Natrag

Epizoda 57

Epizoda 57

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Da je kojim slučajem živ, Mihailo Pupin bi prvo morao da bude "gospodin član partije" da bi postao direktor Telekoma Srbija. Nikola Tesla bi morao da bude "gospodin član partije" da bi postao direktor EPS-a. Slobodan Jovanović bi morao da bude "gospodin član partije" da bi postao dekan Pravnog fakulteta. Da su živeli u Titovo vreme, svaki bi morao da bude "drug član" da bi bio na tim funkcijama. Razlika između statusa "gospodin član partije" i statusa "drug član" u Srbiji je uvek bila u vrsti i nameni kape na srpskoj glavi. Najgore je što je kapa često bila vrednija od glave.

Muči me moralno pitanje: treba li vratiti imovinu naslednicima onih koji su se borili za komunistički sistem i nacionalizaciju? Možda je izlaz u "rehabilitaciji naslednika". Oni nisu krivi za štetne ideje predaka. Naslednici se odreknu tih ideja i vrati im se imovina! I unuci siti i dedovi na broju!

Srpska pamet smislila i donela zakon po kome maloletnik stariji od petnaest godina može od roditelja, uz pomoć lekara, da sakrije svoj zdravstveni karton. Kao roditelj dece koja su već ljudi, imam samo jedan zaključak: budala se ne postaje, budala se rađa!

Sa RTS kanala prizivaju mlade, digitalno pismene, koji se prepoznaju po glasu i još po koječemu da preuzmu odgovornost za budućnost RTS-a. Tića kafedžija gleda reklamu i krsti se: "Ovi sa RTS-a, Bože me prosti, kao da prizivaju teroriste - da preuzmu odgovornost!"

Mića Negotinac priča o svom bivšem direktoru iz društvene firme: "Kupio je to preduzeće i pare mu padaju s neba kao julska kiša u podne. Razbacuje se milionima kao konfetama. Na to će Drakče bakalin: "Da bi opstao, komunizam je svojim rukovodećim ljudima omogućio da ga muzu, a kad su ga izmuzli, postali su kapitalisti. A oni su, ustvari, muzli narod koji danas kuka za vremenom u kome su ga muzli oni isti koji mu danas ne daju posao!"

Sad je jasno: ili ćemo u EU kad Zapad to bude hteo, ili ćemo Kosovo i Metohiju kad Zapad to bude hteo! Ja lično u EU nemam ništa, na Kosovu i Metohiji imam sve! Ako odem u EU, izgubiću sve, a neću dobiti ništa!

Srpske sluđene budale nastavljaju da nam dovode "mrtve duše" koje srpskoj mladosti prizivaju smrt kao način života, učeći je da je lepše umirati od želje za alkoholom, drogom i bezduhom, nego umirati od želje za Kosovom, ćirilicom ili srpskim narodnim pesmama.

Možemo mi preminulim rokerima da posvetimo i ulice i trgove, ali je istina da su oni, kao i njihovi uzori Dženis Džoplin, Džim Morison ili Džimi Hendriks, bili stvaraoci muzike koja nosi nemir, nespekoj i beznađe.  To je muzika u kojoj se ne zna ko plaća za ubistvo duha, ali se zna ko naplaćuje. Onaj koji im otme mladost, a ubrzo i život.

Zločin norveškog umobolnika je samo početak. Evropski zločinci, vaspitani od iste te Evrope, sve češće će je prozivati: stani, kurvo, stani svetice! Oni će razgolititi lažni pojas nevinosti koji nosi "stara dama" da bi sebi učinila zadovoljstva i postala američka "dvorska dama".

Na Kosovu ništa novo! U ostatku Srbije bar polovinu Srba "zaboleše donja leđa" za Kosovom i Metohijom, jer nikada tamo i nisu bili. Bar trećina njih, do bombardovanja i nije znala da na Kosovu i Metohiji žive i Srbi! Oduvek!

Sačuvajte osmeh na svom licu, iako on vredi upola cene, jer polovina Srba ne želi da Kosovo i Metohija bude sadržaj njihovih osmeha.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane