Kontranapad

Svoje heroje zaboravljamo a tuđe veličamo: šta Mišel Platini znači fudbalskim mešetarima

 

Nezaboravni Stevin let u slobodu

 

Nedavna tirada povodom dodeljivanja imena "Mišel Platini" jednom od igrališta u kampusu Nacionalne kuće fudbala, pokrenula je na razmišljanje o delima koja dovode do toga da se nečije ime posveti nekom važnijem sportskom objektu. Zahvaljujući srpskoj "demokratiji" koja je poništila mnoge nazive gradova, objekata, trgova i ulica, tako su i u fudbalu ukinuti ili sasvim nestali bilo kakvi kriterijumi prilikom dodele naziva sportskim objektima

 

Miroslav Vislavski

 

 

Predsednik UEFA, Mišel Platini, ma koliko prijateljski naklonjen nekim pojedincima iz sveta srpskog fudbala, ipak je čovek interesa i pravila na kojima funkcioniše sistem Evropske kuće fudbala. Osim osmeha, demagogije i malo građanske tolerancije, nije učinio nikakav podvig zbog koga bi mu ime zauvek bilo uklesano na tabli igrališta fudbalskog kampa u Staroj Pazovi.

Ako je uticao na "zatvaranje finansijske konstrukcije" za izgradnju Srpske kuće fudbala ili pak na određivanje sredstava za finansiranje drugih programa, kao što je het trik za podizanje terena sa veštačkom travom, učinio je to zato što se radi o sprovođenju strategije UEFA u razvoju evropskog fudbala, a ne zbog bolećivosti i posebnih emocija prema našem fudbalu. Sa tim novcem je omogućavana i nezakonita korist koju su ostvarili upravljači srpskim fudbalom!

Sa druge strane, neki veliki podvizi naših sportista ili ljudi iz sveta porta prepušteni su prašnjavim slojevima zaborava. Mora da prođe bezmalo vekovna distanca da bi se oduvala prašina i vaskrsle vrednosti o kojima govore takva dela. Tako je kinematografski i televizijski oživljeno vreme uoči odlaska naše fudbalske reprezentacije na prvo (pozivno) Svetsko prvenstvo u fudbalu, u Urugvaju 1932. godine. "Montevideo, Bog te video" pruža motivaciju i budućim generacijama da se inspirišu entuzijazmom koji pokreće na velika dela. To su umetničke ikone srpskog fudbala! Zamislili su ih i uradili umetnici, oni koji  fudbal vole, a ne oni koji ga vode!

 

Čovek koji je doneo odluku kad drugi nisu smeli

 

Ovih dana navršava se dvadeset godina od herojskog podviga legendarnog pilota JAT-a Stevana Popova iz Novog Sada, koji je u poslednjem trenutku izvukao fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije iz Švedske, u kojoj je trebalo da počne Evropsko prvenstvo u fudbalu. Istovremeno je pretila zaplena JAT-ovog "boinga" zbog stupanja na snagu međunarodnih sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. To čemu je bio izložen Stevan Popov, i u kakvim okolnostima se odlepio sa piste Stokholmskog aerodroma na petnaest minuta pre zaplene aviona i sigurnog zarobljavanja jugoslovenske reprezentacije, bila je neviđena drama. Satima su ga aerodromske službe zavlačile, izbegavajući da avion napune gorivom.

Količina kerozina koja se nalazila u rezervoaru nije bila dovoljna za let do Beograda. Sve kombinacije su padale u vodu. Popov je već odlučio da poleti sa polupraznim rezervoarom i zamislio da će aterirati na odgovarajućem auto-banu, van teritorije zemalja koje su zavele sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji. Samo su njegova odlučnost, smirenost, drskost, hrabrost, njegov ponos i patriotizam, ali i njegova ludost mogli da dovedu do srećnog okončanja odiseje kroz koju je prolazila u tom trenutku, po mnogima najbolja reprezentativna selekcija Evrope.

Uspeo je koristeći sve sposobnosti pregovarača i koristeći diplomatske kanale da izdejstvuje preko potrebno gorivo i vrati sjajne fudbalere u svoju zemlju, koja se suočila sa jednim od najtežih istorijskih perioda, čije posledice su dugo trajale, a cehovi se plaćaju i u ovo doba.

Stevan Popov je tih dana bio nacionalni heroj, pogotovo što je u periodu od mesec dana, počevši od 17. aprila 1992. kada je načinio prvi let na liniji Beograd - Sarajevo, koje je gorelo pred oružanim dejstvima, uspeo tokom mesec dana svakodnevnih letova da izvuče iz sarajevskog pakla oko 40.000 ljudi (Srba i drugih naroda koji su nacionalno vezani za ostatke Jugoslavije).

O herojstvima Stevana Popova se odavno ne priča. Prašinu na njegove podvige bacila je družina koja je otela zemlju pre dvanaest godina. To je najblaža kazna. Inače kakvi su, mogao je završiti u Hagu koliko je učinio za narod i zemlju! Danas je bivši pilot JAT-a, tihi građanin koji živi u Rumi, maloj sremačkoj varoši, posvećen je košarci onako kako je sportu bio naklonjen celoga života. Zvao se taj sport košarka, fudbal, rukomet ili neki drugi. Steva Popov jednostavno pripada sportu i dobrim ljudima sporta. Veliki narodi takve čuvaju kao božanstva. Srbija se trudi da takve junake marginalizuje, jednako kao što nema uspomene na junake i borce koji su čuvali njene teritorije devedesetih, a posebno od "Milosrdnog anđela" 1999, kada su današnji saveznici podaničkih vlasti sipali tovare razornih detonacija i hemijsko-biološke otrove od kojih je višestruko porastao broj kancerogenih i drugih uništavajućih oboljenja u Srbiji.

Ali, Stevan Popov nije zavredeo ni simbolično poštovanje i obeležje u fudbalskoj Srbiji! Nasuprot njemu i njegovom delu, koje će nadam se biti moguća inspiracija za umetnički prikaz poput onog koji nam je dočarao vreme pred istorijski odlazak na prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu u Urugvaju, pre punih osamdeset godina, neki drugi ostaju trajno zabeleženi u svakodnevici našeg sporta. Dakle, za razliku od Stevana Popova, Platinija će pamtiti u Srbiji, ako ne po delima u interesu srpskog fudbala, onda po igralištu koje mu je posvetio Tomislav Karadžić u Staroj Pazovi.

 

Šampionski tim izbačen zbog politike

 

Uskoro će Evropsko prvenstvo u Ukrajini i Poljskoj. Unutrašnje političke (ne)prilike u Ukrajini navode UEFA da razmišlja o oduzimanju organizacije takmičenja nekadašnjoj članici Sovjetskog saveza, a današnjoj poslušnici NATO pakta. Politika i poniženja koja ona ume da nanese sportu odavno su prateća sudbina najvažnije sporedne stvari na svetu, kako se najčešće kvalifikuje fudbalska igra. Jedno od najvećih je bila zabrana jugoslovenskoj reprezentaciji da nastupi na zasluženo izborenom učešću u završnici Evropskog prvenstva u Švedskoj 1992 godine.

Poniženja kojima su izlagani jugoslovenski građani u vreme pred zavođenje međunarodnih sankcija, uključujući i ličnosti svetskog formata kakvi su bili jugoslovenski sportisti, u to vreme i članovi fudbalske reprezentacije Jugoslavije, nisu imala granice. Samo su sportistima Južnoafričke Unije pre jugoslovenskih 1992. uvedene sankcije i izrečena zabrana nastupa na međunarodnim takmičenjima.

"Demokratski" svet i Evropa su nas tretirali i odnosili se prema našim sportistima i građanima u celini kao prema gubavcima. Da nije bilo grčkih i ruskih i još ponekih retkih ali odvažnih prijatelja koji nisu priznavali sankcije protiv Srba i Crnogoraca, naši sportisti u ekipnim disciplinama bi tokom četvorogodišnjih sankcija zaboravili na međunarodne susrete. Taj teror je počeo 31. maja 1992. godine kada je UEFA u tri rečenice obavestila FSJ da reprezentacija Jugoslavije neće učestvovati na Evropskom prvenstvu koje se igra u Švedskoj, u kojoj je naša selekcija već bila na pripremama, spremajući se da načini podvig i osvoji Evropsko prvenstvo! Sastav i rezultati koje su postizali Dragan Stojković Piksi, Siniša Mihajlović, Slaviša Jokanović, Dejan Savićević, Predrag Mijatović, Miroslav Đukić, Darko Pančev, Vladimir Jugović, Budimir Vujačić, predvođeni predsednikom FSJ Miljanom Miljanićem i selektorom Ivanom Čabrinovićem koji je preuzeo ulogu od sjajnog Ivice Osima, bili su impresivni! U kvalifikacijama su ubedljivo izborili učešće na završnici Evropskog prvenstva i osnovano bili smatrani favoritom prvenstva. U njima su mnogi evropski stručnjaci i novinari videli nove lidere na Starom kontinentu. Osujećeni su prljavom političkom odlukom! Eliminacijom jugoslovenske reprezentacije, popunila je selekcija Danske, inače drugoplasirana u grupi. Kuriozitet Evropskog prvenstva u Švedskoj bio je trijumf Danske! Selekcija koja je naknadno pozvana nakon progona Jugoslovena kojima je u kvalifikacijama gledala u leđa, osvojila je naslov Evropskog šampiona!

 

Nas nema, a kad će nas opet biti...

 

Naših neće biti na završnom delu Evropskog prvenstva. Treći put uzastopno, srpski reprezentativci će najprestižnije kontinentalno takmičenje posmatrati zajedno sa svojim državljanima - preko televizije! Pod pretpostavkom da će se naša selekcija ipak kvalifikovati na sledeći evropski samit najboljih fudbalera, dve generacije reprezentativaca nisu doživele i neće, svoju priomociju na Evropskom prvenstvu. Da li to nekog interesuje? Ima li odgovornih? Naciju interesuje, ali odgovorni su neodgovorni! Njih ne interesuje što naciju interesuje. Njih interesuje njihova pozicija.

Kamarila večitog predsednika Tomislava Karadžića ne haje što naših nema na Evropskom prvenstvu. Tako se može zaključiti zbog toga što nigde i nikada nije rađena analiza stanja u srpskom fudbalu. Zašto? Zato što nestručnjaci ne umeju da analiziraju ono što ne poznaju i ne razumeju! Oni su nepismeni da napišu nešto novo, pa tako ne umeju ni da analiziraju probleme i razloge koji su se svaki put isprečili na putu za Evropsko prvenstvo. Ili su kukavice, podanici, komformisti... U svakom slučaju, štetočine koje su predvodnici fudbalske Srbije, svoj veštački autoritet izgrađen dugovečnošću svojih funkcija stavljaju iznad ambicije manje poznatih, sigurno ambicioznijih i sa časnijim motivima. Takvima je pristup zabranjen, a pominjanje samo Toletovog imena, već diskvalifikuje iz trke manje poznate! Stvoren je duh da je Tole nezamenjiv. Isto ili veoma slično manipulacijama ekipe Borisa Tadića koji za sebe kaže da nema alternativu!

Jer, bože moj, ako slučajno ne bude izabran, Srbiji preti potop! Kao da je sada i svih ovih godina sa žutim prevarantima nastupilo blagostanje! Tako fudbalska oligarhija stvara psihozu da će fudbalska Srbija potonuti bez Tomislava i njegovih satelita. Prenebregavaju da je srpski Titanik odavno na dnu okeana i da dalje nema  kud! Novi kredit koji Karadžić uzima od fudbalske Srbije, jeste angažovanje harizmatičnog Siniše Mihajlovića. Ali, zar Tomislav nije imao tu vrstu kredita sa Radomirom Antićem? Servira se lažna dilema, pitanje: ko je drugi mogao da dovede za selektora Srbije jedan stručni autoritet poput Antića? Ko drugi osim Karadžića. Danas je slična priča sa Sinišom Mihajlovićem... Ma, to su čiste manipulacije! Kada bi neko drugi imao mandat da pregovara poput Karadžića, došli bi i Antić i Mihajlović! A Karadžić bi morao, konačno, da pruži odgovore za stanje u srpskom fudbalu, za odsustvo politike, strategije i ciljeva...