Natrag

Beli mantili

Beli mantili

Šabac: malverzacije u Opštoj bolnici

 

O mome delu svedoče moja nedela

 

Vujković objavljuje oglas u lokalnim novinama sa pozivom da građani Šapca uplaćuju novčanu pomoć bolnici na žiro-račun, za finansiranje njegovih sumnjivih poslova, a ustanovu je, zajedno sa svojim kompanjonima iz URS-a, bacio na kolena

 

Milica Grabež

   

Doktor Branko Vujković je vrlo nadaren lekar opšte prakse. Pored nezakonitog postavljenja na mesto pomoćnika direktora za menadžment Opšte bolnice u Šapcu, ogledao se i kao trgovac; dobro računa, a ponekad i preračuna (sve je u genima). Posle silnih prozivki ubrzava "saradnju" sa firmom VUM (veleprodaja) čiji je vlasnik njegov rođak Slavko Vujković, uz dobru proviziju. Nabavke koje vrši VUM su 80 odsto tendera u bolnici, a sve uz nameštanje i podršku rođaka "direktora". Kako, pa jednostavno: Vujković ponudi kriterijum "najniža cena", a onda aneksima ugovora u narednom periodu poveća cene, na štetu drugih firmi. Anekse ne potpisuje Vujković nego dr Zora Nikolić, kao i sve drugo, tako da Vujković, lekar opšte prakse - političar - biznismen ostaje "čist". Sve je jasno bez mnogo priče, pitanje je samo koliko para ide u privatne džepove i stranačku kasicu. Da se zna, samo za prehranu godišnje bolnica potroši preko dvadeset pet miliona dinara.

 

Sve namešteno

 

Građevinski radovi na zgradi KVD-a počev od kompletne infrastrukture do završnih molerskih radova koštaju nekoliko puta više nego što to zaista vredi (što se lako da proveriti). Izvođač radova je firma Knez, a podizvođači "prijateljske" firme. Zašto se rade sporedne stvari i sve to prepravlja, praveći bolnici bespotrebne troškove, kad je budžet ustanove za održavanje samo 30 miliona dinara?

Građevinski materijal za potrebe bolnice kupuje se na stranačkim stovarištima. Celokupni posao vodi lično Vujković, koji smenjuje i izbacuje iz upravne zgrade diplomiranog građevinskog inženjera Milovana Erića samo zato što se interesovao ko je izvođač radova na KVD-u, a potom smenjuje i načelnika tehničke službe, diplomiranog mašinskog inženjera Tomislava Cvetkovića, koga je on lično postavio na tu funkciju.

Vujković lukavo koristi da zataška malverzacije na ovom objektu, ime profesorke Marije Sulji i učenike Škole za umetničke zanate, koji su naslikali zidove hodnika zgrade kao poklon deci. O papirologiji brine njegov rođak, prekobrojni ekonomista Dejan Miletić, koji ne dozvoljava da bilo ko dođe u kontakt sa dokumentacijom (verovatno će policija i tužilaštvo moći).

Bezobrazluk i drskost pomoćnika direktora za menadžment tj. lekara opšte prakse dr Branka Vujkovića, koga još iz studentskih dana popularno zovu Slina, nema granica. Čovek izdaje oglas u lokalnim novinama sa pozivom da građani Šapca uplaćuju novčanu pomoć bolnici na žiro-račun, za finansiranje njegovih sumnjivih poslova, a ustanovu je bacio na kolena zajedno sa svojim kompanjonima iz URS-a. Navodi još da medicinsko osoblje treba zajedno sa njim da bude nastavljač bogate tradicije ove ustanove, po principu, kako on kaže, "neka dela svedoče o našem vremenu".

U istim novinama dogorelo je i Sindikatu lekara i farmaceuta (SLFS) OB Šabac, koji se oglašava hitnim saopštenjem za javnost, gde traži izvršenje popravke, obnove i nabavku neophodne dijagnostičke opreme i omogućavanje lekarima normalnog i nesmetanog rada, prestanak svih pritisaka na članove sindikata, pretnji otkazima zaposlenima, povlačenje nezakonitih procedura i odluka, dostavljanje svih akata o finansijskim poslovima ustanove, spiskove novoprimljenih radnika, isplaćivanje toplog obroka, putnih troškova i regresa, poštovanje posebnog kolektivnog ugovora itd...

Oko 11.500 nezaposlenih građana opštine Šabac, prijavljenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, čeka na posao. Nekima od njih će se posrećiti, jer su zaslužni članovi G17 tj. URS-a i drugari sa Brankom i Nemanjom Pajićem, predsednikom GO URS-a. Za nameštanje i regularnost konkursa brine direktor Nacionalne službe Branko Filipović (član G17). On je puki izvršilac kadrovskih naredbi koje dobija samo od svojih bosova, Vujkovića i Pajića. Poslednji konkurs u bolnici pokazuje kakve su to crne i nezakonite radnje. Pa idemo redom:Vujković objavi konkurs i uslove konkursa u bolnici, potom pošalje Filipoviću imena kandidata koji će proći (naravno prijatelji i članovi stranke), onda Filipović pravi virtuelni izbor kandidata, gde se uz određena imena stavi još nekoliko kandidata koji ne ispunjavaju uslove. Svi konkursi su lažirani, a ovim virtuelnim izborom se ispunjava forma regularnosti. Tako je ovih dana izabran na konkursu dr Željko Pakljanac (član G17), kao jedini koji je konkurisao, a zna se da na birou ima još dvanaest nezaposlenih lekara koji nisu ni bili obavešteni o svemu. Kakav kriminal!

Primaju se stručno loši kadrovi sumnjive reputacije, stranački obojeni, a sve na štetu firme i pacijenata. Tako funkcionišu Opšta bolnica, Zavod za javno zdravlje, Zavod za zapošljavanje i Vodovod, gde mešetare kadrovi G17 tj. Ujedinjenih regiona Srbije, o čemu će tek biti priče.

Najbolji dokaz ovog javašluka u bolnici je nepotpisivanje odobrenja ministra zdravlja dr Zorana Stankovića za specijalizacije koje je Vujković dodelio svojim drugarima, pa je sve vraćeno na reviziju. Javna je tajna koliko danas koštaju specijalizacije po želji ili šta treba uraditi da se one dobiju (postoje svedoci).

Alarmantna situacija je na hemodijalizi. Obećani novi prostor nikako da se obezbedi. Osoblje se muči zajedno sa pacijentima koji se često žale na lošu uslugu, pogotovu oni kojima je potreban rehormon (eritropoetin) i zemplar (za paratireoidnu žlezdu), a čiju je nabavku nova direktorka ukinula. Ne zna se iz kojih razloga, iako je u julu mesecu bila na kongresu nefrologa u Pragu, pa je valjda tamo nešto naučila. Tih lekova je uvek bilo dok je direktor bolnice bio dr Maletić, kaže jedan pacijent iz Dublja. Da podsetimo, eritropoetin se daje teškim pacijentima na hemodijalizi, to je hormon koji popravlja anemiju, spasava i produžava život, ali nije na pozitivnoj listi lekova. Eritropoetina nema ni na dečijem odeljenju, što je nezamislivo.

 

Ušli u anegdote

 

Kulminacija bolesne paranoje je naredba direktorke Zore Nikolić da se sva važeća dokumenta sa potpisom prethodnih direktora iseku i stavi - njeno ime. Zna se da se direktorka preselila u drugu kancelariju, bežeći od one u kojoj je sedeo prethodni direktor, pa čemu onda takav strah? Takođe, sve je više žalbi na mobing dotične direktorke koja traži da zaposleni ponovo doručkuju, ako prođu pored nje a ne kažu glasno "dobro jutro" i slično. Dr Zora kaže da je to po poslovnom kodeksu. Zato direktorka za ljubav Svetlane Drče, koordinatora za akreditaciju u ministarstvu, sklanja sve pravoslavne ikone i oltare u bolnici i zabranjuje posete pravoslavnih sveštenika bolesnicima. Sve to pravda potrebama akreditacije, koja se mora proći po svaku cenu, pa i po cenu otkaza... Ima i anegdota, jedna radnica sa internog sektora, u svoj ovoj muci reče: "Samo mi je da prođe ova akreditacija i ajvar".

Glavna sestra bolnice Slobodanka Bogdanović Vasić, odskora član G17 tj. URS-a, veoma je privržena dr Branku Vujkoviću, tesno sarađuju i prijatelji su na Facebooku. Sloba često maltretira druge sestre i spremačice, po principu "zalijte cveće na krugu". "Ali, glavna, kiša pada!". "Onda uzmite kišobran". Vrlo je osvetoljubiva i nadobudna. Izdaje naloge drugim glavnim i blok sestrama odeljenja za mobingovanje pojedinih koji joj nisu simpatični. Vrlo je promenljivog raspoloženja, od depresivnih do agresivnih reakcija, verovatno pokušavajući da izgradi autoritet sa svojih metar i po. Popularno je u bolnici zovu Šicerka. Slobodanka je završila Fabus iz defektologije, zahvaljujući urgenciji iz G17, i sada očekuje promenu radnog mesta kao nagradu za svoje usluge koje pruža stranci, a i šire.

Evidentno je da kvalitet rada i disciplina u Opštoj bolnici Šabac drastično padaju. Smenjeni su mnogi kvalitetni ljudi koji su imali volju, odgovornost i znanje da nose svaki posao u bolnici, od čega život zavisi. Postoji nada da će ove deformacije u skoro vreme ispraviti Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i zaštititi svoje građane i zaposlene koji hoće da rade i unaprede zdravstvo.

U misiju i viziju bolnice, kako ih vidi i potpisuje dr Zora Nikolić, novo rukovodstvo ni samo ne veruje. Na žalost ovog naroda, jedini cilj svega je lična korist i promocija stranke Ujedinjeni regioni Srbije, tj. G17.

 

 

 

Strah od otkaza

 

Čime se sve bavi sadašnje rukovodstvo bolnice zaista je žalosno i smešno. U bolnici sada ima sedam razno-raznih direktorčića koji debelo naplaćuju svoje usluge i zloupotrebljavaju svoje funkcije. Recimo, direktorka za laboratorijsku dijagnostiku Jelena Vikić (G17) uz dogovor sa Vujkovićem podmeće priču u javnosti kako kvarove na aparatima u biohemijskoj laboratoriji vrši bivša načelnica, mr Danka Maksimović, i bivši glavni tehničar laboratorije Milorad Ristić, što je apsurdna i opasna kvalifikacija. Razlog svemu tome je, u stvari, napuštanje stranke G17 od strane mr Maksimović i glavnog tehničara, jer nisu želeli da se bave ovim i sličnim mahinacijama, a podržavali su prethodno rukovodstvo bolnice koje je bilo nestranačko. U to vreme mr Maksimović je za svoj i rad laboratorije dobila dva puta pohvalnicu od strane top menadžmenta bolnice. Zaposleni laboratorije o svemu ćute iz straha da će dobiti otkaz.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane