Tabloid istražuje

Uoči konačnog obračuna: koliko je velika poslovna imperija Dragana Đilasa?

 

Kradonačelnik, a Đilas

 

Imovina gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa vredna je nekoliko stotina miliona evra. Njegovi prijatelji kažu da ni on sam ne zna koliko je veliko njegovo brdo para, jer je ono uglavnom "u rasutom stanju", na domaćim i stranim računima. Kako mu prvi mandat ističe, a njegova težnja za drugim sve je očitija, na pitanja o svom imovinskom stanju, gradskim investicijama i kreditnim zaduženjima Beograda, reaguje izrazito agresivno. Verovatno je u pitanju strah od mogućeg privođenja zakonu, odmah nakon najavljenih izbora. Jer pomada koja iza gradonačelnika ostaje, daleko se oseća

 

Nikola Vlahović

 

U demokratskim društvima istraživanje o njihovoj imovini pomaže prozvanim političarima da krenu putem javnog pročišćenja, ili utire put njihovom izvođenju pred sud. Kod ovdašnjih voštanih figura vladajuće kaste izaziva frustracije i bes. A Đilas tu nije izuzetak nego definicija pravila...

Iako je na početku prošle decenije još uvek bio proleter sa diplomom u potrazi za boljim životom van Srbije, Dragan Đilas, čovek koji će ubrzo postati opčinjen magijom Beograda i njegovim budžetom, svoj prvi novac zaradio je "na privremenom radu" u Republici Češkoj.

 Iz njegove današnje perspektive, sa mizernom sumom od samo 6.195,35 evra, koliko je zvanično imao na računu u Češkoj, u Srbiji nije mogao mnogo da učini. Običan smrtnik bi to uložio u neizvesnu avanturu privatnog preduzetništva ili bi potrošio na preživljavanje. Ali, Dragan Đilas nije čovek koji je projektovan za mala dostignuća...

Dobro upućeni iz najbližeg Đilasovog okruženja svedoče o tome da je on, u vreme kad je u Srbiji devedesetih sve bilo sumorno i bez perspektive, pozajmio novac od porodice svoje supruge i od kolege i prijatelja Saše Vučinića (bivšeg urednika magazina NON i bivšeg direktora radija B92), i potom krenuo u Češku. Tamo je otvorio restoran, još se zaduživao kod ukrajinskih mafijaša (i sve vraćao sa kamatama), pa kad je shvatio da je sunce tuđeg neba znatno škrtije od domaćeg, vratio se Beogradu, i neslućenim mogućnostima koje su se upravo otvarale novonastalom vladavinom demokratskog haosa i bezakonja...

 Prema još jednom svedočanstvu njemu najbližih ljudi, Đilas se našao u kompaniji MD International iz Praga, gde je imao 28,55 udela, što je bilo onih 6.000 evra, ali ta kompanija kao da i nije postojala jer je bila proglašena za "visokorizičnu". Diskrecija u toj kući bila je način života. Niko se nije javljao na telefonske pozive, nisu ni postojali na adresi registracije...

Javnosti je do današnjeg dana poznato samo to da je Đilas ovu kompaniju u Pragu registrovao zajedno sa Markom Mijatovićem, Milošem Tomanovićem, Andrijom Kleutom i Mlađanom Đorđevićem, i to na adresi: Jarove 2424/2. Kao osnovna delatnost upisano je: velikoprodaja i proizvodnja bižuterije. Takođe, u kompaniji nikada nije bilo zaposleno više od četvoro ljudi, plus Dragan Đilas.

Naravno, nije budući gradonačelnik Beograda ništa započeo sa onih 6.000 evra iz ekonomskog egzila u Češkoj republici, nego je počeo sa više od milion evra za koje srpskoj javnosti, a pre svega nekim budućim, nekorumpiranim istražiteljima prljavih novčanih tokova - duguje objašnjenje. Taj milion "i kusur" nije stranog, nego domaćeg porekla...

Ipak, svoju prvu biznis deceniju Đilas će početi tek ulaskom u Demokratsku stranku 2004. godine, dakle godinu dana nakon smrti Zorana Đinđića. Istina, desetak meseci ranije Đilas je već bio "u poslu"...

Članstvo u Demokratskoj stranci započeo je najvišim stranačkim funkcijama (nešto mu je bilo ponuđeno, a nešto je i sam zahtevao). Mesto u Glavnom i Izvršnom odboru Demokratske stranke podrazumevalo je i ozbiljan poslovni angažman. Na putu do kapitaliste regionalnog ranga ovaj bivši komunistički omladinac, koji je u međuvremenu radikalno raskinuo sa svojom proleterskom klasom, držao se isključivo pobedničkog recepta: unovči svoj 'status prvoborca'!

Njegov psihološki profil kojim su se zabavljali rezidenti nekih stranih obaveštajnih službi u to vreme, govori o izrazito sujetnom čoveku koji je opsednut "idejom kompenzacije", opterećen emotivno kao nepriznata veličina, frustriran lošom valorizacijom svoje uloge 1991. godine, uveren u svoju misiju spasitelja... Sve to ga je snažno vodilo ka beskrupuloznim operacijama zaposedanja stranačkih i državnih funkcija, ali pre svega medija preko kojih je mogao da uspostavi moć kojoj je patološki težio...

Od dana kad je osvojio prvu stranačko-državnu funkciju, Đilas počinje da uspostavlja monopol nad reklamnim prostorom u svim srpskim medijima, pre svega na RTS-u i drugim najvećim televizijama. Samo u jednoj godini, tokom "ranih radova", njegova tek registrovana kompanija Direct Media zaradila je od prodaje medijskog prostora oko 60 miliona evra! Čim je postao multimilioner, imenovan je za direktora takozvane Narodne kancelarije predsednika Republike, pa sa te pozicije tokom 2004. i 2005. godine apsolutno gospodari reklamnim prostorom. Tako u narednih godinu dana najvećeg monopolskog divljanja medijima njegov uticaj na celokupno oglasno tržište Srbije postaje dominantan, sa skoro 80 odsto ostvarenih prihoda od ukupnog prometa u ovoj delatnosti!

Zvanični procenat uvećanja njegove firme Direct Media u vreme njegovog direktorovanja Narodnom kancelarijom iznosio je 983 odsto! U kratkoj ali kriminalnoj istoriji srpske tranzicije, takvo čudo nije zapamćeno! Do 2006. godine, kad je Đilas osvojio sve njemu neophodne državne i partijske funkcije, čist godišnji prihod njegove firme kretao se između 30 i 50 miliona evra! Njegova Direct Media u međuvremenu je postala desetostruko moćnija, kao uostalom i on lično. Od  2007. do 2008. godine Dragan Đilas vrši dužnost ministra bez portfelja za sprovođenje takozvanog Nacionalnog investicionog plana u vladi Vojislava Koštunice, i tu poziciju koristi tako što Koštuničinog savetnika za medije Srđana Đurića "uvodi u posao" sa još jednom marketinškom (i PR) agencijom Olaf&McAteer...

Predstavljajući uporno sebe kao osvedočenog humanistu, Đilas postaje i vlasnik firme Ovation Advertising, kojoj u registraciji doslovno piše: "Davanje poklona i pružanje usluga". Rast prihoda Ovation Advertising u svakoj normalnoj državi bio bi predmet ozbiljne istrage, ali ne i u Đilasovoj obećanoj zemlji. Jer, milioni evra stečenih na ovaj način, banditskim monopolom, "zahvatanjem" iz državnih bisaga i blokadom bilo kakve konkurencije, to može samo u Srbiji.

 

Svi stubovi Đilasove korporacije

 

Nakon razvoda od bivše supruge Milice Delević, Đilas se odseljava iz njene porodične vile u Temišvarskoj ulici u Beogradu. Ali, uprkos tome, zajednički poslovi bivših supružnika nikada nisu prekinuti... Ipak, najveći deo njegovog poslovanja sam drži pod kontrolom, mada pred retkim kuražnim novinarima koji se usude da ga nešto delikatno pitaju, uporno tvrdi kako su i ti poslovi i te firme u rukama "drugih ljudi" i da on u svemu tome ima samo mali deo.

Iako je jedan od tih "delova" Đilasovih poslova poznat srpskoj javnosti, barem polovina njegove korporacije i dalje je "u senci". Tu su, pre svega, poslovi razgranati u zemljama regiona nekadašnje Jugoslavije (reč je uglavnom o prodaji medijskog prostora), kao i u Srbiji... Detaljan spisak Đilasovih firmi izgleda ovako:

 Multicom Group, Multicom Rent, Bella Team, Direct media a.d. Beograd, Direct Media Pablic Relations Beograd, Direct Media d.o.o. Skopje, Direct Media d.o.o. Sarajevo, Direct Media d.o.o. Podgorica, Spark Event Promotion d.o.o., DM Marketing International d.o.o., Sports add d.o.o., Big Print d.o.o., Frendee d.o.o., Emotion Production, Ovation Advertising, Multicom Group (glavna firma - firma "majka"), Preduzeće za multimedijalne komunikacije Multicom Group d.o.o. Beograd, registrovana na adresi u Beogradu, Ulica  antifašističke borbe 13b, i to kao konsalting i menadžment poslovi, za usluge u spoljnotrgovinskom prometu, sa sledećom strukturom vlasništva: Dragan Đilas 25 odsto, Milica Delević (ex Đilas) 25 odsto, Dragoslav Ilić 42 odsto, Nebojša Garić - 8 odsto...

Tu su još i firme Multicom-rent (ogranak društva - bavi se iznajmljivanjem nekretnina), Bella Team (od 2006. godine u sastavu društva preduzeće za trgovinu i usluge Bella Team d.o.o. Beograd, Gundulićev venac 3, registrovan na konsalting i menadžment poslove, za spoljnotrgovinski promet i za usluge u spoljnotrgovinskom prometu, a u strukturi vlasništva učestvuje Multicom Group sa 100 odsto)...

Đilasova Direct Media a.d. Beograd, preduzeće za marketinške i promotivne aktivnosti, Antifašističke borbe 13, bavi se uslugama reklame i propagande, a registrovano je i za spoljnotrgovinski promet i usluge u spoljnotrgovinskom prometu, a vlasnička struktura izgleda ovako: Multicom Group - 93 odsto, Silvana Mandurević 1 odsto, Jovan Stojanović 1 odsto, Jadranka Drinić 3 odsto, Gojko Đilas 1 odsto, Marija Matić 1 odsto...

Direct Media Pablic Relations d.o.o. Beograd (konsalting i menadžment poslovim, registrovano za spoljnotrgovinski promet i usluge u spoljnotrgovinskom prometu) ima sledeću strukturu vlasništva: Direct Media 65 odsto, Nevena Kurtović 35 odsto...

Tu su još i Direct Media d.o.o. Skopje (predstavništvo u Makedoniji), Direct Media d.o.o. Sarajevo (predstavništvo u BiH), Direkt Media d.o.o. Podgorica (predstavništvo u Crnoj Gori).

Dalje, Đilasova firma Spark Event Promotion d.o.o. Beograd, preduzeće za marketinške i promotivne aktivnosti, takođe je registrovano za usluge reklame i propagande, za spoljnotrgovinski promet, usluge u spoljnotrgovinskom prometu... Struktura vlasništva: Multicom Group 60 odsto, Nevena Vasojević 10 odsto, Ana Rogić - 30 odsto...

Tu je i njegov DM Marketing International, "aktivnosti u vezi s kompjuterima", a u strukturi vlasništva opet je Multicom Group sa 100 odsto...

Đilasove firme bave se i računovodstvenim i knjigovodstvenim poslovima i poslovima kontrole, savetodavnim poslovima u vezi sa porezom, u okviru Multicom Group-a. Takođe i štamparskim poslovima. Tako je u njegovom vlasništvu i Društvo za štampu i grafičke usluge Big print d.o.o., registrovano na adresi: Novi Beograd, Đorđa Stanojevića 4. Osim štampanja, ovo preduzeće registrovano je i za spoljnotrgovinski promet i za usluge u spoljnotrgovinskom prometu, a struktura vlasništva je: Multicom Group 90 odsto, Željko Drašković 10 odsto...

Đilasova firma Frendee d.o.o. je društvo sa ograničenom odgovornošću, registrovano je na adresi u Beogradu, Ulica Milutina Milankovića 120 b, i to kao konsalting i menadžment poslovi, ali i poslovi spoljnotrgovinskog prometa i usluga u spoljnotrgovinskom prometu, sa strukturom vlasništva: Multicom Group, 60 odsto, Vladimir Bjelobrk 20 odsto, Isidora Trifunović 20 odsto...

Emotion Production je poznata Đilasova firma, zapravo preduzeće za konsalting, proizvodnju radio i televizijskih programa i usluge reklame i propagande, registrovano na adresi Terazije 43, Beograd. Bavi se poslovima konsaltinga i menadžmenta, registrovano je takođe i za spoljnotrgovinski promet i za usluge u spoljnotrgovinskom prometu, a struktura vlasništva izgleda ovako: Multicom Group 49 odsto, IMGS (Goran Stamenković) 51 odsto...

Zvanično bivša agencija Dragana Đilasa Ovation Advertising je preduzeće za marketinške i promotivne aktivnosti, registrovano na adresi Beograd, Bulevar Arsenija Čarnojevića 99 V, i bavi se uslugama reklame i propagande, a registrovano je, kao i sve ostale firme koje direktno ili indirektno poseduje, za spoljnotrgovinski promet i za usluge u spoljnotrgovinskom prometu. U strukturi vlasništva Vladimir Galić ima 50 odsto, Dragoslav Ilić 25 odsto, Milan Ristić 25 odsto...

 

Klijenti Đilasovih firmi

 

Zastrašujući monopol na oglašavanja u Srbiji koji imaju Đilasova preduzeća, jasno govore o tome da niko drugi na ovom tržištu ne može ni da pomisli o nekakvim ravnopravnim uslovima za poslovanje u ovoj oblasti... Spisak Đilasovih klijenata nedvosmisleno ukazuje na to o kakvoj je korporaciji ovde reč i ko je iznad svih antimonopolskih zakona u Srbiji. Naime, Đilasove džepove svakog dana, svakog sata, svakog minuta i svake sekunde pune sledeće firme:

Telenor, In Bev, Henkel, Agrokor, Societe General Bank, Kraft Foods, Knjaz Miloš, Beiersdorf, Nectar, Subotička mlekara, Imlek, HYPO Alpe Adria Bank, Simpo, Ford, Metro, Tigar, Durex, Scholl, MPC Group, FHI Zdravlje Leskovac, Banca Intesa, Bayer Pharm, Modriča, Mango, Dr. Oetker, Cockta, IDEA, Jamnica, Dijamant Zrenjanin, Pepsi, Mercedes, Microsoft, Campina, Western Union, Avon, Droga, Peugeot, Sony, Samsung, Olympus, Pro Credit Bank, Tetra Pak, Legend, Gorenje, Wiener Stadische, Citroen, Mars, Philip Morris - DIN, Apatinska pivara INBEV, Wrigleys, Fujitsu Siemens Computers, Austrotherm, Nelt, Volvo, King Sturage, Pexim Card Info, Alma Quatro, Metropolis, Roaming Electronics, JDP, MTS, Astra, Delta sport, Eko Hellenic, Dunav osiguranje, LHB, Banini, Nota Dolce, Polimark, Fresh And Co, Woman Secret, Converse, Master Foods, UNICEF...

 

O čemu govori ovaj spisak uglednih pomagača Đilasove medijske gangrene, koja je dotukla svaku primisao slobodnog tržišta u Srbiji? Većina ih dolazi iz zemalja čije stroge državne administracije na svakom koraku sankcionišu monopol, ali, pre svega, ispituju poreklo svakog evra ili dolara u prometu. Bivši komercijalni direktor slovenačke kompanije JUB koja je deo svoje proizvodnje izmestila u Srbiju, priznao je da je jedan od uslova da dođe u Srbiju bio da sredstva od marketinga daje agenciji "vladajuće koalicije". Tako je ugovor o oglašavanja u srpskim medijima preko "ovlaštene agencije" potpisan pre nego što je ta kompanija uopšte stigla u Srbiju! Posao je svojevremeno realizovan preko tadašnjih ministara Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića. Agencija koja je prodala "medijski prostor" pripadala je Draganu Đilasu.

Metodologija i danas tako funkcioniše. Predstavnicima stranih firmi ovakva Srbija je Eldorado za ekstraprofit od korupcije, koju dele sa Đilasom i njemu sličnima. Na redu su istražni organi koji do sada, očito, nisu smatrali da je ovakvo sticanje multimilionskog bogatstva zapravo organizovana kriminalna aktivnost...

 

 

 

Faraonu proširiti zonu

 

Megalomanija Dragana Đilasa ne poznaje granice. Osim što je gradonačelnik Beograda, vršilac više stranačkih dužnosti i gospodar regionalno razgranate medijske korporacije, sebe je imenovao i za predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Tako je povećan broj njegovih uloga, funkcija, titula i zvanja. Ali, ako se dokopa drugog mandata, neće se na tome zadržati! Naime, dopala mu se ideja bivšeg ministra Mlađana Dinkića da Beograd po svaku cenu dobije još desetak opština, čime bi snažno narasla seljačko-šalterska birokratija, a time i faraonska moć kojoj Đilas snažno stremi kao i svaki prikriveni boljševik u epohi lažne demokratije.

 

 

 

Ja kod komšije, a komšija zvao policiju

Ima naivnih građana koji još veruju u dobrosusedske odnose i u osvojenu demokratiju. Takav je i osamdesetogodišnji penzioner Dimitrije Bećir, koji živi u neposrednoj blizini Dragana Đilasa i koji je krajem januara ove godine, nezadovoljan visinom penzije, odlučio da svrati do uticajnog komšije kako bi ga zamolio za pomoć. Prethodno je u više navrata pokušavao da dođe do Đilasa kao građanin, preko gradske skupštine, ali nije uspeo.

Njegov pokušaj da mu se obrati "kao komšija", završio se tako što je ekspresno sproveden u policiju. Bećir je kasnije pričao: "...Živim u zgradi pored gradonačelnika, otišao sam da mu se požalim kao komšija. Živim sa suprugom, ona nema penziju, a moja je 44.000 dinara. Smatrao sam da mi je naneta šteta u PIO fondu jer mi sa radnim stažom koji imam pripada više. Hteo sam sa gradonačelnikom da razgovaram o tome zato što se znamo odranije..."

Policija je takođe konstatovala da Bećir "...nije hteo da naudi gradonačelniku, nego je sigurno mislio da on može da reši sve probleme, pa i one penzionerske. Mi smo ga poveli u stanicu kako bi dao izjavu, da bi se utvrdile sve okolnosti vezane za ovaj slučaj, posebno zato što je reč o važnom političaru..."

 

 

 

Neko će dobiti po Guzi

 

Građani ponekad i progovore! Tako je Draganu Đilasu, prilikom otvaranja Sajma zapošljavanja, jedan mladi čovek u prolazu dobacio: "Šta ćeš ti ovde, ovo je za nezaposlene!"

Bio je to okidač za potisnuti Đilasov sadizam, pa je krenuo ka njemu, snažno ga zagrlio, glumeći prijateljski izraz lica, a onda ga je stegnuo oko vrata "kragnom", sagnuo se ka njemu i u pola glasa mu zapretio da će nešto ružno da mu se desi ako kaže reč više! Sve se brzo odigralo, mladić je danima osećao bol u vratu zbog Đilasovog "zagrljaja", a prisutni svedoci tvrde da je "gradonačelnik bio toliko besan da je momak dobro prošao!" 

Bivša službenica Gradske uprave, koju je Dragan Đilas isterao sa posla zbog "nedostatka rezultata", o Đilasovom sadizmu govori kao o notornoj činjenici: "On pamti svako suprotno mišljenje i kazniće ga surovo, u najkraćem mogućem roku, ako ne može na licu mesta da se obračuna sa onima koji drukčije misle ili sa onima koji vide ono što on ne želi da bude viđeno. Danima je sprovodio istragu u jednom estradnom tabloidu koji je objavio fotografije na kojima se on uhvatio za jednu žensku osobu ispred neke diskoteke, ne bi li kaznio počinitelja... Isto je hteo da radi pre nekoliko godina, kad je neko objavio priču o njegovom neugodnom susretu sa ženskom osobom koja ga je oslovila sa: Jesi li ti to, Guzo?"

  

 

 

Istorija se zaista ponavlja kao farsa: jednom se Dragan Đilas nezgodno "okliznuo" izjavom da je svoj "prvi ozbiljan kapital" zaradio pranjem prozora u Londonu, što je u stvari "lirska obrada" epskog predanja o Marku Miloševiću koji je zaradio milione "noseći gajbe".