RTV Svetac

 

Kakav gazda - takva i TV kafana

 

Rajko Roki Dvizac

 

Boemi su odavno otkrili rupu u saksiji: kakav gazda - takva i kafana. Ovaj zaključak je univerzalan i primenljiv je od glave do repa. Krenite od predsednika države, pa do ''predsednika'' TV kanala (čitaj po nahođenju: tajkun, gazda, vlasnik, direktor, glavni urednik) i uverićete se i sami. U zemlji gde je sve crno-sivo, postoji ružičasta televizija. Njen novi koncept, koji je, kako oni kažu, smislio lično Big Bos, ex drug Željko Mitrović, jeste - vrh. Vrh čega? Bruke, neukusa i podilaženja niskim strastima. Cilj je, kao i u vreme julskih vetrova, da se narod što više zaglupi, zaludi, namagarči, da potpuno poblesavi.

TV Pink se ušarenio od silnih TV krpica jeftine izrade, kratkog dometa, bez garancije kvaliteta. Kao da je sve nabavljeno u kineskom šoping-centru. Ružičasta kafana je postala leglo zaraznih plačkovitih TV serija i TV emisija jeftinog koncepta, pričanja u prazno, izvora raznoraznih bacila gluposti. Sklonih zatupljivanju moždanih vijuga. U toku je sezona gripa, ali i sezona ružičaste epidemije. U borbi protiv gripa postoji vakcina (ne iz torbe nedodirljivog Tomice) i raznorazni čarobni praškovi, u borbi protiv ružičaste zaraze još nije izmišljen pogodan lek, osim onog alternativnog - daljinski upravljač.

Kada treba po službenoj dužnosti da uđem u ružičastu kafanu radi sanitarne inspekcije, prvo se tri puta prekrstim, okadim tamjanom mali ekran, izljubim se sa ukućanima i komšilukom i stavim naočare. Obične. Ne da bih video bolje, već da mi ne bi neki pink konobar, onako zablenutog, kradomice stavio ružičaste naočare i tako me potpuno sludeo. Joj, kako je lepo u našoj Srbiji! Za svaki slučaj vežem se i kanapom oko struka. Drugi kraj dam ženi, koja iz bezbednosnih razloga sedi u drugoj sobi u kojoj nema televizora. Ako mi pripadne muka pa počnem nezdravo da plačem, smejem se ko lud na brašno, gušim se ili blenem k'o tele u ružičasti ekran - njen zadatak je da me odmah trgne onim kanapom. I ako treba, na silu odvuče iz ružičaste kafane na svež vazduh. Doktor mi je savetovao da je dozvoljena dnevna doza za zdrave osobe jedna emisija dnevno. Naravno, ukoliko se ne radi o Grand proizvodima. Tu oprez mora biti pojačan. Doktori preporučuju da se Grand proizvodi konzumiraju u delovima - jedna emisija se podeli na 2-3 dela. Kao kad uzimate neku mnooogo opasnu tabletu. Reprize izbegavajte po svaku cenu. Dakle, po savetu doktora mogao sam da biram samo jednu TV emisiju iz jelovnika ružičaste kafane.

Ja odmah, ko iz topa, poželim da gledam šou flamingosa Amidžića. Računam, najbezbolnije je. Kad ono, Big Bos mu šou prebacio iz udarnog termina u dosadni ponedeljak, i to - pred ponoć. Ja zbunjen k'o brucoš pred prvi ispit na faksu. Amidžić je hteo da se bori prsa u prsa sa Ivanom Ivanovićem, ali u startu mu je u ring gazda Mitrović bacio peškir predaje. Šou Ivana Ivanovića se emituje u udarnom terminu - petkom u 21 čas. A Amidžića je njegov sopstveni gazda ćušnuo u zapećak - ponedeljak pred ponoć. Da se razumemo, ja volim ponedeljak veče, ali on je pogodan za nešto drugo a ne za izbegavanje glavnog suparnika. Gazdi je očigledno od Amidžića važniji Saša Popović sa svojim Grand suvenirima. Dakle, u startu ove sezone Ivanović - Amidžić 1:0. A tim koji povede od prvog minuta utakmice, teško je pobediti u nastavku. Pogotovo sa ovako lošom taktikom glavnog trenera.

Dobro de, kad sam se već našao u ružičastoj kafani, daj da virnem u 48 sati svadba. Ljudi se tu vole, vesele, staju na lud kamen. Kad ono - novi voditelj iz Velikog brata pravo na svatovska vrata. Šta je ovo, ljudi? Zajebancija ili direktan prenos svadbe? Odlazak pred matičara je za mnoge najveseliji čin, ali ne i za autore ove emisije. Oni su pronašli način da ovaj sveti čin iskarikaju do sprdačine. Gospodin iz Velikog brata mogao je da bude upotrebljen za neku drugu, emisiju prigodniju njegovom radnom opusu. Ovako - od svadbe ostade samo imitacija.

A onda sam video reklamu za emisiju Šopingholičarke. Jupiiii... To vam je isto kao i alkoholičarke. Ženski rod, ženska emisija. I kao što se alkoholičarke tretiraju kao bolesne osobe koje treba lečiti, isto je i sa šopingholičarkama. Razumeo bih da je to sprdačina, ali nije. Lekari su sve sami stručnjaci, naučnici, mudraci, mudrijaši, komedijaši ozbiljnih faca i još ozbiljnijih saveta. Nigde nijednog psihologa, psihijatra.

U vreme opšte bede gladnog naroda Srbije, TV Pink gura prst u oko narodu koji dan provede pored kazana ili na birou za nezaposlene, a veče pred malim ekranom. Umesto jela, servira im specijalnu emisiju o budaletinama koje suludo troše tuđe pare. Pri tome nemajući ni ukusa ni grama mozga. Čim je emisija počela, počeo sam i ja da se vrpoljim, da besnim, psujem... Hteo sam pepeljarom da gađam televizor... Srećom, žena povuče onaj kanap kojim sam bio vezan i na silu me odvuče od televizora. Zvala je Hitnu, dala mi veštačko disanje usta na usta, stavljala mirišljavu so pod nos, mahala računima za komunalije ispred očiju, samo da se oporavim od šoping-kome i vratim u realnost. A kad sam najzad došao sebi - likovao sam pobedonosno. Uraaa. Preživeo sam gledanje najgluplje TV emisije svih vremena od Vardara pa do Triglava. Od silne radosti zapevao sam u duetu sa Harisom Džinovićem: I tebe sam sit kafano, dabogda se zapalila...