Pri(h)vatizacija

Hipo Alpe Adria banka i Miša Omega opljačkali ugostiteljsko preduzeće

 

Tri grozda u neobranom grožđu

 

Na primeru beogradskog Ugostiteljskog preduzeća Tri grozda najjasnije se vidi sprega organizovanih kriminalaca iz Demokratske stranke i istih takvih iz Hipo Alpe Adria banke, poreklom iz Austrije

 

Igor Milanović

 

U onoj velikoj Jugoslaviji, Ugostiteljsko preduzeće Tri grozda iz Beograda bilo je među tri najveća u svojoj branši. Još u periodu pre raspada SFRJ, po onda važećim zakonima kompanija se transformiše u deoničarsko društvo u kome većinu akcija imaju radnici.

Komisija za hartije od vrednosti prihvata 25. novembra 2005. odluku Akcijskog fonda o prodaji akcija Tri grozda, iako za tako nešto nisu postojali zakonski osnovi, jer akcije pomenutog preduzeća nisu bile na tržištu. Bez obzira na to Akcijski fond sprovodi privatizaciju nečega što je privatizovano više od 15 godina pre toga i prihvata 20. decembra 2005. ponudu o preuzimanju koju je dalo preduzeće Mozaik ketering d.o.o. iz Beograda.

Mozaik ketering je osnovan 26. oktobra 2005. sa osnovnim kapitalom od 500 evra, a konkuriše za preuzimanje 25 odsto akcija jednog ugostiteljskog giganta?! Važno je napomenuti da Mozaik ne kupuje akcije ni putem javnog tendera niti preko Beogradske berze, već direktnom pogodbom.

Kako za kupovinu pomenutih akcija nije dovoljno 500 evra, koliko u trenutku preuzimanja kupac ima na svom računu, rešenje se nalazi u uzimanju kredita od poslovnih banaka. Zalog za dati kredit predstavljaju akcije koje kupac i uzimalac kredita tek treba da nabavi?!

Prvi kredit Mozaiku 5. januara 2006. daje Hipo Alpe Adria banka, isti se produžava aneksima od narednog dana, kao i 16. juna 2006, a 1. februara 2008. između banke i Mozaika je zaključen ugovor o dugoročnom kreditu u iznosu od 3.395.821,18 evra.

Kako zajmoprimalac nije bio u stanju ili voljan da vraća kredit, on 16. decembra 2009. sa Hipo Alpe Adria bankom zaključuje novi ugovor o reprogramu, u kome banka traži da se obezbedi zalog Martina Popovića, Milomira Joksimovića i Hampton biznisa na 100 odsto udela u Mozaik keteringu.

Već posle prvog pogleda na spisak vlasnika Mozaika jasno je zašto je Hipo Alpe Adria bila toliko velikodušna i strpljiva. Milomir Joksimović je javnosti poznatiji kao Miša Omega, jedan od najvažnijih perača para za Demokratsku stranku.

Martin Popović, još jedan od vlasnika Mozaika, igraće kasnije važnu ulogu u pljačkanju Tri grozda. On, naime, krajem 2006. u Upravnom odboru Tri grozda zamenjuje potpuno neaktivnog Marka Davidovića, a već u martu 2007. postaje predsednik Upravnog odbora umesto Nikole Živanovića.

U tom periodu za generalnog direktora Tri grozda bira se prvo Velimir Popović, od marta 2007. na to mesto dolazi Dragoslav Okilj, a u 2008. godini Đorđe Avramović.

Odmah pošto je bez i dinara sopstvenih sredstava preuzeo Tri grozda, Mozaik ketering kreće da krčmi njegovu imovinu. Već u prvoj godini kroz raznorazne ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji i davanja u zakup otuđuje se 31 objekat ovog ugostiteljskog preduzeća. Svi pomenuti objekti su radili pod posebnim ugovorima i obavljali platni promet preko podračuna kod raznih banaka.

Svi objekti su otuđeni bez odluke Skupštine akcionara. Jedini put kada se ona za nešto pitala, i to retroaktivno, bilo je 2007. u vezi sa kupoprodajom restorana Grgeč u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, koji je za 950.000 evra kupila upravo Hipo Alpe Adria banka.

U tom periodu Tri grozda polažu dinarski depozit u iznosu od 595.00 evra kod NLB LHB banke koji je služio po kreditu zaključenom između te banke i Zorane Joksimović, supruge Miše Omege. Po ugovorima o kreditu 2001/07. na iznos od 300.000 evra i 2015/07. za 100.000 evra između Hipo Alpe Adria banke i Juliete d.o.o. pod hipoteku Tri grozda kao jemac stavlja lokal Novi Orač. Na isti način Tri grozda gube i lokal Večiti mladoženja, dajući jemstvo po ugovoru L2102/07 od 23. novembra 2007, takođe kod Hipo Alpe Adria banke.

Kakvu je korist preduzeće trebalo da ima od ovih jemstava nije poznato, ali je šteta očigledna. U isto to vreme nezavisni revizor u godišnjim izveštajima stalno navodi da preduzeće nema imovinu pod hipotekom, tako da je jasno da rukovodstvo ove ugovore krije kao zmija noge.

Najveća pljačka, međutim, dolazi tek kada Tri grozda 16. decembra 2009. potpisuju ugovor o solidarnom jemstvu S-1 2047/09 sa Hipo Alpe Adria bankom. Ovim ugovorom se ugostiteljsko preduzeće obavezuje da svojom imovinom garantuje za otplatu duga iz glavnog ugovora zaključenom između banke i Mozaik keteringa u visini od 3.223.494,35 evra, a što predstavlja gotovo celokupnu sumu za koju su prodate akcije preduzeću Miše Omege.

Tri grozda su tako otkupila samog sebe, ali za račun trećeg lica.

Ispred Mozaik keteringa ugovor potpisuje Andreja Kesić, u ime banke potpisnici su predsednik IO Vladimir Čupić i njegov zamenik Zoran Vojnović, a u ime Tri grozda potpisuje generalni direktor Đorđe Avramović, koji za ovakav postupak nije bio ovlašćen od Skupštine akcionara ni u trenutku potpisivanja niti naknadno.

Značajna je i činjenica da je po Ustavu privatna imovina neprikosnovena, tako da je Avramović mogao da zalaže samo delove imovine akcionara koji bi ga za to izričito ovlastili. Sve ostalo je najobičnija pljačka.

Iako upoznata sa ovom činjenicom, Hipo Alpe Adria ugovor smatra validnim i kreće u naplatu, pošto Mozaik ketering i dalje odbija da plati svoje dugove. Direktori ove banke, koja je na Balkanu poznata po poslovanju ispod žita i podmićivanju svojih poslovnih partnera i političara, međutim, znaju da u sudskom postupku ne mogu da imaju uspeh osim ako se otvore prema nekom podmitljivom sudiji. Zbog toga oni insistiraju na tome da Tri grozda sam proglasi stečaj i da Skupština akcionara dve godine po potpisivanju spornog ugovora o jemstvu isti prihvati.

Ni Hipo Alpe Adria banka, kao ni Miša Omega nisu poznati po korektnom poslovanju, zbog čega su bili idealni partneri za ovakav posao. Teško da bi neki drugi finansijski institut osim ovog opskurnog prihvatio na sebe da izvede otimačinu celokupne imovine Tri grozda, koja je u trenutku davanja zajma od nešto više od tri miliona evra imala više desetina objekata, a samo jedan od njih je istoj toj banci prodat za skoro milion evra.

Koliko su jake veze Demokratske stranke i Hipo Alpe Adria banke pokazuje i sledeći slučaj. I pored toga što je 2010. utvrđeno da je za trgovinu drogom osumnjičeni Darko Šarić preko ove banke plasirao 100 miliona evra i to kroz račune u Lihtenštajnu, odakle su mito primali i direktori u aferi Sanader, Narodna banka Srbije je u avgustu iste godine garantovala za solventnost austrijskog finansijskog instituta i čak ponudila pomoć u konsolidaciji?!

Jasno je već iz ovoga za koga su Hipo Alpe Adria i Miša Omega opljačkali Tri grozda: za gazde iz Demokratske stranke!

Poslovno-tehnička saradnja

 

Spisak objekata koji su otuđeni posle "privatizacije" početkom 2006:

Avala (navodna poslovno-tehnička saradnja, ali nema ugovora), Dva jelena (nema ugovora), Grčka kraljica (nema ugovora), Dom lovaca (poslovno-tehnička saradnja), Trandafilović (nema ugovora), Domovina (poslovno-tehnička saradnja), Kalenić (nema ugovora), Šumadija, Takovski grm, Orašac i Bosna, svi kroz poslovno-tehničku saradnju, u zakup su dati Mlava, Vrbas, Košuta i Metro.

Omiljeni izraz "poslovno-tehnička saradnja" pominje se i kod lokala Mala Vltava, Sokolac, Gorica, Slavija, Obrenovac, Crveni petao, Odmor, Jezero, Zlatibor, Belkanto, Sport, Brioni i Cer. Ne zna se tačno šta se desilo sa poslovnim prostorima u Petra Kočića 12 i Mutapovoj.

Prodati su i stan u Nevesinjskoj ulici od 90 kvm, za nepoznat iznos, Grgeč za 950.000 evra, stan u Skadarskoj 34 od 89 kvadratnih metara za nepoznat iznos, Novi Orač za 300.000 evra i Večiti mladoženja za 250.000 evra, s tim što su Tri grozda dala jemstvo za kredit koji je podizao kupac?!

Kome su otišle ove pare, kao i šta se dešava sa prihodima od zakupa i "poslovno-tehničke saradnje" akcionarima nije poznato. Tajnu znaju samo generalni direktor i lopovi iz Mozaik keteringa i Hipo Alpe Adria banke.

Najveća pljačka, međutim, dolazi tek kada Tri grozda 16. decembra 2009. potpisuju ugovor o solidarnom jemstvu S-1 2047/09 sa Hipo Alpe Adria bankom. Ovim ugovorom se ugostiteljsko preduzeće obavezuje da svojom imovinom garantuje za otplatu duga iz glavnog ugovora, zaključenom između banke i Mozaik keteringa u visini od 3.223.494,35 evra, a što predstavlja gotovo celokupnu sumu za koju su prodate akcije preduzeću Miše Omege.