Univerzitet

Sjaj i beda naučnih radova na srpskim univerzitetima

 

Školovanje, ludom radovanje

 

Kako je i pored dva prigovora i prevara u prethodnom izboru, Senat BU na osnovu falsifikata i kršenja zakona izabrao prof. dr Nadicu Jovanović-Simić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u zvanje redovnog profesora

 

M. Hadžić

 

Univerzitet u Beogradu, kao najstarija visokoškolska ustanova u zemlji, u ovoj godini doživeo je najgore trenutke, legalizujući kriminal u svojim organima, a samim tim i stavljajući veliki broj mladih i prosperitetnih naučnika u beznadežnu situaciju.

Vrhunac katastrofalne situacije na Univerzitetu jeste izbor prof. dr Nadice Jovanović-Simić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u zvanje redovnog profesora. Na pomenutom fakultetu se već nekoliko godina dešavaju ozbiljni naučni propusti, poput vraćanja fakulteta u društveno-humanističku grupaciju nakon više od 30 godina zbog nerada profesora, koji nisu ispunjavali kriterijume medicinske grupacije; zatim skraćenje studija sa petogodišnjih na četvorogodišnje; kriminalni izbori nastavnika i mobing neistomišljenika; vređanja i šikaniranja pojedinih nastavnika, koje dekan prof. dr Jasmina Kovačević već dugo toleriše.

Prof. dr Nadica Jovanović-Simić je univerzitetskim organima poznata još od 2008. godine, kada joj je Senat zbog velikog broja lažnih navoda, glasanjem dva puta 100 odsto, dao negativno mišljenje za izbor u zvanje redovni profesor. Čitava agonija je nastavljena 2010. godine, prilikom ponovnog izbora u zvanje redovni profesor. U čitavu aferu umešali su se univerzitetski ombudsman prof. dr Branko Rakić, kao i zaštitnik građana Saša Janković, koji su svojim pisanim aktima tražili izbor u zvanje profesorke Jovanović-Simić, i pored čitavog niza propusta. Najdalje je otišao Saša Janković, tražeći od rektora da se izvini dotičnoj profesorki, iako je ona učinila niz kriminalnih poteza u prethodnom izboru.

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju raspisao je 17. 3. 2010. godine konkurs za izbor u zvanje jednog vanrednog ili redovnog profesora za užu naučnu oblast - Poremećaji komunikacije. U samom startu, Fakultet je prekršio član 6 Pravilnika o načinu i postupku sticanja zvanja, pa je Komisija za pisanje Izveštaja za izbor, umesto za 15 dana, sastavljena tek nakon dva meseca. Nakon toga Fakultet sve više krši pomenuti pravilnik i njegov član 6, sastavljajući komisiju od potpuno nekompetentnih profesora za naučno područje kojim se prof. Jovanović bavi. U komisiju tako ulaze dekan fakulteta, koja se bavi surdopedagogijom - obrazovanjem gluvih, prof. dr Vojko Đukić - kao ORL hirurg, i prof. dr Vera Ilanković, koja se bavi telesnim hendikepom, dakle, nema nijednog stručnjaka iz oblasti govora. Ovakvo kršenje propisa i sastavljanje potpuno nekompetetne komisije za izbor, dekan toleriše i svojim potpisom verifikuje navedene propuste. Prof. Jovanović je u zvanje vanrednog profesora izabrana sa 21 referencom (!) što je nezabeleženo na Univerzitetu, jer je 21 referenca predstavljala čitav naučni opus za 15-godišnje bavljenje naukom, od asistentskog zvanja, pa do zvanja vanredni profesor!

 Fakultet i dalje nastavlja sa kršenjem zakona, te u najvećoj meri odbacuje sve primedbe iz prigovora, koji je Izbornom veću Fakulteta uputila eminentni stručnjak dr. sci Mirjana Sovilj, kao protivkandidat za izbor prof. Jovanović.

Izveštaji iz 2008. i 2010. godine se razlikuju i po broju referenci, pa se tako u Izveštaju iz 2008. god. navodilo da prof. Jovanović ima 109 referenci, a u Izveštaju iz 2010. god. 91 referentnu jedincu, tako da je potpuno nejasno gde je nestalo 18 referenci. Da li pomenuta profesorka u ovom periodu nije napisala nijedan naučni rad ili je 18 referenci iz prethodnog izbora bilo izmišljeno, pa su u novom izboru sklonjene sa spiska? Komisija za izbor iznosi lažnu tvrdnju kako je rad prof. Jovanović u časopisu Srpski arhiv za celokupno lekarstvo u štampi, navodeći ga kao referentnu jedinicu, iako do danas nije objavljen (prošao je 21 mesec) niti je dobio pozitivnu recenziju i kao takav nije ni mogao biti štampan. Vrhunac drskosti je kopiranje knjiga "Razvoj auditivne i vuzuelne percepcije" i "Razvoj jezičkih sposobnosti kod dece sa jezičkim poremećajima", koje prof. Jovanović bez dozvole koautora prof. dr Slavice Golubović koristi i štampa dve nove knjige, sa izmenjenim naslovima, ali sa identičnim i prekopiranim sadržajem, praveći od dve stare, dve potpuno nove knjige i uračunavajući ih u Izveštaj za izbor. Knjiga "Praktikum za razvoj jezičkih sposobnosti" u tekstualnom delu nema autora iz čijih knjiga su preuzete rečenice, iako isto nije dozvoljeno raditi ni u seminarskim radovima, jer se smatra krađom intelektualne svojine, što je kažnjivo zakonima RS. Pomenutu knjigu Komisija tretira kao udžbenik, iako naslov kaže da je u pitanju praktikum.

Knjigu "Razvoj jezičkih sposobnosti kod dece sa jezičkim poremećajima" Komisija takođe tretira kao udžbenik, iako je ista u katalogu Narodne biblioteke Srbije deklarisana kao priručnik. Pomoćni udžbenik  "Razvoj auditivne i vizuelne percepcije" prof. Jovanović-Simić navodi kao udžbenik u jednom svom izveštaju, u drugom ga navodi kao praktikum, u Izveštaju prof. dr Svetlane Slavnić se naziva pomoćnim udžbenikom, a kod trećeg autora, prof. dr Nade Dobrote kao stručna publikacija.

Ovakva konfuzija dovodi do zamagljivanja faktičkog stanja i služi samo lažima i prikrivanju. Kao reference se navode i dva rada u bugarskom časopisu "Specijalna pedagogika", navodno u broju 2, izdanje 2007. godine na engleskom jeziku, iako je u pitanju časopis na bugarskom jeziku. Senatu BU je isti časopis priložen, kako bi svi relevantni činioci bili uvereni da je u pitanju laž i da su radovi izmišljeni.

Nijedan od navedenih dokaza Senat i Izborno veće fakulteta nisu smatrali relevantnim za odlučivanje, davanje negativnog mišljenja i započinjanja krivičnog postupka protiv odgovornih. U Izveštaju za izbor se pojavljuje veliki broj radova sa identičnim sadržajima, zbog čega su ih relevantni činioci morali tražiti na uvid, kako bi se utvrdilo da li su ti radovi štampani i produkovani više puta. Kao takvi se izdvajaju radovi sa skupa u Mariboru i monografije u izdanju fakulteta - "Analiza glasa osobe koja muca", koji se pojavljuje pod nazivima na srpskom i engleskom jeziku, kao i još osam radova čiji su nazivi vrlo sporni.

Prof. Jovanović dalje navodi izdanje "Argumentativna i alterntivna komunikacija" kao monografija (Izveštaj iz 2008. god), potom kao udžbenik, a onda kao monografiju, iako je Komisija za pisanje izveštaja iz 2008. godine utvrdila da je u pitanju monografija.

 Do sada je ova profesorka pisala o hiperbaričnoj oksigenaciji, šizofrenijama, demencijama, EEG-u, inteligenciji, motorici, genetici, a najmanji broj radova (gotovo 20 odsto) ima iz oblasti komunikacije - za koju se bira! - pa je Univerzitet zbog takvog propusta morao reagovati jer je to potpuno nedovoljno za izbor u najviše zvanje.

Iako je izbor u zvanje po propisima BU morao biti završen za šest meseci, kako predviđaju akta Univerziteta, izbor je završen nakon punih godinu dana, izborom na Senatu BU 16.3.2011. godine. Sve navedene argumente je Senat BU na sednici 16.3.2011. ignorisao, vršeći izbor u najviše zvanje. Sednici je prisustvovao i ombudsman prof. dr Branko Rakić, koji je takođe ignorisao sve navedene podatke.

 

 

Koleginica bi da udari po nogama

    Profesorka Jovanović-Simić je na Fakultetu već dugi niz godina poznata po skandaloznom ponašanju i šikaniranju kolega. Prethodnom dekanu, uglednom kriminologu prof. dr Dobrivoju Radovanoviću, na naučnom skupu u Vrnjačkoj banji pre par godina, delila je bedževe žute boje sa skandaloznim natpisom "Jebeš zemlju u kojoj je Biba najbolji dekan", što ne priliči ni cirkuzantima, a ne profesorima; uglednoj profesorki, autorki 25 knjiga, preko 300 naučnih radova i akademiku Ruske akademije prirodnih nauka prof. dr Slavici Golubović je pred nekoliko studenata u kabinetu pretila da će joj prebiti obe noge, da je svinja debela i psihijatrijski slučaj"; koristeći NNV, časove i sastanke za vređanje i klevetanje studenta, posebno nakon poslednjeg štrajka u oktobru, kao i za vređanje i ismevanje profesora, koje dekan nikada nije osudio.