Druga strana

Srbija pred sezonom suočavanja sa istinom

 

Vruće leto i za diktatora

 

Došlo je do usaglašenog stava birača u Srbiji i administracije u Briselu: Tadića je svima dosta! Kraj je bio neizbežan. Ali, njegov pad razotkriće uskoro, pred domaćim sudovima, najmračnije strane njegovog režima. Razotkriće i šokantne detalje iz njegovog ličnog života, i života njegovih najbližih saradnika. Leto koje dolazi, može biti vruće, ali će za njega, i njegovu kmarilu, biti pakleno

 

Milan Glamočanin

 

Odlazak Borisa Tadića u istoriju biće za njega više nego traumatičan. On će, zajedno sa svojim bivšim najbližim saradnicima, najpre morati da odgovara pred redovnim sudovima u Srbiji za pljačku desetina milijardi evra i dolara, za više od pet stotina kriminalnih privatizacija i rastakanje državne imovine čiju vrednost još niko nije sabrao. Ali, pre toga, Borisa Tadića čeka sud njegova stranke koja je inače podeljena na četiri klana, i svi oni žure da ga smaknu sa mesta neprikosnovenog partijskog vođe.

Konačno, tu je i kazna koja ga čeka od "evroatlanskih prijatelja". Naime, zbog činjenice da je pokrenuo niz koruptivnih aktivnosti u Srbiji i inostranstvu, u koje je uvukao veći broj ličnosti i kompanija iz zemalja Evropske unije, Zapad već duže vremena priprema Tadićevo političko smaknuće, ali i otvaranje brojnih dokumenata i dosijea koji će ga odvesti direktno u zatvor.

Leto 2012. godine, biće za Borisa Tadića isuviše vrelo, toliko da će svaka klupa na kojoj bude sedeo, goreti. Narod u Srbiji, koji je čitavu deceniju surovo pljačkan od strane njega i njegovih stranačkih čauša, čeka suočenje sa strašnim istinama. Kad se otvore sva dosijea i saznaju sve tajne, kad se bude pogledalo u sve papire i čula sva svedočenja, mnogi će biti šokirani količinom opljačkanog novca i starorimskim bahanalijama u kojima su godinama uživali Boris Tadić i njegova "blindirana" dvorska pratnja. Ali, pre svega, biće šokirani životinjskim apetitima koje je on lično imao, kako u pogledu "konzumiranja" materijalnih dobara, tako i u pogledu "mladog mesa", muškog ili ženskog, svejedno, koje je "trošio", pa u znak zahvalnosti kasnije slao na najdelikatnije državne funkcije.

Da je Tadić zaista dozlogrdio i administraciji u Briselu, bilo je jasno još 20. maja, oko 17 časova (dakle, tri sata uoči zatvaranja biračkih mesta), kad je iz sedišta EU emitovano zajedničko saopštenje predsednika Saveta Evrope Hermana van Rompeja i Evropske komisije Žoze Manuel Baroza u kome njih dvojica čestitaju Nikoliću na pobedi! Mada je ovo sve brzo nazvano greškom i brzo je povučeno, to saopštenje se pojavilo nakon 22 sata iste večeri u identičnom obliku!

Ali, da ništa nije bilo slučajno, niti pogrešno, pokazaće i predstojeći događaji...

Odlazak Borisa Tadića otvoriće jedan nezaustavljiv proces pročišćavanja državnih ustanova i strateški najvažnijih stubova države, jer su, baš zahvaljujući njemu i njegovoj kabinetskoj autokratiji, sve one bile zakočene u slobodi odlučivanja i u sprovođenju svojih zakonskih obaveza. Pre svega, reč je o pravosuđu, tužilaštvima i policiji. Tadić lično i njegova stranka, potpuno su zarobili vojnu industriju i podredili je grupi međunarodnih švercera na čelu sa njim lično i izvršiocem njegovih naredbi, Draganom Šutanovcem. Buduća istraga će pokazati da je taj "vojno-tehnički lobi", koji je radio za potrebe kriminalizovanog, otuđenog centra moći u okviru NATO pakta, učinio da ceo region bude pretvoren u jednu mračnu, paravojnu američku bazu.

Kraj Tadićeve vladavine, istovremeno je i početak neizbežnog obračuna sa njegovim osionim kadrovima koji su zajašili sve medije u Srbiji, a visoku cenu platiće i njegov šef kabineta Mića Rakić, savetnici Nebojša Krstić i družina, razne grlate i bahate kokoške poput praznoglave i primitivne Jelene Trivan ili ocvale "gospođe Kolundžije"...

U noći poraza koji je šokirao i Tadića i njegove samouverene savetnike, jedan poznavalac odnosa u Demokratskoj stranci progovorio je rečnikom koji je do tog momenta bio nezamisliv: "...Oni su njega tretirali kao Koka-Kolu, odlično se prodavao, ali niko nije znao zašto!".

Kraj Tadićeve decenije i njegovo suočenje sa krivičnom odgovornošću, otvoriće takozvanu Pandorinu kutiju iz koje će početi da izlaze gospodari najveće pljačke veka, a svako od njih je radio to što je radio po njegovom direktnom nalogu ili, po njegovom nalogu ali preko posrednika. Ne postoji nijedna uništena fabrika i nijedna opljačkana državna firma, koju nije sahranila upravo armija Tadićevih štetočina! Sve nevolje koje su Srbiju zadesile tokom temeljne devastacije nacionalnih resursa poslednje decenije, išle su direktno preko kabineta Borisa Tadića. Ni on sam nije nimalo krio da je "glavni u svemu" i da se za sve pita, jer je, kršeći svoja ustavna ovlašćenja, ušao na teren apsolutne odgovornosti za svaki opljačkani milion ali i za svaki nenamenski potrošen evro. 

Vreme je nemilosrdni sudija. Ono je, tokom dva Tadićeva mandata pokazalo da građani Srbije pred sobom imaju labilnu ličnost koja je sklona nečuvenim mprovizacijama, koja ne poštuje ni zakone ni Ustav, kojoj nije ništa sveta samo ako je za njega korisno. Iza njegove manekenske pojave počeo je da se pomalja ozobiljno bolestan čovek čije su i namere bile isto tako bolesne i sumanute. On se lično, više puta branio od slike koju odaje, bežeći, očito i od ogledala! Govorio je da je zdrav kao dren! Ukoliko se ovo na sudu ispostavi kao tačno, on onda neće imati nikakvu olakšavajuću okolnost za brojna nedela koja je počinio. Ali, sve govori da će doći do erupcije njegovih, nevešto sakrivenih boleština, već prvih dana suočenja sa strašnim istinama o biblijskim pljačkama. Uostalom, i mnogo zdraviji od njega koji su učestvovali u demokratskoj pljački, padali su od raznih anemija i srčanih tegoba čim bi dopali bukagija.

Vrelo leto Tadićevih ispovesti pred narodom i pred sudom tek počinje. A čeka ga i boravak u hladovini srpskih apsana, koje su u njegovom mandatu postale užasnije nego one turske, srednjevekovne.