Beli kriminal

Evropska unija traži hitno čišćenje srpskog zdravstva od prljavog novca i prljavih kadrova

 

Zdravstvenu mafiju, pred zatvorsku kapiju

 

Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite, i taj podatak je nedavno predstavljen  u Evropskom parlamentu u Briselu kao istraživanje Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa za 2012. godinu. Ova činjenica nije nikakvo posebno iznenađenje, jer je celokupan zdravstveni sistem u Srbiji ustvari jedna kriminalna piramida na čijem čelu se smenjuju režimski ministri, direktori, upravnici, samozvani maheri za uvozno izvozne poslove, interesne grupe sastavljene od "delatnika" farmaceutske mafije ali i običnih dunđera, građevinskih preduzimača bliskih vlastodršcima, i još mnogo drugog mračnog polusveta koji tu nikako ne bi smeo da se nalazi.

 

M. Grabež

 

    Jedan od ključnih krivaca za haos u srpskom zdravstvu, bivši četvorostruki ministar zdravlja Tomica Milosavljević, još uvek je na slobodi i niko ga do danas nije pozvao na odgovornost, uprkos neporecivim činjenicama da je bio saučesnik i nalogodavac brojnih protivzakonitih radnji, čije štetne posledice po državu Srbiju još nisu sabrane, a mere se milijardama dolara i evra...

U međuvremenu, dok srpsko zdravstvo tone još dublje od dna na kome se našlo, i dok čitavi lekarski timovi masovno odlaze iz Srbije u zemlje Evropske unije, SAD, Kanadu, Australiju i gde god ima posla za njih, traje ministrovanje Zorana Stankovića, patologa koji, eto simbolike, ima, barem retoričku potrebu, da izvrši obdukciju kriminalne lešine koja se pružila uzduž i popreko domova zdravlja, zdravstvenih i kliničkih centara.

I dok je on učestvovao u proteklim izborima u trci za mesto predsednika republike, ističući svoje poštenje, iskustvo i radnu biografiju, dotle je u zdravstvenim ustanovama sve uzavrelo od istraga, anonimnih prijava za kriminalna dela, ali i još dubljeg zagađivanja kadrovskog i materijalnog stanja u zdravstvu i oko njega.

Tako je, na primer, u vezi istrage protiv direktora zemunske bolnice dr. Iva Berisavca, koja je vođena zbog takozvanog naduvavanja faktura, sada stiglo i nekoliko anonimnih prijava iz te bolnice, u kojima je detaljno opisano kako sada novi direktor dr Dragoš Stojanović iste te fakture naduvava duplo više od svoga prethodnika, a sve u dosluhu sa gradskim sekretarijatom za zdravstvo!

Ali, ni o tome ni o mnogo čemu drugom, nema nikakvih reakcija nadležnih organa (niti se ko u ovom trenutku oseća nadležnim!). Prethodno je, za svaki slučaj, da ne bi "više očiju više videle", Stojanović ekspresno smenio poslovnu sekretarku KBC Zemun, i to odmah pošto je stupio na dužnost...

Na slučaju pokojnog dr. Nenada Borojevića (zvanično, u pitanju je bilo samoubistvo, nezvanično, "...obešen kao konjokradica na divljem Zapadu od strane zdravstvene mafije..."),  najbolje se vidi suština mafijaške sprege farmako-zdravstvene mafije ali i metoda prekog suda koji deluje na principu: "sve pada ako glavni optuženi bude lišen života". I zaista, ako lažu zvanični izveštaji, ne laže zdrav razum-neverovatno zvuči da je nesrećni Borojević poslednje sate svoga života proveo pešačeći desetak kilometara u kućnim papučama od Pop Lukine ulice na obalama Save, pa sve do šumovitog Košutnjaka!

 

Ljubu nisu prevarili!

 

Hrabri istupi u javnosti izjava policijskog inspektora Ljube Milanovića, čoveka koji nije dao da mu istrage o zdravstvenoj mafiji blokira kabinet predsednika države, otkrile su  pozadinu "demokratskih" pljački u zdravstvu i kako je došlo do pomeranja kadrova stranke G17 (sada URS) samo da bi Demokratska stranka nasledila teren za pljačku.  Tako je DS organizovao "pomeranje" bivše direktorke  RZZO u pravcu zatvora, kako bi doveli svoga kadra Aleksandra Vuksanovića koji punih dve godine nije ni u kom smislu unapredio rad Fonda, već se novac samo slivao na drugu stranu, u sefovima i džepovima Demokratske stranke i njenih vođa.

O tome kako je iz Fonda nestalo 10,6 milijardi evra za 12 godina, ili, mesečno oko 1.000 dinara po jednoj zdravstvenoj knjižici u Srbiji, niko još nije ni reč rekao, nijedan tužilac se nije oglasio, nijedna istraga nije sprovedena! Sve govori da toga i neće biti sve dok ne bude uhapšen i procesuiran bivši višestruki ministar Tomica Milosavljević. To se do sada nije desilo između ostalog i zato što je tako dogovoreno sa kabinetom Borisa Tadića, neposredno posle akcije inspektora Milanovića, koji je, na žalost, samo dobro poslužio Mlađanu Dinkiću da zaplaši Tadića, jer je znao da od hapšenja DS kadrova u zdravstvu nema ništa. Tako je i sadašnji ministar Stanković nagrađen predsedničkom kandidaturom, u znak zahvalnosti jer ovaj slučaj u njegovom dosadašnjem mandatu nije pomerio sa mesta.

Konačno, ne treba izgubiti iz vida da je Stanković, kao bivši ministar odbrane, morao da ima kompletan uvid u to šta je Tadić pre njega radio, pa je njegovo ćutanje utoliko upadljivije a njegova odgovornost za nepokretanje istrage time još veća.

 

Jedna ozbiljna istraživačka agencija iz Danske, nedavno je radila anketu po kojoj je biračko telo u Srbiji pokazalo najviše nelogičnosti glasanjem, što je pokazalo da je Srbija daleko od razumnih izbora. To se posebno vidi  u zdravstvu koje ovde doslovno učestvuje u poslu masovnog pomora sopstvenog naroda, zbog čega bi odgovorne osobe u vrhu državnog aparata, u svakoj drugoj ozbiljnijoj državi, bile izvedeni pred specijalni sud za udruženi zločinački poduhvat...

 

Kraj "šetača iz devdedesetih"

 

Okrutnost zdravstvene mafije i farmakomafije, ogleda se u surovom kažnjavanju saradnika koji otkazu poslušnost. Primeri su pokojni Borojević i uhapšena Vukajlovićka, saradnici takozvane farmakomafije iza koje je stajao četvorostruki ministar Tomica Milosavljević... Borojević je obešen u Košutnjaku posle otvorenih iskaza MUP o delovanju i načinima rada farmakomafije kada su citostatici u pitanju dok je Vukajlovićka još živa zbog toga što uporno,   u iskazima, ponavlja da je samo radila po nalozima ministarstva i vlade Srbije ne udubljujući se dalje u problematiku iako je krucijalni svedok u aferi uvoza vakcina.

Međutim, da ne bi bila privremeno puštena na slobodu, a to za posledicu imalo njenu likvidaciju, ona je odlučila da se brani uredbom Vlade Srbije, pa će, po svemu sudeći, uskoro na slobodu, a posle odslužene kazne, treba očekivati da će afera vakcine i zakonski biti završena medijskom "obradom" javnosti kako država radi svoj posao jer je, eto, i tako visoki funcionerka provela par godina u zatvoru...

Kada je u sve ovo ušao i niezbežni kadar DS, Đodrđe Bajec sa željom da očisti, ne samo zdravstvo već i DS od potencijalnih konkurenata, u zatvoru su bili ljudi poput Vladana Šubarevića, bivšeg člana gradskog veća Beograda zadužen za zdravstvo...No,  Bajec to nikada sam ne bi mogao da izvede da mu Boris Tadić nije odobrio. Pre svih, prva  prepreka je bio dr Predrag Peško, koga Bajec ni danas ne može da se otarasi jer je KC Srbije i novi sindikat zdravstva u potpunosti Peškovo vlasništvo (kao Tadićevom omiljenom čoveku, Pešku je sve dozvoljeno!).

 Kroz taj interstranački sukob se naslućivalo da Tadić ne može da izmiri zavađene struje u zdravstvenom odboru DS pa će taj resor da prepustiti SPS, jer je grupacija oko Slavice Đukić-Dejanović kompaktna i ključni ljudi su joj Mirko Kerkez, Periša Simonović i Vlada Đukić za koje se ne vezuje nijedna ozbiljna afera, dok su kadrovi u zdravstvu DS i G17 u kriminalu do guše!

U odmeravanju snaga, Peško će lako izaći na kraj sa Bajecom, jer, kao bivši komunistički kadar (a SPS je tradicionalno partija slaba na veze u podzemlju kojih Peško ima pregršt!),  očekuje se potpuno zauzimanje pozicija nekadašnjih kadrova u zdravstvu koji su sada rasuti po različitim partijama, dok će Bajec i "šetači iz devedesetih" opet biti neka vrsta opozicije, sada u svojim strankama.

 

Uklanjanje tragova po evropskim standardima

 

Najgore što može da se desi po zdravstvo je zataškavanje velikih afera koje su i dalje otvorene... Raščišćavanje KC Srbije nije ni počelo i tu ni deset kriminalističkih ekipa MUP i pravosuđa u narednih pola godine, sa danonoćnim radom, ne bi razotkrili šta se sve odigralo u proteklom periodu. Slično je i sa ostalim kliničko-bolničkim centrima u državi. Domovi zdravlja idu ka laganom gašenju zbog usaglašavanja sa evropskim propisima, jer to više nisu velika izvorišta profita, pa je zdravstvena mafija odlučila da ih pusti "niz vodu" u narednih pet godina, kako bi se navodno usaglasili sa EU a ustvari kako bi odložili uvođenje reda u stacionarne ustanove gde je kriminal neopisiv rečima.

Lekarska komora je toliko pod kontrolom kriminala da čak ni lekarima koji su doveli do umiranja dece nisu oduzeli licence (nedavno je, u vezi sa tim pojavama, osvanuo u dnevnoj štampi naslov: "Lekar bez licence, pacijent bez noge"). Baš na ovom mestu treba podsetiti da glavni optuženi u "aferi citostatik" nije bio pokojni dr Nenad Borojević nego dr Zoran Bekić, uhapšen pa pušten, koji i dan danas neometano radi sa decom u Onkološkom instititu dok je Borojević, koji je stao iza njega, platio glavom.

Uopšteno govoreći, slika je najmračnija moguća: vrši se potpuna dezintegracija zdravstva od države a put za otvoreni rad podzemlja je otvoren već odavno, i bez njega ubuduće niko neće moći ni radno mesto da dobije a kamoli funkciju u nekoj zdravstvenoj ustanovi!

Sve ovo i više od ovoga, bio je razlog da institucije Saveta Evrope i Evropske unije reaguju, iako Srbije nije ni blizu nekakvim evropskim integracijama. Jer, mafijaška gangrena je toliko velika da je metastazirala do Brisela i nekih institucija koje su već korumpirane od strane srpske zdravstvene i farmakomafije...