Amerika

Sindrom Volstrit: Globalna ekonomija konačno je izazvala globalne proteste

 

Politička neposlušnost planetarnih razmera

 

Širom SAD, u stotinama gradova, Okupatori su mirnim demonstracijama pokazali da ne odustaju od svojih zahteva za pravedniju ekonomsku raspodelu. Demonstracije su nenasilne uz poneki verbalni izazov upućen policajcima. S druge strane, policija je hapsila svakoga koga je mogla, neprekidno postavljajući nove norme ponašanja. Čemu sve to vodi analizira ekskluzivno za Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

 

U subotu 15. oktobra u više od 950 gradova širom sveta, u 82 države, na svim kontinentima osim Antarktika, negde u većem a negde u manjem broju, nezadovoljni građani svih rasa i kultura podržali su američki popularni pokret Okupiraj Volstrit. Globalna ekonomija konačno je izazvala globalne proteste. Pohlepa globalnih finansijskih institucija izazvala je globalni gnev. A sve je počelo još prošlog 15. maja kada su spontano okupljeni Španci na centralnom Trgu sunca u Madridu odlučno rekli da im je dozlogrdila ekonomska praksa u kojoj većina stanovništva steže kaiševe dok se mala grupa bogatih bogati još više. Nazvali su sebe Indignados (ogorčeni). Svilena nit koja je povezivala demonstrante širom sveta bio je gnev protiv pohlepe banaka i drugih finansijskih institucija, a u zavisnosti od zemlje i grada, Okupatori i Ogorčeni su isticali svoje specifične probleme.

Te iste subote, 15. oktobra, u Parizu se takođe održao susret finansijskih moćnika iz grupe zemalja G20, skup na kome je preovladala zabrinutost zbog dužničke krize unutar eurozone. Sasvim je izvesno da pristigle račune neće ispostaviti bogatima.

Sve su demonstracije bile nenasilne, makar od strane demonstranata, ako ne i od policijskih snaga, osim onih u Rimu. Nekoliko desetina hiljada Italijana demonstrirali su svoje nezadovoljstvo dok je Rimski koleseum i Forum štitilo 1.500 policajaca. Međutim, među demonstrante se infiltriralo par stotina unapred dobro koordiniranih anarhista, koji su napali policijske snage gađajući ih bocama i kamenicama, zapalivši više policijskih kola i jedno krilo zgrade Ministarstva odbrane. Na stotine hiljada Italijana, koji su krenuli ka Rimu iz svih uglova svog poluostrva, kao i oni koji su već protestovali u večnom gradu, razišlo se na vest o nasilju. Materijalna šteta iznosila je milion evra. Zasigurno je da će se protesti u Italiji, to su najavili organizatori, ponoviti na neki drugi datum.

U Londonu se oko 2.000 ljudi okupilo ispred katedrale Sv. Pavla, gde su im policajci na konjima sprečavali prolaz do Londonske berze ispred, koje su se održavali protesti. U Madridu je priređena serija marševa da bi se predveče svi Ogorčeni ulili na Trg sunca. U Južnoj Africi, u Johanesburgu, nekoliko desetina demonstranata pokazalo je svoje nezadovoljstvo ispred berze. Pokret Okupirajmo Južnu Afriku zahtevao je da se zaustavi pohlepna elita koja "krade od radničke klase".

Protesti su započinjali prateći izlazak sunca pa se među prvima u Tokiju okupilo stotinak demonstranata, koji su dodatno iskazivali bes povodom nuklearne nesreće u Fukušimi. U Hong Kongu oko 500 nezadovoljnika demonstriralo je u bankarskoj zoni grada. Oko 600 demonstranata podiglo je kamp u Sidneju ispred Centralne banke Australije. Protesti su takođe održani u Novom Zelandu; u najvećem gradu zemlje, Oklandu, oko 3.000 demonstranata uzvikivalo je parole protiv pohlepe velikih kompanija. U Nemačkoj, gde su simpatije za finansijske probleme južnijih evropskih zemalja minimalne, okupilo se na hiljade demonstranata u gradovima kao što su Berlin, Hamburg, Lajpcig i Frankfurt. Koordinatori protesta širom sveta u svojim akcijama najviše su se oslanjali na internet, odnosno Fejsbuk i Tviter.

 

Postoji taktika

 

U Njujorku su demonstranti iz pokreta Okupirajmo Volstrit tog subotnjeg jutra još slavili pobedu koju su izvojevali prethodnog dana. Naime, gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg i kompanija Brukfild propertis, koja je vlasnik Zukoti parka, gde su demonstranti podigli kamp, najavili su da taj novoimenovani prostor, "Park slobode", mora da se isprazni radi čišćenja. Tvrdili su da će demonstrantima nakon čišćenja dozvoliti povratak, ali su takođe podvukli da bi važila nova pravila: nema šatora, nema vreća za spavanje, nema spavanja, nema ležanja... Okupatori su pozvali sve zainteresovane da im se pridruže u petak s namerom da bi nekoliko hiljada demonstranata samim svojim prisustvom mogli odvratiti nameravano čišćenje, odnosno proterivanje. Istovremeno su počeli sami da uređuju park. Taktika im se isplatila i gradonačelnik je odustao od svojih namera.

Širom Sjedinjenih Država, u stotinama gradova, Okupatori su mirnim demonstracijama pokazali da ne odustaju od svojih zahteva za pravedniju ekonomsku raspodelu. Demonstracije su bile nenasilne uz tu i tamo poneki verbalni izazov upućen policajcima. S druge strane, policija je hapsila svakoga koga je mogla, neprekidno postavljajući nove norme ponašanja. U Bostonu, gde je policija tokom prvih dana protesta bila skoro neprimetna, snimljen je i slučaj gde jedan policajac hvata za gušu jednu mlađu ženu. Da nije bio policajac, odgovarao bi za opasan fizički napad, ovako će uhapšena biti optužena da se opirala hapšenju i da je napala policajca nasrnuvši svojom gušom na njegovu šaku. Iako u Sjedinjenim Državama zakoni i gradske regulacije variraju od grada do grada, ipak postoji stabilna taktika koja se koristi da bi se rasturili ovakvi skupovi. Sledi spisak od 12 metoda koje autoriteti smatraju efikasnim za suzbijanje produženih protesta.

 

Sve nedozvoljeno

 

1) Nema dremanja na javnim mestima

Većina gradova ima "anti-kamp" regulacije koje zabranjuju kampovanje na javnim mestima, specijalno u javnim parkovima. Prvobitna namera ovih regulacija je bila da se minimalizuju noćne kriminalne aktivnosti.

2) Nema kišobrana.

U mnogim gradovima postoje odredbe koje zabranjuju permanentne ili montažne strukture; misli se na šatore, zaklone, vreće za spavanje i, u jednom gradu, kišobrane. U Sijetlu policija upozorava da "ne možete imati otvoreni kišobran osim kad stojite i držite ga". Inače, Sijetl je veoma kišovit grad.

3) Fajront. Zabrana kretanja po ulicama

Parkovi čiji su vlasnici gradovi obično su zatvoreni od kasno uveče do rano ujutru. Na sreću Okupatora u Njujorku, Zukoti park je u privatnom vlasništvu i otvoren je 24 sata dnevno

4) Nema otvorenog plamena

Odnosi se na kuvanje na javnim mestima, pre svega parkovima. Roštiljijada je dozvoljena samo po privatnim dvorištima.

5) Nema sedenja i ležanja

U San Francisku, na primer, policija upozorava da na trotoarima, po važećim gradskim odredbama, ne može ni da se sedi niti da se leži od sedam ujutru do 11 uveče.

6) Nema ometanja pešačkog saobraćaja

Demonstranti u Čikagu su u početku imali problema zbog nedostatka javnih prostora u centru grada. Odlučili su da postave kamp na trotoaru ispred zgrade Čikaških federalnih rezervi. Policija ih je prvo upozorila da se ne naslanjaju na zgradu, a potom im je zabranjeno da se približe zdanju na manje od dva metra, što je skoro čitava širina trotoara. Policija se oslanja na regulaciju grada kojom se zabranjuje ometanje pešačkog saobraćaja.

7) Nema privatnih stvari na javnim mestima

Sve privatno vlasništvo na javnom prostoru mora da bude sto odsto mobilno.

8) Nepriuštiva taksa

U Dalasu, u državi Teksas, od aktivista Okupirajte Dalas tražena je suma od jedan milion dolara za osiguranje ukoliko žele da koriste dozvolu da budu na Pionirskom trgu nakon pet sati popodne. Okupatori iz Dalasa su tužili grad zbog kršenja "prava da nenasilno demonstriraju na tradicionalnim javnim forumima". Konačno su se dogovorili sa autoritetima da ostanu na Trgu do nedelje, 16. oktobra, a da se potom presele iza gradske skupštine gde bi mogli da ostanu sve do sredine decembra.

9) Nema noša

Takođe u Dalasu, od demonstranata je traženo milion dolara da bi im se izdala dozvola za postavljanje mobilnih klozeta. Okupatori su se ipak odlučili da pešače oko jednog kilometra do prvih raspoloživih ve-cea.

10) Nema maski

Na osnovu jedne državne odredbe stare 150 godina u Njujorku je zabranjeno da dva ili više lica budu zajedno ukoliko nose maske; ova odredba ne važi za maskenbale. Kako se približava Halovin proslava biće interesantno videti da li ta odredba važi i za taj praznik.

11) Nema pojačala

Zabranjeno je upotrebljavati električna pojačala na javnim mestima bez dozvole grada, a dozvola papreno košta. Okupatori su se odlučili za ljudski mikrofon gde prvi redovi prenose rečeno, a potom oni iza njih... Ovo najverovatnije njujorški plavci nisu očekivali.

12) Ima masovnih hapšenja i upotrebe preterane sile

Cilj ovih taktika, da se demonstranti i oni koji razmišljaju da im se pridruže zastraše, do sada je postigao kontra-efekat. Što je veća upotreba sile, više demonstranata se pridružuju Okupatorima. Aktivisti pokreta takođe razmatraju sa svojim pravnim savetnicima, takođe dobrovoljcima, mogućnost alternativnog prostora u centru Njujorka da bi tamo postavili kampove ukoliko ipak budu izbačeni iz Zukoti parka. U međuvremenu su zahvaljujući donacijama zakupili skladišni prostor na Menhetnu, gde smeštaju višak hrane i sve ostalo što im šalju iz čitave zemlje. Primera radi, dnevno im stiže oko 300 maski za ronjenje da bi se zaštitili od biber-spreja. Blizu 300.000 dolara nalazi se na računu Okupatora, a dobar deo tih priloga građani im donose u park i predaju na ruke. Pokret je otvorio račun u jednoj banci koja za sebe tvrdi da je jedina banka u zemlji koja je sto odsto u vlasništvu sindikata.

 

Kakav pregršt zahteva

 

Po podacima objavljenim u nedelju 16. oktobra, tokom velikih subotnjih protesta u Njujorku je uhapšeno 70 demonstranata, od toga više od 40 na Tajms skveru, jer su odbili da se raziđu; oko 175 ljudi uhapšeno je u Čikagu i drugih 100 u Arizoni, od toga 53 u gradu Tukson i 46 u Feniksu; preko 20 je uhapšeno u Denveru i isto toliko u Sakramentu... Mnogi su izjavljivali da se nakon subotnjih demonstracija osećaju pobedonosno i ohrabreno: "Nezaustavljivi smo! Drugačiji svet je moguć!" A u Ričmondu, gradu u državi Virdžinija, gde se oko 75 demonstranata okupilo u nedelju 16. oktobra, Vitni Viting, urednica video sadržaja, na pitanje reportera šta je po njoj cilj protesta, odgovorila je: "Po pitanju specifičnog zahteva ili specifičnog fokusa, mislim da će to doći s vremenom. Ali u ovom trenutku moramo da stvorimo prostor da bi se to dogodilo".

A u jednom novinskom članku objavljenom u subotu 15, Eliot Spicer, bivši guverner države Njujork, tvrdio je da je pokret Okupiraj Volstrit već pobedio - "možda ne pobedom koju većina učesnika priželjkuje, ali pobedu trenutka u svakom slučaju. Pokret je već izmenio našu političku debatu, promenio temu, skrenuo diskusiju u novinama, na kablovskoj televiziji i čak oko mašine za kafu u kancelarijama". Spicer je u tom članku podvukao da 46,2 miliona Amerikanaca živi u siromaštvu, što je najveći broj u poslednjih 50 godina, a do ovih protesta niko od političara nije obraćao dužnu pažnju na tu činjenicu. "Zaista, tokom dugog toplog leta, dok je siromaštvo raslo i zaposlenost stagnirala, čitava diskusija vodila se oko smanjenja našeg deficita". Spicer se kasnije u članku obraća mišljenjima da je pokret neorganizovan: "Dakle, kritika da je pokret OV toliko nesređen koliko i plitak može da bude i tačna, ali je isto toliko nevažna"... Spicer se takođe pita da li će biti mogućno da građani peticijom zahtevaju da Pol Krugman, kolumnista Njujork tajmsa i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Džozef Stiglic, još jedan Nobelovac, i Pol Volker, vodeći finansijski stručnjak iz doba Džimija Kartera i Ronalda Regana, budu dovedeni u vladu kao protivteža, ili kao zamena, sadašnjem ministru finansija.

Bernard Harcort, profesor prava na Čikaškom univerzitetu i autor većeg broja knjiga, od kojih je najpoznatija Iluzija slobodnih tržišta, trudio se da u svom članku objavljenom u Njujork tajmsu 13. oktobra, nadene adekvatno ime, a i političko prezime, pokretu Okupiraj Volstrit. Profesor tvrdi da se pokret OV može najbolje razumeti ako se okarakteriše kao - politička neposlušnost. Činjenicama da pokret nema lidere i da ga sačinjavaju osobe različitih političkih gledišta koje odbijaju da artikulišu političke zahteve ili da podrže bilo koju ideologiju, OV se može svrstati u pokret političke neposlušnosti. Za razliku od građanske neposlušnosti, koja prihvata legitimitet političkih institucija, ali se opire moralnom autoritetu postojećih zakona, politička neposlušnost odbacuje sam način upravljanja, opire se strukturi partijskih politika, zahteva suštinske političke reforme i, na kraju krajeva, nestanak ideologija koje dominiraju Sjedinjenim Državama od kraja Hladnog rata. "Konačno, ono što je važno politički neposlušnima je vrsta društva u kome živimo, a ne pregršt političkih zahteva".

Pol Krugman: Gube svoj imunitet

 

Dok pokret Okupiraj Volstrit nastavlja da raste, odgovor od mete pokreta postepeno se promenio: prezirno odbacivanje zamenjeno je cmizdrenjem... Moderni gospodari finansija gledaju na demonstrante i pitaju se: "Da li oni razumeju šta smo uradili za američku ekonomiju?" Odgovor je: da, mnogi demonstranti razumeju šta je Volstrit i, opširnije, nacionalna ekonomska elita uradila za nas. A to je zbog čega i demonstriraju.

U subotu je Tajms izveštavao šta su ljudi iz finansijske industrije privatno govorili o protestima. Moj najomiljeniji citat dolazi od jednog neimenovanog menadžera novca koji je izjavio: "Finansijske usluge su jedna od poslednjih stvari koje mi radimo u ovoj zemlji i to radimo dobro. Prigrlimo ih."

Ovo je duboko nepošteno za američke radnike, koji su dobri u mnogim stvarima, a mogli bi da budu čak i bolji ako bismo učinili odgovarajuće investicije u edukaciji i infrastrukturi. Ali dotle da Amerika zaostaje u svemu osim u finansijskim uslugama, ne bi li pitanje trebalo biti - zašto, i da li je to trend koji hoćemo da nastavimo?

Finansijaciju Amerike nije diktirala nevidljiva ruka tržišta. Šta je pokrenulo da finansijska industrija raste mnogo brže od ostatka ekonomije početkom 1980-ih bila je serija smišljenih odluka, specijalno proces deregulacije koji se nastavio do pred zoru krize iz 2008. godine.

Nije slučajnost da je vreme najvećeg rasta finansijske industrije takođe bilo vreme rađanja najvećih razlika u primanjima i bogatstvu. Volstrit je učinio veliki i direktni doprinos ekonomskoj polarizaciji, jer su jezdeća primanja u finansijama doprinela značajnim delom rastućem bogatstvu tog "jedan odsto" na vrhu (i vrhu od 0,1 odsto, kome je pripisan najveći deo dobiti među jedan odsto bogatih).

O, da, i porezi za bogate su, naravno, drastično smanjeni.

Sve ovo je trebalo da bude opravdano rezultatima: plata mudracima Volstrita bila je odgovarajuća, rečeno nam je, zbog predivnih stvari koje su uradili. Nekako, ipak, ta čudesa nisu kapnula do ostatka nacije - a bilo je istovetno čak i pre krize. Osrednja porodična primanja, korigovana za inflaciju, porasla su samo oko jedne petine u periodu od 1980. do 2007. u poređenju sa primanjima odmah nakon Drugog svetskog rata, iako je posleratna ekonomija bila obeležena strogim finansijskim regulacijama i mnogo većim poreskim stopama za bogatije od bilo koje stope koja se u ovom trenutku politički diskutuje.

Tada je stigla kriza, koja je pokazala da su sve te tvrdnje po kojima moderna finansija poseduje smanjen rizik i pravi sistem stabilnijim, bile glupost. Vladina jemstva bila su sve što nas je spaslo od finansijske propasti toliko loše, ako ne i više, od one koja je uzrokovala Veliku depresiju.

A kako sada stoje stvari? Volstrit plate su se povratile čak i dok obični radnici trpe veliku nezaposlenost i pad realnih primanja. A još je teže sada videti šta, ako išta, finansisti rade da bi zaradili taj novac...

Novac govori u američkoj politici, a šta novac finansijske industrije u poslednje vreme govori je da će kazniti svakog političara koji se usudi da kritikuje ponašanje njihove industrije, bez obzira koliko nežno - kao što se može videti u načinu kako je Volstrit napustio predsednika Obamu u korist Mita Romnija...

Vidite, do pre nekoliko nedelja izgledalo je da je Volstrit efikasno podmitio i uplašio naš politički sistem s ciljem da se zaborave svi ti izdašni platni čekovi dok se uništavala svetska ekonomija. Zatim, iznebuha, neki ljudi su insistirali da ponovo pokrenu temu. A njihovo ogorčenje odjeknulo je kod miliona Amerikanaca. Nije ni čudo da Volstrit cmizdri.

(Delimično skraćena kolumna objavljena u Njujork tajmsu 16. oktobra 2011)

Deklaracija o okupaciji

 

Pred sam protekli vikend formirana je nova radna grupa pokreta Okupiraj Volstrit čiji je cilj da sazovu generalnu skupštinu koja bi se sastala u Filadelfiji, i to 4. jula sledeće godine, baš kao što su to uradili "očevi osnivači" pre više od 200 godina. Cilj bi bio da se američkom Kongresu predstavi lista pritužbi na postojeći sistem. Najverovatnije da od toga neće biti ništa, ali je u svakom slučaju njihov predlog interesantan:

"Narod, sačinjen od svih građanina SAD starijih od 18 godina, bez obzira na partijsku naklonost i političko opredeljenje na glasačkoj listi (primedba: u SAD glasač kada se upisuje u listu glasača izjavi kojoj je partiji naklonjen, ali to ga ni u kojem slučaju ne obavezuje za koga će glasati), trebalo bi da izaberu dva delegata, jedno muško drugo žensko, direktnim glasom, iz svakog od 435 postojećih kongresnih oblasti da bi zastupali narod na nacionalnoj generalnoj skupštini u Filadelfiji…"

Originalnu Deklaraciju o nezavisnosti, na koju ova "Deklaracija o okupaciji" liči u mnogim tačkama, specijalno kada se govori o zloupotrebi moći, sastavio je Tomas Džeferson koji je takođe podržavao stav da se pobune moraju odigravati svakih dvadesetak godina, jer je to sastavni deo demokratije. U pismu koje je Džeferson 30. januara 1787. poslao Džejmsu Medisonu stoji i sledeće: "Smatram da su manje pobune s vremena na vreme dobra stvar i toliko potrebne za politički svet kao što su oluje potrebne za fizički... To je neophodna medicina za dobro zdravlje vlade".

Tako je govorio Džeferson, ali to ne znači da se s tim idejama slažu svi Amerikanci. Protiv pokreta Okupiraj Volstrit mnogi imaju puno toga da kažu. Neki tvrde da je čitav pokret komunistička konspiracija; drugi da je pokret uperen protiv Jevreja; ima ih koji tvrde da su demonstracije pokrenute od strane Muslimanskog bratstva (egipatske organizacije); sa njima se ne slažu svi oni koji insistiraju da čitav pokret finansira multimilioner Džordž Soros... Ima Amerikanaca koji odbacuju bilo kakvu ozbiljnost demonstranata jer oni nisu ništa više do "drogirani rokenrolovci". Među konzervativcima ima i onih koji tvrde da su Okupatori "gomila ljudi iz konzervativnog tabora samo što oni to još ne znaju". Drugi kažu da to nije tačno i da su demonstracije organizovali osobe iz Obaminog izbornog tabora...

 

 

 

Demonstracije Okupatora i Ogorčenih započinjale su prateći izlazak sunca...

 

 

Optužena da je napala policajca nasrnuvši svojom gušom na njegovu šaku