Mafija

Bekstvo sa plenom

Šta povezuje Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Božidara Đelića, Tomicu Milosavljevića, Vesnu Džinić, Radovana Jelašića i Aleksandra Vlahovića? Odgovor je jednostavan: zajednički organizovana pljačka nekoliko desetina milijardi dolara, i to što bi trenutno i Interpol imao problema da utvrdi njihovo tačno mesto boravka...

Igor Milanović

Odlazak US Stila iz Srbije početkom ove godine bio je poslednji signal da i ostali pacovi napuste brod. U vreme kada je ovaj američki konzorcijum početkom prošle jeseni najavio svoj odlazak iz Srbije, Božidar Đelić podnosi ostavku na sve svoje funkcije iz "moralnih razloga", kako je naveo, dok se od zajedničke kase definitivno razdvajaju Aleksandar Vlahović i Danko Đunić, pa zatim odvojenim putevima glavom bez obzira beže u inostranstvo. Ubrzo, sa koferima punim para Srbiju napušta i Vesna Džinić pokazujući da ova organizovana bežanija nije nimalo slučajna, kao što nije slučajan ni izabrani tajming.

Sve počinje 2002. godine kada pučistička vlada DOS-a odlučuje da zatvori četiri velike srpske banke, izvršavajući time ideju Mlađana Dinkića o najlakšem putu kako opljačkati ono što je preostalo u Srbiji. Na čelo Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka dolazi propali predsednički kandidat Miroljub Labus, u to vreme zabavljen osnivanjem stranke G17 plus zajedno sa Dinkićem.

Pošto je 12. marta 2003. ubijen premijer Zoran Đinđić, otvara se put za prodaju smederevskog Sartida američkoj kompaniji US Stil, odnosno njenoj ćerki firmi iz slovačkih  Košica. Do tada je Ekonomski institut, inače privatno preduzeće u vlasništvu Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića, već izvršilo procenu vrednosti Sartida, koja je glasila da smederevska železara vredi između 28.820.000 i 51.880.000 dolara, nasuprot mišljenju austrijskog Vest Alpina i Tisen - Krupa iz Nemačke da smederevski gigant vredi najmanje 430 miliona dolara! Na kraju, US Stil  kupuje Sartid za 21 milion dolara i pride dobija gotove proizvode u magacinu vredne približno 20 miliona dolara.

Stečajni upravnik Sartida Branislav Ignjatović, kum Nemanje Kolesara, tadašnjeg šefa kabineta premijera, 26. marta 2003. sačinjava sažet izveštaj o stanju kompanije i dva dana kasnije ga predaje Trgovinskom sudu u Beogradu.

Dan pre pristizanja ovog izveštaja sud organizuje veće poverilaca koji moraju da daju saglasnost za prodaju Sartida. Čim je stigao Ignjatovićev izveštaj, sudija Dušan Marčićev u prepodnevnim satima donosi rešenje BR.II-St. 7035/02 o prodaji Sartida, a da u tom trenutku nije postojalo odobrenje poverilaca.

Najveći poverioci su bile prethodno ugašene četiri srpske banke koje su ukupno imale oko 1,53 milijarde dolara potraživanja prema Sartidu, zbog čega je veći deo imovine ovog giganta, računajući i jednu visoku peć, bio pod hipotekom. U tom trenutku Miroljub Labus je na čelu Agencije za sanaciju banaka, koja jedina može da odobri otpis dugovanja Sartida, i ima više miliona dolarskih razloga da oteže sa davanjem saglasnosti o otpisu.

Ubistvom premijera Đinđića dolazi do rasprodaje Srbije. Dinkić je uništio sve srpske banke, dovodeći strane da opelješe Srbiju i odnesu sve devizne rezerve. Prodali su američkoj kompaniji Filip Moris Duvansku industriju iz Niša, koja je pre prodaje punila budžet Srbije, a dolaskom Amerikanaca u taj budžet više nije ušlo ni prebijeni dinar!

Ista banda - Miroljub Labus, Mlađan Dinkić, Aleksandar Vlahović, Danko Đunić, Božidar Đelić, Mirko Cvetković i Vesna Džinić, rasprodala je srpske cementare, šećerane, strateška preduzeća. Imovina vredna nekoliko desetina milijardi evra prodata je za šaku dolara. Ova klika je stranim kompanijama, za navodna otvaranja radnih mesta, iz budžeta koji je punjen uzimanjem stranih kredita isplatila milijardu dolara!

Roj lopova počeo je nakon pljačke da se osipa...

Prvo je pobegao Miroljub Labus, potom Aleksandar Vlahović i Danko Đunić, za njima je otišao Tomica Milosavljević, pa Vesna Džinić, usledila je ostavka Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja u četiri mandata, onda je odstupio Mlađan Dinkić, a ostavku je podneo i Božidar Đelić!

Sad već bivša ministarka iz njihove bande, Snežana Samardžić-Marković, poslata je u Brisel. Na slobodi su još uvek Mirko Cvetković, Dragan Đilas, Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić...

Svi protagonisti najcrnje pljačke jedne zemlje od kada je utvrđeno da se Zemlja okreće, otišli su nekažnjeno sa plenom u beli svet. Njihove pare su na računima stranih banaka, na sigurnom su.

Nova vlast će zateći pometene kase i prazne fondove, a pomenuta gospoda će biti van granica Srbije. Ako nova vlast za njima ne raspiše poternice ili ako ih strane države ne izruče Srbiji, jer sav ovaj ološ ima strane pasoše, u takvim okolnostima prema njima treba da postupi isto kao što bi postupili Izraelci, Rusi, Amerikanci: da pošalje odvažne momke da im skinu glave, ako već novac ne možemo povratiti. A sva je prilika da smo nepovratno opljačkani...