Rusija

Gorjačij Ključ: Kad lokalna vlast lažima i falsifikatima ucenjuje biznismene

 

Tužilaštvo u krivolovu na biznismene

 

Zvuči apsurdno, ali u savremenoj Rusiji nije lako živeti pošteno i u skladu sa zakonima. Radi se o tome da veliki broj državnih službenika iz zakonodavnih i drugih struktura vlasti, grubo govoreći, pljuju na zakone i delaju po svojim pravilima. Posebno se to odnosi na zaposlene u državnom tužilaštvu. Po mišljenju nezavisnih stručnjaka, upravo tužioci, češće od drugih, krše zakone, iako im dužnost nalaže da ih poštuju. Kako se to dešava i kuda vodi, objašnjava naš dopisnik Viktor Hlistun

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Rusije

 

"Samo da je čovek...

... a član zakona po kome će ga poslati u zatvor već će se naći", tako se u Rusiji šale radnici u javnom tužilaštvu. Ali, poznata je i ona izreka da u svakoj šali ima i zbilje. U šali o radnicima tužilaštva zbilja je velika, tolika je da se obični građani, čuvši šalu iz usta javnog tužioca, ne smeju, već se stresaju od jeze.

Za biznismena Jurija Besčastnog i njegovu ženu Svetlanu iz gradića Gorjačij Ključ (Topli Izvor), iz Krasnodarske oblasti, odnosi sa tužilaštvom bili su normalni. Među njima nije bilo posebne ljubavi, ali ni neprijateljstva. Sve do trenutka kada je u ovom gradiću postavljen novi tužilac, nekakav D. Stepanjenko. Kako se i očekuje u takvim situacijama, novopostavljeni čuvar zakona odlučio je da u čast svog imenovanja organizuje proslavu za svoje kolege.

 

"Zumiranje" u najčistijem obliku

 

Funkcioneri na čelu sa Stepanjenkom su dobili hranu i piće sa sodom, možda zbog ekonomie, ali lepo mesto, kao i sto u šumi bili su kao poklon od biznismena Besčastnih. To nije veliki trošak, ali se radi o pažnji. Reklo bi se da bi biznismeni mogli da očekuju zahvalnost za organizaciju banketa, bar jedno hvala. Ali, posle gozbe nastala je neverovatna situacija - "zumiranje" u najčistijem obliku.

U Rusiji se termin "zumiranje" koristi da označi situaciju u kojoj se nečiji biznis, u ovom slučaju Jurija i Svetlane, stavlja pod lupu državnih organa. Tada se proverava svaki korak koji učine, svaki papirić. Proveravaju se do trenutka dok im ne pronađu neku grešku. A ako ne pronađu, onda se pribegava nedozvoljenim sredstvima, kao što su javno izrečena laž, falsifikati, lažne inspekcije itd. Biznis supružnika Besčastni je bio čist. I hotel, i restoran, i kafić i mesto za odmor Očaravajuća poljana (tu su se i provodili radnici tužilaštva), radili su po zakonu, porezi su plaćani, nijedan prekršaj nije napravljen. Nije imalo čemu da se prigovori. Ali, zar je to prepreka za tužioce? Posebno za one iz Krasnodarske oblasti? Ne ističem mesto dešavanja samo zato što je Krasnodarska oblast odavno zauzela jedno od prvih mesta u Rusiji po korumpiranosti bezbednosnih i zakonodavnih struktura i njihovoj povezanosti sa kriminalom.

Tabloid je pisao o strašnom slučaju u selu Kušćevskaja. Podsetiću vas: 4. novembra 2010. godine u domu farmera Ametova ubijeno je 12 ljudi, članova tri porodice, među kojima je bilo i četvoro dece. Posle toga se otkrilo da su lokalne vlasti i bezbednosni i zakonodavni organi nekoliko godina pokrivali organizovanu kriminalnu grupu. Eto zbog čega lokalni biznismeni i obični građani smatraju da se po zakonima sela Kušćevskaja živi u mnogim drugim mesta u Krasnodarskoj oblasti. U svakom slučaju, korupcija na Kubanu (tako se naziva Krasnodarska oblast) nije izuzetak već pravilo.

Ali, za šta uzeti mito od porodice Besčastni ako im posao nije postavljen na mahinacijama, već pošteno i po zakonu? Odnosno, šta raditi ako ovi biznismeni imaju princip da ne daju mito. U Rusiji nema tako mnogo sličnih biznismena, ali ih ipak ima, a njihov broj raste.

 

Po savetu predsednika

 

Konačno su radnici tužilaštva mesta Gorjači Ključ pronašli slabu tačku Besčastnima. Prvo su posumnjali, a zatim i podigli optužnicu (čitaj nameštenu) povodom propusta u izgradnji mosta preko rečice Psekups. Evo šta o tome kaže Svetlana Besčastna koja je pretrpela glavni udar lokalnog tužilaštva:

- Naš predsednik Medvedev i premijer Putin pozivaju biznismene da pomognu običnim ljudima. Poslušavši njihove savete, mi smo pomogli: svojim novcem smo izgradili most koji je spojio gradić Gorjačij Ključ sa autoputem Don (Moskva-Rostov). Sada posetioci banje Gorjači Ključ i žitelji gradića peške, za desetak minuta, stižu do autoputa kuda prolaze autobusi, taksiji. Ranije su morali da idu okolo, 9 kilometara. Pored mosta izgradili smo i 450 metara kamenog nasipa, muzičku fontanu, trgić za odmor, mlin... Tako smo se svi radovali kada je otvoren most! Reči "gradonačelnika" smo postavili na posebnu tablu tako da svi mogu da ih pročitaju. Sve nevolje smo zaboravili. A bilo ih je mnogo.

Pre nego što smo počeli gradnju, dve godine smo sakupljali dokumenta za dozvolu. Na kraju je, kako kažu zvanični stručnjaci, postalo dobro ne samo ljudima. Prema zaključcima ovih eksperata, ekologija reke i njena okolina posle izgradnje mosta se umnogome poboljšala. Ali, to ne primećuju naši tužioci. Protiv mene je podignuta optužnica za nekoliko krivičnih dela, jedna je po članu 257 - uništavanje bioresursa, za šta je zaprećena kazna od dve godine zatvora. Evo u šta se pretvorilo dobročinstvo. Da bih dokazala svoju nevinost, već smo izgubili više od 2.000 sati radnog vremena, ne računajući novac za advokate i nezavisne eksperte. U godinu dana, tri puta sam se obraćala Medvedevu i Putinu, bez rezultata: sve žalbe se vraćaju prvo u Krasnodar, a zatim u Gorjačij Ključ gde dolaze u ruke lokalnog tužioca Denisa Stepanjenka. Niko ne želi da se bavi suštinom.

 

Biznismen je uvek na poslednjem mestu

 

A nije teško razumeti situaciju, jer ona i nije tako složena. Mnoge optužbe su "prišivene belim koncem". Kada listate stranice optužbe ili slušate audio zapis razgovora na sudu, ostanete zapanjeni koliko drsko, grubo, neprofesionalno rade predstavnici lokalnog tužilaštva.

Na primer, optužba da je biznismen S. Besčastna prekršila stav 5. člana 11. Zakona o vodama Ruske Federacije. I to je ozbiljno pročitano na sudu. Ali, u članu 11. Zakona o vodama nema stava pod brojem 5! U članu ima samo 4 stava. Mislite li da se predstavnik tužilaštva zbunio, izvinio - ni slučajno. Ekspertiza o lažnoj nanetoj šteti sprovedena je po metodologiji koja je odavno zastarela i ne primenjuje se već mnogo godina. Nju sud čak nema prava da razmatra. Što dalje analizirate, na površinu isplivava sve više grešaka. U slučaju se pojavljuju lažni zaključci eksperta koji su urađeni na zahtev lokalnog tužilaštva. Sve se svodi na to da je prilikom gradnje mosta uginula neverovatna količina riba. U stvari, niko od stručnjaka nije video pomor ribe. A upravo na tome tužilaštvo ovaj slučaj od upravnog spora (koji se završava plaćanjem kazne) pretvara u krivični po kome biznismenu prete zatvorom.

Skoro dve godine tužilaštvo mesta Gorjačij Ključ, predvođeno žustrim tužiocem Denisom Stepanjenkom, napada bračni par biznismena. Prostor naših novina nije dovoljan da bi se opisala cela njihova borba. Probaćemo zato da razlučimo suštinu. A tu reč nije samo o bračnom paru Besčastni, već i o principima rada tužilaštva u Rusiji. Zato je potrebno da odgovorimo na nekoliko pitanja.

Zašto nadzorni organ koji je obavezan da prati zakonitost rada, odmah podiže optužnicu protiv biznismena? Oni su, u ovom slučaju, naručioci posla. Logično bi bilo da se, ako je zaista narušen zakon,  krivci potraže među onima koji su projektovali i gradili most ili neki drugi objekat, a ne među biznismenima. Po celoj Rusiji tužioci postupaju upravo na ovaj način - "pritiskaju" biznismene, i to one koji nemaju pokrovitelje u strukturama vlasti. Kriminalci iz sela Kušćevskaja radili su pod okriljem vlasti. Oni su se bavili reketiranjem, pljačkanjem biznismena itd.

Šema ostaje ista: nepošteni tužioci, policajci, zatim kriminalci i reketaši, vrše pritisak na biznismene zato što oni imaju novac. Da bi im ga oteli, ozbiljni kriminalci primenjuju nasilne metode, a ne libe se ni da ubiju. Tužioci su pametniji: oni pretresaju poslove biznismena, a često ih provociraju da načine prekršaj, kako bi zakonskim metodama mogli da ih optuže za taj prekršaj. Tehnike napada tužilaca na biznismene su raznovrsne. Ali je cilj najčešće isti: dobiti mito. I to poveliki.

A evo i direktnog pitanja: uzimaju li mito u tužilaštvu Gorjačeg Ključa? Prosudite sami: ekspertize na osnovu kojih su podignute optužnice protiv biznismena Besčastnih organizovao je pomoćnik tužioca. A to što je ovaj pravnik bio uhapšen u kabinetu upravo u vreme kada je primao veliki mito, to je zasluga radnika Federalne službe bezbednosti FSB. Pomoćnik je bio osuđen na devet meseci, upravo koliko je proveo u istražnom zatvoru, tako da do pravog zatvora nije ni stigao.

Gospodin Stepanjenko u primanju mita još nije uhvaćen. Ipak, pitanje ostaje: zašto posle brojnih žalbi koje su poslate državnom tužilaštvu, predsedniku i premijeru, novinama i televiziji, niko nije posumnjao u zakonitost akcija tužioca Gorjačeg Ključa, g. Stepanjenka? Golim okom se može videti da nešto nije u redu.

 

Koga sluša sudija

 

Nažalost, ruski biznismeni nisu zaštićeni upravo od lokalnih silnika, posebno od tužilaca. Ta kasta se nikome ne potčinjava, iako prema ruskom Ustavu, glavni arbitar u svim sporovima među građanima, kao i među građanima i državom, jeste nezavisni sud.

Sud je našao da je ekspertiza koju je organizovalo tužilaštvo o nepravilnostima prilikom izgradnje mosta - lažna. Tri puta je sud Gorjačeg Ključa donosio takva rešenja. A iz tužilaštva na to nisu davali ni pet para: oni uopšte nisu reagovali na odluke suda, kao da tih rešenja uopšte nije ni bilo. I niko ih nije kaznio - eto šta je tužno. A to se dešava širom zemlje. Ponegde hrabri radnici FSB i Istražnog komiteta Ruske Federacije pokušavaju da uhvate osobe iz tužilaštva koje uzimaju mito, ali im to ne uspeva uvek. A o nezavisnosti sudova ne može se govoriti. Sudovi ispunjavaju volju tužilaca. Eto zašto tako retko oni donose rešenja o oslobađanju.

 

Zašto se to dešava?

 

Ni tu nema nikakvih enigmi. Rusko tužilaštvo - to je najmoćniji monstrum koji je donedavno imao ogroman istražni aparat. To znači da u zemlji istragu o bilo kom prestupu nisu vodili nezavisni (čitaj objektivni) istražitelji, već specijalisti potčinjeni tužilaštvu. Istražni komitet Ruske Federacije pojavio se pre manje od godinu dana, 15. januara 2011. godine, kada je stupio na snagu Federalni zakon od 28. decembra 2010, br. 403-FZ "O Istražnom komitetu Ruske Federacije". Do tada je Istražni komitet postojao pri Državnom tužilaštvu RF. Predsednik Medvedev je izveo istražitelje iz tužilaštva i proglasio Istražni komitet nezavisnim organom kakav je, uzgred budi rečeno, bio još u vreme Petra I. Predsednika Istražnog komiteta imenuje predsednik i o svom radu on njemu odgovara. Međutim, savezni zakon br. 403 ne ispunjava se u potpunosti.

U gradu Gorjačij Ključ, na primer. Tužioci ne žele da izgube vlast. Jer, tamo gde je vlast, tamo su i pare. Važne ličnosti u tužilaštvu već sada naglas maštaju o tome da će povratkom Vladimira Putina na mesto predsednika zakon br. 403 biti izmenjen, te da će se Istražni komitet ponovo vratiti u tužilaštvo. To bi značilo ne samo da bi se bezakonje nastavilo već da bi postalo još veće.

Nezavisnost sudova bi se još više smanjila, a vlast tužilaca ojačala. Svakome je jasno: bez nezavisnog istražnog organa ne može se govoriti o nezavisnom sudstvu. Biznismeni i razumni ruski građani se, naravno, nadaju da će Putin imati mudrosti i da će strogo ograničiti vlast tužilaštva. Vreme će pokazati.

 

Šta gube Rusi

 

"Demokratske orgije" državnih službenika verovatno se neće odmah zaustaviti. Međutim, svi vide da nezadovoljstvo građana i biznismena raste i raste. Tu i tamo dolazi do spontanih fizičkih napada na predstavnike vlasti - državne službenike, a među njima i one iz tužilaštva. Samim funkcionerima je sasvim jasno da kod ljudi izazivaju mržnju. Mnogi činovnici, koji su uzeli veliki novac od mita, šalju svoju decu u inostranstvo, tamo kupuju kuće, kako bi se preselili i svoj život tamo nastavili. Oni ne mare za sudbinu Rusije. Đavo neka ih nosi, treba ih pustiti da odu. Nevolja je u tome što njihov loš primer inficira mlade Ruse. Istražitelji sa zabrinutošću primećuju da biznismeni-početnici ne zamišljaju posao bez korupcije, bez mita. Omladina čak organizuje nešto kao tajne kurseve na kojima uče kako da daju mito licu na određenom položaju, koliki mito se kome daje itd. Ali, ni to nije najstrašnije.

Stvar je u tome što časnih biznismena ima sve manje i manje. Podrobno sam se upoznao sa poslom Jurija i Svetlane Besčastni. U njemu je toliko mašte, toliko dobrih ideja i otkrića. U restoranu Stari zamak, na primer, meni se sastoji od jela koja su jeli naši preci - rimski legionari, grčki pastiri, kubanski kozaci itd. Recepte je obnovio Jurij Besčastni. Ipak je on po obrazovanju istoričar. A u mestašcetu su Jurij i Svetlana otvorili pivaru Očaravajuća poljana, gde proizvode veoma ukusno nefiltrirano pivo. Moskovljani ovde dolaze da bi ga probali. Ali, oni se nisu zaustavili na tome. Otvorili su salon u kome gosti mogu da se "okupaju" u pivskim kupkama. Za razliku od čeških i drugih sličnih salona, u hrastove kade (u drugim zemljama su emajlirane) se ne sipa koncentrat pivskog kvasca, već pravo, sveže pivo. Pored toga, kupka sa takvim sastojcima se još i peni i "talasa" od vazduha koji tuda struji. Utisak je kao da plivate po uzburkanoj pivskoj reci. Toga nema na svetu. Isceljujući faktor takvih kupki je veliki. A ove pivske kupke nisu skupe. Ovaj biznis bi lepo nastavio da se razvija. Ali, na Očaravajuću poljanu takođe su se okomili silnici. A to znači da porodica Besčastni opet mora da skuplja papire, da dokazuje na sudu svoju nevinost, da troši i vreme i novac. Šta da se radi?

Dok sam pisao ovaj tekst, Jurij i Svetlana su smislili šta da rade i poslali su mi pismo. Evo šta su mi napisali: "Dobar dan, Viktore! Šaljemo vam pozdrave iz Češke! Organizujemo ovde posao po planu. Registrujemo marku piva 'Karlovarsko nefiltrirano tamno i svetlo pivo'. Prema projektu, odlučili smo da organizujemo pivske banje (kupke) u odnosu na broj putnika jednog turističkog autobusa. U Češkoj još nemaju nešto takvo, iako su na dan našeg dolaska u Karlove Vari ovde otvorene pivske kupke. Kao i svuda, umesto piva sipaju u vodu suv koncentrat hmelja i slad. Kupke su poskupe.

U Gorjačem Ključu tužilaštvo nas i dalje proganja. Održana je vanredna provera. Bez obzira na ličnu simpatiju i podršku radnika koji je vršio inspekciju, kako se u tužilaštvu rezultati inspekcije ne bi poništili, bilo je potrebno propisati kaznu od 3.000 rubalja direktoru Juriju, to jest meni. Ali, lokalno tužilaštvo nije bilo zadovoljno visinom kazne, pa su sada (posle detaljnog razgovora sa inspektorom do kasno uveče u tužilaštvu) odredili kaznu za firmu od 30.000 rubalja. U Češkoj tih problema nema. Glavno je pronaći svoj kutak u ekonomiji. Izgleda da smo ga pronašli. Dalje ćemo raditi onako kako smo navikli."