Beli kriminal

Politika, novac, seks, kumovi i klanovi u najvećim zdravstvenim ustanovama Srbije

 

Sve afere klinike užasa

 

Pljačke, skandali, nepotizam i druga demokratska ludila u srpskom zdravstvu, prevazišli su svaku bolesnu maštu. Mada je javnost dobro upoznata sa brojnim kriminalnim radnjama u vrhu ove delikatne struke, u ovdašnjim medijima vrlo malo prostora posvećeno je dešavanjima u jednoj od najvažniji zdravstvenih ustanova, Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj ulici u Beogradu, gde se godišnje obavi najveći broj porođaja u regionu, ali i u Kliničkom centru Srbije, kojim dominantno rukovode kadrovi Demokratske stranke

 

Milica Grabež

 

Već na prvi pogled jasno je da se u Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu (GAK, Višegradska), dakle u jednoj od najčuvenijih zdravstvenih ustanova u Srbiji, dešava retrogradni proces, pa tako, umesto da kapaciteti GAK-a budu sve veći, oni postaju sve manji! U ime profita i lažnog elitizma, bolničke sobe postaju apartmani, koji jesu potrebni, ali ne na račun naroda koji to ne može da plati. A građani plaćaju i ovo zadovoljstvo. Kome i kako, biće jasno u nastavku priče o masovnoj noćnoj mori koja je samo jednom čoveku ostvarila "srpski san" (koji je, pokazala je praksa, često fantastičniji od onog stereotipnog, američkog).

 

Konzilijum za opstrukciju zakona

 

Prijem pacijenata na GAK moguć je samo uz zakazivanje. Spolja sve deluje krajnje korektno - nema čekanja, nema gužve u hodnicima, po jedan pacijent u ambulanti...

Ali, iza toga sledi prava slika: kad pacijent dođe na pregled, zakažu mu dolazak za neki period od minimum mesec dana, pa je veoma teško proceniti može li on baš tog dana i u toliko sati da bude na tom mestu i tim povodom. Jer, zakazivanja idu do apsurda: na 15 minuta po pet žena! A svaka pacijentkinja je slučaj za sebe, te neka od njih zahteva duže a neka kraće analiziranje, u zavisnosti od stanja u kom se nalazi.

Svaki dolazak iz unutrašnjosti u Beograd nanovo je susret sa haosom u gradskom saobraćaju, mogućnosti kašnjenja su velike...

Zašto ovaj podmukli mehanizam ovako funkcioniše, postaje jasno tek kad pacijentkinja dobije ponudu da pregled obavi u privatnoj ordinaciji, i to u znatno kraćem roku.

Takođe apsurdno, trudnice zakazuju test analize biohemijskih pokazatelja i mogućih anomalija ploda odmah nakon konstatovanja trudnoće, a on se inače radi u dvanaestoj nedelji trudnoće! Praktično: ili se test ne uradi adekvatno ili se trudnica javi u privatnu laboratoriju ili ordinaciju gde se test može uraditi. Doskora je Ginekološko-akušerska klinika u Višegradskoj ulici u Beogradu imala čak i test koji nije prošao obavezni atest!

Uzgred, treba reći da je ovde sve zamišljeno mafijaški: na pacijentima se radi ispitivanje, a onaj koji je ugovorio taj posao dobija ogromne pare... Gotovi atesti, koji su prošli ispitivanja validnosti, koštaju mnogo, čak toliko da je vrlo malo privatnih laboratorija u Beogradu ali i drugde u Srbiji dalo taj novac za ispitani test. Na GAK-u u Višegradskoj ne samo da nisu kupili test već je Upravi za javne nabavke plaćeno što su omogućili ispitivanje testa na pacijentima!

Takođe, prisutan je i problem zakazivanja snimanja CTG tonova deteta. Brojni primeri govore da trudne žene poslate iz domova zdravlja, zbog toga što su kolegama lekarima u tim ustanovama sumnjivi tonovi bebe, na klinikama neće uraditi odmah snimanje niti neophodne dalje dijagnostike, već zakazati da dođu pa makar to bilo i kada prođe termin porođaja!

Genetiku, odnosno analizu hromozoma iz plodove vode, više nije moguće raditi na GAK-u u Višegradskoj!

Zašto je to tako morao bi pre svih da zna direktor ove zdravstvene ustanove, profesor dr Aleksandar Ljubić, kome ne treba osporiti stručnost, ali javnost treba da zna za šta je sve ovaj čovek odgovoran i kakve su posledice njegovog "elitizma" koji već godinama forsira sa ovog mesta.

Znao je, pre svega, vrlo lukavo da koketira sa svim partijama i najuticajnijim ljudima u tim partijama.  Kako bi dao na značaju i lekarima, organizovao je konzilijum. U praksi, to je jedna mala birokratska zamka za neupućene, jer Ljubićev konzilijum radi na principu "demokratskog centralizma", tj. donosi odluke koje je on već doneo. Tako je, između ostalog, došlo do toga da bude usvojena njegova naredba da ova ustanova ne prima pacijente ako oni nemaju urađene sve laboratorijske analize...

Između ostalog, postoji i konzilijum za anomalije sa grupom lekara koji se bave ultrazvukom, koji su mu pre svega lojalni, pa je onda u ovaj "radnički savet" uključio i histopatologa. Jer, kad iz nekog razloga moraju da prekinu trudnoću, čak i kada uzrok nije anomalija a plod se pošalje na obdukciju, histopatolog je onaj koji će napisati da je ipak bilo anomalije, i tako pokriti grešku kolega ginekologa, a i sebe!

Često se dešava da se deca rađaju sa anomalijom koju "stručnjaci iz konzilijuma" nisu prepoznali, ali ih niko ne poziva na sud upravo zbog mehanizma koji je smišljen u vidu samoodbrane, kako bi lekarska greška bila "pokrivena".

To je takođe jedan od razloga zašto pacijentkinje odlaze u privatne klinike, koje su, opet, u vlasništvu vodećih ljudi sa državnih klinika. Naravno, formalnopravno je sve pokriveno. Ordinacije se vode na nečije ime, a oni su tu samo "zaposleni", mada su u stvari većinski vlasnici u tim ordinacijama. Ako pogledamo strukturu klinike, uglavnom su načelnici odeljenja vlasnici privatnih klinika.

Naravno, funkcioniše i obrnuti smer (iz privatne klinike u državnu), ali opet za novac!

Iz privatnog u državno i obrnuto

 

Tako GAK u Višegradskoj vrlo često služi za primanje pacijentkinja iz privatnih klinika gde će, ipak, platiti lepu svotu novca svom doktoru... Zašto ne na privatnoj klinici? Naime, direktor Ljubić se dosetio pa je napravio na GAK-u privatno porodilište.

Zašto bi se za operaciju vađenja materice platilo u privatnoj bolnici, ako se može sve to uraditi i na GAK-u! Recimo, ima slučajeva kad pacijentkinja prvo plati preglede u Ljubićevoj privatnoj ginekološkoj bolnici u Jevremovoj ulici u Beogradu, a onda bude primljena na GAK u Višegradskoj, gde je čeka ustaljena ekipa. A tamo, ovaj doktor Džekil pretvara se u mister Hajda, pa kao direktor pravi program (uglavnom radi sa svojom nevenčanom ženom i majkom njegovog deteta doktorkom Božanović), a anesteziju im vodi dr Mostić, načelnik anestezije. Zapravo, cela ekipa je iz bolnice u Jevremovoj!

Doktorka Mostić, inače načelnica anestezije, ima odanu, a po hitnom postupku doškolovanu, izvesnu sestru Sanju (šeficu sestara Intenzivne nege, prim. aut.), dok lekovi iz intenzivne nege sa GAK-a odlaze (pokriveni dokumentacijom, čak sada i u okolnostima kompjuterskog zavođenja lekova!) u bolnicu u Jevremovoj ulici! Hvalila se dr Mostić da je tako veća zarada.

Recimo, jak anestetik diprivan (kojim je i Majkl Džekson ubijen, prim. red.), u vreme kad ga uopšte nije bilo na srpskom tržištu, uzimali su iz operacione sale GAK-a i donosili u bolnicu u Jevremovoj ulici!

Kako vladaju? Parče kolača daju podređenima. Doktorka Mostić je dopisivala dodatne časove rada kolegama sa anestezije, a kad pacijentkinje plate epiduralnu anesteziju, onda im taj prihod direktno usmerava na plate. Za uzvrat, podređeni su poslušni. Postavlja se pitanje ispitivanja lekova koje rade doktorka Mostić i doktorka Božanović, supruga prof. Aleksandra Ljubića...

Jer, treba znati da na njihove račune dolaze ogromne pare, da vrlo često putuju u inostranstvo na kongrese i seminare, a pokrivaju se formalno etičkim odborima koje čine profesori, roditelji lekara na specijalizaciji, koji, opet, zavise od njih koji su iznad...

Javnost u Srbiji ne zna koliko se ispitivanje lekova u svetu plaća i koliko o tome mora znati osoba koja je iz nekog razloga pristala da se na njoj oni ispituju (reč je o pacijentima na kojima je iscrpljena odobrena terapija, i kojima eventualno može pomoći neki od eksperimentalnih lekova, ukoliko pristanu na to).

No, kod nas je, slobodnije govoreći, sve mnogo fleksibilnije, i to su Ljubić, Božanović i drugi uočili na vreme. Tako da deo para ide kumu zdravstvene mafije Đorđu Džou Bajecu, kao direktoru Kliničkog centra, a tek stoti deo para odlazi na račun ustanove koju on predstavlja!

Nažalost, malo je onih koji znaju i koji mogu da ih razobličavaju i u stručnoj i u laičkoj javnosti, ali ako neko i pokuša, Klinički centar Srbije ima svoje "višeslojno" knjigovodstvo. Kum Džo i družina za svaku stavku imaju odgovarajući papir...

 

Donatorka svih režima

Rasparčavanje Kliničkog centra Srbije, baš kao i  KBC Dragiša Mišović, pratilo je ekonomsko urušavanje iznutra. Danas, već, nema ni dovoljne količine odgovarajućih lekova u ovim ustanovama, a ubija i birokratija: lekari moraju pacijetnima da daju tri papira na kojima potpisuju da su saglasni da kupuju lekove i da neće zahtevati refundacije! Gde ide novac? Kako to da ga nema?

Ako se na klinikama postavljaju video-kamere, ako se postavljaju umreženi kompjuterski programi, ako se vrše nabavke novih aparata (koje, istina, samo miljenici direktora mogu koristiti), ako se u operacionu salu uvodi skup, lep moderan sto i još desetine i stotine sinonima za luksuz, zašto se onda ne troši se za ono što je neophodno ljudima da bi bili lečeni?! Jasno je kakav će ishod biti: sve će biti očerupano (već sad se zna šta je ko spreman da ponese u svoju privatnu firmu), a javnosti će biti predstvaljeno da nema sredstava za negu pacijenata. Skupo nabavljene potrepštine, plaćene iz budžeta, rasprodaju po smešno malim cenama.

Ali, to što su naručili, kupuju isti oni koji rukovode celim sistemom. Kupuju sadašnji direktori sa svojim ljudima iz senke. Eksponiraju NN lica, po mogućnosti iz inostranstva, a suštinski, za mnoge od njih kupuje doktorka Ratiborka Milićević, koja je bila i finansijer Demokratske stranke (iz senke) još devedesetih godina, ali i jedan od "nosilaca para" na Kipar sa još 17 državljana ondašnje SRJ (Ratiborka Milićević, Vladan Bojović, Dragomir Miladinić, Velimir Vukadin, Ljubomir Zarić, Slobodan Aćimović, Slobodan Pavlović, Ivan Vulović, Veljko Bosnić, Vladimir Linčevski, Zoran Korać, Goran Knežević, Konstantin Bojbaša, Tihomir Kostrešević, Nebojša Dželebdžić, Dejan Sretenović i Predrag Petrović su tokom 21 putovanja uneli gotovinu na Kipar ukupne vrednosti 34,2 miliona maraka, 8,4 miliona dolara, 2,9 miliona švajcarskih franaka, 96 miliona lira, 2,2 miliona australijskih dolara, 10,5 miliona austrijskih šilinga, 630.500 francuskih franaka, 12.345 kanadskih dolara i 438.000 dinara!). Treba li uopšte napominjati da je dobar deo tog novca otet iz zdravstva Srbije?

Doktorka Milićević je odgovorna i za smrt jedne žene u blizanačkoj trudnoći, kada je neki doktor Likić, mimo dozvole u dežurstvu stavio cistofiks (plastično crevo, prim. red.) u uterus trudnice, da bi izvukao višak vode, pa je žena je umrla od embolije! Nedavno ga je pominjala ekipa mladih lekara koji su svedočili dok je porodilju nazivao "stokom" i "glupačom" i ostavivši je u porođajnim mukama samu, da bi njeno tek rođeno dete umrlo nakon nedelja održavanja u životu na respiratoru! Da bi zavarao ljude, tražio je da se dete održava na respiratoru u Tiršovoj klinici "...dok se bes ljudi ne smiri...", mada je već bilo jasno da je nastupila moždana smrt.

Naravno, postoji još mnogo drugih stvari koje je "pokrivala" doktorka Milićevića, jer je ova nezgodna žena bila čak i deo mafije koja je izvozila oružje... Kao finansijer Demokratske stranke i kao žena koja je "dobra sa SPS", danas ponovo "hvata zalet" i sprema se za nove "društveno korisne" akrobacije u sistemu koji je, bez ikakve sumnje, mafijaški s vrha do dna.

Ova gospođa kupila je kuće u Londonu, Barseloni, na Kipru, u Budimpešti, a vlasnica je i desetina luksuznih stanova. Tako je, verovatno, kupljen i stan ženi dr Aleksandra Ljubića od 200 kvadratnih metara kod Ambasade Kine u Beogradu... Platila je i nešto sitnine (20.000 evra), za zvono episkopu Filaretu u Mileševi (što je, očito, metod iskupljenja kod odgovarajućih državnih organa!)...

 

Vantelesna pljačka

 

Poznato je da Fond za zdravstveno osiguranje uplaćuje pare samo određenim ordinacijama... Dok grad Leskovac ne može ni ući na spisak za taj srećni dobitak, privatna ginekološka bolnica u Jevremovoj ulici u Beogradu dobija pare čak i za svoj marketing!

A posao je toj privatnoj ustanovi više nego zanimljiv... Naime, ona eskluzivno nudi oplodnju jajnim ćelijama koje navodno stižu iz Praga, i to samo ženama u ranoj menopauzi, koje nemaju svoje jajne ćelije. Oni ponude tu opciju, naravno tiho, objašnjavaju da još nije prošao zakon koji to dozvoljava, ali za novac sve može! Ali, istina je drugačija: jajne ćelije se uopšte ne uvozi iz Češke, već se uzima od druge žene koja to i ne zna! Teško je zamisliti o kakvoj zaradi je ovde reč...

Kradu čak i folikule (još nezrele jajne ćelije, prim. red.) dok je pacijentkinja u anesteziji, pa joj od pet uzmu tri, a kasnije objasne da su ostale samo dve vitalne. Potom ona tri folikula uzmu i ponude za debele pare drugoj ženi koja nema svoje ćelije, pod izgovorom da su ih uvezli iz Praga, i da ćuti jer to još kod nas nije zakonski regulisano!Na spisku lekara GAK-a u Višegradskoj, dr Ljubić ima lojalne, ali nažalost nesposobne ljude, i ljude koji nisu stručni za vantelesnu oplodnju, samo da bi se (opet formalnopravno) pokrio za niz protivpravnih akrobacija koje izvodi u ovom delikatnom poslu. Naravno, dao im je i plate u rangu naučnika. Čak je i supruga dr Ljubića, doktorka Božanović, jednom probala takozvanu punkciju folikula pre godinu dana, pa je dolazila ekipa hiruga vaskularaca da spasavaj život pacijentkinji jer nije primetila da je probola veliki krvni sud i žena je mogla da umre. Tu je i slučaj doktorke Kastratović koja ne dežura jer joj muž ima zdravstvene probleme, ali joj je doktor Ljubić kum.

 

Sektaške bračne, vanbračne, poslovne i druge veze

 

Skoro sve vodeće ličnosti u Kliničkom centru Srbije, pa tako i na GAK-u, imaju zvanične brakove i zvanične vanbračne veze. Na neki način, posebno među mladim doktorima, ovo je postala uobičajena pojava da se u poslovnom odnosu razvija i privatna, intimna relacija. U razvijenom svetu profesori koji su u vezi sa svojim studentima odlaze iz ustanova u kojima rade, pa čak ima i primera da se potpuno povlače iz profesije, često uz sudsko gonjenje.

U ovom slučaju, doktorka Božanović, vanbračna žena direktora GAK-a dr Ljubića, sedi kod njega u sobi, ima svoje plakate u bikinijima, video prikaze sebe same...

Zanimljiv je, skoro tragičan, slučaj profesorke Kesić koja ju je učila prvim koracima u medicini. Ona je, pod posebnim okolnostima, napustila konzilijum za onkološke bolesti, odnosno bila je prinuđena da da otkaz. Sve je bilo, na prvi pogled, zakonski ispravno. Suštinski, dešavao se strašan pritisak na nju, zahtevalo se da uradi ono što nije po moralnim principima niti po etici lekarskoj, te je tako, nemajući izbora, dala otkaz na tu funkciju. Kad, eto čuda, baš tu funkciju dobija doktorka Božanović, Ljubićeva konkubina, bivša specijalizantkinja koja je u toku specijalizacije zatrudnela sa svojim direktorom!

Ali, posle izvesnog vremena, doktorka Božanović je poželela još jaču funkciju, te je ubrzo i postala šef Intenzivne nege GAK-a! A profesorku Kesić, već ubijenu u pojam, izmaltretiranu, izmanipulisanu i ucenjivanu, vratili su u Onkološki konzilijum.

Ljubić ima kuću na Dedinju, kola koja god poželi, stan koji je kupio novoj ženi, novac koji nije mogao zakonski da zaradi... Kako je moguće da on, direktor najvećeg porodilišta na Balkanu, za vreme produženog vikenda koji sebi obezbeđuje, odlazi sa svojom ženom u Podgoricu i tamo radi... I zašto bi to činio? Konačno, i to treba reći: nije njegov intelektualni kapacitet u medicini veliki, mnogo je veći njegov socijalni, manipulativni sistem...

Nije zapamćeno da je doktor Ljubić dežurao punih pet godina pre početka direktorovanja, nije zabeleženo nijedno dežurstvo dr Ljubića, jer je plaćao primarijusu doktoru Miroviću čak 200 evra po dežurstvu! Kako takav čovek bez morala može da bude direktor jedne ugledne zdravstvene ustanove?!

Konačno, javnost treba da zna da ovde vlada jedan ozbiljan klan koji se međusobno čvrsto drži, i nisu usamljeni u tome direktor KCS Đorđe Bajec, njegov kum Aleksandar Ljubić i njihovi ljudi. Ima ih još. No, Bajec i Ljubić su najistaknutiji. Oni su i venčani kumovi, osim što su, simbolično i stvarno, poslovni kumovi. Nije bolje ni u drugim srpskim klinikama, bolnicama, zdravstvenim centrima... Zvuči otrcano, ali je u stvarnosti tako: sinonimi ovakvih centara moći u srpskom zdravstvu su politika, seks i novac.

 

 

 

Rođenje, o kako to skupo košta!

 

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podstiče mlade parove da imaju još dece. Međutim, jedan od najradosnijih trenutaka u životu roditelja, rađanje deteta, ima svoju cenu u Beogradu. I to visoku.

Jadna je država koja naplaćuje prisustvo supruga porođaju, a još jadniji grad koji ovako nešto dozvoljava.

Da bi suprug bio u sobi u kojoj su babice i lekar, dakle da bi prisustvovao tom događaju, treba prvo platiti. U ovom slučaju, na kasi Ginekološko-akušerske bolnice Narodni front u Beogradu, srećni otac mora da izbroji više od 17.000 dinara! Plaća se unapred! Novac se, prema izdatom fiskalnom računu, plaća na kasi GAK Narodni front, a ide na račun Republičkog zavoda zdravstvene zaštite Srbije.