Novi Sad

Demokrate i "ligaši" uhapsili i Radio-televiziju Vojvodine

 

Mrak žute boje

 

Takozvani javni servis Radio-televizije Vojvodine (RTV) morao bi da bude vlasništvo građana, od čijeg novca i živi, a ne ove ili one partije ili stranačkih ličnosti. U čijem, onda, interesu menadžment RTV-a radi, ako je jasno da gledanost nije povećana, a da su pljačke sve veće?

 

Arpad Nađ

 

Radio-televizija Vojvodine (RTV) je plen vladajuće koalicije u Vojvodini - Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranke, čiji su ljudi zaposleni unutar RTV-a i služe kako bi kontrolisali rad ove medijske kuće. Ali, oni rade isključivo u svoju korist.

Član Demokratske stranke je Vladimir Vuković, koji je šef kabineta generalnog direktora Siniše Isakova. Ne samo da nije tu da bi Demokratskoj stranci polagao račune zašto na RTV-u nema priča iz Vojvodine, a na čemu oni insistiraju, kao i LSV čija predstavnica Jelena Šikman takođe ne radi ništa po tom pitanju, već i prećutkuju da menadžment potpisuje anekse ugovora ne bi li dobili velike otpremnine, jer su shvatili da neće još dugo biti na čelu ove medijske kuće.

Generalni direktor Siniša Isakov, programska direktorka Sanda Savić, pomoćnik generalnog direktora Duško Šušak i direktorka produkcije Vanja Kranjec, potpisali su anekse ugovora kojima im je omogućeno da dobiju stimulativnu otpremninu od 12 bruto prosečnih plata! Pošto u proseku zarađuju 2.000 evra mesečno, znači da će svako od njih kada budu smenjeni, pojedinačno u proseku dobiti 24.000 evra!

Postavlja se pitanje zašto bi pomoćnik generalnog direktora za ljudske resurse Duško Šušak, inače penzionisani radnik Bezbednosno-informativne agencije, dobijao stimulativnu otpremninu kad ima penziju? On tvrdi da je kao bivši radnik DB-a postavljen po partijskom zadatku ispred Demokratske stranke, kada su mu zaposleni skrenuli pažnju da ne može njihove lične podatke da koristi kako bi ih plašio i ucenjivao.

Pitanje je i zašto Upravni odbor ćuti o ovome, kao i Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Odgovor je vrlo lak: Upravni odbor ćuti jer su ljudi koji ga čine pre svega iz DS-a i LSV-a. I tu je prekršen Zakon o radiodifuziji, jer se u članu 87 navodi da "Članovi Upravnog odbora ne mogu biti poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, članovi Saveta Agencije... kao i funkcioneri političkih stranaka (predsednici stranaka, njihovi zamenici, članovi predsedništva, članovi glavnih i izvršnih odbora, kao i drugi funkcioneri stranaka)."

Čak je i generalni direktor izabran protivno Zakonu o radiodifuziji, jer u članu 90 piše da direktor ne može biti član Vlade, ili visoki politički funkcioner, što u slučaju Siniše Isakova nije slučaj, jer pre nego što je postavljen na to mesto bio je pomoćnik sekretara za privredu u Izvršnom veću Vojvodine i visoko je kotiran u Ligi socijaldemokrata Vojvodine.

Prema Zakonu o radiodifuziji generalni direktor je takođe obavezan da vodi računa i o programu televizije, što on ne čini, jer se za program isključivo pita Sanda Savić, čije mesto i ne postoji u Pravilniku o sistematizaciji RTV-a!

Inače, sve odluke u kući donose ljudi koji su u njoj proveli svega šest meseci, a to su Duško Šušak, Sanda Savić, Vanja Kranjac, Sanja Jašarević...

Zaposleni strahuju da će ovaj tim sve učiniti, a po nalogu bivšeg predsednika Upravnog odbora Borisa Labudovića, da smanje broj radnika na 350 do 400, a kriterijum će biti partijska podobnost!

Zato dva sindikata RTV-a, Strukovni i Sindikat novinara Srbije, podružnice Radio Novog Sada, kao i zaposleni na Radio-televiziji Vojvodine, u pismu upućenom Upravnom odboru traže da UO RTV-a što hitnije donese dokumenta koja su potrebna za nesmetano funkcionisanje RUV RTV-a, i postavljaju pitanje zašto se ta akta prolongiraju godinama.

Finansijski izveštaj za period januar-septembar 2011. godine pokazuje da je plan probijen za 53 miliona dinara, a sindikati postavljaju pitanje menadžmentu kako to da RTV posluje sa gubitkom, a istovremeno je na ime reprezentacije i poklona potrošeno gotovo 10 miliona dinara!

Oni takođe podsećaju da je socijalnim programom iz 2010. godine trebalo da sledi smanjenje broja radnika, a od juna do kraja novembra 2011. primljeno je 68 novih radnika! Na sednici Upravnog odbora RTV-a od 16. novembra 2011. godine usvojene su smernice za racionalizaciju troškova, među kojima je i obustava stimulacija, ali menadžment, oglušujući se o odluke, nastavlja da isplaćuje ogromne zarade! Pojedinci imaju veće plate od predsednika države i premijera! U julu je isplaćeno 870.000 dinara, septembru 1.780.000, a u oktobru 1.900.000 i to bez poreza i doprinosa.

Zaposleni i sindikati traže pokretanje odgovornosti za dug od 17 miliona dinara "Elektrovojvodini" i za nepridržavanje odluka UO RTV-a.

Da li se ovde radi o sistematskom uništavanju Javnog servisa, o zloupotrebi položaja, dakle, radnjama koje podležu krivičnom gonjenju? Da li je tu reč o tome da pojedinac ili grupa žele da RTV pretvore u privatnu firmu kršeći sve zakone o radiodifuziji?

Pošto je Upravni odbor obavešten o svim malverzacijama pitanje je i zašto niko ne zaustavlja pohlepu i bahatost menadžmenta?

 

Demokratsko novinarstvo na Delu

 

Teoretičari iz oblasti politikologije, filozofije, sociologije i brojnih drugih društvenih nauka tvrde da državu čini - teritorija, aparat državnog nasilja (vojne i policijske službe bezbednosti) i narod koji živi unutar njenih granica. Samo ovlašnom analizom, gledajući današnju Srbiju, nemi posmatrač vrlo lako može zaključiti da Srbija nije država jer nema osnovne prerogative!

Definicije države-granice sa Kosovom, Vojvodinom i prema Republici Srpskoj su joj nerešene, aparatura državnog nasilja, odnosno tzv. ministarstva sile prošla su kroz takve transformacije od poslednje decenije 20. stoleća pa naovamo, da služe u svekolikim oblicima dnevnopolitičkih zloupotreba kojekakvih stranaka i strančica, bez državničkih strategija, a narod koji živi unutar onoga što se po nesrpskim medijima naziva "prostorom Zapadnog Balkana", sluđen, ojađen, opustošen svakodnevnim pljačkanjima vladajuće oligarhije pajaca i marioneta velikih svetskih sila, u protekle gotovo dve i po decenije levitira između jave i sna, prenebregavajući sve češće svoj kulturnoistorijski identitet, mareći sve manje za svoje pismo, jezik, tradiciju i, generalno, kulturološke obrasce...

Iako živimo svakodnevni medijski spin, dok nam medijski drmatori crtaju i objašnjavaju stvarnost, normalan čovek gledajući ine "nezavisne" medije, udruženja i štampu, svakodnevno se pita živimo li mi i vladajuća oligarhija u istoj zemlji?!

Beščasno je ne potkrepiti to makar jednim primerom kako se dezintegracija (putem medija) jedne teritorijice sprovodi u svrhu tvorenja fašističkog projekta "Evropa-regija", a sve zarad prekomponovanja prostora i gotovo hladnoratovske podele koju danas nazivamo EU.

Mikroprimer je elektronski medij - televizija, kuća se zove Radio-televizija Vojvodine, a emisija se zove "Radar" urednice i voditeljke Marine Fratucan.

Naime, u jednoj od poslednjih emisija serijala "Radar" autorka Marina Fratucan "odlučila" je da obradi temu Novog Sada, administrativnog, kulturološko-obrazovnog centra pokrajine Vojvodine, putem komparativnog poređenja Novog Sada sa Bečom!

Neko bi rekao "novinarska sloboda" - čim je učinjen ovakav nemogući vid poređenja austrijske prestonice sa drugim po veličini gradom jedne zemlje zapadnog Balkana, ali taj neko ne živi zasigurno u Vojvodini i ne može ni da pretpostavi "kaki tamo vetrovi pušu". Jer vojvođanska i novosadska čaršija i krug "purgerske" dvojke na čelu sa vladajućom Demokratskom strankom (DS) i potpomognuta Ligom socijaldemokrata Vojvodine (LSV), još od dolaska na vlast 2008. godine u gradu Novom Sadu insistira na reafirmaciji teze o prosperitetnom i za Vojvođane prestižnom austrougarskom geostrateškom prostoru, u kojem je kadgod i Vojvodina bila sastavni deo, mahom služeći kao topovsko meso i služinačka marva Velikom carstvu.

Nekadašnja vedeta Jutela (popularnog TV programa uoči raspada SFRJ), ondašnja novosadska Kim Bejsinger, kako su u kuloarima zvali Marinu F., emisiju "Radar" o Novom Sadu osmislila je u segmentima poređenja bečkog i novosadskog javno-komunalnog sektora, održivog razvoja i ekologije, kulture, stanja bezbednosti u gradu i, o koncu, priloga sa čelnicima grada (ispred grada Beča gradskim prevozom se provozao, dajući izjavu Fratucanki, čovek zadužen za međunarodnu saradnju ovog grada, a u Novom Sadu je đir busom imao odlazeći gradonačenik Pavličić).

 

Radar se uvlači Rodniju

 

Perfidnost i gebelsovska doktrina u domenu PR-a i informisanja na delu (modifikovanu i primenjenu na uslove 21. veka) posebno su se ogledali u prilozima u kojima je tim "Fratucankinih novinara" obrađivao temu javno-komunalnog sektora kroz primer novosadskog JKP "Vodovod i kanalizacija", gde su nam, kao nezavisni eksperti poput Nade Adžić (LSV), objašnjavali da novaca za rekonstrukciju kanalizacione mreže, odnosno prečistača nema, te da se baš zbog toga, a sve zaradi dobrobiti građana, treba ući u proces javno-privatnog partnerstva JKP "Vodovod i kanalizacija", e da se ne bismo podavili i potrovali u govnima naše sveopšte bede i neimaštine. Čitalac može samo pretpostaviti kako su tek izgledale komparativne analize Beč-Novi Sad u domenu kulturne politike ili one održivog razvoja i ekologije, bezbednosti u gradu... Ali, ipak, šlag na tortu i jedan vrhunski valer na ovoj gadnoj mazariji laži i medijske ostrašćenosti u korist vladajućeg DS-a i LSV-a dao je prilog sa gradonačelnikom Igorom Pavličićem u gradskom prevozu, koji je Fratucanova, vidno raspoložena, odradila lično.

Tom prilikom, nišči duhom plebs, gledajući jutarnje kliberenje u olupanom autobusu JGSP "Novi Sad", Rodnija Pavličića, kako nazivaju prvog čoveka Novog Sada (posprdno i ponižavajuće među ostalima obučenog u sportsku jaknu i farmerice, sa kapom marke GAP-a), obavešten je da se gradonačelnik nije "provozo busom" od srednje škole, da je u Novom Sadu situacija daleko od "iber bečke", ali skoro da je kao u Lozani, i onda je usledilo ono neverevatno pitanje - koje je uostalom i iniciralo i ovaj tekst, a koje je izgovorivši i ostavši živa postavila perjanica ''nezavisnog'' vojvođanskog novinarstva Marina Fratucan i koje je glasilo: "A šta ćete prvo uraditi kada dođete na vlast?"

Dakle, posle punog mandata, četiri godine nezapamćenog u novijoj istoriji bašibozluka, lopovluka i oberkurvinskog ponašanja vlasti prema Novosađanima, Fratucanova pita odlazećeg, socijalno neupodobljenog i nikada od građana prihvaćenog Rodnija Pavličića, šta će prvo uraditi kada dođe na vlast!

Ukoliko je to "naše pravo da znamo sve" (slogan RTS-a), odnosno ukoliko je to način da se bude "bliži nama" (negdašnji slogan RTV-a), građani Novog Sada im sve vreme pevuše eksjugoslovenski hit - "Ti samo budi dovoljno daleko", jer jedino što je kroz emisiju "Radar"rečeno o Novom Sadu, jesu gebelsovski maniri vladajuće oligarhije i dvorskih novinara u njihovoj službi.