Otpad

Vojnici đubretarske mafije u Vojvodini spremaju se za pljačkaški poduhvat veka

 

Smrad demokratske deponije

 

Gradskoj skupštini Novog Sada podnet je skandalozan, kriminalan i ekološki izuzetno opasan plan regionalnog upravljanja otpadom za grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas. Tabloidov stručni konsultant je istraživao ko će sve da zaradi desetine i stotine miliona evra na ovom monstruoznom i antievropskom projektu, i kako je zamišljena njegova realizacija

 

Piše: inž. Petar Stajin

 

Energetski, ekonomski i ekološki problemi današnjeg sveta u poslednjih 30 godina skrenuli su pažnju država, privreda i javnosti na problem postupanja sa otpadom. Stvorena je nova tehnička praksa koja se bavi pitanjem kako najpogodnije, najisplativije, najbezbednije postupiti sa različitim vrstama otpada.

Svetski šampioni u ovoj oblasti su Kinezi i Danci. U Kini su krajem sedamdesetih godina planirali kako da podignu privredu zemlje. Prvi korak bio je da se skoro svakoj seoskoj kući omogući bioreaktor za proizvodnju komposta (organsko đubrivo koje obogaćuje zemlju, prim. red.) i metana. Kod nas se sa rešavanjem ovih pitanja nažalost kasni...

 Predlog "Regionalni plan upravljanja otpadom za grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas" trebalo je da bude korak napred u ovoj oblasti. Nažalost, to se nije desilo... Razlozi za takav promašaj nalaze se u ekstraprofitu interesnih grupa, zapravo grupa okupljenih oko čistog političkog kriminala u kome učestvuju vodeći ljudi Demokratske stranke u Vojvodini, pre svega oni okupljeni ispod skuta predsednika pokrajinskog Izvršnog veća Bojana Pajtića.

 

Što više zagađuju, to više zarađuju

 

Da bi široj javnosti bilo jasno o čemu je ovde reč, treba znati nekoliko činjenica, a pre svega to da se sav otpad u osnovi može podeliti u četiri grupe:

- Otpad pogodan za reciklažu, ponovnu upotrebu (metal, staklo, papir i slično). Izdvajanje otpada za reciklažu vrši se u posebnom prostoru (poseban pogon ili fabrika). U svetu ponegde sami građani odvajaju otpad za reciklažu u posebne kontejnere. Ta varijanta je svakako bolja, ali od građana zahteva disciplinu;

- Otpad pogodan za preradu u bioreaktoru. To je uglavnom otpad biološkog porekla. Pri tom se iz otpada proizvodi koristan gas, uglavnom metan (oko 50-60 odsto) i kompost. Metan je prirodni gas koji gasovodom uvozimo iz Rusije, a trenutno je najčistije fosilno gorivo. To je gas koji "DP Novi Sad-Gas" i "Srbijagas" prodaju svojim potrošačima. Bioreaktor je uređaj za preradu materijala mikrobiološkim putem. Kompost je ostatak mikrobiološke prerade. Kompost se koristi u poljoprivredi kao visoko vredno đubrivo. Poželjno je da se prerada u kompost i metan vrši što bliže mestu nastanka otpada;

- Otpad koji se ne može reciklirati. To su uglavnom razne plastične mase i njima slične materije. U današnje vreme se ovaj otpad spaljuje.

 Treba naglasiti da je ovo deponovanje zabranjeno u EU! Da bi se ovaj otpad bezbedno spalio, potrebna je temperatura u spalionici od minimum 1.100 stepeni Celzijusa, a u suprotnom se pri sagorevanju ovih materija stvaraju visokotoksični i visokokancerogeni gasovi!

- Otpad posebnog porekla. Tu spadaju elektronski otpad, građevinski otpad, medicinski otpad, uginule životinje, razna tehnička ulja, visoko toksične materije (piralen, fenol) i slično. Za svaki od ovih otpada postoji odgovarajuća tehnologija prerade...

 U Južnobačkom okrugu, na primer, a u slučaju otpada koji je pogodan za preradu u bioreaktoru, nažalost nema, a trebalo bi trebalo bi napraviti lokalni bioreaktor (bar jedan) i u Mladenovu, i u Futogu, i u Tovariševu, Titelu itd. (ali i u svakom drugom mestu). Pri tom još niko ne razmatra mogućnost kompostiranja seoskih kanalizacija. Prerada kanalizacije u bioreaktorima se radi u Kini, a sve više i u Evropi (grad Beč, Danska itd).

Za sve ovo bi se u lokalu mogla iskoristiti neka farma. U razvijenim zemljama Evrope skoro svaka farma ima svoj bioreaktor za preradu otpada sa farme i dobijanje metana i komposta. Transportovanje ove vrste opada na veća rastojanja ne radi niko. Zašto bi se plaćao skupi transport? Ideja da se iz Mladenova, Obrovca, Titela, Srbobrana, Beočina itd. otpad transportuje u Novi Sad radi kompostiranja je suluda i skupa!

Proizvedeni metan (50 do 60 kubnih metara po toni materije za preradu u kompost) treba koristiti lokalno. Proizvedeni kompost (visokovredno poljoprivredno đubrivo) isto tako treba koristiti u lokalu.

Na prethodnom zasedanju Skupštine grada Novog Sada (27.10.2011), lokalna vlast u Novom Sadu (DS, LSV, SPO, SVM, URS) podnela je predlog "Regionalni plan upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas".

U ovom predlogu je predviđeno da se sav otpad pogodan za preradu u bioreaktoru transportuje u Novi Sad, gde bi se uz učešće (80 odsto vlasništva) privatnog (verovatno stranog, preko DS-a!) kapitala, napravio centralni bioreaktor za sve ove opštine. Za ovo bi se osnovalo posebno preduzeće. To preduzeće se u Predlogu naziva "Regionalni centar". Naravno, za sve opisano je potrebno platiti ogromne troškove transporta, a i svega ostalog.

Da bi se ovo ostvarilo potrebno je da se sav otpad iz svih navedenih opština vozi za Novi Sad! Za to bi oni kod kojih se stvara ovaj visokovredni otpad, platili po 15 evra za suvu tonu otpada, a do 35 evra za vlažnu tonu otpada. Ovo plaćanje bi se vršilo preko lokalnih komunalnih organizacija. Pri tom bi se cena samo iznošenja otpada mesečno popela na 75 evra po toni.

Pri svemu opisanom uopšte nije uzeta u obzir prihodna strana cele ove konstrukcije. Ako se iz jedne tone otpada dobije 50 kubnih metara metana i ako je cena metana 1,3 evra po kubnom metru (cena DP Novi Sad-Gas), jasno je da se iz tone otpada dobije metana za 65 evra. Ovde treba dodati i prihod od prodaje komposta.

 

Milioni đubretarima iz Demokratske stranke

 

U predlogu koji je podnet gradskoj skupštini praktično se predlaže da sve troškove rada novog preduzeća Regionalni centar snose građani, a da profit ostane novosnovanom preduzeću Regionalni centar (u privatnim verovatno stranim rukama). Troškovi javni, profiti privatni. Ovo podseća na profitabilni festival Egzit...

U Regionalnom planu se predviđa da prerada otpada u kompost u centralnom postrojenju dostigne oko 77.000 tona prerađenog otpada godišnje do 2020. godine. Treba samo zamisliti kakav će to ogroman trošak biti i potpuno bespotreban transport tolike količine materijala!

 Pri tome će se proizvesti 77.000 x 50 = 3.850.000 kubnih metara metana, koji košta oko 5.000.000 evra (pet miliona evra - cena metana DP Novi Sad-Gas).

Naravno, uz sve opisano treba dodati i prihod od prodaje komposta koji će se isto tako meriti milionima evra. Nema nikakve sumnje da će novo preduzeće "Regionalni centar" dobro poslovati. Troškove rada će mu finansirati građani kroz visoku cenu iznošenja otpada, a prihod u milionima evra ostaje privatnim (verovatno stranim) vlasnicima, a ko zna možda se u sve ovo upetljaju i domaći tajkuni.

 U Regionalnom planu se izričito predviđa da sva javna i javno komunalna preduzeća plaćaju 25,5 evra po toni. Samo novoosnovanom Regionalnom centru, preduzeću u privatnim rukama, za svaku tonu otpada koji predaju (od predviđenih 77.000 tona) treba da bude plaćeno oko dva miliona evra!

Ovo je vrhunac cinizma i ludila ovog predloga. Umesto da novo preduzeće "Regionalni centar" (80 odsto u privatnim verovatno stranim rukama) plaća opštinskim komunalnim organizacijama, što mu donose visokovrednu sirovinu na preradu, treba opštinske komunalne organizacije da predaju svoju vrednu sirovinu novoosnovanom preduzeću i još da mu plate 25,5 evra po toni.

Takvo nešto ne postoji u svetu! Recimo, nezamislivo je da Kuvajt pošalje tonu nafte u pančevačku rafineriju i da još doplati Rafineriji, zato što su tako dobri da prerade njihovu (kuvajtsku) naftu!

 Ako poljoprivrednik preda šećernu repu u šećeranu na preradu, šećerana plaća poljoprivredniku, a ne poljoprivrednik šećerani. Za to novo "regionalno 80 odsto privatno (strano) preduzeće Regionalni centar", lokalne komunalne organizacije bi bile isporučioci visokovredne sirovine. Zar ne bi bilo normalno da oni plate svojim dobavljačima, kao što šećerana plaća poljoprivrednika?

 U predlogu je taj odnos postavljen potpuno naopako. Teško je verovati da igde u svetu postoji nešto slično. Ovaj slučaj ne treba mešati sa slučajem kada neko preduzeće kod koga se nalaze visokotoksične materije nepodobne za korisnu upotrebu ili preradu (piralen, stari pesticidi itd), plaća nekom drugom da preuzme te toksične materije i da ih neutrališe. To su potpuno različite stvari.

Troškovi prerade (ili spaljivanja) piralena mnogo su veći od koristi koja se pri tom dobije. Normalno je da onaj čiji se piralen uništava treba da doplati onome ko piralen uništava. U slučaju koji ovde razmatramo, a to je odnos između "novoosnovanog, 80 odsto privatnog, stranog ili domaćeg tajkunskog preduzeća Regionalni centar" i opštinskih komunalnih organizacija, a u odnosu na isporuku materijala za kompostiranje, stvari stoje isto kao između poljoprivrednika i šećerane. Dakle, trebalo bi da taj Regionalni centar plaća opštinskim komunalnim organizacijama, a u aktuelnom predlogu je sve ovo postavljeno naglavačke!

 

Rusi nude džabe, ali onda nema muvanja!

 

U navedenom Regionalnom planu se predlaže izgradnja nove velike deponije otpada, koja bi se nalazila na ulazu u Novi Sad kod naselja Klisa. Površina (veličina) te nove deponije bila bi tri do četiri puta veća od površine već postojeće deponije. Tu bi se trajno odlagao onaj deo otpada koji se ne može ni reciklirati niti preraditi u kompost. Već smo naglasili da je takvo postupanje u Evropi zabranjeno od 2005. godine!

 Kod velikih deponija se stvara tečna frakcija polaganog raspada otpada koja je visokotoksična, vrlo verovatno i mutagena! Naime, ova tečnost će, pre ili kasnije, kroz zemlju dospeti do rezervoara pijaće vode, a odatle lako može da menja oblike i postane masovni ubica! Koliko je bahata, lakomislena i kriminalna ideja Regionalnog plana, najbolje govori podatak da su tvorci ovog monstruoznog projekta predvideli da se ispod deponije ugradi polimerna folija koja bi trebalo da štiti podzemne vode od prodora toksičnih tečnosti sa deponije! Kao da će ta folija da garantuje bezbednost!

 Naravno, ovakvo rešenje je neadekvatno. Polimeri (svi bez izuzetka) imaju određenu poroznost i ta folija će pre ili kasnije da propusti toksične tečnosti sa deponije u dublje slojeve zemlje. Kada bi polimeri bili sigurna zaštita od prodora vlage, nikada ne bi "probio" nijedan visokonaponski kabl. Objektivno se može očekivati da folija "drži" neko vreme, a posle toga će "procuriti". Pored ovoga se u (ispod) deponije stvaraju i gasovi, neki su zapaljivi, među njima i metan. Ovakve deponije mogu da se zapale (što se u svetu i dešavalo).

Takve požare je vrlo teško ugasiti. Iz svega opisanog jasno je da je predlog izgradnje velike deponije pored Novog Sada ne samo štetan nego i opasan. Ako je ta priča o deponiji i foliji toliko dobra, zašto je Evropska unija zabranila dalje deponovanje otpada? Ako je deponija tako dobra, zašto je nema u gradu Beču?!

 Pored toga, treba naglasiti da građani novosadskog naselja Klisa nisu bili ni obavešteni ni pitani žele li oni sve ovo kraj svojih kuća.

Jedino razumno rešenje za ovaj problem jeste to da se deo otpada koji se ne može ni reciklirati ni preraditi u kompost (i metan) - spali. Za tu svrhu se može koristiti nova termoelektrana-toplana koja treba da se gradi u blizini Novog Sada.

Pre tri godine (tačnije, 2008. godine) potencijalni ruski partner nudio je tehnologiju spaljivanja ovog otpada plazma termičkim konvertorom. Tehnički gasovi koji bi se proizveli pri spaljivanju otpada u ovom konvertoru potom bi se potpuno spalili u glavnom kotlu nove termoelektrane. Pri tome je ruska strana nudila da ona snosi troškove ovog posla! Ali, to je nuđeno tada...

 Trebalo bi ponovo otvoriti pregovore sa ruskom stranom o svemu ovome, pogotovu što su se prijavili na tender za gradnju termoelektrane-toplane u Novom Sadu. To bi se dalo jedno sa drugim veoma dobro uklopiti, u krajnjoj liniji treba bar pokušati. Ali, sa ovakvim "demokratama" i njihovim navikama da smisle nešto na brzinu kako bi dobro zaradili po svaku cenu, čak i po cenu zdravlja i života građana, nema pregovora!

 

Vozi Miško, 50 kilometara!

 

Tehnološka linija plazmotehničke obrade otpada koja nam je tada (2008) nuđena je tehnologija projektovana u Institutu teoretske i prikladne mehanike (www.itam.nsc.ru).

Iz svega opisanog jasno j eda je "Regionalni plan upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas" štetan za interese stanovnika ovih naselja i da bi ga trebalo pod hitno ukinuti.

Nažalost, Skupština Grada Novog Sada je 27. novembra 2011. godine glasovima većine u lokalnoj vlasti (DS, LSV, SPO, SVM, URS) prihvatila ovako naopak predlog. Potrebno je celu materiju ovog predloga potpuno preraditi. Sulude ideje o nekakvom Regionalnom centru i sve ono već opisano u vezi sa njim treba napustiti.

Pri tome treba predvideti da je deo otpada koji se može mikrobiološkom konverzijom preraditi u kompost i metan ("kompostiranje") preradi u mestu u kome taj otpad i nastaje. Samo postrojenje trebalo bi da se nalazi uz neku farmu. Potrebno je razmotriti mogućnost da se preradom obuhvati i mesna kanalizacija. Sve to u svetu već postoji. U Kini skoro svaka seoska kuća ima svoj uređaj za proizvodnju komposta i metana. U zapadnoj Evropi svaka farma ima svoj uređaj za proizvodnju komposta i metana. Niko na svetu ne transportuje takav otpad 50 kilometara jer je to skupo! Proizvedeni kompost i metan svugde se u civilizovanom svetu koristiti na neki za to prihvatljiv način.

U ovom vojvođanskom slučaju, deo otpada koji se ne može ni "kompostirati" ni reciklirati - treba spaliti. Prethodno je objašnjeno kako bi se to moglo izvesti.

U celoj ovoj priči ostaje nejasno kako, zašto i na osnovu čega su aktuelne vlasti donele odluku da se umesto spaljivanja otpada u Novom Sadu planira nova, ogromna deponija. Da li je bilo tendera na kome bi se biralo adekvatno rešenje? Godine 2008. postojala je ponuda i početak razgovora za adekvatno rešenje, a 2011. godine izabrana je planirana demokratska pljačka. Po cenu toga da je sve upereno protiv zdravlja i života nesrećnih podanika ovakve vlasti, ali i protiv standarda Evropske unije, u koje se ove lažne demokrate svakodnevno zaklinju.