Natrag

Stav

Stav

 

Kandidatura

 

Zašto mi nismo trgovali? Nije trebalo da se suprotstavljamo velikim silama, niti da ratujemo sa njima, niti da ratujemo za njihove interese, nego je trebalo da se prilagođavamo i računamo. Bolje je bilo da smo trgovali, nego što smo ginuli. Danas bi nas bilo više od 50 miliona na Balkanu i onda bismo imali drugačije argumente za razgovore

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

Ne možemo više da slušamo laži i ucene briselske birokratije, koja je, nesposobna i korumpirana, potpuno obesmislila evropsku ideju ujedinjavanja država i koja je dovela do bankrota evrozone. Prema poslednjim procenama uglednih evropskih ekonomista, onih koji nisu potkupljeni prljavim novcem multinacionalnih kompanija i koji nisu na budžetu vavilonske briselske birokratije, do kraha evrozone ostalo je svega nekoliko nedelja, tačno tako prognoziraju, pa je nenormalno da nam takve političke protuve drže predavanja i uslovljavaju nas i ponižavaju.

Fakat je da su države EU u bankrotu. Grčka je bankrotirala i nalazi se pred novim vojnim pučem. Nobelovac Mandel, samohvalisavac koji se ponosi što je stvorio evro, boraveći tu u našoj malograđanskoj sredini, okružen tržišnim fundamentalistima bez radnog iskustva i tajkunima koji sopstvenoj državi ne plaćaju poreze, nagovestio je da je za Grčku najbolje da se uspostavi vojna diktatura. Tako se potvrđuju moje prognoze da neoliberalni skotovi, pljačkajući i uništavajući nacionalne države, čovečanstvo vode u novi totalitarizam. Portugalija je bankrotirala. Španija ne može da vrati 1.300 milijardi evra dugova, niti može da pronađe lek za 25-postotnu nezaposlenost koja razara društvo. Sledeća je Italija koja će morati za nekoliko meseci da proglasi bankrot. Italijanskim bankama već je snižen kreditni rejting, jer dug od 1.800 milijardi evra ne može da vrati italijanska država, bez obzira što seksualno potentni cirkusant Berluskoni pokušava da se vrati u svoju ranu mladost i što leči svoje frustrirane komplekse egzibicionizmom na najvulgarniji način. O Belgiji ne vredi ništa govoriti. To je država koja se raspala, samo to niko javno ne sme da objavi. Onda je na redu Francuska sa procenjenim gubicima od preko 2.100 milijardi evra, pa austrijske banke koje su, uprkos tome što su opelješile istočnoevropske države, nakon silnih afera što se sada tek otkrivaju, ipak, dovele zemlju do bankrotstva. Potom Velika Britanija sa gubicima od 2.300 milijardi evra i Nemačka sa minusom od 2.500 milijardi evra. Svi naznačeni iznosi su samo najniže procene gubitaka, dok su pravi iznosi znatno veći. O irskom bezubom tigru, islandskim ribarima koji su umislili da su bankari i baltičkim ekonomskim čudotvorcima (sećate li se samo kako su nas naši neoliberali ponižavali praznom pričom o našoj nesposobnosti i privrednim čudima u zemljama koje su danas bankrotirale) ne vredi više trošiti reči.

Naše strpljenje je na samom kraju. Svedoci smo da se EU raspada, profesor Jože Menciger kaže da su kao Jugoslavija 1983. Svedoci smo da briselska birokratija ne zna da reši nastalu krizu; sve to što rade, zajedno sa ECB, potpuno je suprotno od onoga što treba da se radi, što će, prema mom stručnom mišljenju, dovesti do još veće katastrofe u evrozoni, pa je potpuno nesuvislo, suludo, van svake zdrave pameti i logike, kada je već sve tako kako sam napisao, da mi slušamo pridike, uslovljavanja, ucene i pretnje od onih briselskih birokrata koji su uništili svoje države i koji nemaju nikakvu ideju kako da se reši kriza u njihovim državama. Ako nekome nešto predlažeš, ako tražiš da neko nešto prihvati, naročito se takav princip mora uspostaviti u međunarodnom odnosima, onda je logično da si sve to već primenio u sopstvenoj državi i da onda, kada si pokazao i dokazao koliko si uspešan i moćan, držiš lekcije svima nama ostalima, koje smatraš nižom rasom i koje si pripremio za svoje nove političke eksperimente. Ako si bankrotirao i na ulicama tvojih gradova teče socijalna revolucija, onda niko od briselskih birokrata nema šta da nam valjano kaže dok ne reši probleme u svojoj kući. Rešavajte, bre, prvo probleme u svojim državama i sa svojim narodom, pa tek onda dođite da solite pamet nama. Nećemo više da vas slušamo! Nećemo više da slušamo korumpirane činovnike propale briselske administracije, koji kradu, prema jednom objavljenom istraživanju, toalet papir iz zgrade parlamenta, čiji visoki činovnici imaju plate i do 50.000 evra mesečno, da bi se grebali od aviokompanija za popuste na privatnim putovanjima, da bi o trošku evropskih poreskih obveznika kupovali zavese i tepihe za svoje privatne stanove, plaćali prostitutke, kupovali vina od nekoliko hiljada evra i učestvovali u bankarskim aferama, uzimajući provizije i kapom i šakom, konzumirajući narkotike u zgradi parlamenta, prema uzetim uzorcima iz toaleta, dok nama nabijaju na glavu jarmove nekakvih kandidatura, predloga kandidatura, članstava i statusa, kao da smo mi svi maloumni, kao da smo retardirani, kao da smo pali sa banane i ništa ne znamo, kao da nikada nismo bili u Evropi, kao da smo bolidi i dijabole, tupamarosi, primitivci koje treba civilizovati, pokoriti, tući i dovesti u red. Koji red? Kakav red? Nema nikakvog reda danas u ostareloj i sklerotičnoj Evropi, gde briselske birokrate vode države u bankrot i gde građani izlaze na ulice jer ne mogu više da izdrže, ne mogu više da žive pod torturom otuđene briselske birokratije i njenih političkih satrapa u sopstvenim državama, koji su doveli do bankrota evropsku ideju o ujedinjavanju država i naroda i koji su nas uveli u sazvežđe velikih kriza i velikih socijalnih gibanja, koja se mogu završiti, ako sve ostane ovako i ništa se ne bude promenilo, ne samo velikim socijalnim revolucijama i pojavama novih demagoga, nego i nekim, daleko bilo, novim velikim ratnim klanjem. Jer, te psihopate na vlasti i dalje smatraju da je sedam milijardi ljudi na planeti mnogo i da je idealno da na planeti ostane zlatna milijarda, gde su oni, naravno, sebe već svrstali u tu milijardu koja opstaje, a mi, balkanska čudovišta, koja ne možemo da se pripitomimo, treba da nestanemo, jer je prirodno stanje da ti vampiri sišu našu krv da bi oni preživeli.

I to stanje sisanja krvi na našim leševima traje već hiljadama godina unazad, pa, misle oni, zašto bi se nešto sada menjalo kada je potpuno prirodno da mi ginemo i umiremo za evropske vrednosti, da budemo predsraža hrišćanstvu, da bi nam se Evropa, kada je odbranimo, krvavo svetila i porobljavala nas kao divlja varvarska plemena. Dosta više tog licemerja! Dosta podaništva i suludog žrtvovanja! Zar smo mi maloumni da uvek stradamo za tuđe interese? Zar ništa nismo naučili od istorije, učiteljice života?

Poznato je već moje mišljenje o našim istorijskim zabludama i promašajima. Zalažem se za dvojnoknjigovodstvenu računicu. Bankarske principe. Logiku prihoda i rashoda. To nama nedostaje sve od vremena umnoga Stefana Nemanje. Despot Stefan Nemanja se nikada ne bi suprotstavio Turcima na Kosovu polju, nego bi se nagodio i pustio ih da prođu tamo kuda su se zaputili. Naravno, putarinu bi morali da plate. Tako bi Turci već 1390. bili pod Bečom, a ne daleke 1683, kada su bili na izmaku osvajačkih snaga, i čitava evropska istorija bi izgledala potpuno drugačije. Zašto smo mi ginuli? Krstaši su mirno čekali da mi iskrvarimo i zamorimo Turke, da ih zaustavimo u tom pobedničkom osvajanju Evrope, jer venecijanskim i firentinskim bankarima je trebalo vreme za trgovinu. Zašto mi nismo trgovali? Zar mi ne znamo matematiku? Nije trebalo da se suprotstavljamo velikim silama, niti da ratujemo sa njima, niti da ratujemo za njihove interese, nego je trebalo da se prilagođavamo i računamo. Bolje je bilo da smo trgovali, nego što smo ginuli. Danas bi nas bilo više od 50 miliona na Balkanu i onda bismo imali drugačije argumente za razgovore. Ovako, ginuli smo suludo i sada više nema vraćanja nazad. Ne moramo danas da ponavljamo iste greške iz prošlosti. Ne treba da padamo u kniks poklonu pred nesposobnim šestorazrednim briselskim birokratama i da im se ponizno klanjamo, puzimo, ljubimo skute, sprovodeći neoliberalne koncepte i izmišljene fašističke standarde koji nanose razarajuću štetu našoj državi i našim nacionalnim interesima. Te koncepte neka primene na svoje bankrotirane države i na svoj osiromašeni i opljačkani narod. Nama to ne treba.

Moramo imati svoje državno i svoje nacionalno dostojanstvo. Neko je vekovima ginuo da bismo dobili srpsku državu, da možemo da govorimo srpskim jezikom i da budemo slobodan i nezavisan narod. Danas to hoće da nam otmu. Proglasili su nas za genocidan narod. Nesretni Tadić je naterao parlament da prizna da smo zlikovci, izvinjava se svima i svakome, izigrava druga Tita pred bankrot države, veseli pijanac Basara nas proglašava fašistima, nevladini plaćenici brane interese malograđana na vlasti, okupirani smo iznutra, nabili su narodu komplekse, sramota je danas biti Srbin, sramota je da se izjašnjavate kao srpski državljani, kradu nas i otimaju, uništavaju državu i naciju po nalozima svojih gospodara, dok se naš narod na Kosmetu titanskim snagama bori za svoj opstanak. Gde je kraj ovom ponižavanju? Gde je kraj ovim uslovljavanjima? Čime će još da nam prete? Bacali su bombe sa osiromašenim uranijumom na nas. Kako će još da nas ubijaju? Dok zlikovci ubijaju naše ljude na Kosmetu, oni nas osuđuju zbog zabrane paradiranja egzibicionista. Šta treba još da uradimo da ih odobrovoljimo?

Verujte mi, nema kraja uslovljavanju i ponižavanju. Krstaši će da idu do kraja. To je zbog toga što mi nemamo državotvornu politiku i strategiju. To je zbog toga što na vlasti nisu državnici, nego protuve i ološ koji su dovedeni da unište Srbiju. Nije važno da li su trenutno na vlast ili su u opoziciji, to su iste hulje koje rade protiv interesa sopstvene države, zbog svojih sitnih privilegija što im život znače. Sve može da se promeni ukoliko se promeni politika. Ima rešenja za izlazak iz ovog ponižavajućeg stanja, ako promenimo koncept i promenimo ljude. Treba nam novi koncept i novi ljudi. Imamo i novi i koncept i nove ljude. Znamo šta treba da se radi. Ali, građani Srbije moraju da glasaju za taj novi koncept i nove ljude. Građani Srbije treba da prepoznaju gde su njihovi interesi. Bojim se da će sa ovakvim medijskim mrakom građani Srbije biti uskraćeni za promociju novog koncepta i novih ljudi. Bojim se da na novim izborima ne dobijemo novu prevaru upakovanu u nova obećanja. Nakon izbora se ništa konceptualno neće promeniti. Biće to isto staro, prokislo vino u novim političkim mešinama. Otrežnjenje će doći potpunim slomom ekonomije. Tada će građani shvatiti koliko su ih političari lagali. Otrežnjenje će biti bolno. Kada će doći do otrežnjenja? Mislim da će kolektivno otrežnjenje doći kada ne budu isplaćene penzije i kada budžetski korisnici sredstava dobiju umanjene plate. To će vrlo brzo da se desi. Bankrot države je pred nama. Raste zaduživanje države, jer je to jedini način da se održi privid. Na novim izborima politički ološ će poslednji put potkupljivati svoje birače. Ljudi će, nažalost, zbog siromaštva i radnog mesta prihvatiti da budu potkupljeni. To im je poslednja nada da će im biti bolje. Ali, to je zabluda. Bolje će nam biti tek kada prestane da se laže i kad prestane da se krade. Istinu moramo reći našem narodu. I to radim tri decenije. Zato sam najzabrenjeniji srpski intelektualac. Svakoj vlasti teško padaju moje ideje i predlozi. Najlakše im je da me zabrane i spreče zavedene građane da čuju moje konkretne predloge za spas države i nacije. Ni moj nekadašnji prijatelj Zoran Đinđić nije imao hrabrosti da se sučeli sa istinom. Umesto temeljne promene totalitarnog režima, on je našminkao današnji totalitarizam Borisa Tadića. Istina je da Đinđić nije iskoristio jedinstvenu istorijsku priliku da modernizuje i reformiše Srbiju. Danas je to zadatak nove generacije političara.

Srbija je evropska država i Srbi su evropski narod. Ulazak u EU nije naš prioritet, jer je EU u raspadu. Putin formira evroazijsku uniju. Formiraju se novi politički i ekonomski savezi. Gde ćemo se mi prikloniti? Samo tamo gde imamo - interese! Zato je najbolje da naša pozicija bude - nezavisnost. Ni tamo ni onamo. Sa svima lepo i pristojno, nikome se ne priklanjamo. Srpski nacionalni interes je da se posvetimo sebi. Moramo da se promenimo i da spasimo Srbiju propasti. Na prvom mestu je - duhovni preporod! Pošteni i dobri ljudi će napraviti brz ekonomski preporod. Nema politike bez morala. Nema preporoda bez dobrih, umnih i vrednih ljudi. Ne trebaju nam kandidature za bankrotstvo. Treba nam domaća proizvodnja koja će izvozom stvoriti kapital državi, naciji, gradovima, kompanijama, porodicama i nama samima. Kada budemo bogati, onda će se svi otimati da im se pridružimo. Neće biti uslovljavanja i ponižavanja. Mi ćemo moći da biramo. Moj izbor će uvek biti isti - nezavisnost i sloboda!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane