Natrag

Blamaža

Blamaža

Dokumenti: kako je vlast novcem svih građana samo za svoje mizerne potrebe podmitila domaće medije, u vlasništvu ubica, lopova ili anđela, ne zna se (2)

 

Kriju prave vlasnike k'o Tijanić kriminal

 

Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, u ime Saveta za borbu protiv korupcije, njegova predsednica Verica Barać potpisala je još 19. septembra 2011. godine, ali ga do danas ni jedan jedini medij u Srbiji nije preneo niti citirao. U nastavku iz prošlog broja, Tabloid svojim čitaocima prenosi delove iz ove iscrpne studije o jadnom stanju domaćih medija, koja originalno ima više od 40 stranica

 

...

 

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

 

 

Odmah iza Telekoma, po izdvajanju za propagandu je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, koje godišnje potroši ne manje od 1,5 miliona evra na promocije, a da pri tom nema potrebu da reklamira "svoje" proizvode. Tom Ministarstvu bi se s pravom mogao dodati sektor za medije, s obzirom na nivo izdvajanja, koja se ne prikazuju kao oglašavanje, već kao istraživanja ili pružanje specijalizovanih usluga. Ovo Ministarstvo je 2009. na oglašavanje potrošilo tek nešto više od pola miliona dinara, ali je sa drugih budžetskih pozicija utrošeno između 130 i 150 miliona dinara na promocije, čime je kupljen reklamni prostor u medijima.

Ministar Dulić je najznačajnije ugovore zaključio sa Ringierom (Blic, Alo) na ime pružanja usluga istraživanja iz oblasti životne sredine, godišnje vrednih blizu pola miliona evra (47,2 miliona dinara). Ringier se obavezao da rezultate istraživanja objavi u dnevnim listovima Blic i Alo, kako bi rezultati istraživanja bili dostupni javnosti. Iako na sajtu Blica ima dosta tekstova koji se bave ovom oblašću, pretražujući taj sajt nismo uspeli da pronađemo tekstove o istraživanjima koja je Ringier sproveo, a da je, pri tom, naznačeno da su plaćeni od strane Ministarstva. Takođe je upadljivo da je Blic tokom 2010. godine objavio izuzetno veliki broj tekstova u kojima se pominje ministar Oliver Dulić, najčešće u pozitivnom kontekstu: Dulić u Kraljevo vodi 200 majstora, Stanje životne sredine bolje nego lane, Sledeće godine gradnja 1633 stana, Političari navučeni na Fejsbuk i dr. Zabeleženi su samo retki kritički tekstovi u vezi sa postupkom koji je protiv njega bila povela Agencija za borbu protiv korupcije, zbog navoda o mogućem sukobu interesa u koji je dospeo zbog činjenice da njegovo preduzeće DG comp posluje sa 70 preduzeća i institucija koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Posledica ovakve saradnje medija i državnih institucija može biti relativizacija postupaka pojedinih državnih funkcionera i ublažavanje reakcija javnosti uz pomoć medija, umesto da upravo oni budu nosioci otkrivanja nezakonitosti i korupcije državnih organa.

 

Agencija za privatizaciju

 

Agencija za privatizaciju je na trećem mestu sa godišnjom potrošnjom od oko 62 miliona dinara, pa možda zbog toga većina medija počinje da informiše javnost o problemima u privatizaciji tek kada se neka privatizacija zvanično poništi. Najveća sredstava Agencija troši na štampane medije - Večernje novosti, Blic, Politiku i Pres. Interesantno je da usluge televizijskog prenosa aukcija pruža upravo TV Avala, koja se nalazi u vlasništvu konsultanta Danka Đunića, a koji inače i obavlja veći broj konsultantskih poslova za Agenciju. Ugovorom o televizijskom prenosu aukcija iz februara 2008. godine je definisano da će TV Avala po pojedinačnom prenosu aukcije dobijati 850 evra, odnosno 350 evra za troškove prenosa signala, a 500 evra za troškove produkcije. Međutim, ugovorom nije definisana dinamika realizacije, niti koliko će biti prenosa na godišnjem nivou, pa nije moguće izračunati koliko je TV Avala do sada zaradila od ovog posla.

 

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

 

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sledi Agenciju sa godišnjim izdvajanjima ne manjim od 60 miliona dinara, što takođe može da bude razlog što o radu tog Ministarstva gotovo da nema kritičkih sadržaja u medijima.

Najviše sredstava je izdvojeno za usluge nacionalnih televizija RTV B92, RTS i RTV Pink. Tvrdnje sada već bivšeg ministra Dinkića da nije mogao da promoviše svoj rad, posmatrano iz ugla potrošnje budžeta na medije, netačne su, jer je to ministarstvo imalo sve nacionalne televizije - na platnom spisku. Čak je jedan broj medija, upravo kada je ministar smenjen, svoje sadržaje pretvorilo u odbrambenu kampanju bivšeg ministra. Tih dana, Dinkić je više puta bio na naslovnoj strani sajta B92, a redovno su, i nakon toga, u informativnom programu te televizije praćene njegove aktivnosti, iako je sada samo šef poslaničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije.

TV B92 je od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja 2009. inkasirala 14,34 miliona dinara, Pink 14,18 miliona, a RTS 11,06 miliona dinara. Štampani mediji su od Ministarstva na ime oglašavanja 2009. primili 2,7 miliona dinara. Novosti su u 2009. godini pratile rad Ministarstva na internet izdanju za 210.000 dinara i izradile kartu "Banje Srbije" za 290.000 dinara. Blic je 2010. godine radio specijalni dodatak iz oblasti ekonomije za 590.000 dinara, kojim je posebno predviđeno objavljivanje intervjua sa ministrom Dinkićem. Magazin Status je tokom 2010. od Ministarstva dobio posao praćenja rada te institucije vredan 3,3 miliona dinara, sa obavezom da u svakom broju objavi tekst o njegovom radu.

 

Ministarstvo zdravlja

 

Ministarstvo zdravlja godišnje izdvaja oko 35 miliona dinara za promocije u medijima. Najveći deo sredstava potrošen je u okviru kampanje za vakcinaciju protiv virusa H1N1 "Zavrni rukav". Zato se može zaključiti da je to razlog zbog kojeg je veoma mali broj medija objektivno izveštavao o poslu hitne nabavke vakcina protiv virusa H1N1 tokom 2009. godine, pa su građani, umesto objektivne informacije, od medija dobijali samo zvanične pozive da se vakcinišu. Odgovornost Ministarstva zdravlja i ministra Tomice Milosavljevića u tom poslu, u medijima je vrlo retko dovedena u pitanje, iako se na kraju ispostavilo da je postupak nabavke bio sporan, a količina nabavljenih vakcina velika i nepotrebna.

List Politika je retko objektivno izveštavao o ovom problemu, ali je tokom tog perioda od Ministarstva zaradio 3,22 miliona dinara, odmah posle TV B92, na kojoj su emitovane reklame u iznosu od 5,53 miliona dinara. Ministarstvo je direktna budžetska sredstva u 2009. godini utrošila i na Blic kroz podršku projektu Atlas ljudskog tela, i to 2,36 miliona dinara, ali to nije prikazano kao oglašavanje. Uz Ministarstvo je vezan Institut za zdravlje Batut sa godišnjom potrošnjom od oko 34 miliona na promocije, i to su najčešće bile kampanje protiv pušenja ili nekih drugih oblika zavisnosti, pa zbog toga nije neobično što se o Batutu uglavnom izveštava pozitivno. RTS je od Batuta 2008. ostvario 5,8 miliona dinara, B 92 - 4,07 miliona dinara, TV Avala 2,74 miliona dinara, a dnevni list Danas 1,2 miliona dinara.

 

Ministarstvo poljoprivrede

 

Ministarstvo poljoprivrede je tokom 2009. godine na promociju potrošilo ne manje od 30 miliona dinara, ali je sredstava plasiralo preko nekoliko marketinških agencija, pa se ne može utvrditi u kojim medijima su plasirane reklame. Istovremeno, stiče se utisak da se stanje u ovoj oblasti pogoršalo u proteklom periodu, dok su u medijima umesto obaveštavanja o temama važnim za poljoprivrednike, popularizovane aktivnosti Ministarstva. Tako je ekološki dodatak Politike "Zelene strane" u 2008. godini čak imao obavezu da zbog izdvojenih 2,4 miliona dinara "u tekstovima podrži aktivnost Ministarstva". Za tematski dodatak "Blic poljoprivreda" u 2010. godini, bilo je predviđeno da će Ministarstvo poljoprivrede platiti Blicu 510 hiljada po dodatku (6,12 miliona dinara), pa se u skladu sa tim ministar Dragin češće pojavljivao u Blicu, kao i na TV B92, jer je za deset emisija "Uvećanje" na B92 info kanalu, Ministarstvo u junu 2010. opredelilo tri miliona dinara.

 

Poreska uprava

 

Poreska uprava se najviše oglašavala u štampanim medijima (2008. godine - 21,62 miliona dinara, 2009. godine - 23,48 miliona dinara) i najveća sredstva je utrošila na list Danas (2008. godine - 3,4 miliona dinara, 2009. godine - 6,4 miliona dinara).

 

Nacionalna služba za zapošljavanje

 

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) godišnje potroši oko 17 miliona dinara na promovisanje u medijima, i to uglavnom elektronskim, pa je tako 2009. godine potrošila samo 980 hiljada dinara na oglase u štampi. Te godine je za proizvodnju emisija na TV B92 ugovorom opredelila oko 11,85 miliona dinara, a 2010. godine oko 3,9 miliona dinara. NSZ je u listu Danas, u maju 2009. insertovala publikaciju "Poslovi" za 1,95 miliona dinara.

 

JP Elektroprivreda Srbije

 

JP Elektroprivreda Srbije je od 2008. do 2010. godine izdvojila 14,63 miliona dinara za medije i imala saradnju sa Hepi televizijom za promotivnu akciju "EPS i deca" vrednu blizu milion dinara. Najveća sredstva od EPS-a je ostvario dnevni list Danas 2,62 miliona dinara, ali je EPS na reklamiranje potrošio 2,4 miliona dinara u Politici, i 1,26 miliona dinara u Večernjim novostima. U javnosti se posebno otvorila polemika o potrebi reklamiranja ovog monopoliste u snabdevanju električnom energijom u septembru 2010. godine, kada je obelodanjeno da će ovo javno preduzeće koje spada u najveće gubitaše, platiti 800 hiljada evra fudbalskom klubu Partizan na ime sponzorstva u Ligi šampiona i drugim međunarodnim utakmicama do kraja 2011. godine.

 

Multikom group, Direct media, Emotion

 

Značajno mesto na tržištu reklama i marketinga imaju agencije u kojima udeo u vlasništvu ima Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke. Đilas je vlasnik četvrtine udela u marketinškoj agenciji Multikom group, u kojoj je nekada imao polovinu udela, ali danas drugu četvrtinu ima Milica Delević, šefica Kancelarije za evropske integracije vlade Srbije. Preduzeće Multikom group osnovano je 2004. godine, a bavi se poslovima vezanim za oglašavanje u medijima, zakup medijskog prostora, finansiranje produkcija, kupovinu i prodaju televizijskih prava... Multikom poseduje udele u drugim agencijama, i to 93 odsto u Direct mediji, koja se takođe bavi prodajom reklamnog prostora. Članice ove grupe su i tri firme sa nazivom Direct media koje posluju u Makedoniji, BiH i Crnoj Gori, sa sedištima u Skoplju, Sarajevu i Podgorici.

Multikom i Direct media iz godine u godinu beleže rast neto dobitka, pa je tako Direct media, prema podacima APR-a, u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558.628.000 dinara, dok je u prethodnoj, 2007. bio manji za gotovo 200 miliona i iznosio je 380.604.000. U 2009. neto dobitak je bio 619.679.000 dinara, a u 2010. 758.994.000 dinara.

Slično je i sa Multikom group, koja je zajedno sa povezanim preduzećima u 2008. ostvarila neto dobitak od 498.432.000 dinara, u 2009. godine 563.130.000 dinara, dok je u 2010. neto dobitak iznosio 790.216.000 dinara.

Na osnovu podataka dobijenih od Trezora NBS, Savet za borbu protiv korupcije utvrdio je i da štamparija Big print, koja je članica Multikom group, ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima ima onih koji se finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma je pružala usluge i Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta (Atelje 212, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko pozorište, Jugoslovensko dramsko pozorište...), ali i Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci grada Beograda, Kulturnom centru grada Beograda, Domu omladine, Domu zdravlja Rakovica... Big print je pružao usluge i Istorijskom muzeju, Pedagoškom muzeju, Narodnom muzeju, Muzeju istorije Jugoslavije, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti...

 Prema navodima iz štampe, Dragan Đilas preko svojih agencija kontroliše zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio ove informacije, Savet je 27. septembra 2010. godine podneo RTS-u zahtev za pristup informaciji od javnog značaja kojim smo tražili ugovore o medijskom oglašavanju sa marketinškim agencijama od 2007. do 2010. godine. Kako RTS nije dostavio Savetu najveći deo tražene dokumentacije, nismo bili u mogućnosti da istražimo ovaj problem. Zaključke do kojih smo došli na osnovu malog dela tražene dokumentacije koju nam RTS jeste dostavio, iznećemo u delu Izveštaja koji se odnosi na ulogu javnog servisa.

 

Javni servis

Savet za borbu protiv korupcije je u više navrata tokom proteklih godinu dana od RTS-a tražio dokumentaciju o poslovanju javnog servisa, ali je delimične odgovore dobio tek u julu i avgustu ove godine. Savet je 27. septembra 2010. godine od generalnog direktora RTS zatražio ugovore sa nezavisnim produkcijskim kućama i individualnim autorima od 2007. do 2010. godine, ugovore o poslovnoj saradnji sa Bačkom eparhijom, preduzećima Communis, Sat Media Grupom, Film i ton, Media Pro i Emotion Productions, i kopije ugovora o medijskom oglašavanju sa marketinškim agencijama koje je RTS sklopio od 2007. do 2010. godine, kao i sve ugovore koji su bili na snazi u ovom periodu, a koji su sklopljeni ranije. Kako RTS i pored obećanja direktora Aleksandra Tijanića nije dostavio traženu dokumentaciju, Savet je izjavio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja. Uprkos rešenju poverenika br. 07-00-02024/2010-03 od 29. novembra 2010. godine kojim je uvažena žalba Saveta, i podnetog predloga od strane Saveta za izvršenje rešenja poverenika od 1. februara 2011. godine, direktor RTS nije dostavio tražene podatke, već je odlučio da - plati novčanu kaznu za nepoštovanje zakona! Savet se zbog toga 17. maja 2011. godine obratio upravnom odboru RTS-a. Nakon sastanka članova Saveta sa novim predsednikom upravnog odbora RTS Slobodanom Markovićem 22. juna ove godine, RTS je počeo da dostavlja Savetu delove tražene dokumentacije, izgovarajući se da je materijal preobiman da bi nam bio poslat odjednom. Najveći deo traženih dokumenata nam do danas nije dostavljen. Deo zahteva Saveta RTS-u upućen je radi provere navoda iz predstavke koju je Savetu dostavilo udruženje Ujedinjeni televizijski eksperti (UTE). U njoj su izneti navodi o ozbiljnim zloupotrebama službenog položaja, korupciji, sukobima interesa, kadrovskim manipulacijama, finansijskim malverzacijama, kršenjima Zakona o radu, javnim nabavkama i dr. Zbog ćutanja RTS-a, Savet nije bio u mogućnosti da proveri neke od navoda iz predstavke.

Nepostupanje direktora RTS-a po zahtevima Saveta za pristup informaciji od javnog značaja nije usamljen slučaj. Naime, prema podacima dobijenim iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja, RTS u periodu od 2008. do 2010. godine nije postupio po čak osam rešenja poverenika, kojima je javnom servisu naloženo da tražiocima informacija dostavi podatke o tome da li poseduje informacije i dokumentaciju koja je bila predmet interesovanja više udruženja, institucija i pojedinaca.

U predstavci koju je UTE dostavio Savetu, navodi se da RTS poverava poslove nezavisnim produkcijama u netransparentnoj proceduri, što izaziva sumnju da pojedine interesne grupe ostvaruju finansijsku korist čija se vrednost meri desetinama miliona evra. Jednom godišnje se formalno raspisuju konkursi za izbor programa nezavisnih radio i televizijskih produkcija, ali rezultati ovih konkursa se ne saopštavaju javnosti. Tipičan primer sporne saradnje sa nezavisnom produkcijom je ugovor sa producentskom kućom NIRA Film&Television Consulting o serijalu Vreme je za bebe, producenta Nebojše Garića, koji je istovremeno i suvlasnik Multikom grupe zajedno sa Draganom Đilasom. U pitanju je serijal koji popularizuje rađanje dece u Srbiji. Međutim, prema navodima UTE, više meseci pre dodele ugovora NIRA Film&Television Consultingu, serijal sa identičnim sadržajem je pripremala ekipa RTS, po nalogu direktora TV Beograd Nikole Mirkova. Međutim, pre nego što je snimanje počelo, generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić je zaključio ugovor sa privatnom produkcijom.

Pored netransparentnih procedura u kojima se dodeljuju ugovori, sporne su i vrednosti zaključenih poslova. Pojedine produkcije za emisiju od 30 minuta od RTS-a dobijaju kao naknadu pravo na reklamno vreme od tri minuta, a neke za slične sadržaje dobijaju nerealno visoke novčane iznose. Prema dokumentaciji koju je Savetu dostavio direktor RTS-a nakon intervencije upravnog odbora, najveću finansijsku naknadu po emisiji primala je producentska kuća Emotion Production za emisiju 48 sati svadba. Ugovor o prenosu TV prava zaključen 19. juna 2006. godine između Emotion production i RTS-a, predviđa da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala 48 svadba isplati Emotionu 12.948 evra po epizodi, a 29. juna 2007. godine zaključen je i Aneks o produženju važenja ovog ugovora na još 104 epizode. Dodatno, Emotion po ugovoru ima pravo i na reklame i reklamno vreme, što je definisano posebnim ugovorom, koji Savetu nije dostavljen. Suvlasnik te produkcije donedavno je bila Multikom grupa Dragana Đilasa sa 49 odsto udela.

Pojedini članovi upravnog odbora RTS-a, koji odlučuju o radu i imenovanju direktora tog medija, pojavljuju se i kao autori emisija, ili su povezani sa privatnim produkcijskim kućama koje sarađuju sa RTS-om. Tako je dr Predrag J. Marković, član upravnog odbora RTS-a i funkcioner Demokratske stranke (DS), bio i autor više kvizova za koje je, pored novčane naknade koju dobija kao član upravnog odbora, primao i honorare posredstvom firme Film i ton, koja je u vlasništvu njegovog oca Jovana Markovića. Prema dostavljenoj dokumentaciji, preduzeće Film i ton je sa RTS-om od 2007. godine imalo saradnju za proizvodnju kviza Visoki napon. Godišnja naknada autorskom timu je iz godine u godinu rasla sa četiri miliona dinara u 2007. godini na devet miliona dinara u 2010. godini, dok je RTS svake godine ovoj firmi plaćao i licencu od oko dva miliona dinara.

Dušan Stokanović, takođe član upravnog odbora RTS-a, predvodio je produkciju koja je pripremala emisije Verski kalendar i Verski mozaik, a za koje RTS, posredstvom Bačke eparhije, isplaćuje značajne honorare. RTS među svojim zaposlenima ima vlasnike privatnih produkcija, pa je Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS, jedan od deset vlasnika preduzeća Vreme film, koje je zaključilo vredne ugovore o produkciji dokumentarno-informativnih emisija za RTS.

 

 

Ulepšavanje Dulića o trošku poreskih obveznika

 

Ministarstvo životne sredine je imalo i dosta "neuobičajenu" praksu da angažuje udruženja građana kao firme, baš za akciju Očistimo Srbiju. Udruženje građana Egzit je za produkciju programa u kampanji Očistimo Srbiju, u 2009. godini imalo ugovor vredan 23,6 miliona dinara, a u 2010. ugovor na 20 miliona dinara. Nezavisno udruženje novinara Srbije, koje treba da zastupa interese profesije, takođe je bilo angažovano da "prati aktivnosti Ministarstva" tokom kampanje Očistimo Srbiju za 1,41 milion dinara, a 2010. godine za 1,7 miliona dinara.

Finansijski izveštaj kampanje Očistimo Srbiju nije nikada objavljen, ali se s obzirom na dokumentaciju može reći da je Ministarstvo životne sredine 2009. godine na ovu akciju potrošilo ne manje od 100 miliona dinara, a 2010. ne manje od 120 miliona dinara. To su najveća finansijska izdvajanja u poslednje vreme, koje je jedan državni organ potrošio na sprovođenje medijske kampanje. Pored činjenice da se rezultati te kampanje teško mogu egzaktno predstaviti, sporna je i promocija ličnosti Olivera Dulića, ministra i funkcionera DS-a. To je moguće uočiti upravo preko sajta www.ocistimosrbiju.rs (o čijoj spornoj izradi je javnost Srbije već upoznata), gde se u sekciji galerija mogu pogledati emisije i reklame koje su nastale kao produkcija ove kampanje. U značajnom broju emisija Očistimo Srbiju, koje su emitovane u programima većeg broja televizija, pojavljuje se ministar Dulić, koji javnosti saopštava sjajne rezultate svoga rada, ali i promoviše lokalne funkcionere DS-a širom Srbije. U emisiji, označenoj na sajtu datumom 15. juli 2010, pored Dulića pojavljuje i Nemanja Delić, gradonačelnik Sombora, a u emisiji od 5. avgusta 2010. se pojavljuje Saša Paunović, gradonačelnik opštine Paraćin i kadar DS-a. Lista funkcionera DS-a koji se pojavljuju u emisijama je poduža i uključuje Miroslava Krišana, predsednika opštine Kovačica, Željku Juraković, direktorku Fonda za zaštitu životne sredine, Slobodana Kocića, gradonačelnika Leskovca, Vesnu Martinović, gradonačelnicu Pančeva i dr.

 

 

 

 

Bilo kuda, Đilas svuda

 

Multikom grupa, čiji je većinski vlasnik i papirološki donedavno bio gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, većinski je vlasnik domaćih preduzeća Spark Event Promotion, preduzeća za promotivne aktivnosti, Sports ADD za knjigovodstvo, Big Print za štampanje i Frendee za trgovinu preko interneta, dok produkcijska kuća Emotion, u kojoj je Multikom sve dodonedavno bila suvlasnik sa 49 odsto, realizuje najskuplje televizijske programe, poput Velikog brata, 48 sati svadba, Sve za ljubav, Menjam ženu, Operacija trijumf, Uzmi ili ostavi... Prema podacima koje je Savet dobio od APR-a, Multikom je 7. juna ove godine brisan iz registra kao suvlasnik u produkcijskoj kući Emotion, a kao jedini vlasnik upisano je preduzeće IMGS Gorana Stamenkovića, koji je do ove promene u vlasničkoj strukturi Emotiona, imao 51 odsto udela.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane