Natrag

Francuska

Francuska

Vansen Bolore: Novi bogata bezobzirnog smera

 

VIP persone, sve dok ih ne uhvate

Vansen Bolore je "teak" sedam milijardi evra godinje, a proslavio se jo u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada svee izabranog malog "bling bling" predsednika Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu. I danas je Bolore na "usluzi" Sarkoziju, jer vlast je vlast, a novac je sve

 

Mile Uroevi

dopisnik iz Pariza

 

Relativno mali broj Francuza je poznat naoj ili svetskoj javnosti. Osim Sarkozija, De Gola, Briitke ili Delona, moda su jo samo Bernar Anri Levi i Dominik troskan oni koji zasluuju da budu citirani kao Francuzi ija imena prelaze granice i ispunjavaju stranice tabloida. Naravno, iz potpuno suprotnih razloga, jer dok jedan rastura uglavnom sobarice i novinarke, drugi uiva da rastura itave drave, pogotovo one koje se zavravaju na "ja pa ja": Srbija, Libija... sada je na redu i Sirija. Kao i svuda, osim poznatih, postoji i lista uticajnih ljudi koji iz senke are, pale i vrljaju po svetu, a da malo ko o njima bilo ta zna. Takvim kvazi mafijaima sve zemlje, pa i sama Francuska - obiluju.

Re je o legalnim biznismenima tipa novi bogata bezobzirnog smera, kojima i sama drava odaje sve VIP poasti, sve dok ih ne - uhvate. U seriji "s kim si takav si", evo i prvog portreta iz veoma uticajnog Sarkozijevog drutvanceta koje nastupa na izbornu scenu i pokuava da svome gazdi omogui jo jedan mandat. Svako po svojim mogunostima, naravno. Jedan od njih zove se Vansen Bolore (Vincent Bollore), "teak" sedam milijardi evra godinje, a proslavio se jo u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada svee izabranog malog "bling bling" predsednika Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu.

Jahtodrac Bolore poseduje svoje luke po celoj Africi i hiljade kamiona, kojima izvozi bogatstvo crnog kontinenta u beli svet. Da bi nadgledao svoje carstvo veliine jednog kontinenta, Bolore ima i mlazne avione koje vrlo rado pozajmljuje uticajnim politiarima, bankarima, novinarima i drugim korumpiranim bogataima, kako je to ve obiaj u visokom drutvu. Iako je 500. po bogatstvu u svetu, on ima gotovo sve to pare mogu da kupe. Kako je sve to stekao, pitate se vi koji se verovatno odavno spremate da se obogatite, ali nemate ni ideju ni poetni kapital. Bolore je za poetak imao neko osrednje nasledstvo porodine firme, koja postoji sto godina, ali je vee pare uzeo tek 1990, kada je muvanjem na berzi nasankao prijatelja i prvog bogataa Francuske, koji se zove Buig (Bouygues). Bivi "golden boj" je svoj kapital uloio u plastine folije, transport, medije i energente.

Mnogi su ili u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio da je najvea lova u siromanoj Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlai odande. Kako je u to vreme poela privatizacija po svim bivim kolonijama i korumpiranim banana republikama, tako je i naeg biznismena udarila srena zvezda - da za male pare kupi velike pomorske luke i potpie ekskluzivne ugovore sa afrikim eleznicama ili autoprevoznim firmama. U dva poteza i par veerinki sa arlsom Tejlorom u Liberiji, ili Polom Bijom u Kamerunu, Bolore je postao vitez novog kapitalizma, kako to lepo kau novinari koji su se malo provozali njegovim detom.

Dodue, Bolore ima i svoju linu televiziju, kanal Direkt 8, pa moe i sam da kae sve najbolje to o sebi misli, a to i svim politiarima eli. Gospodin Bolore je brzo shvatio koje zupanike sistema treba da podmae da bi se maina za pravljenje para korektno obrtala. Moramo priznati da ni njemu nije lako svakog meseca da obezbedi 20.000 plata za svoje radnike u nekih 200 agencija, bisera rasutih u 43 drave sveta.

Ima se - moe se

Sve do pre pola veka Francuska je bila u mnogome i afrika drava. Drala je gotovo celu zapadnu i severnu stranu kontinenta. Onda je dola dekolonizacija i - spasavaj ta moe. Francuzi su zadrali vojne baze, a na mesto vladajuih postavili svoje ljude koji su odvajali pare kolaa i za Jelisejsku palatu. Pria o koferima punim para je ponovo aktuelna, ali nije nova. Svi su znali i za fenomenalna ulaganja diktatora po francuskoj rivijeri i svi su se pravili ludi. Od Bokase i Idi Amina Dade, do nedavno svrgnutih Bongoa, Gadafija i Bagboa, sve su to bivi veliki investitori u francusku ekonomiju i prijatelji reima. Ali kako svaka zemlja sveta ima svoj peti oktobar, svoj erpe, lonce i Soroe, tako je i zapoeo novi tihi svetski rat za blaga Afrike, a da obini smrtnici o tome pojma nemaju.

Na trite su stigli Kinezi, Brazilci, Indijci i Japanci, ne raunajui Nemce, Engleze i ostale Evropljane koji su zainteresovani za biznis u stilu "ja tebi ogledalce, ti meni barel petrola, tonu uranijuma i aku dijamanata". Jedini problem je to ogledalca vie nisu u modi, ve su za biznis potrebne medijske sile i, naravno, dobra vojska legionara za obezbeenje i lini bodigard diktatora.

Francuska u ovome nikada nije oskudevala. Gospodin Bolore i sam kae da je Afrika jedno ostrvo i da onaj ko kontrolie prevoz i pogotovo luke dri maltene ceo kontinent u svojim rukama. I kako je to ve na Dis lepo rekao, da lav moe da vlada tek kada oko sebe napravi pustinju, tako je i gospodin Bolore najpre otkupio bive kolonijalne kompanije za logistiku da bi zavladao uarenim prostorima ispod afrikog sunca. Najpre SCAC i SAGA, pa zatim Sitarail, koja ima ekskluzivitet na elezniku prugu od zlatonosne Burkine Faso do Obale Slonovae. Pre desetak godina postao je i vlasnik linije na relaciji Kamerun - ad - Centralna Afrika, gde ima dosta dijamanata. Naravno, ne elimo ovde da od naih italaca pravimo eksperte za afriku ekonomiju niti njihovu geografiju, ali moramo nabrojati pomorske luke i gradove koje je tako gos'n Bolore zauzeo, i to bez zrna baruta. Stotine teretnih vagona eleznice dovlae robu u luke Douale (Kamerun), Abidana (Obala Slonovae), Cotonoua (Benin), Temane (Gana), Tincana (Lagos) i luke Point-Noire u Kongu.

Posebna je pria za luku Nigeriju, odakle francuska Areva odnese sav uranijum za svoje mnogobrojne atomske centrale. Bez Nigerije Francuska bi radila na svee, tvrde zli jezici. Naravno, to nije ba tako, ali je istina da gde su luke i skladita, tu je i carina, a gde su ljudi i carina tu su i brani par Lova i Korupcija. A kako bogatom svako pozajmljuje, tako je i nakon predsednikog krstarenja jahtom i jedne specijalne TV emisije o dobroti i ostalim vrlinama senegalskog predsednika, Boloreov posao u toj zemlji naglo procvetao. On je ispred nosa Dubajskom emiratu i firmi DPW odneo celu koncesiju na luku Dakar i sva njena skladita. Dodue, njegov prijatelj Arnaud Lagardere, takoe multimilijarder, dosta mu je pomogao u ovom armiranju koje zlata vredi. Isto kao to mu je i 2004. godine predsednik Obale Slonovae Loran Bagbo pomogao da uzme Abidan i koncesiju na medije i besplatne novine.

Naravno da mu to nimalo nije smetalo da ovog leta izda svog dobrotvora i svrgne ga uz pomo Sarkozijevih legionara i plaenih pobunjenika, kako piu neke opozicione novine. Biznis nema mesta ni za sentimentalnost ni za demokratiju, tvrdi Bolore i dodaje da nijedan veliki biznismen nema nacionalnost. Benefit logistike je najvei tamo gde se izvoze rude ili petrol. Total ili Areva su dve najjae francuske firme, jedna je za fosilne energente, a druga za atomsku energiju. Bez Afrike i ovakvog lova u mutnome one verovatno ne bi ni postojale. Zato ih francuske vlasti posebno paze i maze pa im ak ne trae ni porez da plate.

Zakljuak

Nema novih stvari u ovom starom zanatu. Da bi poslovao, i Bolore zapoljava familiju vladajue stranke, a esto i bive ministre. U Africi se nikad ne zna, pa bivi ministar esto postaje budui predsednik, tvrdi jedan od direktora kompanije Bolore.

Francuski bivi savetnik vlade za afrika pitanja, pa jo i visoki inovnik francuske tajne slube, kao i potpredsednik svih patronata, Michel Roussin, kao velika zverka sada radi za firmu Bolore. Gazdin urak je ministar Gerard Longuet, to je od velikog znaaja kada treba da se dobije neki vei posao za francuske firme.

Kada Francuska alje svoje trupe u neku od zemalja Afrike, logistika Bolore je uvek dobrodola da olaka posao. ak i OUN ili EUFOR koriste strukturu francuskog biznismena za svoje mirnodopske ili druge operacije u ovom delu sveta. Afrika filijala, koja je samo etvrtina ekonomsko-politike hobotnice Bolore, napreduje i iri svoje pipke u mirnodopskim kao i u ratnim uslovima. Izgleda kao da nita ne moe da zadri elan jednog viteza nove ekonomije.

Dodue, ima i suprotnih miljenja koja se baziraju na nekim udnim podudarnostima i redovnim sluajnostima. Na primer, kakve veze ima prijateljstvo Bolorea i Denisa Nguessoa, kada je ovaj izveo pu i uzeo vlast u Kongu Brazavilu, po cenu surovog graanskog rata. U to vreme kompanija Socfinal je od Tejlora dobila koncesiju na kauukovo drvo u ratom obuhvaenoj Liberiji. Jedan od glavnih investitora u ovu belgijsku kompaniju je bio i Bolore.

Tejlor je inae optuen za ratni kriminal i kriminal protiv ovenosti, ali Bolore tvrdi da on tog oveka nikada nije sreo i da se, uostalom, on lino ne bavi pregovorima niti bilo ta radi. Ima ljude koje plaa da sve rade u ime firme i tako mu ostaje vremena za ivot, a i ruke su uvek iste. Ponekada su ak i zlatne. Dobrotvor Bolore je poznat kao sponzor mnogih humanitarnih organizacija.

Jedan od najlepih poklona koji je Bolore doneo Sarkoziju bila je i poseta Mendele Francuskoj, kada su se dva predsednika rukovala pred svim kamerama i fotoaparatima. Ali, Bolore ima prijatelje i u suprotnom taboru socijalista. Bernar Kuner je, na primer, u vie navrata nosio pomo Africi uz saradnju sa gazda Boloreom. Za sada i sami Pariani imaju vajde od bezgranine dobrote plejboja milijardera i vozikaju se po gradu svetlosti u besplatnim auto konzervama na struju, koje je opet gazda Bolore dao Parianima ovih dana. Niko teno ne razume kakva mu je raunica, ali mora da postoji neka tarifa, verovatno za bilborde koje je dobio na najudarnijim mestima.

Ako za gazdu i nema nikakve primedbe, jedna od njegovih firmi je ipak nedavno optuena od strane OUN da se bavi ilegalnom pljakom rudnog blaga koje iznosi preko luke Kigalija. Ovde se pominje ruda skupog koltana, bez koje nema industrije mobilnih telefona. Profit od koltana finansira verc oruja i tako odrava rat u tom delu sveta. U Francuskoj ga opozicija tereti da dri u rukama sve alatke za pravljenje vlasti: reklamnu kompaniju Euro RSCG, zatim firmu za ispitivanje javnog mnjenja CSA, televiziju Direct 8 i besplatne novine velikog tiraa Matin plus i Direct soir. Svakako da se plae da e opet zaploviti laa francuska, i na jahti opet novi predsednik u maju 2012, za koga se veina Francuza plai da e opet biti Nikola Sarkozi, poznatiji kao mu Karle Bruni i tata male ulije.

 

Mnogi su ili u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio da je najvea lova u siromanoj Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlai odande.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane