Beli kriminal

Novi detalji o zloupotrebi komandnih odgovornosti u Kliničkom centru Vojvodine

 

Privatni poslovi državnih organa

 

Nikad sasvim ispričana priča o dr Vesni Bolidovski, inače službenoj supruzi Bojana Pajtića, nekrunisanog kralja demokratskog haosa i bezumlja u Vojvodini, svakako je znatno dublja i šira o onoga što se kolokvijalno zove "poslovna biografija". Ali, upravo njen uticaj i njena nesumnjiva dominacija u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu svakako zaslužuje posebnu pažnju javnosti... Tu je i vladar iz senke profesor Dragoslav Petrović, čovek svih režima

 

Piše: Arpad Nađ

 

U Kliničkom centru Vojvodine, toj slobodno govoreći partijskoj pa tek onda zdravstvenoj instituciji, između mnogih svakodnevnih nepočinstava koje čini "tim vodećih ljudi", zanimljiv je i način zapošljavanja dece lekara odnosno profesora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu...

 Mnogi od njih stekli su odgovorno zvanje lekara samo zahvaljujući važnom prezimenu, ali su zato njihove sposobnosti, intelektualne i praktične, bile i ostale krajnje diskutabilne... No, ne mogu se osporiti ni određene demokratske težnje, jer zapošljavaju se u Kliničkom centru Vojvodine i drugi, ali uz dobru nadoknadu!

Svedoci, ali i neki učesnici svakodnevice u najvažnijoj zdravstvenoj ustanovi Vojvodine kategorički tvrde da upravnici ustanova i načelnici odeljenja u kojima zapošljavaju decu važnih roditelja nemaju nikakva prava, a ni pravo na mišljenje. Kažu, samo se ujutro pojavi neko nov, a upravnik na jutarnjem sastanku kaže: "Kolega je primljen na molbu dr Vesne Pajtić." Potom svi zaćute...

Zapošljavanja tog i sličnog tipa traju i u nemedicinskom sektoru, i isto tako su brojna. Na 2-3 radna mesta doktorka Bolidovski-Pajtić zaposli još 4-5 novih, uglavnom omladinaca iz Demokratske stranke.

Dr Vesna Pajtić je kadrovik i za one već zaposlene i renomirane stručnjake Kliničkog centra! Niko ne zna tačan razlog, ali je javna tajna da je prof. dr Aleksandra Novakov-Mikić, bivši gradski sekretar za zdravstvo i upravnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo, smenjena upravo zbog sukoba sa dr Vesnom Pajtić!

Zapravo i nije smenjena, nego je jednog jutra kad je došla na posao pred nju stavljena već sročena ostavka na obe funkcije. Trebalo je samo da ih potpiše.

Prof. dr Zoran Milošević, doskorašnji upravnik Klinike za abdominalnu i endokrinu hirurgiju, vođa tima za transplantaciju KCV, smenjen je jer se zamerio doktorki Pajtić i njenom ljubavniku. Naime, njen ljubavnik je načuo da prof. Milošević želi da bude direktor Kliničkog centra, pa je rešio da eliminiše konkurenciju.

 

Vertikala Dijagonale i druge prevare

 

Gradnja Urgentnog centra mnogo je složenija priča i treba odvojeno posmatrati građevinski deo i nabavku opreme.

Gradnju UC je radila firma Dijagonala u vlasništvu Aleksandra Vojinova,  inače zvanog Aca Dijagonala. Na čemu se štedelo ili bolje rečeno šta je ukradeno, to će se tek videti...

 Ono što osećaju zaposleni u UC jeste, na primer, težak smrad iz kanalizacije i miris amonijaka iz svih lavaboa, koji je do te mere neprijatan da štipa oči.

 Zaposleni kupuju mirise za prostorije, a u slivnike lavaboa stavljaju gazu kako bi sprečili isparavanje strašnih mirisa koji se osećaju u svim prostorijama, naročito onima u kojima nema prozora.

U UC nema prostora za odmor osoblja, od sobe predviđene za rad sestara napravljena je trpezarija, nema garderobera za presvlačenje osoblja, ambulante koje nisu planirane za rad u UC na silu su otvorene oduzimanjen prostorija od drugih službi, osoblje ovih ambulanti prelazi za svaki pregled 150 metara od svojih klinika do UC, i nazad toliko. Tako je i noću, tako je i zimi, po snegu i ledu.

Ako se za 24 sata prosečno pregleda od 15 do 20 pacijenata, onda je jasno da to osoblje tokom dežurstva prepešači 2-3 km.

Nabavka celokupne opreme išla je preko firme Paroko servis. Vlasnik te firme je dr Gordan Paroški, specijalista urolog, koji se ne bavi ovom strukom, odnosno koji je svoju struku unovčio bolje nego ijedan urolog do sada. Otkud njegova firma? Otuda što je i pomoćnik direktora KCV za javne nabavke asistent dr Ivan Levakov, kadar DS-a, koji je i eminentne profesore sa Dečje klinke postrojavao "u stav mirno" dok je bio predsednik Upravnog odbora Instituta za zdravetevnu zaštitu majke i deteta. Iako je samo asistent, one se često u javnosti predstavlja kao docent ili profesor. On je iskoristio zakonsku mogućnost koja kaže da Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine može direktno da imenuje dobavljača ako on daje sredstva, pa je dr Paroški bio idealna prilika za to. Kako je bivši direktor Fonda Momčilo Milović bio radnik KCV, to je prostor za manipulacije između dr Levakova i dr Paroškog bio otvoren. Nabavljana je najskuplja, ali ne i najkvalitetnija oprema.

Tako su, na primer, endoskopi firme Fujinon nabavljani po cenama koje se razlikuju od cena drugih proizvođača te opreme, ali su oni nabavljeni istovremeno po cenama koje su i 2-3 puta veće od uobičajenih za opremu iste namene i kvaliteta! Ko se tu i koliko ugradio teško je reći. Za firmu dr Paroškog zna se i po tome što osvaja gotovo sve tendere po Srbiji i da su cene astronomske za već ionako osiromašeno i opljačkano zdravstvo Srbije. Protiv dr Gordana Paroškog podignuta je i krivična prijava za utaju poreza, ali je on bez obzira na to nabavio potvrdu da nije krivično gonjen i redovno učestvovao na svim tenderima.

Jedna od poslednjih nabavki preko Fonda za kapitalna ulaganja bila je za jednu kliniku, u visini oko 70.000 evra. Opremu koju je isporučio Paroko servis osoblje koje treba sa njom da radi nije videlo ni u katalogu, niti učestvovalo u njegovoj nabavci. Po direktivi, oprema se morala prihvatiti i moralo se ćutati. Jedan od nabavljenih aparata, od starta neispravan i vredan skoro 20.000 evra, odnet je na popravku i nikad nije vraćen.

Drugi aparat vredan preko 25.000 evra od početka je neispravan, a popravljenje je obavljano u Paroko servisu. Do sada je na njemu urađen skroman broj pregleda jer je neadekvatan za rad. Treći aparat nikada nije korišćen jer je nepotreban. Sve u svemu, od ukupne sume u upotrebi je samo deo nabavke u visini od par hiljada evra. Ko će opravdati ovakav promašaj? Važno daje Paroko servis na njemu dobro zaradio.  Ovakve vrste nabavki nisu bile jedine...

 

Od studentskih dana saradnik organa

 

Prof. dr Drašković je dobar drug, partijski kolega sa dr Aleksandrom Lažetićem. Čovek je, bez obzira na stalno zaposlenje na mestu ortopeda u KCV, i vlasnik zastupničke firme za koštano zglobne proteze i član saveta Medicinskog fakulteta kao partijac, iako nema nijedno akademsko ni naučno zvanje. Nijedna ugradnja proteze na Klinici, gde čuveni dr Laža radi, nije prošla bez nabavke proteze preko ove firme, a mnoge su prodate direktnom "pogodbom" sa bespomoćnim i ucenjenim pacijentima. Prvi pomoćnik u ovim radnjama dr Laže jeste dr Veselin Bojat, čuveni dr Vesko. Od studentskih dana saradnik određenih državnih organa, prošle godine je ubačen u Regionalnu lekarsku komoru Vojvodine, kako bi izveštavao o radnjama i eventualnim talasanjima unutar iste, s obzirom na jaku finansijsku podlogu.

Što se tiče dr Sofije Bolidovske, sestre dr Vesne Bolidovske, udate Pajtić, ona je iz Doma zdravlja Novi Sad prešla u KCV jer je, bože moj, najbliža rođaka važne žene. Ona je siva eminencija Očne klinike. Njoj se ne sme ništa reći ni prigovoriti. Ova dama, redovno našminkana jakim bojama i u mrežastim čarapama, dolazi na posao oko pola devet, a odlazi već oko pola dvanaest. Gde ide i šta radi?

Nije nepoznato da ova žena ima dve svoje optičarske radnje u kojima privatno radi i preglede i prodaje naočare. Sa duge strane, dr Sofija Bolidovski je stvorila oko sebe određeni status nedodirljive osobe, pa joj niko ne sme ništa, a takođe ona i ne dežura. Ne samo što niko ne sme da je stavi na spisak dežurstava nego ona zbog rada u svojim privatnim optičarskim radnjama nema vremena za to.

Žena profesora Draškovića, inače anesteziolog po struci, jedna je od prodekana Medicinskog fakulteta. Istog fakulteta na kome je kao dekan pod pritiskom na članove Saveta Medicinskog fakulteta izabran prof. dr Nikola Grujić, školski drug vladara iz senke prof. dr Dragoslava Petrovića. lako su obojica dobila batine od nepoznatog počinioca, jedan preventivno a drugi kao opomenu, ništa im nije pomoglo. Na tom fakultetu je profesorka Drašković opremila svoju kancelariju, koja se sada zove Beli salon, za više hiljada evra, iako je fakultet u teškoj besparici.

Prof. dr Dragan Drašković se nije zaustavio samo na sakupljanju satova i oružja. Sada je prešao na nekretnine. Preko puta Instituta za javno zdravlje Vojvodine (bivši Higijenski zavod) nalazi se vila, oduzeta posle Drugog svetskog rata. U njoj je godinama bio Zavod za biohemiju. Prof. Drašković je ugasio Zavod za biohemiju, zaposlene premestio po raznim ustanovama, kako bi kuća ostala prazna.

Pošto se naslednik vile javio i rekao da će tražiti njen povraćaj, dr Drašković ga je preduhitrio i u pregovorima je sa njim oko prodaje za milionski iznos, radi potencijalnog otvaranja privatne bolnice nedaleko od samog Kliničkog centra. Za sve godine njegovog boravka na mestu direktora Kliničkog centra, nikakvog pomaka u stručnom, organizacionom, materijalnom i bilo kom drugom smislu nije bilo. On uostalom i nije tu zbog toga, nego da uzme ono što se može dok ne dođe njegov naslednik.

Ako se nešto i uradilo što je predstavljalo napredak, onda je to zasluga pojedinaca i mnogih vrednih, stručnih i korektnih radnika KCV.