francuskoj, Italiji i Portugaliji. U tom slučaju bi armije svih zemalja, pa i Švajcarske, morale da intervenišu kako bi povratile kontrolu nad velikim brojem izbeglica.

"I velike reke izbeglica mogu da opravdaju upotrebu vojne sile", smatra Blatman. "Pomislite samo na privrednu situaciju u Grčkoj gde iznenada bankrot preti jednoj EU članici."

Prema tom scenariju bi izbeglice mogle da krenu iz ekonomski posrnulih zemalja i da u velikom broju utočište pokušaju da nađu u Švajcarskoj. Za njihovo zaustavljanje ne bi bile dovoljne samo snage EU zemalja, koje će i same biti prenapregnute unutrašnjim problemima, već Blatman insistira na upotrebi i švajcarske armije, koja je poslednji put bila formalno u ratu u 18. veku kao članica antinapoleonovske koalicije."

Kao što smo videli, u svim od Blatmana pomenutim zemljama, pa i u nekima koje nije spomenuo, u međuvremenu je došlo do masovnih nemira. Jedino što još nije došao trenutak za upotrebu vojske u smirivanju stanja.

 

Da li još veruju

 

 

Da se EU urušava i da ovakva kakva sada postoji jednostavno nema perspektivu, objavljeno je kroz usta bivšeg portugalskog predsednika Marija Soareša ("Šah, mat - rat", broj 232): "Već su svi shvatili da Evropa, ako ne dođe do promene kursa, nema budućnost i da će dugoročno postati privezak Azije."

Da nešto pod hitno mora da se menja u EU pokazao je potez Danske povučen samo nekoliko dana posle gornje izjave Soareša. Danska je prva i, za sada, jedina država Unije koja je faktički suspendovala Šengenski sporazum. Mala kraljevina severno od Nemačke, pod teretom ilegalnih doseljenika koji bi da rade na crno ili, još radije, da ništa ne rade već preko izmišljenih zahteva za dobijanje azila iscrpljuju veoma širokogrude socijalne fondove, odlučila je da ponovo vrati redovne granične kontrole.

Nemačka je odmah protestovala, budući da Danska samo sa njom ima kopnenu granicu. Ni Brisel nije oćutao, ali je Kopenhagen ostao dosledan. Birokratija je konačno našla kompromis u izmeni termina: stalne granične postaje preimenovane su u privremene, a redovna kontrola je nazivana vanrednom - i opet je sve bilo u skladu sa šengenom.

Danski potez je celom svetu pokazao da je EU na klimavim nogama. To više nije Unija koja bi u perspektivi mogla da postane jedinstveni savez država po ugledu na SAD, to je konglomerat država koje prate svoje pojedinačne interese.

Da li i danas Evropljani još uvek veruju da Evropa nema alternativu?

 

 

 

 

 

Damoklov mač

 

Ono što posebno buni zagovornike viših standarda poštovanja ljudskih prava u EU jeste način na koji se procenjuje neophodnost aktiviranja EUROGENDFOR-a. Najjednostavniji odgovor bi glasio: nikako. European Gendarmerie Force, kako glasi zvanični originalni naziv ove trupe, teoretski može u svakom trenutku i na svakom mestu da bude angažovan. "Ugovor iz Velzena" kojim je regulisana organizacija i korišćenje EUROGENDFOR-a predviđa da je kriza koja opravdava njegovu upotrebu nastupila i ako neka zemlja ne ratifikuje ili ne primenjuje Lisabonski sporazum, ili ako neka zemlja odbija da se povinuje odlukama EU vlade u Briselu, kao, na primer, prilikom jednostranog istupanja iz evropske monetarne unije.

Ovako široko prostrta ovlašćenja daju za pravo onima koji smatraju da je EUROGENDFOR uperen protiv svakog ko bi da menja trenutni poredak u EU i da je Damoklov mač nad glavama svih stanovnika, ali i vlada Evrope.

Krstasti mač na grbu EUROGENDFOR-a simbolizuje jedinicu, lovorova kruna predstavlja pobedu, a granata u plamenu ukazuje na vojne korene navodne policijske formacije. Moto je LEX PACIFERAT, što znači "Zakon donosi mir" i ističe "princip bliske povezanosti sprovođenja prava i (ponovnog) uspostavljanja bezbedne sredine koja se može odbraniti".

 

 

 

 

Nemačka žrtva

 

Ekonomisti su upozorili da su razvojne prognoze većine evropskih zemalja nerealne. Evropska komisija je nedavno izvršila dodatni pregled budžetskih perspektiva 14 zemalja iz EU i došla do poražavajućih rezultata. Situacija se gotovo svuda dramatično pogoršala zbog ekonomske krize, a posebno zabrinjavajući deficit prikazuju budžeti Francuske, Irske i Holandije.

Na sve strane se otvaraju nove finansijske rupe, za čije će zatvaranje morati da plaća nemačka privreda kao najjača i najstabilnija u regionu. Da li onda čudi razmišljanje o napuštanju evrozone i povratku na staru, dobru nemačku marku?

Od stvaranja monetarne unije je evro, koji je i nemačka moneta, izgubio 20 odsto svoje vrednosti, dok je ukupna inflacija u Nemačkoj od 1990. do danas iznosila 47 odsto. Pri tome je devedesetih Nemačka gro svog nacionalnog dohotka trošila na finansiranje ponovnog ujedinjavanja dok se od uvođenja evra, smatraju mnogi, veliki deo nemačkih prihoda preliva na slabije i manje stabilne članice monetarne unije. ("Grčka ne staje u onu veš-mašinu", Tabloid broj 204).

 

 

 

 

Espreso gluposti

 

Nedavno su komesari EU i njihovi najbliži saradnici odlučili da u predahu od napornog rada uživaju u specifičnom ukusu espresa. Samo najbolje je dovoljno dobro za birokratske pregalnike, pa je naručena 21 kafe-mašina prestižnog proizvođača La Cimbali. Cena nabavke je prava sitnica: 100.000 evra.

Vredni mastiljavi udarnici su se, međutim, žalili na ukus espresa skuvanog u tim aparatima. Naknadna provera je utvrdila povećano prisustvo cinka i olova u napitku. Birokratija kao birokratija: nastavila je da istražuje uzroke povećanog zagađenja vode, pa je kao krivac označen omekšivač za vodu koji je izgleda, osim vode, omekšavao i delove aparata za espreso kafu.

Proizvođač je tada prihvatio svoj deo odgovornosti i isporučio nove, poboljšane aparate koji nisu osetljivi na omekšivače za vodu.

I briselska birokratija je prihvatila svoj deo odgovornosti, te je pristala da iz kabineta svakog komesara pošalje bar jednu osobu na obuku o ispravnom kuvanju espresa. Ove kurseve će, podrazumeva se, da organizuje La Cimbali, a platiće ih poreske platiše iz cele Evrope, najvećim delom iz Nemačke.

Ništa, međutim, ne sme da nam bude skupo kada je u pitanju zadovoljstvo i blagostanje zastupnika i vođa. ("Ko špara nema para", Tabloid broj 201)

 

 

 

Počelo

 

- Najvažnija svetska berza valuta i plemenitih metala Foreks nedavno je svim klijentima uputila elektronsku poštu sledeće sadržine:

"Zbog stupanja na snagu Dod-Frankovog zakona, u petak 15. jula 2011. uvodi se zabrana za rezidente SAD da na berzama trguju plemenitim metalima, između ostalog zlatom i srebrom. Forex.com je zato prinuđen da za sve osobe nastanjene u SAD obustavi dalja trgovanja počevši od berzanskog zatvaranja u 17 časova 15. jula 2011".

Pomenuti zakon, istina, izričito ne zabranjuje privatnim licima da na berzi trguju obveznicama sa zlatnim ili srebrnim podlogama, ali je tako nerazumljiv da niko sa sigurnošću ne može da kaže da ovakvu trgovinu i dalje odobrava.

Sam zakon predviđa uvođenje veoma visokih novčanih garancija za sve trgovce plemenitim metalima, a to većina privatnih lica jednostavno ne može da ispuni.

Analitičari, sa druge strane, veruju da je zakon prošao Kongres, jer je postaloigledno da veliki broj stanovnika Amerike veruje u tmurne prognoze budućnosti dolara i svoje ušteđevine menja za zlato i srebro kako bi mogli da prežive nastupajuću megakrizu u kojoj će dolar još jedino moći da bude osnovno sredstvo za - potpalu.

Posle ovog teksta objavljenog u članku "Dolar za potpalu" u Tabloidu broj 236 došlo je do novog istorijskog skoka cene zlata na svetskim berzama. Uplašeni investitori, koji više ne veruju ni u evro, a kamoli u bezvredni dolar, pohitali su da svoje pare konvertuju u plemeniti metal, jedino večito platežno sredstvo čiju je kupovinuerald Ćelente preporučio još pre više od godinu dana.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane