Natrag

Rovarenje

Rovarenje

Novosadski vodovod i kanalizacija: sve se može kad se u bandi slože

 

Jure pacovi, napreduju crvi, al' je Bjelajac ubedljivo prvi

 

Novosadski vodovod bio je jedan od najboljih u Srbiji. Kvalitet vode koju distribuira do sada je bio nesumnjiv. No, dolaskom Branka Bjelajca na mesto direktora vodovoda počinje urušavanje sistema koji je decenijama odlično funkcionisao

 

Arpad Nađ

 

Direktor Novosadskog vodovoda Branko Bjelajac radi pod direktnom komandom gradonačelnika Igora Pavličića. Prethodno je Pavličić hteo da smeni Bjelajca zbog nesposobnosti, a da Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja ga je delegirala, dobije za to mesto neku kompenzaciju. Ali, ubrzo su našli zajednički jezik i to upravo oko prodaje vodovoda. U pripremi ovoga posla građanima su plasirane informacije o lošem stanju vode i vodovodne mreže...

Letos su u vodi pronađeni nekakvi crvi, što je Bjelajac jedva dočekao i tretirao je vodu velikim količinama hlora i mangana, koji su poznati kao jaki neurološki agensi, učinivši vodu neupotrebljivom za piće.

Rešenje se tako nametnulo samo. Treba obnavljati i popravljati vodovod, za šta Novi Sad nema sredstava, pa je trebalo pronaći strateškog partnera. "Pronađen" je u francuskoj kompaniji Veolija... Na tenderu je kao konsultant već izabrana nemačka firma CSP sa zadatkom da za 65 miliona dinara iz gradske kase "utvrdi" da je francuska Veolija najpovoljniji partner! Taj isti CSP je kao konsultant još 2005. uradio i naplatio projekat reforme novosadskog Vodovoda i kanalizacije. Plan je da se 49 odsto Vodovoda izda pod koncesiju Veoliji na 25 godina, s tim da se cena kubika vode sa sadašnjih 0,80 evra, poveća na - 2,50 evra! Građani Novog Sada za ovu cenu dobijaju otrovnu tehničku vodu sa velikim količinama hlora i mangana koja je izuzetno štetna po zdravlje odraslih, a za decu je pogubna.

Razlika u ceni vode, naravno, treba da ide u džepove Bjelajca, Pavličića i ličnosti iz vrha države koji ovu investiciju, zbog njenog velikog značaja, moraju da odobre.

 

Čekajući Provansu

 

Početkom 2009. Pavličić je sa ligašima dogovorio uklanjanje Bjelajca, ne želeći ni da ga vidi. Liga je pristala, i po dogovoru, Vodovod je pripao demokratama, uz uslov da se Liga kompenzuje "na višem nivou". Povod je bio nesposobnost direktora da uspostavi potpun sistem vodosnabdevanja, jer je čitavo izvorište Štrand bilo zagađeno i van funkcije, što je pretilo kolapsom sistema. Ovu smenu Bjelajac je pod vrlo čudnim okolnostima "preživeo" i od tada prestaju neprijateljstva između Bjelajca i Pavličića.

Od tada, "niko kao oni". Bjelajac uvlači u igru Veoliju i kreće u veliki obračun sa "onim inženjerima" i svima ostalima koji su mogli imati veze sa njima. Sledi zatim, za samo godinu dana, tri puta povećanje cene vode od po 30 odsto, po principu - Bjelajac zahteva, Pavličić odrađuje. Ovde je veoma važno naglasiti da je danas celo izvorište Štrand van funkcije i da je zagađeno! U međuvremenu ga je Belajac (tokom rata sa inženjerima) pustio u pogon, protivno upozorenjima vrhunske struke, da bi ga - eto - konačno stavio van funkcije.

Čaršija uveliko priča o tome da je francuska Veolija namenila za Pavličića "ozbiljnu satisfakciju", a Bjelajcu "Provansu", gde bi bio daleko od gneva radnika i građana. Budući da ova prodaja veka ne bi mogla bez odobrenje odozgo i kakvog-takvog pravnog osnova, vodiće, kažu, računa da ni Boris Tadić ne bude nezadovoljan.

U međuvremenu, od avgusta 2010. godine voda u novosadskom vodovodu je, što bakteriološki, što hemijski, neispravna. Prvo su se prošlog leta otkrivene u rezervoaru pijaće vode larve crva (nematode). Bjelajac je odmah priznao njihovo prisustvo u vodi, ali je dao i "stručnu dijagnozu"- da nisu štetne po zdravlje. Onda su u vodovodu toliko hlorisali vodu dok nije postala hemijski neispravna. Bjelajac je, dakle, gasio požar cisternom benzina.

Javnost je obaveštavana o dramatičnom stanju kvaliteta vode, uz objašnjenja i upozorenja vrhunske struke sa univerziteta i iz Instituta za zaštitu zdravlja Vojvodine. Ubrzo su od političara ućutkani, pa su se u strahu za svoja radna mesta povukli. A šta to nije smelo da se zna?

Hlor je žuto-zeleni gas neprijatnog mirisa, zagušljiv i veoma otrovan. Koristi se za dezinfekciju vode, za dezinfekciju i izbeljivanje papira i tkanina. Korišćen je kao bojni otrov za vreme I svetskog rata, ali je zamenjen praktičnijim sredstvima. Gasoviti hlor nadražuje sistem za disanje i sluzne žlezde, a u većim količinama izaziva smrt. Upotreba hlora za dezinfekciju vode zasniva se na njegovom oksidacionom dejstvu. Hlor može da iritira kožu, oči i gornje disajne puteve i dovede do promena koje su povezane sa alergijama i astmom.

Mangan je sastojak mnogih enzima. U velikim količinama soli mangana su toksične. Mangan je tvrd, srebrnast. Vrlo je reaktivan, na vazduhu se pali, reaguje sa vodom gradeći hidroksid. Visoka koncentracija mangana u pijaćoj vodi može da smanji koeficijent inteligencije dece. Ukoliko se unosi u velikim količinama, predstavlja snažan neurotoksin. Izlaganje visokim koncentracijama mangana dovodi do neuroloških promena i kod dece i kod odraslih. Smatra se da mangan negativno utiče na dopamin i serotonin, neurotransmitere koji su vrlo važni za spoznajni proces.

Ali, kako se voda uopšte pokvarila, ako se nije pokvarila sama od sebe. Za nju, kao i za mnoga druga "mućenja", ne samo vode, odgovorna je aktuelna vlast u Novom Sadu, na čelu sa gradonačelnikom Igorom Pavličićem, u građanstvu zvanim Rodni. A najveću krivicu i odgovornost snosi direktor Vodovoda Branko Bjelajac, čovek burne političke prošlosti, politička petljanija bez ozbiljne stručne biografije i referenci.

Bjelajac uz podršku Čanka i Pavličića laže građanstvo i nekažnjeno truje i uništava tehnički sistem vodosnabdevanja. Od kako je imenovan za direktora Vodovoda, u ovom preduzeću počele su da se događaju neverovatne, neobjašnjive i do tada nezamislive stvari. Bjelajac je podelio kolektiv, zavadio ljude, suprotstavio jedne drugima, a o trošku poreskih obveznika i građana zaposlio i debelo platio čak i ličnu telesnu gardu. Ti ljudi su zaduženi da prate, seju strah među zaposlenima, biju, provociraju. Najnoviji slučaj prebijanja vozača Dragana Božića Bjelajac je završio tako što je kaznio - pretučenog radnika! Naravno, uz prikladno obrazloženje.

Sve to nije bilo dovoljno. Usledio je obračun sa iskusnim inženjerima. Jedan po jedan odlazili su što u zapećak, što u penziju, a poneko napolje: Ivanović, Đukić, Kumović, Planinka Savić, Savin, Popović, Reljin, Čegar, Aleksić... Sve to Bjelajcu i nije bio neki problem kad je već prethodno najurio svoga kuma, izvesnog Ćurkovića.

Za građane Novog Sada, a posebno za pravosudne organe, tužilaštvo i MUP biće interesantno mno šta, pre svega kako to Bjelajac raspolaže milionskim sumama budžetskih sredstava i dnevnog priliva u ovo javno preduzeće. Bjelajac i njegovi "stručnjaci" nezakonito sprovode postupke javnih nabavki, odbijaju ispravne ponude kao neispravne, ne sprovode rešenja Komisije za zaštitu prava, izbegavaju otvorene postupke kao pravilo u postupcima javnih nabavki, sprovodeći postupke javne nabavke male vrednosti ili pregovaračke postupke bez zakonskog osnova i razloga za primenu.

Posebno je interesantno to što sprovode javne nabavke preko ponuđača iz restriktivnog postupka, a koje nisu predmet restriktivnog postupka. Ni to im nije dovoljno, nego kažnjavaju ponuđače koji ulažu zahteve za zaštitu prava, tako što bez zakonskog osnova raskidaju ranije zaključene ugovore koji su još na snazi.

 

Koji li su njegovi

 

Ovaj umišljeni inteligent, gradonačelnik u senci (kako sebe voli da vidi), hvali se kako mu se može da radi šta hoće, a može kad mu je povereno da odlučuje o sudbini 700 zaposlenih i o sudbini zdravlja 400.000 stanovnika Novog Sada. A poverili su mu Čanak i Pavličić.

Bjelajac uporno i javno, bez imalo srama, ubeđuje građane da predaja 49 odsto Vodovoda i kanalizacije i kompletno upravljanje u ruke strancima na "samo" 25 godina nije prodaja, nego čak sprečavanje privatizacije!? A onog trenutka kad se ostvari tzv. "strateško partnerstvo" i Veolija preuzme celo preduzeće na četvrt veka (Bjelajac odlazi na Azurnu obalu, a Pavličić obezbeđuje potomke), građanima će, kad već bude kasno, ostati da razmisle kako će od sadašnje najskuplje vode od 80 centi izdržati udar od 2,5 evra po kubiku, pa tako 25 godina.

Ako je bilo ko u Srbiji pomislio da je prodaja nacionalnog blaga u režiji ove vlasti bar do sledećih izbora zaustavljena, grdno se prevario. Novosadski Vodovod i kanalizacija je dokaz.

Uz sve to, direktor Bjelajac odbijao je svaku saradnju sa tada formiranim stručnim štabom za normalizovanje vodosnabdevanja, iako je taj štab većinom bio sastavljen od najjačih inženjera iz Vodovoda, kao i sa univerzitetskim institucijama. Jer, naopako, to nisu "njegovi inženjeri".

Na početku balade, čim je imenovan, Bjelajac je dao otkaz bivšem direktoru koji je nakon toga, ne dočekavši ishod sudskog postupka da dokaže da je otkaz nezakonit, ubrzo i preminuo. Zatim je dao otkaz pomoćniku direktora, pa predsedniku sindikata, napravio je podele u do tada jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji koja se raspala na dva dela.

Jedna ozbiljna, odlučna i munjevita istraga u sad već crvljivom Vodovodu, uz jednostavno vađenje iz fijoka postojećih krivičnih stvari, mogla bi da obuzda ovog šerifa, vrati poverenje građana u institucije i mnogo toga promeni.

 

 

 

 

Zna se ko je nepoželjan

 

 

Bjelajac iz Gradske čistoće dovodi izvesnog Stojadina Petrovića, sa kojim vodi poslovnu politiku. Dovodi ga na mesto komercijalnog direktora sa referencom "delio kante za smeće".

Poslovni partneri Vodovoda, dobro upućeni u tamošnje prilike, kažu da Petrović vedri i oblači, a u poslovnom svetu već je poneo nadimak "mister petnaest posto". Čovek je završio privatni trogodišnji fakultet i sutradan ga je Bjelajac imenovao za direktora komercijale. Spomenuti kooperanti Vodovoda kažu da zameranje Petroviću znači u poslu - smrt. A onda su krenuli u uklanjanje čoveka koji ekspertski vlada finansijama i komercijalnim poslovima Radoslava - Radeta Korugu, čoveka koji sve zna u ekonomiji, posebno u oblastima javnih nabavki i budžeta. Znanjem bode oči i smeta Stojadinu Petroviću. I usledila je potpuna marginalizacija i raspoređivanje u magacinske prostore, desetak kilometara daleko od direkcije...

Biće interesantan i skorašnji ishod sudskog spora koji povodom otkaza vodi predsednik sindikata Milorad Kotur, s obzirom da je realna šansa da ga sud vrati na posao i da usledi višemilionska naknada štete, između ostalog.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane