Do koske

Jalova, haotična, birokratizovana, preskupa i skandalozna diplomatija 

 

Lake dame i pijana gospoda

 

Javnosti je skoro svečano saopšteno da je predsednik Srbije "ukazom" imenovao neke nove ambasadore. Ali, od toga su mnogo zanimljivije još neispričane priče o sramoti koju diplomatskoj službi već godinama nanosi jedna bahata i osiona vlast, čija je personifikacija upravo ovaj koji "piše ukaze". Neke od njih treba sačuvati od "bunkera" i zaborava. U nekima od njih glavni junak je "pisac ukaza"

 

M. Grabež

 

Kad bi kakvu dvorsku kurtizanu morao negde da udomi zbog "nenadane trudnoće", srpski Knjaz Miloš, sklon jednostavnim rešenjima, ponudio bi je oficiru "kome se omaklo". Tako bi o jednom trošku zbrinuo i nasušnu vojničku potrebu za ženidbom i koliko-toliko spasao izgubljenu čast posrnule dvorske gospođice.

Na dvoru srpskog predsednika Borisa Tadića stvari funkcionišu tako što on svoje kurtizane šalje u diplomatiju! Ova, još od Miloša nezapamćena sklonost ka zbrinjavanju lakih žena koštala je državu Srbiju i njene građane poprilično para i blamaže.

Sve je počelo kad je Ana Urošević, snaha bivše dogradonačelnice Radmile Hrustanović, (bila sa 22 godine portparolka u Ministarstvu odbrane, u vreme kad je Tadić bio ministar), ostala trudna sa svojim, do tada tajnim ljubavnikom, Borisom, "prvim među jednakima". Kako predsednik ima "izbalansiranu" težnju i za ženama i za muškarcima, ovo ovako nije smelo da ostane. Hitno je pronađeno rešenje! Nemajući drugog izlaza, poslušna dvorska dama Ana Urošević pristaje da se reši problema, a za uzvrat od počinioca ove nesmotrenosti najpre dobija mesto prvog sekretara Ambasade Srbije u Italiji!

Naravno, u međuvremenu se među njima razbuktao pravi ljubavni rat, prepun svađa, tuča i raznih drugih obračuna iz strasti. I to usred Rima, gde kamera SICMI službe sve snima.

U međuvremenu je i Radmila Hrustanović, inače supruga Šefika Hrustanovića (iz zloglasne Kule Fazlagića u Hercegovini, gde je bilo leglo muslimansko-ustaške Handžar divizije u Drugom svetskom ratu!), postala ambasador u Slovačkoj! Njen kabinet krasi i velika slika Ernesta Če Gevare, okačena na zidu! Ona i Če!

To na koji način je ova skandalozna gospođa dospela u diplomatiju, nakon neviđene štete koju je nanela gradu Beogradu sa pozicije "dogradonačelnice", zaslužuje posebnu raspravu, jer je reč o odnosu Tadićeve vlade prema diplomatiji uopšte, kao i prema važnosti funkcije ambasadora Srbije.

Na taj način su se u istoriju besramnog kadrovanja Ministarstvom spoljnih poslova Srbije, u diplomatskoj službi našli jedna svekrva i njena snaha.

No, ovo je samo mala tragikomedija iz debele, nenapisane knjige o svim skandalima srpske diplomatije, u kojoj bi posebno poglavlje trebalo ostaviti i za notorne alkoholičare, bez kojih se takozvano demokratsko ambasadorovanje ne može ni zamisliti.

Kroz vrata srpskih ambasada širom sveta, još od 5. oktobra 2000. godine, prošlo je mnogo takvih. Među istaknutim alkoholičarima koji su unapređeni u istaknute ambasadore, bili su pisac Svetislav Basara (Kipar), Dragan Maršićanin (Švajcarska), Vesna Pešić (Meksiko)... Ali, prema svedočenju bivšeg visokog funkcionera MIP-a, tome se skoro ne treba ni čuditi jer je svaki treći ambasador ili generalni konzul Srbije u svetu, redovno pijan! Kaže ovaj, nekad ugledni diplomata da je dolaskom demokratskog haosa zavladao totalni haos i u diplomatiji, samo što taj haos košta nenormalno skupo! Manir Tadićeve vlasti je takav da u diplomatiju odlaze svi oni od kojih više niko ne očekuje ništa. Dakle, isluženi, alkoholisani, kompromitovani, konačno i potpuno nesposobni ljudi.

Sezona srpske diplomatske sramote počela je već na početku demokratskog ludila, kad je za ambasadora u Vašingtonu izabran dokoni, hvalisavi, narcisoidni i potpuno nesposobni Milan St. Protić, istoričar koji je o diplomatiji znao isto koliko o tome zna i uzgajivač sitne stoke na Pešteru. Od tada pa sve do danas, kao na nekoj traci smenjuju se skandalozne ličnosti na istaknutim mestima u spoljnoj politici. Konačno, i sam izbor nedoraslog Vuka Jeremića za ministra spoljnih poslova bio je dovoljan signal u javnosti šta Boris Tadić zna o tome. Ipak, uprkos svemu, na ovu, danas je jasno, potpuno promašenu i tragičnu srpsku diplomatiju potrošen je ogroman novac iz džepova građana Srbije. A taj novac trošili su najgori bilmezi, bez ikakvog znanja i obrazovanja, daleko od svakog kulturološkog profila koji pripada jednom diplomati po prirodi stvari. Leteli su avionima na sve četiri strane sveta, trošili besomučno budžetski novac i pravili neopisive štete na račun domovine koja ih je tako lepo unapredila i izdržavala. Trošili su i troše ogroman novac i danas, brojne lake, sumnjive i redom neprikladne žene, koje su, poput Ane Urošević ili Radmile Hrustanović, iz nekog razloga dospele u diplomatiju.

Naravno, Tadićeva vlada s razlogom smatra da nijedan od tih razloga "nije za javnost". Jer, ima tu ljubavnica ugledne gospode, propalih službenica kojima je "obraz uzeo" takođe neko važan, zaslužnih radodajki kojima ova država plaća preskupe apartmane u Parizu, Njujorku i drugde.

Ove i ovakve diplomatije, koju "ukazima" kadruje predsednik Srbije, stidi se veliki broj poštenih i stručnih ljudi sa zavidnim karijerama, iskustvima i ugledom među diplomatama u svetu. Ali, po svemu sudeći, ta vrsta radnih, ozbiljnih, porodičnih ljudi polako je u izumiranju. U Ministarstvu spoljnih poslova mnogi od njih uopšte nisu rado viđeni. Tadićevoj spoljnopolitičkoj operativi mnogo više su po ukusu kompromitovane dame i pijana gospoda.

Posebna priča je Vuk Jeremić, Tadićeva ljubav kojoj zaborava nema. Mlađani ministar avionima Pinka putuje po belom svetu, odseda u najskupljim hotelima, u sobama u kojima je zbog visine cene dozvoljeno pušenje... Nema zemlje na planeti u koju ministar Jeremić nije kročio. Služenici MIP-a već godinima padaju s nogu od posla ugovarajući letovanja srpskoj političkoj oligarhiji, razbijajući glavu kako da organizuju transport njihovih telohranitelja, kućnih pomočnica i dadilja koji će da ih tetoše dok srpska vlastela letuje u Grčkoj, Turskoj ili na egzotičnim ostrvima.

Opozicija, nažalost, nikada nije postavila pitanje u Narodnoj skupštini Srbije, a još manje zatražila odgovor koliko nas košta takva Tadićeva diplomatija.