Bahatost

Demokrate u Zrenjaninu spale na 15 procenata podrške sugrađana

 

Zlo proljeće

 

Poslednji dan "demokratije" u Zrenjaninu zakazan je za maj 2012. godine. Najlepši mesec kalendarske godine biće za ovdašnje izdajnike demokratije vreme mučnog suočavanja sa sopstvenim (ne)delima

 

Zoltan Horvat

 

Nagoveštaj izbornog fijaska na tri meseca pre izbora ima utemeljenje u rezultatima mnogobrojnih poziciono-opozicionih anketa koje poslednjih meseci iniciraju vrhovnici DS-a u Zrenjaninu. Demokratama u Zrenjaninu je uteran strah u kosti jer za razliku od šezdesetak procenata glasova 2008. godine, februara 2012. imaju manje od 15 procenata poverenja sugrađana. Za očajnički povratak glasova u "demokratski tor" ne biraju se sredstva, pa poslednjih meseci prisustvujemo kolektivnim učlanjivanjima s koca i konopca. Sevaju blicevi podobnih medija, a novodemokrate, ponajviše bivši julovci, socijalisti i preostali dokazani potrošači vlasti, besramno se sakrivaju iza parola da će, sada i odmah, neumorno raditi isključivo u interesu svih sugrađana.

Nakon osamdesetak bivših članova G17, na čelu sa zamenikom gradonačelnika Goranom Kaurićem, na transfer se sprema i desetak bivših istaknutih funkcionera SPO-a koje predvodi Đorđo Prstojević, aktuelni zamenik ministra za dijasporu.

Pod izgovorom da se voli i sve radi za Zrenjanin, DS uhlebljuje i obećava im sastanak sa ličnim privilegijama koje su stekli u manjim strankama. Gomilanje funkcionera i funkcionerčića u najvećoj lokalnoj "političkoj bari", inače vlasnika neviđenih zasluga za narod (niko ih nikada nije video), kombinuje se sa otvorenim pretnjama zaposlenima u javnim preduzećima, ustanovama i drugim "demokratskim" firmama.

U bolnici, najjačoj demokratskoj "glasačkoj mašini" sa preko hiljadu zaposlenih, strah se uteruje pretnjama da se na izborima mora glasati za DS. U protivnom, zaprećeno je otkazima jer na Tržištu rada čeka armija nezaposlenih.

Teror se sprovodi spiskovima "sigurnih glasača", koji se moraju potpisivati zarad (ne)sigurnog opstanka na radnom mestu. Još jači utisak nedelje, meseca i "demokratskih godina" u Zrenjaninu jeste silovanje demokratije u Narodnom pozorištu "Toša Jovanović".

Tamo su tri čoveka većina u odnosu na 77 preostalih zaposlenih. Naime, uprkos peticiji 77 zaposlenih da ne žele Tanju Paskaš za direktora, Upravni odbor na čelu sa Vojislavom Došenom, večitim kadrovikom DS-a sa obiljem funkcija, bez reči objašnjenja izglasao je Paskašovu (tri glasa "za", dva "protiv"), nakon njega je "demokratska većina" u gradskoj skupštini, opet bez obrazloženja, overila fotelju bivšem republičkom poslaniku G17 Plus.

U međuvremenu, Došen i Paskašova su "navatali" još desetoro zaposlenih, spremnih da se u konfliktnim uslovima rada stave u službu "demokratske" manjine, pa trenutno "većina", 13 od 80 ljudi, deluje "pristojnije" i "prihvatljivije". Naravno da sa ovakvim podacima ovdašnji uterivači kulture u sugrađane nisu smeli u javnost, jer bi na red došla suštinska pitanja o odsustvu bilo kakvog plana i programa pozorišta, o čemu nezadovoljni zaposleni mesecima uzaludno trube.

Na spiskove nisu imuni ni ovdašnji privrednici okupljeni u ZREPOK-u (Zrenjaninski poslovni krug) i oko njega. Uglavnom se sve svodi na "sve po spisku" radnicima koji, čast izuzecima, mesečno zarađuju od 5.000 do 11.000 dinara. ZREPOK, na čelu sa Budom Jovanovićem, koji je poslednjih godina stekao ugled kupovinom nekoliko ovdašnjih firmi i izgradnjom modernog poslovnog objekta u centru grada simpatičnog naziva "Renesansa", uglavnom je profitabilno i odabrano društvo trgovaca od kojih se zanemarljivo mali broj bavi proizvodnjom. Uz poverljive filijale banaka poput Rajfajzen banke, zrenjaninski tajkuni šepure se pred kamerama lokalnih medija, otkrivajući "toplu vodu" sugrađanima - kako se sa desetak hiljada dinara mesečne zarade obogatiti na račun uglavnom obespravljenih radnika. 

Još teža situacija je u izvikanim industrijskim pogonima inostranih firmi Drekslmajer i Pompeja, u kojima se čelnici Regionalne privredne komore "ubiše" od dokazivanja kako se uz ovakve firme ide u "svetlu budućnost". Istovremeno, za minimalac od dvadesetak hiljada dinara radnici se "ubijaju" od posla sa normama koje dnevno traju po desetak časova. Uz to, pod pretnjom otkaza im je zabranjeno da iznose u javnost šta konkretno skrivaju objekti uvozne prljave tehnologije i na koji način ostvaruju svoje plate. Da je sve dobro sakriveno od javnosti govori i podatak da je ulaz u njihove pogone zabranjen bukvalno svima, pa se eventualni razgovori sa podobnim novinarima obavljaju ispred zaključanih kapija. 

  

 

 

Primljeni ste, ali malo sutra

 

Da nije sve tako crno u Zrenjaninu pokazuje svojim primerom i gradonačelnik Mileta dr Mihajlov. U belini snega, sa lopatom u ruci fotografisan je pre neki dan ispred Gradske kuće. Fotografisanje je trajalo petnaestak sekundi, još toliko mu je bilo potrebno da očisti kvadrat-dva površine, pa se povukao u svoje raskošne odaje. Pomenimo da se pozivu za čišćenje snega u dvorištu Gradske kuće i oko nje odazvalo tek dvadesetak od ukupno 420 zaposlenih - među lopatašima nije bilo ni jednog jedinog funkcionera - ako izuzmemo pomenuto efektno bacanje snega pred fotoaparatima!

Gradonačelnik se ovih dana takođe istakao i značajnom podrškom u zapošljavanju novih ljudi na odgovornim mestima u Zrenjaninu. Naime, Viktorija grupa, koja je kupila zrenjaninsku Šećeranu, raspisala je nedavno oglas za pravnika, a posao je dobio mladi pravnik koji se nakon pisanog poziva, sretan do neba, javio na posao. Kada je stigao na odredište, ljubazna sekretarica mu je saopštila da je zabunom pozvan na posao, i da od tog jutra posao pravnika obavlja osoba koja je naknadno primljena.

Nesrećnog mladića samo što šlog nije strefio, a "raspametio" se kada mu je saopšteno da je za to radno mesto lično urgirao gradonačelnik.

 - Šta ćete kada politika diktira ko se zapošljava u Zrenjaninu" - reče mu ljubazna sekretarica, poželevši mu sreću u (izgubljenoj) trci mladih za mesto pod suncem. 

 

 

 

Ko to remeti udobnost vlasti u Zrenjaninu?

 

Grgić i njegovi grgići

 

Dopisnik Tabloida iz Zrenjanina je na svojoj koži osetio svu "radost" demokratskih preobražaja. Ipak, uprkos evidentnoj čežnji lokalnih funkcionera da izoluju novinara koji im očito nije po volji, od istine se pobeći ne može. To znaju i oni kojima do nje nije stalo. Zato je i nastala ova beleška o pokušaju provincijskog "štimovanja" neprilagođenog autora

 

Zoltan Horvat

  

U naopakoj i opljačkanoj zemlji, u kojoj je merilo vrednosti javno učešće u korupciji, kriminalu i političkoj prostituciji, ugled i bogatstvo rađaju nadmene, bahate i osione funkcionere i funkcionerčine. Predrag Grgić, predsednik Gradskog odbora DS-a, predsednik Republičke izborne komisije, predsednik Upravnog odbora Srbijagasa i ko zna čega sve još, sa najmanje 300 hiljadarki mesečne zarade, pretprošle nedelje je pred početak redovne konferencije za novinare u prostorijama stranke u Zrenjaninu naredio jednoj od svojih potčinjenih funkcionerki, izvesnoj Sandri, da u njegovo ime zabrani pristup mojoj malenkosti, novinaru Zoltanu Horvatu, dopisniku Tabloida iz Zrenjanina.  

U trenutku (ovi "demokratski trenuci" traju li traju već petnaestak godina) kada ogromna većina podobnih lokalnih medija i njihovih novinara uvežbano i horski "duvaju li duvaju u predizborna jedra", strankama na vlasti ničim izazvanim hvalospevima i bajkama kojih bi se postidela i braća Grim, gospodin Grgić izdaje naređenje svojim potčinjenima (ne sme da se suoči) da se, isključivo zbog nepodobnog pisanja o aktuelnoj vlasti u Zrenjaninu, moja malenkost sa tridesetogodišnjim stažom u novinarstvu, a u prisustvu novinara kolega, izbaci iz kancelarije. Postupio sam civilizovano i pitao Sandru da li se zna razlog mog odstranjivanja. Nakon njenog sleganja ramenima, ustao sam i mirno izašao iz kancelarije rekavši doviđenja. 

Umesto očekivane ljutnje i besa, ja radosno kličem Predragu Grgiću i svim grgićima na vlasti u Zrenjaninu: živele demokratske promene pod vama, milom ili silom, bar do kraja vaših života!

Na stranu što sam prethodnih decenija za britku i istinitu pisanu reč, poput daleko većih i jačih novinarskih pera, u kontinuitetu bio "nagrađivan" šikaniranjima, vređanjima, privođenjima, batinama, otkazima za sve članove moje familije izuzev maloletnom sinu (njega su šikanirali po osnovnim školama u Zrenjaninu) i maltretiranjima svake vrste. Još manje je važno što sam u Našoj borbi i još nekim ozbiljnijim listovima, počev od početka devedesetih, zajedno sa "šakom" divnih ljudi u Zrenjaninu poput Dušana Juvanina, Božidara Vorgića i drugih doprineo prevratu, danas večitom stanju koje lokalni funkcioneri na vlasti besramno i javno zovu vremenom demokratskih promena.

Da ne bude zabune, moja malenkost je veoma razočarana što više neće biti u prilici da u centru centra demokratije u Zrenjaninu uživa i uživo gleda takvu demokratsku gromadu i funkcionerčinu poput gospodina Predraga Grgića.

Reč je o jednoj od najvažnijih ličnosti u Zrenjaninu svih vremena, uz to i prvoj predizbornoj umnoj glavi stranke DS-a srednjeg Banata. Ne samo to, gospodin Grgić se pokazao kao veoma sposoban demokratski menadžer jer poslednjih godina po kafanama i drugim demokratskim kancelarijama okuplja širok predizborni demokratski front svih ljudi dobre volje u Zrenjaninu, uključujući bivše grobare Zrenjanina, u vlasti ogrezle julovce, socijaliste i njima slične koje su taj isti Grgić i njegovi grgići svojevremeno žestoko pljuvali nadirući na vlast i na vlasništvo sijaset fotelja.

Moja slepa vera u Grgića i u sve ugledne i bogate zrenjaninske grgiće Zrenjanina je ogromna uprkos demokratskom sunovratu trećeg najjačeg industrijskog centra bivše Jugoslavije i njegovom demonapredovanju do alarmantne granice nerazvijenosti.

Prvi menadžer demokrata i svega ostalog što danas mrda u Zrenjaninu, isključivo zbog sopstvenih uvek lepih reči o još lepšoj virtuelnoj vladavini nad sugrađanima, zaslužuje visoku ocenu.

Nakon izbora, maja ove godine, umesto dosadašnjih 300.000 dinara mesečne zarade od više plata, predlažem da dobija najmanje 400.000 ili 500,000 dinara od još više mesečnih plata zajedno. Time bi na najdemokratskiji i isključivo u korist svih svojih sugrađana pokazao i potpisniku ovih redova (sa jedva desetak hiljada mesečne zarade) kako su ugled i bogatstvo funkcionerčine u korupcijskom, krimogenom i politički isprostituisanom srednjem Banatu, jedino merilo budućnosti.

 

 

Izbacivanje overeno potpisom

 

Gradonačelnik Zrenjanina, Mileta dr Mihajlov, dolepotpisanom je takođe pokazao kako se može stati na put nepodobnom, i po imidž lokalnih funkcionera vlasti, krajnje štetnom pisanju. Nije Grgić, ali nešto liči na njega...

Naime, pre nekoliko meseci izdao je usmenu naredbu Peri Iliću, šefu obezbeđenja Gradske kuće, da me bez ikakvog razloga - istera iz zgrade. Pera Ilić je zatražio od gradonačelnika da izbacivanje overi svojim potpisom, nakon čega je gradonačelnik na jutarnjem kolegijumu, u prisustvu svoje po rangu niže, al' poverljive i odane sabraće, u poslednjem trenutku odustao od ovog demokratskog čina.

Mihajlovu, Grgićevom kandidatu za gradonačelnika na predstojećim izborima, takođe, iz sveg srca želim sve najbolje do i od maja ove godine, uz malu ali iskrenu molbu da službeno vozilo koje vikendima ko zna gde i kuda vozi stotinama kilometara, opere od silnog blata i doveze ga ponedeljkom čistog na parking Gradske kuće.