Tabloid je pozvan

Zrenjanin: Medijski mrak u Zrenjaninu - predizborni štit vlasti

 

Dokazivanje demokratskog kurs(šlus)a

 

Aktuelno novinarstvo u Zrenjaninu je danas javni predizborni štit prevarantskoj i razvratničkoj lokalnoj vlasti predvođenoj Demokratskom strankom. Poltronski mediji Zrenjanina redom su potčinjeni vlastodršcima i "uredno podmazani" parama iz gradske kase. Samo u tri stana koja su vlasništvo grada, trenutno (biće da je trajno!) žive tri najizvikanija dopisnika beogradskih štampanih i elektronskih redakcija

 

Zoltan Horvat

 

Počev od regionalnog lista Zrenjanin, danas privatizovanog monopolskog štampanog medija, istina o klasičnoj rasturaljki grada od koje vlast lagodno živi, perfidno se sakriva od čitalaca. Sem petnaestak strana čitulja (od ukupno 48) koje ožalošćeni sugrađani debelo plaćaju dajući pomen svojim najbližima (40.000  dinara za celu stranu pomena), nema "ozbiljnijeg štiva" kojem se čitalac može posvetiti. Pompezno najavljivana demokratizacija novina 5. oktobra 2000. godine svela se na dosledno kopiranje sadržaja i izgleda tekstova iz vremena Slobinih i Mirinih jurišnika. Usput, aktuelni jurišnici zrenjaninske javne pisane reči (čast izuzecima poput Branke Jajić) kidišu i na kase zrenjaninskih firmi koje uredno plaćaju bajke o njihovim "vrhunskim" poslovnim rezultatima.

Radio Zrenjanin, mlađi brat štampanog imenjaka, još je rigidnija kopija svog "slavnog" imenjaka. Juče se na sva usta hvalio SPS i JUL, a danas se novinari najizvikanijeg lokalnog radija (čast izuzecima, poput legendarnog Popa i još nekih) utrkuju u hvalospevima funkcionera vladajuće oligarhije. Nema zabune ni dileme, gazde lokalnog Radio Zrenjanina redom su visoki funkcioneri vladajuće stranke.

Danas funkcioneri demokratske vlasti na lokalnim televizijama imaju status belih medveda. A tek Bojan Pajtić? Predsednik svih Vojvođana je VIP osoba, koju u vremenu predizbornom danju, noću i u svim preostalim terminima prate u stopu. Bio on u Apatinu, Somboru, Subotici ili u inostranstvu (dođe i u Zrenjanin da svečano preseče i po nekoliko puta iste vrpce), lokalni elektronski mediji će zabeležiti svaki njegov korak u, kako se navodi, svetloj demokratskoj sadašnjosti.

Pokrajinska kasa je tim povodom radodajka za još izuzetnije napore zrenjaninskih oglašivača svih predizbornih radnji vlasnika vlasti. Ni gradonačelnik Zrenjanina dr Mileta Mihajlov ne zaostaje za svojim pokrajinskim šefom, pa se redovna mesečna sledovanja lokalnim elektronskim medijima iz gradske kase pišu šestocifrenim iznosima. A sve pod sloganom objektivnog, nepristrasnog i svakodnevnog ubijanja u pojam sugrađana jeftinim dnevnotekućim informacijama iz gradske kuće. Megahit emisija bila je, recimo, poseta zamenika gradonačelnika Gorana Kaurića rodnom selu, gde je obišao dečji vrtić i u mikrofon objašnjavao kako vlast mora da voli i predškolsku decu!

Zrenjaninski dopisnici beogradskih štampanih medija se kao ribe u vodi brane od iskušenja istraživačkog novinarstva vrhunskim kukavičlukom. "Ne smemo da pišemo ono što i prosečan građanin vidi", vajkaju se ovdašnji nosioci dopisničke reči napominjući da njihovi urednici ne objavljuju tekstove uperene protiv vlasti.

Prosto je (ne)verovatno da list Danas u poslednjih osam godina nije objavio ni jedan jedini kritički tekst o funkcionisanju lokalne vlasti u Zrenjaninu. Međutim, kada je, na primer, u pitanju prijem visokog stranačkog funkcionera DS-a u plavom salonu predsedničkog kabineta, sve vrvi od redaljki mikrofona i kamera uperenih u lica omiljenih likova sa TV špica. Podrazumeva se obavezujući koktel, na kome večito gladni i žedni novinari moraju da podmire čula zarad nastavka revnosnog izveštavanja.

Zrenjaninski novinari imaju i svoje udruženje, ali samo na papiru. U poslednjih 20 godina održali su, verovali ili ne, jedan jedini sastanak što je pouzdan znak da međusobno gaje izuzetno korektno i sujetno neprijateljstvo. Ne daj bože da ti kažem šta mislim o tebi i tvom piskaranju i izveštavanju, bilo bi mrtvih, reče onomad u šali kolega kolegi, na šta mu je ovaj uzvratio istim rečima. O trojici najizvikanijih novinara, iz RTS dopisništva i dopisništava beogradskih listova koji su se na volšeban način udomili u stanovima u vlasništvu grada, ne sme se polemisati. I oni su uvek - danju, noću i u svim preostalim terminima - moćni saveznici lokalnih funkcionera u propagiranju njihovih dela. Ne manjka im ni hrabrosti, pa su svojevremeno tražili da im se, zbog samo njima znanih zasluga, dodeli godišnja nagrada Grada Zrenjanina sa novčanim iznosom.

 

 

Najhrabriji i najpodobniji novinari dobijaju veće privilegije. Njima se službeni automobil poverava na 24 sata i to na relaciji Zrenjanin-Novi Sad-Beograd, uz podizanje (novinarskih) dnevnica i bonova za gorivo na blagajni gradske kuće.