Zatvorska tortura

Užas u Zabeli: Uprava silovatelju namestila žrtvu?

 

Severina plaća u naturi

 

Da li KPZ Zabela pod upravom Željka Gradiške i uz tolerantnost Milana Obradovića postaje peder-bal zatvor u kome se podobnim osuđenicima omogućava da nekažnjeno siluju svoje kolege?

 

Milan Malenović

 

Pomoćnik zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode Miloš Janković već duže vreme sprovodi opsežnu akciju prikupljanja informacija o silovanjima iza zatvorskih zidina. I on je, kao i istraživački tim Tabloida koji se bavio istom temom, nailazio na zid ćutanja, odnosno dobijao je samo uopštene informacije da se tako nešto dešava. I žrtve, kao i svedoci, a posebno počinioci držali su jezik za zubima.

Slučaj do koga smo došli, međutim, u nečemu se razlikuje. Ovoga puta je žrtva itekako bila voljna da priča, ali su državni organi, posebno Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UZIKS) i policijska uprava (PU) Požarevac činili sve kako bi se ovo stravično delo zataškalo.

 

Ćuti ili...

 

D.J. ima nešto preko 30 godina i dugi niz godina je proveo u zatvorenom delu Kazneno-popravnog zavoda Zabela kod Požarevca zbog više dela krađe i razbojništva. Još tamo je pokazivao sklonost ka istom polu, zbog čega je od ostalih zatvorenika dobio nadimke Severina i Gejboj.

Kada su se stekli zakonski uslovi, on je iz zatvorenog dela prebačen u poluotvoreni VIII paviljon. Ništa neobično, čak i za osobe homoseksualne orijentacije. Ono što zapanjuje jeste saznanje da je prebačen na radno mesto Izvorište, udaljeno više od kilometra od zatvora i to kao drugi zaposleni, iako je predviđeno da na Izvorištu radi samo jedan osuđenik, baš zbog toga da se ne bi desilo ono što se desilo u ovom slučaju.

Na Izvorištu je takođe radio i visoki oficir u penziji G. Oba osuđenika, i Severina i G., spavali su u prostoriji pored radnog mesta, dakle udaljeni preko kilometra od prvog stražarskog mesta.

Jednog dana se Severina sa leđa prišunjao svom zatvorskom kolegi i drvenom palicom ga udario u teme. Onesvešćenog G. je zatim skinuo, razapeo i vezao za krevet, upaljačem mu spalio dlake oko anusa i silovao. I tako puna četiri dana!

Nesrećni G. je nekako uspeo da se oslobodi i slučaj prijavi požarevačkoj policiji. Umesto pomoći, tamo su mu savetovali da o svemu ćuti, jer ne ide da se o njemu, bivšem oficiru i čoveku u zrelim godinama, priča da ga je silovao muškarac.

Videvši da ni u policiji, a još manje u upravi KPZ ne može ništa da postigne, G. se samoinicijativno uputio za Beograd i preko veze ceo slučaj izneo inspektorima PU Beograda, koji su odmah alarmirali višu instancu, a koja je zatim preko nadležnog tužilaštva policajcima u Požarevcu naredila da sprovedu istragu. O svemu je, ovog puta zvanično, obaveštena i uprava KPZ Zabela, kao i UZIKS na čijem čelu još uvek tavori Milan Obradović.

Tek tada, i to samo zahvaljujući upornosti PU Beograd i Republičkog javnog tužilaštva, nadležni u UZIKS-u, KPZ Zabela, tužilaštvu i policiji Požarevca pokreću za ovakve situacije uobičajeni postupak, ali na neuobičajen način.

Severina je odmah prebačen u izolaciju i protiv njega se vodi istraga. Međutim, on nikako nije i jedini krivac za sve što se dešavalo nesrećnom G, ali izgleda da će biti žrtveno jagnje da bi se zaštitili svi ostali.

 

Strategija uprave

 

Prvo pitanje koje se ovde nameće jeste kako je on uopšte mogao da dobije takvo radno mesto zajedno sa izolovanim smeštajem i to u društvu još samo jednog muškog osuđenika, ako su njegove sklonosti ka istom polu već bile poznate? Kako smo saznali, njegovom prebacivanju u poluotvoreno odeljenje kumovao je jedan od donova među osuđenicima. Možda je u pitanju bila samo donova ljubav, a možda i nešto više.

U poluotvorenom paviljonu Severina je imao snažnu podršku zaposlenih da se uprkos svojim sklonostima smesti na izolovanom mestu sa drugim muškim osuđenikom. Jedni Tabloidovi izvori tvrde da je te usluge zaposlenima on platio u naturi, drugi da je to opšta strategija same uprave KPZ.

Iako šuškanja da i upravnik KPZ Zabela Željko Gradiška ima sklonosti ka muškarcima ne moraju da budu tačna, očita je njegova namera da stvaranjem pogodnih situacija omogući osuđenim licima da svoju seksualnu energiju usmere ka kolegama. Time se smanjuje tenzija među osuđeničkom populacijom, dobrim delom lišenom mogućnosti da ima ženske partnerke, smatraju u upravi, pa se samim tim smanjuju i obaveze službe obezbeđenja.

Drugo značajno pitanje koje se nameće jeste: kako je moglo da se desi da niko od stražara puna četiri dana ne primeti da nedostaje jedan osuđenik? Nadzornik VIII paviljona, kome su pripadali i Severina i G, zadužen je da kontroliše rad straže u stambenoj jedinici i odgovara za ispravnost izveštaja brojnog stanja koji se više puta dnevno predaje dežurnoj službi Uprave KPZ-a. Njegovo ime je Miroslav Jovanović, zvani Mirče, o kome smo već ranije pisali u tekstu o osuđeniku koji je ogluveo posle batina dobijenih upravo od njega. Tada mu nismo pomenuli ime u nadi da će da se dozove pameti, ali to očigledno nije slučaj budući da puna četiri dana nije primetio da mu nedostaje jedan osuđenik.

Mirče je poznat kao veoma oštar i prek stražar i doveden je na mesto nadzornika VIII paviljona da bi zaveo red, budući da je od ranije tu vladao opšti haos. Februara 2007, dakle pre Mirčetovog postavljenja, osuđenik pod nadimkom Bumbar uhapšen je sa 1,5 kilograma heroina i osuđen na dodatnu kaznu zatvora od 4,5 godine. Niko se tada nije zapitao kako je uopšte bilo moguće da u kraju poznati narkodiler dospe u poluotvoreno odeljenje, gde je bio u prilici da nastavi da se bavi starim poslom.

U međuvremenu je Bumbar čak pušten sa daljeg izdržavanja kazne, iako mu je do regularnog isteka ostalo četiri godine i deset meseci. Faktički mu je oproštena celokupna kazna za onih kilogram i po heroina kojim je trgovao dok je bio još u zatvoru, pa je čak dobio i - kusur!

Niko od nadležnih u Zabeli nikada nije odgovarao za ovakve skandalozne događaje.

Pomoćnik zaštitnika građana Miloš Janković je u maju posetio KPZ Zabela i lično se uverio da u IV paviljonu postoje kreveti na tri sprata, što je nezamislivo u Evropi 21. veka. U svom izveštaju on je ovo i spomenuo i dobio obećanje od upravnika Gradiške da će to odmah da bude sređeno.

Treći sprat kreveta je u pomenutom paviljonu zaista i sklonjen pre tri nedelje, ali tek posle višednevne pobune samih osuđenika koji jednostavno više nisu mogli da istrpe. U jednoj spavaoni IV paviljona bilo je i po skoro pedeset osuđenika, koji su na ovu vrućinu i sparinu imali na raspolaganju samo šest prozora. Nacističke gasne komore su imale bolje uslove za preživljavanje od zabelskih dušegupki.

Ni Željko Gradiška, kao niti bilo ko drugi, do sada nije snosio nikakve posledice što je pokušao da slaže Miloša Jankovića, zaduženog za zaštitu prava osuđenih lica, i celokupnu javnost. Prosto je neverovatno da o svemu nije ništa znao Milan Obradović, a i ako je to bio slučaj ništa ga ne oslobađa odgovornosti za loše upravljanje. U Srbiji, međutim, još ne postoji osećaj za moral koji nalaže podnošenje ostavki u ovakvim slučajevima.

 

Imena svih aktera poznata su redakciji, ali se neki iz razumljivih razloga pominju samo po inicijalima ili nadimcima.

 

 

 

Zatvorsko-pravni teror: Kako to isto priuštiti Milici, Dobrici i Dragani

  

Milan Petrović je poznati i jedini gangsta-reper kome je pošlo za rukom da svoju novu pesmu Kriminal Srbija snimi tokom izdržavanja kazne zatvora u Zabeli. Pesma bi trebalo uskoro da bude i emitovana, osim ako ne bude neformalno zabranjena kao i mnoge Milanove pesme ranije.

Rešenjem broj 116-06-193/2009-05 od 7. decembra 2009. direktor UZIKS-a Milan Obradović odbio je Milanovu žalbu na prvostepeno rešenje Upravnika KPZ Zabela kojim je odbijen njegov zahtev za isplatu razlike u plati za prekovremeni rad. Obradović u svom rešenju navodi da je osuđenik Petrović bio zaposlen u skladu sa propisima i da mu je isplaćena plata shodno radnom angažovanju (osam sati dnevno u prvoj smeni, tokom pet radnih dana) sa najvećim koeficijentom i uvećanjem za maksimalno dozvoljenih 20 radnih sati.

Pri donošenju rešenja Obradović se rukovodio izveštajima dobijenih iz uprave KPZ-a i navodi kako su to "akti službenih lica... pa nije bilo razloga da se posumnja u njihovu verodostojnost"!? Očigledno je ne samo da su podređeni svesno obmanuli Obradovića, već i da je on sam svesno pristao da bude obmanut.

I prvostepenoj, kao i drugostepenoj instanci bilo je poznato pravo stanje, a koje se vidi i iz nekoliko pismenih izjava drugih osuđenika, iz kojih proizilazi da je osuđenik Petrović u periodu od marta 2008. do juna 2009. bio zaposlen na radnom mestu "brigadira" pekare i da je svakodnevno radio od četiri do 21 sata (17 sati!) i to bez prava na odmor, lekarsku poštedu, slobodan dan ili godišnji odmor.

"Blago rečeno, bio je u položaju identičnom ropstvu", stoji u jednoj od izjava napisanoj i potpisanoj od strane svedoka osuđenika N.V.

Posebno je drastično da Petrović nije imao ni pravo na lekarsku poštedu, budući da je on kao mesač hleba u istoj zatvorskoj pekari radio od marta 2007. pa sve do pred kraj iste godine, kada je teško povredio desnu nogu izvršavajući radne zadatke. I pored težine povrede kolena, Petrovića kod ortopeda u gradsku bolnicu Požarevac sprovode tek 9. januara 2008. godine, odakle ga upućuju na fizikalnu terapiju na koju ga zatvorska straža sprovodi 27. februara 2008, odnosno neka tri i po meseca po zadobijanju povrede!

Po izveštaju lekara specijaliste za fizikalnu terapiju Ljiljane (prezime nečitko) od 28. oktobra 2008. Petrović je u međuvremenu na propisanu terapiju bio odveden samo jednom - 13. oktobra iste godine, odnosno bezmalo osam meseci pošto mu je terapija prepisana!

Zbog ovoga Milan i danas otežano hoda, pa je nadležnom sudu protiv KPZ Zabela podneo odštetni zahtev. U odgovoru na tužbu zamenik republičkog javnog pravobranioca Dragana Zorić navodi: "Proverom u evidenciji Zavoda utvrđeno je da se tužilac nije povredio na radnom mestu u toku rada, jer nije radio kao radnik, već kao brigadir, koji se posao ogleda u organizovanju i nadgledanju rada osuđenih lica." Zorićka očigledno nonšalantno brka cele godine, jer se Milan povredio 2007. a za brigadira je postavljen 2008.

Isto tako nonšalantno zamenica RJP prelazi i preko sopstvene konstatacije da o povredi nije sačinjena zakonom predviđena povredna lista. Takođe ona navodi kako se Milan okliznuo u kupatilu, zanemarujući pri tom da je ulaz u podrum sa drvima smešten baš u kupatilu zatvorske pekare, a da je Milanov zadatak kao radnika u drugoj smeni bio da iznese iz podruma drva da založi peć za pečenje hleba, te je tako i morao da koristi strmo stepenište smešteno u pomenutom kupatilu.

Posle toga nadležna sudija Osnovnog suda u Požarevcu Milica Perić od tužitelja Milana traži da priloži dokumenta kako bi izbegao plaćanje sudske takse u visini od 97.000 dinara, pa pošto je tužitelj to učinio ona naknadno traži dodatnu dokumentaciju, između ostalog i ono što jedno osuđeno lice jednostavno ne može da nabavi.

Na ovakvo ponašanje postupajućeg sudije Milan se žalio, ali je predsednica Osnovnog suda u Požarevcu Dobrica Živković pritužbu odbacila kao neosnovanu.

Da bi se sudskim putem zaštitili od progona vlasti, srpski državljani prvo moraju duboko da zavuku ruku u džep.