Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Šta nas čeka u budućnosti: agenda za društveno preoblikovanje

 

Budućnost više nikad neće biti kao pre

 

Lekar koji vam prepiše čaj od kamilice ili riblje ulje ili bolju hranu kao lek neće se smatrati ozbiljnim lekarom i lako može izgubiti licencu za rad, jer će nametnuti zdravstveni protokoli zahtevati vremenom kompletno skeniranje i za običnu prehladu

 

Piše: Ivona Živković

 

Upravo završeni popis stanovništva bio je izgleda najviše popis lične imovine. Imate li privatan stan ili kuću, kupatilo, kuhinju, obradivu zemlju, imate li televizor, radio-aparat, kompjuter, čime se grejete i sl. Nacionalna (državna) pripadnost nije bila važna, jer svi smo inače građani sveta i pripadnici novog svetskog poretka. Etnička ili rasna pripadnost takođe nije važna, jer svi smo isti narod - narod robova. Niste morali da otkrivate ni u koga ili u šta verujete, jer je najbolje kada verujete samo politički korektnim medijima. Kada oni kažu da NATO bombe negde u svetu donose mir, slobodu i prosperitet, onda u to niko ne treba da sumnja.

Test inteligencije takođe nije važan za sagledavanje prave slike o stanovništvu. Daleko je važnije koliko ima pseudointeligencije, a to su oni sa završenim visokim školama koji su dobro "upili" falš znanje koje im je servirano. Kvalifikovani radnici su, takođe, bili nebitni, jer posla za njih nema pa ni sagledavanje njihovih veština nije bitno. Umesto njih, bilo je mnogo važnije popisati invalide, stare i nesposobne za život. Videćete kasnije i zašto.

Naravno, kreatore ovog popisa (koji su delovali pod okriljem onoga što se naziva EU), nije zanimalo ni čime se hranite i da li uopšte imate šta da jedete, da li možete da se adekvatno obučete i obujete, da li ste psihički stabilni, emotivno zreli, da li ste u životu spokojni ili stalno zbog nečega strepite i da li ste za život uopšte motivisani.

Očito, bez hrane, odeće i inteligencije u novi globalni svet se može, ali bez televizora i kompjutera teško. Sa globalističkog gledišta to je i logično, jer su i jedna i druga spravica namenjene formiranju vašeg mentalnog sklopa. Što se više oslanjate na njihove informacije, bićete psihološki bolje uklopljeni u ono što se naziva - poslušan i socijalno adaptalan građanin, radnik, seljak ili pseudointelektualac. Svi zajedno čine veliku robovsku populaciju za 21 vek.

I tu se ništa ne menja već hiljadama godina. Promena je danas samo u tome što se vlastela ujedinjuje u jednu veliki globalnu korporaciju, koja treba da sjedini njihov poslovni interes i njihovu sveukupnu radnu snagu. Ali robovi to ne treba da vide. Ono što robovi vide, to su stalne istorijske i društvene promene. A one su tako prisutne samo na najnižem robovskom nivou i u istorijskim knjigama. I neko ih sa tim ciljem, da bi stvarao takvu iluziju, stalno ubacuje u vaš život

 

Važno je navići se na promene

 

O modeliranju društvene svesti građana za potrebe globalističkog društva (novog svetskog poretka) putem kontrole uma već smo pisali. Neki promućurniji su to već i sami uočili.

Kako se ovo modeliranje nakon Drugog svetskog rata sve više ubrzavalo, ispada da je ono zacrtano najkasnije bar u 19. veku, a to se poklapa sa otkrivanjem famoznih Protokola sionskih mudraca. Da su neki detalji tih "tajnih planova" diskretno izneti u javnost još 1969. godine potvrđuje i jedno zanimljivo prisećanje američkog pedijatra, dr Lorensa Donegana (koji je umro 2004). On je 20. marta 1969. prisustvovao jednom stručnom lekarskom skupu, kada je njegov bivši profesor dr Ričard Dej, ugledni američki pedijatar i član nekog tajnog reda (masonerija se ne pominje) održao govor u kome je obelodanio mnoge zanimljive detalje o tome šta se sve može očekivati u budućnosti, s obzirom da će sva događanja biti izvršavana strogo po planu koji je sačinio jedan veoma moćan krug ljudi.

Dr Donegan svemu tada izrečenom nije posvetio posebnu pažnju, sve dok nije počeo da uviđa da se tada pomenuta agenda zaista i ostvaruje. Donegan je zato svoja sećanja sa ovog skupa odlučio da zabeleži na magnetofonsku traku 1988. Mnogo toga je zaboravio, ali pojedini detalji su zanimljivi.

Dr Dej je bio harvardski diplomac iz 1931. Kasnije je radio kao profesor u Pitsburgu (gde je predavao medicinu i Doneganu), a potom profesor na Mount Sinai Medical School u Njujorku. U jednom periodu (od 1965. do 1968) bio je direktor američke Planned Parenthood Federation (što je deo Međunarodne organizacije koja se bavi ljudskom reprodukcijom uopšte). Ovu ustanovu finansira i nadgleda Rokfeler fondacija. Bio je i vanredni profesor na Kolumbija univerzitetu. Umro je 1989.

Kao čovek od Rokfelerovog poverenja, dr Dej je nesumnjivo mogao biti upućen u neke tajne planove korporativne oligarhije. Po svedočenju Donegana, sam dr Dej je svoj pomenuti govor održao pred oko 80 kolega lekara, koje je kao upućen čovek želeo da upozna sa onim što ih čeka i da im "pomogne" da se uklope u predstojeće društvene promene, koje su obuhvatale i lekarsku struku i koje su bile tako čvrsto zacrtane "da ih ništa više nije moglo sprečiti da se ostvare". Tada je dr Dej kolegama predočio da će se sve društvene promene na globalnom nivou odigravati po tačno predviđenoj agendi i ništa neće biti spontano. Smatrao je da će za neke te promene biti veoma iznenađujuće i za neke veoma teške. I to je bio razlog zašto je želeo da ih sa tim dobronamerno upozna. Navodno je insistirao da niko ne snima i ne beleži ono što će im neformalno otkriti. "Neki će možda pomisliti da im govorim o komunizmu. Ne. Govorim o nečemu što je više od komunizma", izgovorio je tokom predavanja dr Dej.

Da većina ljudi koji su njegovo obraćanje tada odslušali nije uopšte bila upućena u postojanje velike zavere i tajnih društava, potvrđuje i sam Donegan, koji je tek nakon 20 godina shvatio koliko je dr Dej bio u pravu predstavljajući kolegama u stvari viziju novog svetskog sistema sa novom ideologijom koju danas nazivamo - globalizam.

Dr Dej je više puta ponovio da je saradnja između Istoka i Zapada daleko veća nego što to većina ljudi može i da zamisli. Ovo je mnogima sigurno bilo neverovatno, jer je izgovoreno 1969, u vreme velikog "hladnog rata". Danas znamo da je vojna tehnologija, posebno nuklearna, tajnim kanalima i te kako izvožena u Sovjetski Savez, dok se Amerikancima predočavalo da su Sovjeti razvili sopstvenu atomsku bombu, koju su onda navodno prodali Kini. U stvari, čitav posao su odradili agenti iz viših slojeva oligarhije.

Takođe je dr Dej svojim slušaocima predočio da većina ljudi uopšte ne shvata kako vlade u njihovim zemljama rade, niti kako rade ljudi na visokim državnim pozicijama i kako uopšte donose odluke i gde se u stvari čitava državna politika kreira. On je tada rekao da su ljudi koji zaista donose odluke većini slušalaca bili po imenima poznati iz medija, ali da oni nisu ljudi na javnim funkcijama već u privatnom biznisu. Time je Dej verovatno mislio na finansijske porodice, poput Rokfelera, Varburga, Rotšilda... a što otkriva da su oni bili vrh piramidalne strukture do koje su dopirala njegova saznanja. I to otkriva da je verovatno bio mason srednjeg ranga. Ove finansijske porodice, međutim, nisu vrh koji odlučuje, već koji finansijski sprovodi neke odluke.

Pomenute promene su po dr Deju bile suštinski važne, jer je konzervativizam ocenjen u tajnim ideološkim krugovima kao nešto veoma opasno. Praktično stvaranje velikog nacionalnog korena je neprihvatljivo za globalizam (društvo bez granica) i čitavo društvo zato mora biti u stalnim promenama. Zato se ljudi i čitava društva stalno moraju čupati iz tog korena.

Pogledajmo još nekoliko zanimljivih detalja iz ovog "dobronamernog" upoznavanja sa promenama predočenim još 1969. Neke možda još nisu postale uočljive.

 

Bez vlasništva nad kućama

 

Vlasništvo nad sopstvenom kućom će postati prošlost. Cena kuća kao i finansijsko održavanje domaćinstva, uključujući i poreze, vremenom će biti sve skuplje. Onima koji su već vlasnici kuća biće dozvoljeno da ih zadrže, ukoliko su u stanju da plaćaju dažbine. Ali, mladima će biti sve teže da kuću kupe i mnogo isplativije će im biti rentiranje malih stanova u zajedničkim zgradama. Iako će mnoge kuće ostati prazne, jer će se mnogi iz njih zbog troškova iseliti, malo će biti onih koji će biti u stanju da ih kupe, jer njihova cena neće pasti. Tržište nekretnina tako neće funkcionisati na principu ponude i potražnje. (Iako dr Donegan to ne pominje, možemo zaključiti da će pomenute prazne kuće biti one koje su pripale bankama i koje su uzete kao zalog ili prodavane na lizing. O oni će držati njihovu cenu.)

U svakom slučaju mladi će biti prinuđeni da žive u malim stanovima, i tu neće biti prostora za mnogo dece. Oni koji su uspeli da sačuvaju svoje kuće u vlasništvu, sa godinama će umirati i postajaće manjina. Dr Dej je tvrdio da će to kod većine izazvati nezadovoljstvo, i to može voditi povećanju poreza na te kuće. Konačno, sve te kuće mogu vremenom postati zajednički dom više ljudi koji nisu familijarno povezani, već isključivo zajedničkim stambenim prostorom. (Podsetimo se da je useljavanje više porodica u istu kuću bila praksa nakon 1945. u SFRJ, kada su mnoge privatne kuće i veliki privatni stanovi bili nacionalizovani). Popis stanovništva u SAD koji je rađen 1990. sa pitanjem "koliko spavaćih soba imate?", dr Donegana je podsetio upravo na ovo pomenuto predavanje o "novom svetskom sistemu", koji nije komunizam već "nešto mnogo veće". Po dr Deju, raspored stanovanja vršiće specijalno telo za gazdovanje stambenim objektima i ono će učiniti da postane uobičajeno da se živi zajedno u istoj kući sa nekim ko nije ni član porodice, ni šire familije.

Ovakav vid stambene politike biće sasvim u skladu sa tvrdnjama dr Deja da će se u budućnosti smanjiti značaj porodice. Razvodi će biti uobičajena pojava i lako će se dobijati. Većina ljudi će se više puta ženiti i udavati, dok će neudati i neoženjeni, čiji će broj takođe rasti, koristiti privilegiju da vode jeftin život u samačkim hotelima ili će živeti udruženi u nefamilijarnim zajednicama. I to će postati uobičajeno i niko neće zbog toga postavljati pitanja. Homoseksualnost će se podsticati. Žene će sve više raditi izvan svojih kuća, a muškarci će na posao ići u druge gradove i provodiće većinu vremena udaljeni od svoje porodice. Mnogi brakovi će biti bez dece, jer decu neće imati ko da čuva.

 

Ništa bezbedno, ništa trajno

 

Mnoge ulice će biti preoblikovane i preimenovane. Promena ambijenta će doprineti da se stari ljudi teško snalaze u novom vremenu i da počnu da se osećaju suvišnim.

Sa druge strane, neke stare zgrade će biti ostavljene da propadaju prazne, kao i čitavi kvartovi. U neke delove grada se neće ništa ulagati i oni će delovati sumorno. U njima će se razvijati kriminal i život će biti depresivan i stanovništvo će polako odumirati.

Dej je pomenuo da će mostovi i zgrade biti pravljeni tako da se nakon izvesnog vremena sami uruše. Biće više nesreća sa avionima, železnicom i automobilima. Sve to izazivaće kod ljudi osećanje da ništa nije bezbedno. (Na ove tvrdnje dr Deja, sa današnjeg gledišta, vidimo da su ljudi koji žive u urbanim sredinama sve to odavno već prihvatili kao nešto sasvim prirodno. Strah od aviona, lifta, visokih spratova nije tako prisutan kao što je bio u početku i da se zapravo ljudi adaptiraju na inovacije potiskujući svoje strahove. Veliki broj ljudi stanuje u visokim soliterima, ulazi u liftove svakodnevno i silazi pod zemlju i vozi se metroom ne razmišljajući gde se zapravo nalaze i koliko je to nepriodno i riskantno. Metro je praktično način da se ljudi sateraju pod zemlju gde se kontroliše dotok vazduha i izvor svetla. (Setite se Kusturičinog filma "Podzemlje", gde se ljudima pod zemljom daju i pogrešne informacije i oni tu dugo ostaju praktično zarobljeni.)

Dej je otkrio i da postoje planovi da se kriminal koncentriše u sirotinjskim kvartovima i da se tamo ograniči. Da se ne bi prelivao u bolje delove grada, povećao bi se nadzor u tim bogatijim četvrtima i tu bi praktično bilo sve pokriveno kamerama.

Postojala bi velika policijska koordinacija, koja bi praktično povezala sve policije u veliku policijsku mrežu. To su danas Interpol i Evropol. Praktično nema bežanja "preko granice".

 

Ograničen pristup lečenju

                                                                             

Biće velikih promena u medicinskoj praksi. Bolnice će postati toliko skupe da će jedini način da se neko smesti u bolnicu biti ukoliko ima zdravstveno osiguranje. To osiguranje znači da svoje lečenje neće plaćati sam pojedinac, već će to raditi fondovi umesto njega. U SFRJ mi smo već naučeni kako ovaj sistem velikog državnog fonda funkcioniše i ljudi su odavno postali veoma naklonjeni ovakvom načinu osiguravanja (koji im je prikazan kao najhumaniji). Pristup bolnicama će tako imati samo oni koji plaćaju u fond odnosno oni koji rade. Strah od bolesti i svest da je lečenje jako skupo stvara kod ljudi osećaj da ovaj fond radi u njihovu korist. Imati zdravstveno osiguranje ljudima postaje važno kao i hrana. Tako svi plaćaju preskupe zdravstvene usluge, iako ih veliki broj nikada ne koristi. Ali, poenta sistema nije briga za zdravlje građana, već uzimanje novca od njih. Naime, kako navodi Donegan, ako je cena jedne operacije 6.000 evra, zavod za osiguranje ili privatni zdravstveni fond platiće za tu uslugu upola - 3.000 ili 4.000 evra. Ali, taj popust pojedinac nikada neće moći da dobije, pa će on biti uvek zahvalan fondu koji mu je to platio. I svi ti fondovi će naravno, odlično zarađivati. Naravno, cene mnogih operacija i pregleda su zato enormno visoke i cene zdravstvenih usluga će stalno rasti.

Bolnice će funkcionisati kao profitabilne kompanije i zato će svako ko u njih ulazi i izlazi, bilo lekari ili pacijenti biti strogo kontrolisani. Biće postavljeno obezbeđenje, kamere, svaki lekar će imati svoju identifikacionu karticu. Da bi se ljudi uverili da je to neophodno, biće organizovano nekoliko velikih krađa medicinske opreme, pa će se logika rigoroznog nadzora sama nametnuti.

Podsetimo da medicinske terapije pre Drugog svetskog rata nisu bile tako skupe, iako su postojali i lekari i bolnice. Danas se medicina sve više vezuje za skupu dijagnostičku opremu, razne skenere, skupe hemikalije, pa i radioaktivne elemente.

Lekar koji vam prepiše čaj od kamilice ili riblje ulje ili bolju hranu kao lek neće se smatrati ozbiljnim lekarom i lako može izgubiti licencu za rad, jer će nametnuti zdravstveni protokoli zahtevati vremenom kompletno skeniranje i za običnu prehladu.

Posebno će ove skupe zdravstvene usluge teško pasti starijim ljudima i njihovoj deci. Sve dok jednog dana to ne budu mogli više da izdrže i kada se eutanazija pokazuje kao najbolje rešenje. S obzirom da će se i ona dodatno plaćati, stvaranje neizlečivih bolesti biće poseban biznis. (Privatizacija zdravstva u Srbiji je izvršena kao tranzicioni model, kako bi privatni lekari upravo postali nepodnošljivi teret za stare. Privatna lekarska praksa inače nailazi i na veoma oštre osude i preko medija. Očito je cilj velika privatna bolnica - korporacija koju će finansirati osiguravajući fondovi).

 

Eliminacija lekara pojedinaca

 

 

Slika lekara će se promeniti. To više neće biti pojedinac koji pruža medicinsku pomoć drugom pojedincu. Lekari će biti visoko obučeni tehničari koji će obavljati strogo određene procedure. A jedan od njihovih zadataka će vremenom postati i davanje smrtnih injekcija. Dr Dej je više puta naglasio da lekari pošto stvaraju novac, treba da imaju i pravo da se reklamiraju, kao i advokati. (U suštini ovo je čista iluzija da lekari bilo šta stvaraju jer novac nije nikakvo materijalno dobro. Lekari su jednostavno izdržavani deo društvene zajednice, baš kao i advokati i učitelji. "Zdravlje" se danas prodaje kao i spekulativni novac. Ispada da je nemoguće živeti bez lekara jer je priroda felerična i stvara bolesti. Cvrc!).

U svakom slučaju, globalistička agenda je zacrtala da će svaki lekar biti deo institucije koja će sprovoditi unapred date medicinske protokole. Biće sve više praktikovano grupno (konzilijarno) lečenje. To će bolnicama dati izgled korporacije, i svi zaposleni lekari će biti radnici korporacije, i u službi korporacije. Korporacija će ih plaćati i oni će raditi za nju, a ne za pacijenta. Pacijenti će u čitavoj priči, vremenom početi samo da smetaju. (Da li mi ovaj sistem već danas primećujemo u Srbiji? Da li danas lekari više uživaju putujući u inostranstvo na skupe simpozijume, baveći se državnom politikom i zarađujući pare u privatnik klinikama, radeći klinička ispitivanja uz dopunsku zaradu, radeći kao osobe za "odnose sa javnošću", baveći se profesurom, pričajući po medijima kao TV zvezde o zdravlju i sl. Nije li rad u prljavim i zapuštenim državnim bolnicama među bolesnicima ostavljen samo onima bezvoljnim lekarima koji nisu ugrabili sebi lepu kancelarijsku i političku funkciju?)

Održavanje ovog sistema tražiće i stalno stvaranje novih bolesti i nove bolesti će se stalno pojavljivati. Biće to bolesti koje su do tada medicini bile potpuno nepoznate. (Danas se nazivaju "retkim bolestima"). One će, izvestio je svoje kolege dr Dej, biti teško dijagnostikovane i dugo vremena će biti smatrane neizlečivim. AIDS je samo jedna od prvih tako stvorenih bolesti.

Dr Dej je još svojim kolegama predočio da će mnogi naučni radovi biti falsifikovani, a otvoreno je priznao da će se mnogi srčani udari kod ljudi izazivati namerno i služiće kao oblik atentata. I medicinska nauka je tada već znala kako to da izvede. Samo veoma vešt patolog moći će da napravi razliku između tako indukovanog srčanog udara i onog prirodnog.

Lekari će još imati zadatak da građanima preporučuju da što više rade fizičke vežbe i da se bave sportskim aktivnostima i to će im predstavljati , uz adekvatnu ishranu, kao suštinski važnu stvar za zdravlje. To će podstaći i razvoj posebne industrije za proizvodnju sportske obuće i odeće koja je izmeštena na Istok.

 

 

Sve gora muzika

 

   Dr Dej je 1969. još predočio da će popularna muzika biti sve gora i gora, dok ne postane čak neprijatna za slušanje. Stihovi će imati sve više seksualni sadržaj i indukovaće agresivnost kod slušalaca. Neće više biti srceparajuće romantične muzike. Radio stanice koje budu želele da emituju srceparajuću muziku, biće ograničene da emituju samo takve sadržaje (neće biti mešanja) i one će imati samo svoje slušaoce. Kako se broj slušalaca godinama bude smanjivao, i one će se vremenom gasiti. Mladi će biti upućeni na slušanje samo muzičkog đubreta, pa će se i na taj način distancirati od svojih roditelja i njihovog muzičkog ukusa. Većina njih tako neće moći ni da podnese "sladunjavu" muziku, jer će im delovati glupo i naivno.

Stara muzika i filmovi će biti ponovo masovno dostupni još neko vreme (sada su tu samo preko interneta), ali kada te stare generacije pomru, ova romantična vrsta muzike i filmova će trajno biti povučena. I više neće postojati. (Sve što je u elektronskom obliku preko noći može da nestane).

 

 

Sve pod kontrolim

 

Dr Dej je naveo da će američka teška industrija biti izmeštena u druge zemlje (posebno u Japan), da će praktično biti stvoren sistem globalne industrijske međuzavisnosti, te da će na primer svi proizvoditi iste automobile, koji će se razlikovati samo u obliku i sitnim detaljima u dizajnu i po fabrikama koje ih proizvode. To će odavati privid tobožnje konkurencije. U stvari, novi svet će biti veoma planski napravljen i pod striktnom kontrolom ljudi koji nisu na javnim državnim funkcijama. Ta kontrola će uključivati kontrolu hrane, kontrolu vremenskih prilika, kontrolu rađanja, stanovanja, obrazovanja (koje će biti sve lošije), ograničavanje putovanja, industrijskog razvoja, ličnog bogatstva itd. Deca će se od malih nogu podsticati na sport.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane