Do koske

Cena preuranjenog optimizma: građanin pokorni u dužničkom ropstvu

 

Koliko košta kad nemaš ništa?

 

Platiće svaki građanin Srbije svoju naivnu veru u brzi dolazak boljeg života, nova radna mesta, nove investicije, i novo doba u kome će padati "pečene kruške sa nebesa". Ali, pre toga, platiće ono što duguje stranim bankama u Srbiji, a nije znao da će ga baš toliko koštati. Mnogi će tek sad saznati da se iza žute sadašnjice, nevešto krila zelenaška politika. A kako će (i da li će) na nju odgovoriti stotine hiljada žrtvovanih, stvar je prilika i okolnosti

 

Nikola Vlahović

 

Vlastodršci u Srbiji već godinama nekažnjeno šire lažne vesti o sigurnom povećanju životnog standarda, pa su čak i globalnu ekonomskom krizu predstavili kao "našu šansu".

Takozvana demokratska vlast u Srbiji koja je predstavlja grupa bestidnih lažova i lopova, zavela je tom propagandom milione ljudi, i samo je pitanje vremena i okolnosti kad će im se to vratiti u vidu masovne građanske neposlušnosti.

Mnogo je ljudi poverovalo u njihove podle obmane, da bolji život čeka tu, odmah iza ugla, da će biti kreditno sposobni sutra, jer im tako kažu najviši predstavnici države, oni kojima su davali svoj glas i u koje su verovali...

Naivno, ne proverivši svaku stavku u ugovorima koje su potpisivali, uzeli su kredite za stanove, kola, nameštaj, firme, opremu... A onda je došlo vreme susreta sa istinom: plate su bivale sve manje, ili ih uopšte nije bilo, cene su postajale sve veće, a banke su odmah zaskočile da obračunaju svoje zelenaške kamata koje više niko ne može da plaća.

Strane banke u Srbiji, zahvaljujući režimu koji ih je ovde udomio i tako odgojio, sve više liče na onu prvu privatnu banku nastaloj u Engleskoj (Bank of England), 1694. godine (prva koja je stekla pravo da izdaje novac). Samo, što je ona za razliku od lopovskih banaka koje danas haraju Srbijom, bila vrlo jasna u pogledu svakoga posla pa je u svojoj osnivačkoj povelji i napisala : "...Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz ničega!". Ili,  u originalu:  "Out of nothing".

Dakle, ta dobit "iz ničega", danas je jedini posao kojim se bave strane banke u Srbiji, a obilato im pomaže celokupna državna vrhuška koja je u upravnim odborima tih banaka našla za sebe, svoje rođake, prijatelje, ljubavnice i ljubavnike, uhlebljene sa nepristojno velikim primanjima.

U međuvremenu, od kako je blizu milion ljudi ostalo bez posla, pa samim tim i bez mogućnosti da vraćaju kredite, banke su počele sa njihovim progonom, oduzimajući im stanove, kola i sve drugo što je "njihovo vlasništvo do isplate".

Država lažnih demokrata, nehumana, bahata, primitivna, i iz fundamenta postavljena na pljački, nije imala program socijalne logistike u ovakvim slučajevima. Radnici idu na ulicu bez ikakve nade da će naći drugi posao, a firme koje su ih otpustile, nemaju nikakvu obavezu da ih u određenom roku, nakon otpuštanja, makar izvesno vreme pomognu (kao u nekim evropskim zemljama i u SAD recimo, sa po par plata, negde i više od toga).

Ima li većeg dokaza da je priča o "socijalnoj državi" koju su ispričali jedni drugima  koalicioni partneri "sa levice", jedna besramna laž koja je takođe koštala naivne građane u Srbiji? Ima li boljeg argumenta za masovnu građansku neposlušnost?

Već mesecima traje hajka bančinih agencija za uterivanje dugova (u sadejstvu sa kreditnim biroom, tom strašnom "policijom nad policijama" koja zna sve o svakome!), na građane koji danas duguju ono što juče nisu dugovali, a sve zato što su se ljuto prevarili i naseli na laži svojih političkih vođa!

U tom neravnopravnom obračunu, ljudima oduzimaju stanove i kuće (mnogi su se i ubili, u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, zabeležena su brojna samoubistva zbog dugova prema bankama), a država im je već unapred oduzela pravo na samoodbranu, i jasno stavila do znanja da je to "stvar ličnog izbora".

Ali, to nije ni blizu istini! Ako je Miloševićev režim bio proklet zbog masovne pljačke koju je izveo piramidalnim bankama, ova demokratska pljačka, surovija je utoliko što narod nije javno pozvan "da se kocka", kao u vreme devedesetih, nego je pozvan da poveruje u bolji život, da bez pogovora pristupi srednjoj klasi, odmah i sada!

 Lagali su svi, od nadležnih ministara do nenadležnih agencija koje su, ciljano, zavodile masu u kreditno ropstvo. Budućim robovima nije rečeno ono što su po zakonu imali pravo da znaju: da su uzeli zelenaške i nepoštene kredite, koji su čak suprotstavljeni i zakonima lažnih demokrata!

Neće biti nikakvo iznenađenje ako do javnosti uskoro dođe plan o masovnoj pljački građana preko mreže bankarske mafije, i činjenice o tome kako je taj plan napravljen baš negde u odajama dojučerašnjih "izabranih predstavnika naroda"!

Jer, novi-stari režim je računao da će onaj isti narod koji je pre petnaestak godina kupovao "na bonove", sipao gorivo u plastične flaše i kupovao cigarete "u rinfuzu", imati prirodnu potrebu da bolje živi, pa mu je taj bolji život ponuđen, ne samo obećanjima, nego i svečanim dokumentima, zakonskim propisima i brojnim drugim verbalnim i papirnatim lažima, koje sa suštinom života nemaju nikakve veze. Ukratko, zakon koji nije sprovodiv u praksi i nije zakon...

Istina je danas skinula gaće. Pokazala je šta ima. Srbi su ponovo opljačkani, prevareni, podmetnute su im zelenaške banke i isto takve kamate, sustigli su ih demokratski uterivači pa im otimaju poslednje što imaju kao u vreme strašnog posleratnog otkupa žitarica kad su padale glave i kad su zatvori bili puni poštenog ali nemoćnog sveta.

Danas, u sred pitome Vojvodine, banka "na doboš" prodaje celu njivu u Srbobranu za 348 evra, ali neće niko da je kupi, jer znaju da je sirotanu kome su zelenaške kamate skinule kožu sa leđa, ta njiva je jedino što ima. Prazni su i stanovi po gradovima u koje neće niko da se useli jer je "oteto-prokleto".

Strane banke u Srbiji su na ovaj način za manje od deset godina postale vlasnik čitavih šuma, njiva, seoskih imanja, poljoprivredne mehanizacije, malih i srednjih preduzeća koje je država svojom divljačkom birokratijom dovela do bankrota...

Imovina kojom ovi mračni poverioci raspolažu meri se milijardama. Zato su im sedišta velelepna, zato su sebi pokupovali najlepše delove gradskih centara u svim gradovima u Srbiji, zato im tako dobro ide, kao ni u jednoj drugoj istočnoevropskoj zemlji. Ali, u Srbiju, baš zato, zbog ovog sramotnog zagrljaja demokrata i zelenaša, neće zadugo doći nijedna istinski velika banka sa reputacijom. "Dojče banka", na primer, ili neke od vodećih ruskih i američkih banaka, izgovaraju se "malim tržištem" i nedostatkom velikih investicija. Tačno je da toga nema. Ali je tačno da te institucije sa reputacijom ne žele da se bave zelenaškim bankarstvom.

Ali, u Srbiji drugog posla za bankare i nema! Otimanje od sirotinje, to je za njih i dalje  zlatni rudnik. Izopštena, lopovska klasa, koju je činila dosadašnja  politička oligarhija i mreža informaciono-tehnološki dobro opremljenih krvopija, čine ovu zemlju jednim anemičnom bogaljem, zavisnikom koji je "navučen" na "kreditnu crtu".  Dokle tako?