Pljačka

Telenor i Telekom: dve varijante otimanja od naroda, u režiji iste banditsko-finansijske strukture

 

Ko puca, otvoriće mu se

 

Od nekadašnjih šarenih laži o velikim investicijama Telenora u domaću fiksnu telefoniju ostale su samo pretnje i izvlačenje para iz ionako opljačkane Srbije. Za sada je očigledno samo to da Norvežani ne donose već odnose pare, a da vlast, pozivajući se na njih i njihove interese, dodatno godišnje opterećuje srpska domaćinstva sa 50 miliona evra. Očigledno je još i da je opet opljačkan narod, a kako će Telenor i predstavnici režima da se istale ostaje da otkrije neka buduća istraga

 

Milan Malenović

 

Još kada je norveški Telenor na veoma čudan način otkupio srpski Mobi63, kršeći ne samo ugovorne obaveze već i zakone, u javnost je plasirana informacija da će se ova multinacionalna kompanija pojaviti i kao novi operater u fiksnoj telefoniji Srbije. Ministar ekonomije iz tog vremena, Mlađan Dinkić, koji se za norveškog kupca jednog od dva srpska mobilna operatera zauzimao izvan granica i dobrog ukusa i političke korektnosti, još tada je tvrdio da je Telenor spreman da u Srbiju i njenu telefoniju uloži daleko više od 1,513 milijarde evra, koliko je koštalo preuzimanje najstarijeg domaćeg operatera mobilne telefonije.

U međuvremenu, osim što je nekih sedam ministara aktuelne srpske vlade postalo rezidentima Norveške i tako pripremilo sebi utočište za period posle odlaska sa vlasti, a pre odlaska na zasluženi odmor u Zabeli, ništa se nije desilo po pitanju unapređenja srpsko-norveških odnosa na polju telekomunikacija. Ono što bi trebalo da liči na skandinavski ulazak u srpsku fiksnu telefoniju, razobličilo se kao najobičnija pljačka.

Sledeći svoja obećanja iz doba preuzimanja Mobi63, Norvežani su za 10.050.000 evra otkupili licencu da postanu još jedan od operatera srpske fiksne telefonije. Opet su se čule priče o stotinama miliona evra planiranih investicija, kao i o tome da će građanima biti lakše jer će povećana konkurencija sniziti cene telefoniranja. Da bi sve izgledalo uverljivije i kao da Norvežani zaista svakog momenta kreću sa velikim investicijama, oglasila se i tadašnja ministarka telekomunikacija Jasna Matić i ukazala da će Telenor sigurno početi sa radom u fiksnoj telefoniji pre 1. januara 2012, kada na snagu stupa opšta liberalizacija ove oblasti i dolazak velikog broja i drugih operatera.

Cene ne da nisu pale za korisnike Telekomovih usluga, već su i porasle, a od planiranih Telenorovih investicija u Srbiju preostalo je samo panično izvlačenje kapitala i njegovo prebacivanje u Skandinaviju.

Kako su javili mediji, skupština akcionara telekomunikacione kompanije Telenor d.o.o. donela je 1. avgusta ove godine odluku da smanji kapital ove kompanije za 292.076.950,35 evra i da ta sredstva isplati vlasniku, danskoj kompaniji Telenor A/S Frederikskaj. Tako će osnovni kapital srpske kompanije biti smanjen sa ukupno 462 miliona na 169,9 miliona evra, što nikako nije dovoljno za ozbiljno ulaganje i u fiksnoj i u mobilnoj telefoniji. Uplaćeni novčani kapital pre smanjenja iznosio je 10.050.000 evra, a nenovčani kapital 320 miliona evra. Prema odluci objavljenoj u Službenom glasniku, iznos za koji je smanjen osnovni kapital biće isplaćen osnivaču nakon isteka roka od 90 dana od druge objave ove odluke, što znači da bi krajem godine moglo da dođe do sunovrata dinara kada se na berzi odjednom bude vršilo konvertovanje skoro 300 miliona evra.

U finansijskom izveštaju  za 2010. godinu navodi se da su nematerijalna ulaganja Telenora - telekomunikaciona licenca i eksterno nabavljeni softver. Telenor je 2006. godine prilikom kupovine Mobi63 za 1,513 milijarde evra, kupio i telekomunikacionu licencu za mobilnu telefoniju za 320 miliona evra, a koja je ušla u ukupnu cenu. U dinarima vrednost licence je 27 milijardi dinara i skoro da se poklapa sa sumom koju će vlasnik izvući iz srpskog Telenora.

 

Solidarna podela

 

Onaj ko planira da investira u neku zemlju, iz nje ne izvlači kapital. Da sa Telenorom i njegovom najavom investiranja u fiksnu telefoniju nešto nije kako treba, videlo se još prilikom neuspele privatizacije Telekoma, na kojoj Norvežani nisu učestvovali ni kao posmatrači. Umesto njih ulogu zabavljača dokone javnosti na sebe su preuzeli Austrijanci iz mobilne mreže VIP, koju je u Srbiju doveo nekadašnji suvlasnik Mobi63 i čovek kome je zbog nezakonitog rada zabranjen pristup bečkoj berzi - Martin Šlaf. Još tada su ozbiljni analitičari upozoravali da Telenor nema nameru da bilo šta investira u srpsku fiksnu telefoniju i da motiv za otkupljivanje licence treba potražiti na nekom drugom mestu.

Prodajući licencu za fiksnu telefoniju Srbija se Norvežanima obavezala i da stvori uslove poslovanja koji će biti jednaki za sve učesnike utakmice. A šta su "za sve jednaki uslovi", procenjuju, kako izgleda, sami Norvežani.

Dok Telenor za sve ovo vreme nije uopšte počeo da nudi opciju korišćenja fiksne telefonije, jedan domaći operater, Orion, nesvesno se potrudio da pokaže kako je moguće razbiti Telekomov monopol, bez obzira šta o tome mislili u Telenoru. Ako može da posluje Orion, zašto ne može to isto da čini i Telenor?

Adut koji Norvežani drže u rukama, a koji im je poklonila srpska vlast, jeste baš pomenuti ugovor o kupovini licence koji, kako god da se tumači, Telenoru daje sva prava, ali ga ni na šta ne obavezuje. Jedno od prava je i mogućnost raskida ugovora i traženja odštete u slučaju da srpska država ne stvori "za sve jednake uslove poslovanja". U međuvremenu je šef srpskog odeljenja Telenora Čel-Morten Jonsen i najavio mogućnost takvog razvoja definišući odštetni zahtev u visini od 100 miliona evra.

Plan koji je skovan u vreme dok je Mlađan Dinkić sa ostatkom svoje stranke i delom vlade pregovarao sa norveškim mutivodama, sastojao se baš iz namere da se stvori utisak kako Telenor čini sve što je u njegovoj moći da počne sa radom u srpskoj fiksnoj telefoniji, ali da srpska strana ljubomorno čuva Telekomov monopol. Konačno, neka svetska arbitraža bi trebalo da Telenoru dodeli odštetu, koja bi zatim bila podeljena među akterima.

 

Navodna šteta

 

Prvi problem sa kojim su se Norvežani navodno suočili bilo je to što je jedina infrastruktura koju bi mogli da koriste u rukama direktnog konkurenta - Telekoma Srbije. Pregovori između Telenora i Telekoma razvukli su se preko cele prošle godine, a da nije nađeno za Norvežane prihvatljivo rešenje u vezi sa cenom.

Primera radi, Telekom od pretplatnika traži 4,6 evra za korišćenje celokupne telefonske linije tokom mesec dana, a od Telenora je samo za korišćenje parice u razvodnoj kutiji, preko koje se uspostavlja kontakt sa mrežom, tražena mesečna zakupnina u visini od 6,3 evra!

Već na prvi pogled se vidi da ovo nije u duhu "jednakih poslovnih uslova za sve". Isto tako se odmah uočava da je srpska vlada potpuno nezainteresovana za razvoj pregovora, jer je odavno mogla da reaguje budući da je većinski vlasnik Telekoma. Uz to, Branko Radujko, generalni direktor Telekoma, sigurno nije osoba koja bi se usprotivila naređenju iz vlade ili resornog ministarstva. Na položaj je došao uz korišćenje više nego sumnjive diplome, a njegova sestra Renata Radujko Milić, supruga predsednika opštine Rakovica Bojana Milića, bila je svojevremeno uhvaćena na delu pri petljanju sa porezom, posle čega je na neko vreme sklonjena iz Poreske uprave Beograda. Danas je Renata sekretar za finansije grada Beograda! Očigledno, da je htela država bi lako našla način da Branka Radujka, koji se trenutno sprema da sa parama ode kod tetke u Italiju, pa onda dalje u beli svet, privoli na saradnju sa Telenorom.

Ali, zašto bi vlast reagovala, kada sa Telenorom nije dogovoreno investiranje u Srbiju, već izvlačenje para odavde i podela sa odabranima iz vrha Demokratske stranke i G17 plus?

Kada su već probijeni svi rokovi, pa i onaj do kada je Telenor morao da počne sa pružanjem svojih usluga, Republička agencija za telekomunikacije (RATEL) dosetila se da bi valjalo nešto učiniti, tek da se u javnosti stvori utisak kako je država zainteresovana za Telenorovu obećanu investiciju. RATEL kao regulatorno telo samoinicijativno donosi kompromisnu odluku negde između onoga što je tražio Telekom i onoga što je nudio Telenor. Ovom odlukom, naravno, ni jedna strana nije zadovoljna, kako je odmah izjavio i predsednik upravnog odbora RATEL-a Jovan Radunović. "Ja očekujem da će se žaliti i Telenor i Telekom, jer se svako bori za svoja prava", zaključio je on. Koja je svrha donošenja odluke za koju se unapred zna da neće biti po volji ni jednoj strani?

Trik i jeste u tome da se obe strane žale, jer se time u javnosti i dalje stvara privid da su ozbiljno zainteresovane. Sa druge strane, Telekom u sudskom sporu ima mogućnost da konačno sahrani ionako mrtav projekat Telenorovog ulaska na srpsko tržište fiksne telefonije.

Scenario je već isproban kada je isto tako RATEL doneo odluku u sporu između Telekoma i Media Vorksa. Telekom je tada u sudskom postupku tražio i dobio sudsku privremenu meru zabrane sprovođenja RATEL-ovog rešenja do konačne odluke suda.

Kada Telekom isto to bude učinio i u sporu sa Telenorom, Norvežani će moći da zatraže međunarodnu arbitražu na kojoj bi dokazivali da im je naneta finansijska šteta, jer srpska strana nije ispunila svoje ugovorne obaveze.

Ostaje još jedino otvoreno pitanje da li će se ići na uzimanje stotinak miliona evra od srpskih građana, a na konto navodne odštete Norvežanima, ili će pretnja da to može da se desi poslužiti vlastima kao opravdanje za uvođenje nekih drugih mera.

Ugovorna obaveza "stvaranja za sve jednakih uslova" vlastima je već poslužila kao alibi za nastavak pljačke ovog ionako osiromašenog naroda. Pod izgovorom da navodno niska pretplata koju naplaćuje Telekom ostale operatere čini nekonkurentnim, RATEL je samoinicijativno doneo odluku o poskupljenju Telekomovih usluga do 20 odsto. Pri tome je evidentno da se ni jedan konkurent nikada nije žalio zbog Telekomovih cena.

Telenor ionako još nije ni počeo sa nuđenjem usluga fiksne telefonije, pa ga shodno tome cene konkurenata ni ne interesuju, dok je Orion odmah po RATEL-ovoj odluci izjavio da njemu ni prethodni cenovnik državnog operatera nije bio smetnja, a to je potkrepio i brojevima o sopstvenoj ekspanziji.

Od RATEL-a nametnuto poskupljenje, međutim, ima jedan sasvim drugi efekat, a to je pribavljanje dodatnih 50 miliona evra na godišnjem nivou samo na račune Telekoma, čemu treba dodati i PDV koji će da se slije u državnu kasu. Dakle, potpuno nepostojeći konkurent Telenor poslužio je vlastima kao opravdanje za još jednu otimačinu od sopstvenog naroda. Očigledno je da su Norvežani višestruko korisni ovom režimu.

Najveći deo ove dobiti otići će podobnim medijima i vlasti bliskim marketinškim agencijama, što u prevodu znači da će novac na kraju da se slije u džepove onih koji vladaju ovom unesrećenom zemljom.

 

Kao da već nije blesav

 

Iz Izveštaja o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji je 19. septembra 2011. izdao Savet za borbu protiv korupcije, jasno se vidi kome i zašto Telekom uplaćuje novac.

Telekom Srbija svake godine na marketing potroši oko 30 miliona evra, a pomenutom analizom je utvrđeno da se direktno na rad medija daje ne manje od 10 miliona evra, a što zajedno otprilike čini ono što će povećanjem cena usluga Telekom da zaradi za godinu dana. Verovatno je i zbog toga bilo gotovo nemoguće pronaći tekst u kojem bi kritički bio sagledan problem prodaje tog preduzeća ili prikazana analiza njegovog poslovanja.

Najviše novca troši se na oglašavanje na RTS-u, RTV Pink i RTV B92. U 2008. godini je na reklamiranje na RTS-u potrošeno 142,66 miliona dinara-  a u 2009. godini - 124,02 miliona dinara. Na drugom mestu je Pink, koji je od Telekoma 2008. ostvario prihod od 92,82 miliona dinara, a 2009. godine 136,05 miliona dinara. Treća je TV B52 koja je 2008. godine inkasirala 75,1 miliona dinara, a 2009. godine 64,28 miliona dinara. Foks je bila četvrta televizija na listi, dok se na petom mestu nalazila TV Avala. Primat među pisanim medijima su do 2008. godine imale Večernje novosti, da bi od 2009. lidersku poziciju preuzeo Blic (Blic 2008 - 43,25 miliona dinara, 2009 - 58,95 miliona; Novosti 2008 - 50,55 miliona, 2009 - 42,85 miliona). Značajna sredstva Telekom je plasirao i kroz druge medije, kao što su Kurir (2008 - 47,40 miliona dinara, 2009 - 9,38 miliona dinara), Politika (2008 - 43,21 miliona, 2009 - 35,94 miliona) i Pres (2008 - 34,57 miliona, 2009 - 40,92 miliona).

Koliko je za medije u Srbiji važno da imaju sponzorski ugovor sa Telekomom govore podaci da se udeo prihoda od Telekoma u godišnjim prihodima medija kreće od 1,5 do čak 17,7 odsto. Tako je, na primer, Telekom za emitovanje reklama na TV Avala u 2009. godini potrošio 13,09 miliona dinara, dok je Avala u toj godini, prema podacima APR-a, ostvarila poslovni prihod od 172 miliona dinara. Ovde valja podsetiti da je Aleksandra Radujko, tadašnja supruga direktora Telekoma Branka Radujka, u tom periodu bila glavni i odgovorni urednik te televizije.

I prihodi dnevnog lista Danas i RTV B92 od Telekoma su 2009. bili na nivou od oko pet odsto. Telekom je u oktobru 2008. godine sponzorisao prenos Lige šampiona 2008/09 (9,2 miliona dinara) na TV B92, zatim u decembru te godine emisiju Operacija trijumf (29,2 miliona dinara), pa u januaru 2009. novogodišnji specijal Rode u magli (14,4 miliona dinara), a krajem te godine je sponzorisan serijal Veliki brat (35,4 miliona dinara sa PDV-om).

Pedeset dodatnih miliona evra godišnje znači još veće mogućnosti za zablesavljivanje naroda kroz medije i to baš u predizbornom periodu. A kako to izgleda pokazuje i jedan dokument iz davne 2000. godine:

"Izveštaj agencije Media Vorks o radu glasila tokom poslednje tri nedelje predizborne kampanje potvrdio je da je DOS imao višestruko više vremena od opozicije. Dok je DOS u Dnevniku RTS, dobio oko jednog časa vremena, SPS je dobio pet minuta, a SPO, SRS i JUL su gotovo zanemareni u informativnom programu RTS-a (Glas javnosti, 18. decembar 2000, str. 4). Konačno, dan uoči izbora još jednom se oglasio zvanični državni Nadzorni odbor za praćenje izbora i oštro osudio ponašanje glasila tokom predizborne tišine. "Svi štampani mediji, kao i elektronski, flagrantno krše zakonske obaveze. Jedan od najdegutantnijih primera je propagandni oglas na poslednjoj strani lista Danas u kojem se poziva na uništavanje gamadi u subotu (tj. 23. decembra, kada su izbori, Glas javnosti, 23. decembar 2000, str. 5)." (Nadzorni odbor za praćenje postupaka političkih partija, kandidata i sredstava javnog informisanja u toku izbornih aktivnosti.)

Konačni zaključak se nameće sam po sebi. Vlast je od početka planirala da zajedno sa Telenorom nastavi da pljačka svoje građane. Norvežani nikada nisu ozbiljno hteli da investiraju u Srbiju, pogotovo ne u ovdašnju fiksnu telefoniju, već su samo iskoristili priliku koju im je pružala jedna banana republika. Kao i uvek, jedini koji plaća ceh je ovaj narod.

 

 

 

 

 

Mafijaško obnavljanje

 

O ljudima koji stoje iza trećeg operatere fiksne telefonije u Srbiji, Oriona, bilo je reči u prošlom broju Tabloida. U međuvremenu se saznalo za još jednu zaveru protiv ovog naroda u kojoj glavnu ulogu igra ova kompanija.

U pitanju je projekat Dils, kojim pod patronatom američke "humanitarne" organizacije USAID i Svetske banke treba da budu trajno uništena sva dokumenta koja krivično-pravno terete pripadnike aktuelne vlasti. Radi se o tome da se kompletna arhiva domaćeg pravosuđa prebaci u elektronsku formu, pri čemu će selektivno biti uništavani oni predmeti ili njihovi delovi koji mogu da razotkriju štetočinsko delovanje američkih i ostalih belosvetskih i domaćih bitangi.

U sve trgovinske sudove i u Viši trgovinski sud već su uvedeni kompjuterski programi za Automatsko prikupljanje podataka i vođenje predmeta. Projekat, deo Programa reforme sudske uprave, finansirali su Ministarstvo pravde i američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID).

U Američkoj agenciji za međunarodni razvoj kažu da je umrežavanje trgovinskih sudova jedan od najskupljih projekata, vredan 13,7 miliona dolara, ali i jedan od projekata koji su najduže trajali. Upravo kroz taj program ostvarena je prva, direktna saradnja vlada Amerike i Srbije. Za prve dve godine rada na projektu Ministarstvo pravde izdvojilo je oko 100 miliona dinara za Program automatskog vođenja predmeta.

U Ministarstvu pravde osoba zadužena za sprovođenje ovog i sličnih projekata je Nenad Neca Konstantinović, brat od tetke državnog sekretara u tom ministarstvu Slobodana Homena. Braća su javnosti poznata i po tome što su pre petooktobarskog državnog udara vodili finansije pokreta Otpora, i to toliko uspešno da su protiv njih zbog pronevere para pokrenute mnogobrojne krivične prijave i u zemlji i u inostranstvu.

Svetska štampa je prenela ono što je domaća namerno prećutala, a to je da je svojevremeno nagradu danskog fonda Lauricen Paul dobio i Slobodan Đinović, direktor Oriona.  Tom prilikom Đinović je predstavljen kao jedan od istaknutih članova Otpora, a nagradu je podelio sa ominoznim Srđom Popovićem.

Da li, onda, treba da bude čudno što je Neca Konstantinović sprovođenje projekta Dils i umrežavanja svih domaćih sudova, a sve to skopčano sa astronomskim zaradama, poverio firmi Media Vorks, članici grupe Orion, na čijem čelu je bivši otporaš Đinović?

Šta znači ovo hranjenje sa državnih i američkih "humanitarnih" jasli, pokazuje i finansijski izveštaj za poslednje godine poslovanja Oriona.

Orion telekom je u 2007. imao ukupan kapital od 45.934.000 dinara, u 2008. on ide na 62.237.000, godine 2009. na 83.627.000 dinara, da bi 2010. skočio na 105.210.000 dinara, ili više nego dvostruko više od onoga čime je kompanija raspolagala samo tri godine ranije!?

Iako je njegov zvanični kapital iznosio jedva milion evra na kraju prošle godine, Orion 20. juna 2011. najavljuje investicije u telekomunikacionu infrastrukturu u visini od - 25 miliona evra?!

Odakle bi trebalo da dođe razlika?

Od Evropske bande za obnovu i razvoj (EBRD), finansijske institucije koja do danas nije propustila ni jednu jedinu priliku da se umeša u neki posao koji treba dodatno da opljačka Srbiju.

 

 

 

Poklanjaju tuđe

 

Kada u dogovoru sa vrhom DS-a i G17 plus Telenor bude pokrenuo međunarodnu arbitražu za naknadu nepostojeće štete od Srbije, vlast će lako da ubedi ionako zastrašeni narod kako je bolje Norvežanima nešto i pokloniti nego platiti 100 miliona evra.

Najverovatniji objekat nagodbe biće infrastruktura Telekoma ili bar jedan njen deo. Svuda u svetu gde su privatizovani državni operateri fiksne telefonije, uobičajeno je da infrastruktura pripada nezavisnom preduzeću koje posluje po tržišnim principima. Sa te strane ne bi bilo neuobičajeno da i u Srbiji cela infrastruktura ili bar jedan njen deo budu oduzeti Telekomu i dati na upravu nekom drugom preduzeću.

Pri tome najveći deo infrastrukture ionako ne bi trebalo da bude u vlasništvu Telekoma, jer su i on i PTT za nju jedva šta i platili. Najveći teret izgradnje infrastrukture ondašnjeg PTT-a, koga je u telefoniji nasledio Telekom, ionako su snosili sami građani. Polovinu cene uvođenja fiksnih telefona svojevremeno su plaćale mesne zajednice i to samodoprinosom svih žitelja, otprilike jednu četvrtinu su plaćali dobitnici priključka, dok je samo ostatak išao na teret PTT-a.

Zbog toga bi najnormalnije bilo da se infrastruktura izdvoji iz Telekoma i preda posebnom preduzeću čiji bi tročetvrtinski vlasnici bili građani Srbije. Samo, u tom slučaju Telenor ne bi imao šta da nam uzme, pa se ovakav scenario ne isplati od Norvežana podmićenom režimu.