Bankrot

Uspešno uništavanje Vojvođanske banke i troškovi njenih slobodnih promotera

 

I banka dužna ko Grčka

 

Pre nekoliko godina Vojvođanska banka je izgledala toliko stabilno da je izgledalo nemoguće uništiti je. A onda je Mlađan Dinkić u igru uveo svoje prijatelje, međunarodne mešetare i lopove, pa je ono što je bilo nemoguće ubrzo postalo realno! Rukovodstvo ove banke novac svojim prijateljima deli i šakom i kapom, tako da ne čudi da je ova nekada ugledna finansijska institucija na korak od insolventnosti. Posle će i njoj u pomoć morati da priskače Narodna banka Srbije, novcem iz budžeta koji pune svi građani Srbije

 

Igor Milanović

 

Vojvođanska banka a.d. (VOBN) je nekada bila jedna od najuspešnijih domaćih banaka, toliko uspešna da je preživela i seču banaka Mlađana Dinkića. Grčka NBG grupa je 31. decembra 2006. preuzela većinski paket akcija VOBN-a i onda su kola krenula nizbrdo. Ljudi koji su uspeli da upropaste onako divnu zemlju  kao što je Grčka, imali su još lakši zadatak da sahrane banku iz panonske nizije.

Ono što je stiglo u Srbiju da vodi Vojvođansku banku, zaposleni sa iskustvom su procenili na "ž klasu" grčkog bankarstva, ali su se prevarili. To su sasvim solidni bankari koji su dno dna samo kada se mere sa poštenim stručnjacima koji bi da sačuvaju povereni im finansijski institut. Kao lopovi, oni su sam vrh. Grcima je stalo samo da ovde pokradu što je moguće više para, kada im je Dinkić već tako povoljno otvorio vrata ovdašnjeg tržišta, i da zatim odu nazad na svoja suncem okupana ostrva. Grčku će da konsoliduje Evropa, a Srbija lako može da postane kolateralna šteta visokih evropskih finansija.

U vreme preuzimanja VOBN je odlično poslovala, a nagomilani kapital su grčki vlasnici krčmili nekoliko godina. Konačno, 2009. "mudri" grčki menadžment uspeva da ostvari prihod od do tada nezamislivo smešnih 299 miliona dinara, da bi već sledeću, 2010. godinu, banka završila sa gubitkom od preko milijardu dinara. Ovim se VOBN svrstala na drugo mesto po visini gubitaka svih grčkih banaka u Srbiji (neuspešnija od nje je bila samo Alpha banka).

Pošto grčki menadžment, potpomognut domaćim lenjoguzima, nije imao nikakvu strategiju poslovanja, osim surovog izvlačenja para iz Srbije, ni sledeći period nije bio ništa uspešniji. Već u prvom kvartalu 2011. VOBN uspeva da napravi gubitak od gotovo nemogućih 829 miliona dinara, odnosno 10.000.000 dinara (100.000 evra) dnevno?! Čovek stvarno mora da bude nezamislivo glup ili pokvaren pa da postigne ovako nešto.

Osnovni razlog gubitaka je što nema prihoda od privrede, a tu ništa nije uspeo da promeni ni novokomponovani član Izvršnog odbora Vojvođanske banke Vojislav Vojin Lazarević, budući da on posluje samo sa osobama s one strane zakona, koje pare ne drže po bankama.

Svi plasmani u čijem je davanju učestvovao Lazarević su nenaplativi. Jedan takav primer je milionski kredit dat Stankomu koji je sa svojim poslovnim partnerom Delta Legalom više puta prodavao iste stanove i tako prevario stotine građana Beograda, ostvarivši protivzakonitu dobit od desetak miliona evra. Direktor i vlasnik Delta Legala Aleksandar Lukić je završio u zatvoru, ali pare nikada nisu vraćene ni prevarenim kupcima niti Vojvođanskoj banci.

Menadžment je u međuvremenu tako izmenio organizaciju rada sa privredom, da taj sektor u VOBN-u faktički više ne postoji. U decembru 2010. otpušten je veći broj tamo zaposlenih, a neotpušteni nisu uopšte organizovani, tako da ništa ne rade.

Direktor sektora Zlatko Milikić je upropastio sve što je mogao, a onda je banku napustio sa visokom otpremninom i automobilom, zahvaljujući ugovoru koji je imao sa menadžmentom koji ga je sve vreme hvalio kao najvećeg stručnjaka. Posle Milikića nije izabran novi direktor za rad sa privredom, tako da se pretpostavlja da Grci nameravaju potpuno da ugase ovaj sektor.

 

Ili radnike na ulicu, ili ključ u bravu!

 

Bez obzira na to što VOBN posluje akumulirajući zastrašujuće gubitke, menadžment je odlučio da broj zaposlenih u centrali poveća sa 469 na 829 radnika, ali da istovremeno ugasi više od dve trećine filijala po zemlji, tako da se mreža ove banke sa 204 svela na samo 64 poslovne jedinice. U ovom postupku su na ulicu izbačena 1032 zaposlena, a pitanje je: kako to menadžment zamišlja da poboljša poslovanje ukidanjem šalterske službe banke?

Onda Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora banke, počinje da priča kako je bolje otpuštati višak zaposlenih nego staviti ključ u bravu cele banke, iako je on upravo to učinio gotovo ukinuvši rad sa strankama. Uprkos katastrofalnom poslovanju banke kojoj je na čelu, pomenuti Vatis mirno spava i to u stanu u „pametnoj kući" podno hotela Moskva u Terazijskom parku u Beogradu, za čije iznajmljivanje VOBN mesečno plaća 3.500 evra.

Tek posle nedavnog pisanja Tabloida o marifetlucima u VOBN-u menadžment je odlučio da članovima IO smanji plate, i to ne zbog lošeg poslovanja, već zbog sumnje da nama dostavljene informacije potiču od njih. Iako su ovom kaznom izgubili nekoliko prosečnih srpskih mesečnih plata, trutovi iz Izvršnog odbora i dalje zarađuju više nego dobro i prihodi im se još uvek mere desetinama hiljada evra.

Da je u pitanju manje glupost, a daleko više kriminal, kada se radi o poslovanju VOBN, pokazuje i primer sa poslovnim prostorom na beogradskom trgu Nikole Pašića, koji je banka držala u zakupu na rok od 30 godina uz simboličnu kiriju za taj deo grada. Poslovnica je napuštena da bi se zatim pedesetak metara dalje, u Domu sindikata uzeo prostor u zakup od čije visine se vrti u glavi, a i uši otpadaju. Na Terazijama je VOBN od Miloša Ljušića iznajmila prostorije po nerazumno visokoj mesečnoj kiriji od 25.000 evra, pa je menadžment posle prozivki o nedomaćinskom poslovanju uspeo da izdejstvuje smanjenje rente na isto tako nerazumnih 22.000 evra mesečno, pa se time još i hvali!

 

Kole, kako god okreneš...

 

Iako niže gubitke Vojvođanska banka je odlučila da kupi Brodogradilište Apatin, za koje je bio zainteresovan i vojvođanski tajkun Miodrag Kostić Kole. Brodogradilište ima dugove u visini od 1,3 milijarde dinara, a najveći poverilac je upravo VOBN. Cena po kojoj je brodogradilište kupljeno je 230 miliona dinara, što je 39,36 odsto od vrednosti apatinskog brodogradilišta, koje je procenjeno na 584.279.000 dinara.

U drugom krugu prodaje neposrednom pogodbom, održanom sredinom februara, pored Vojvođanske banke učestvovali su i predstavnici novosadskog MK Komerca, u vlasništvu Miodraga Kostića, koji je za kupovinu apatinskog brodogradilišta ovom prilikom ponudio 130 miliona dinara.

Interesantno je da je u prvom krugu jedini ponuđač bio MK Komerc, koji je tada ponudio 150 miliona dinara, dakle 20 miliona više nego u drugom krugu. Prodaju je tada prigovorom zaustavila Vojvođanska banka, tako da se sumnja da je iza kulisa Kole napravio dogovor sa Grcima da im prepusti brodogradilište, a oni njemu u zamenu šećerane.

 

 

 

Malo društvo grčko-srpskih interesa

 

Pored predsednika Marinosa, Vatisa Izvršni odbor Vojvođanske banke čine još: Atanasios Makris i Efstratia Fountoukou, kao i dva Srbina: Milan Vukičević i Vojislav Lazarević.

Uz pomenute "stručnjake" na čelu banke, u njenoj propasti značajno učestvuju i članovi Upravnog odbora, od kojih su opet trojica iz Grčke: Agis Leopoulos (predsednik), Antimos Tomopoulos i Dimitrios Frangetis, dok su dvojica iz Srbije: Darko Spasić i Milan Parivodić.

 

 

 

Radnici Vojvođanske banke pišu redakciji Tabloida

 

Šta zna Kemo šta je 62.000 evra!?

 

Poštovana gospodo,

Samo nas nekoliko u Vojvođanskoj banci zna za jedan, slobodno recimo, neponovljivi skandal sa klijentom Vojvođanske banke, čije ime je poznato širom nekadašnje Jugoslavije. Ta bruka najbolje i najrečitije govori o brojnim metodama uništavanje ove nekada ugledne bankarske institucije...

Naime, sve je počelo tako što je slavni sarajevski muzičar Kemal Monteno svojevremeno postao klijent Vojvođanske banke. Ali ne običan klijent, nego onaj ugledni, reprezentativni, koji u stvari u javnosti promoviše ovu ustanovu... U to ime, dobio je od banke specijalnu platnu karticu kojom je plaćao gde god se u zemljama regiona našao. Tako je, uživajući privilegije ekskluzivnog klijenta, potrošio celih 62.000 evra!

Kad je neko od nadležnih shvatio koliki novac troši ova poznata ličnost, nastala je čitava istraga unutar banke! Beogradska filijala u kojoj mu je izdata kartica, pravdala se da je jednostavno "zaboravila" da obavesti kreditni biro o tome da Monteno na računu nema para, ali i da je tražila, pune dve godine, da mu se iz tog razloga kartica blokira!

Usred nastalog haosa, kad je menadžment otkrio šta se desilo, hitno je suspendovao Vesnu Pavlicu, direktorku filijale u Resavskoj ulici u Beogradu, i to na tri meseca, a filijalu zatvorio! Posle isteka suspenzije, valjda za nagradu, Pavlica prelazi na funkciju rukovodioca filijale u Kralja Milana u Beogradu! Ko zna kome će tamo da poklanja pare?

Kad su iz menadžmenta banke konačno, posle dve godine, otkrili da Kemal Monteno i dalje plaća istom karticom, pokušali su sa njim da stupe u kontakt, ali se on nije javljao ni na jedan banci poznati telefon! Pošto je Kemal imao dva organizovana koncerta, u Novom Sadu i Beogradu, banka je to iskoristila i na kraju sa njim sklopila ugovor o vraćanju para, koji nema nikakvu vrednost!

Interesantno je da je Monteno održao oba koncerta, pokupio pare od ulaznica, i ponovo otišao iz Srbije, pokazavši banci šipak! Ugovor sa Vojvođanskom bankom, koji mu je i to omogućio, potpisao je direktor pravne službe Dušan Lalić, koji se u slobodno vreme hvali kako je zet Miroljuba Labusa.

Ali to nije kraj: Grci su tek nakon dve godine saznali da popularni Kemo koristi neovlašteno platnu karticu njihove banke. Kemo je bio svestan da nema para na kartici, ali je istovremeno bio svestan da može da koristi karticu, tj. da podiže novac u neograničenim količinama. A to je činio, verovali ili ne, svakog dana, i to na jednom od bankomata u Zagrebu! Dnevno je podizao 1.000 evra! Shvativši i sam da ima posla sa neukim i nesposobnim bankarima u Srbiji, jednostavno je uživao privilegiju "ekskluzivnog klijenta", na koju je uvek mogao da se pozove...

Teško je i poverovati da je neko tako dunđerski uradio svoj posao, kao Grci koji vode ovu i ovakvu ekipu Vojvođanske bank", ali...

Kada su stručnjaci iz Grčke shvatili da su u minusu za 62.000 evra, i da je minus napravljen baš na Keminoj kartici, počeli su da ga traže. On se nije u početku javljao na telefone fiksne i mobilne telefonije u Hrvatskoj. Do njega su došli tek kad su u sredstvima informisanja saznali da organizuje veliki solistički koncert u Srbiji (u Beogradu i Novom Sadu).

Kako je samo hrabar Kemo, zna da duguje tolike pare, a dolazi da u istoj zemlji drži koncert. Svaka mu čast! Koncert održao, al, pare nije vratio! U međuvremenu se uključio i jedan "srpski stručnjak", direktor pravne službe, zapravo, Dušan Lalić, već pomenuti zet nekadašnjeg ministra Miroljuba Labusa. Lalić se, inače, u poslovnim kontaktima predstavlja i preporučuje kao "zet Miroljuba Labusa", te je sa tom "referencom" i ovoga puta nastupio u nameri da "reguliše poslovni odnos Kemala Montena i oštećene banke".

Čim se on toga posla uhvatio, postalo je jasno da od toga neće biti ništa! I kako bi, kad je Vojvođanska banka sa Vojinom Lazarevićem i nekim "neutvrđenim Grcima", postala jedno veliko leglo kriminala. Skandal sa poznatim pevačem samo je jedna od slika opšte ludnice u ovoj bankarskoj instituciji. A ima ih puno, i sa znatno većim ciframa. Zašto na to ne reaguje NBS ili MUP, to je već druga priča...