Zakonopravila

Građanska prava na koja smo zaboravili, monopol i diktatura na koje smo navikli

 

Tajkunski izbori

 

Da je u Srbiji nemoguće bilo šta promeniti govore i gotovo svi zakonski propisi koji regulišu pitanje izbora, od "narodnih poslanika", odbornika za skupštine opština i gradova, pa do predsednika države. Svi zakoni skrojeni su tako da štite postojeće stanje i ne dozvoljavaju da se bilo šta promeni. Ovom gorućom predizbornom temom bavi se Tabloidov urednik Josip Bogić, bivšu pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Političko-tajkunska klasa ujedinila se u stavu da je ovo što imamo najbolja država i politika. Svi koji učestvuju u politici privatizovali su državu i ne pokazuju želju da se bave javnim interesom. Tri godine su bile dovoljne sadašnjoj vlasti da promeni matricu korumpiranja i da se, umesto na nacionalizam, osloni na lažno evropejstvo. Za te tri godine mediji su potpuno zatvoreni i tajkunizovani. I sada se očekuje da do izbora može da se oformi nova politička snaga koja bi imala infrastrukturu, novac i pristup medijima i koja bi u politici mogla nešto da promeni.

 

Zabrana bilo kakve diskriminacije

 

Ustav Republike Srbije proklamuje i zabranu bilo kakve diskriminacije. Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. U situaciji kada mnogi građani Srbije nemaju šta da jedu traži se od njih da se, ukoliko žele da menjaju političku scenu, odreknu najmanje 200 dinara i glasaju za stranačku listu, gradsku, odborničku ili predsedničku. Bez para ništa! 

Ove zakonske odredbe kao da su pisali tajkuni. Samo što tajkuni nisu više pojedinci, već se većina njih krije iza političkih stranaka. Sadašnje političke strane su u stvari savremeni tajkuni, partijski interesi ostvaruju se i u parlamentu i u Vladi, a vlast se osvaja ne da bi se upravljalo državom u ime i za interes naroda, već u interesu partije, kasnije i pojedinaca. Takođe, političke stranke u Srbiji posluju po principu preduzeća i kompanija u kojima se udružuju interesi pojedinaca. Mnogi tajkuni politiku doživljavaju kao i svaki drugi biznis. Koliko ulaganja, toliko i koristi. Politikom danas u Srbiji mogu da se bave samo oni koji imaju novac. Ovakvom postavkom od strane političke elite mnogi a priori odustaju od bilo kakve pomisli bavljenja politikom, a to su predstavnici elite upravo i želeli. Mnogi neće izaći na izbore, a elita će disciplinovanjem birača postići željeni cilj. U najavama su svi mogući scenariji, u stvari prevare.

 

Sloboda mišljenja i izražavanja

 

Ustav nadalje proklamuje i slobodu mišljenja i izražavanja. Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

 

Sloboda medija

 

Takođe se proklamuje i sloboda medija. Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom. U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje, ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju, uređuje se zakonom. Kada se zna ko su vlasnici medija u Srbiji, kako se dobijaju frekvencije i da za sve to treba para, a pare imaju tajkuni - nije teško zaključiti kakav izbor ima običan narod. Nedavno je i naš list imao problem sa slobodom  izražavanja kada nam je jedan štampar otkazao štampanje navodnom nestašicom papira, iako to nije istina.

 

Pravo na obaveštenost, izborno pravo, sloboda udruživanja

 

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom. U praksi smo videli da to nije baš tako, jer je poverenik za informacije od javnog značaja i te kako imao problema sa pojedinim ministarstvima i ministrima kada je trebalo da dobije određene informacije. Na opasku da će podneti prekršajne prijave protiv takvih, nailazio je na njihov podsmeh.

Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. To vam je kao i sa Ustavom zagarantovanim pravom na posao, ali pod uslovom da ga sami nađete.

Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom.

Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. A direktor BIA je član glavnog odbora DS-a?!

 

Osnivanje nove stranke

 

Sve je to lepo zapisano, ali u praksi to mnogo drugačije izgleda. Pre svega, da bi se neko kandidovao da učestvuje u političkom životu i utiče na politička zbivanja, on mora materijalno da bude dobrostojeć, inače od bavljenja politikom nema ništa. Sadašnji izborni sistem je takav da političke stranke ili grupe građana moraju da naprave listu koju mora da podrži najmanje 10.000 punoletnih građana Srbije i da svaki potpis plate 50 dinara - koliko košta otprilike jedna vekna hleba. Nekada je to bilo besplatno, a sada mora da se plati. U vreme kada mnogi građani Srbije nemaju ni za veknu hleba, od njih se traži da se zarad politike odreknu kore od tog hleba. Da je sve dovedeno do apsurda govore i činjenice o sadašnjim izborima. Sada kada su raspisani parlamentarni, pokrajinski, gradski i opštinski izbori mnogi građani su u dilemi da li uopšte da izlaze na izbore ili da se sami organizuju, za šta opet treba mnogo novca. Ako bi neko kojim slučajem rešio da podrži jednu partiju na svim izborima, on mora najpre da odvoji vreme za sud i da overi izjavu kojom podržava određenu političku stranku i da to plati 50 dinara. Pored toga, ako se ta ista stranka kandiduje u gradovima, mora opet da odvoji vreme i da overi izjavu za odbornike u gradu ili opštinama i da i to plati 50 dinara! Ukoliko se raspišu i predsednički izbori, opet sledi overa i novo vreme.

 

Savez neravnopravnih

 

Nedavno sam učestvovao u formiranju jedne nove stranke - Socijaldemokratskog saveza, i sve sam ovo video svojim očima. U ovoj stranci se okupilo mnogo ljudi, stručnih i razočaranih postojećim stanjem, koji su rešili da menjaju Srbiju bez bilo kakvih ličnih interesa. Ali na prvom koraku suočili smo se sa pravnim i drugim preprekama aktuelne elite. Stranka je registrovana krajem decembra, bez ijednog dinara koji  poreklo vuče od tajkuna i gde smo samofinansiranjem platili 12.000 potpisa pojedinaca, što je ušlo u državni budžet. Samo nakon dva meseca postojanja ova stranka ponovo mora da prikuplja 10.000 potpisa pojedinaca koji će podržati samo ovu stranku, i to samo tu i nijednu drugu, i da ponovo to plati. Svaki potpis 50 dinara?! Država je, naravno, velikodušna prema novim partijama tako što nudi novac iz budžeta, novac koji će biti vraćen u slučaju da se ne pređe cenzus od 1odsto.

Naravno, može i da se ostavi depozit, tj. bankarska garancija. Ovo sve liči na naš bankarski sistem - kada uzimate kredit pa morate da založite hipoteke ili druge garancije. Svako putovanje iz Beograda u unutrašnjost dodatno košta kroz cenu benzina i putarinu. A nedavno smo čuli saopštenje Vlade da službene automobile u partijskim promocijama mogu da koriste pojedini ministri. O kakvoj se ravnopravnoj utakmici govori i jednakosti svih učesnika u političkim događanjima? Nije li to vrsta diskriminacije kakvu Ustav zabranjuje? To je zbog toga što nema nikakve i ničije odgovornosti. Pa kakva je tu pomoć? Da neko ima takve potencijale, ne bi mu trebala banka! A naš predsednik poručuje da treba da se razvija biznis malih i srednjih preduzeća. Kako mala i srednja preduzeće da se osnivaju i razvijaju bez pomoći države ako se traže određene garancije? Kako pomoći početnicima u biznisu ili politici? Sve je pravno uokvireno da se takvima onemogući bilo kakvo delovanje.

Pristup u medijima nije zabranjen, ali on mora da se plati. A kome da se plati? Opet tajkunima, koji su vlasnici gotovo svih medija. Kako početnici u političkom životu koji hoće da menjaju ovakav nakaradni sistem da se bore vezanih ruku i bez para? Možda nas i Bog pogleda kroz svoju vizuru, pa da se onda ravnopravno bavimo politikom!