Zakonopravila

Pobedniku neće imati ko da piše, a poraženom narodu će uskoro sve biti jasno

 

Sirotinja raja ne ide u raj

 

Desile su se "promene na isto".  Posle završenih izbora, lažne demokrate su slavile uz asistenciju lica sa poternice, onih koji su bili zaštićeni četvorogodišnjom vladavinom sličnih sebi. Sad mogu da i u naredne četiri godine nastave da rade isto što su i do sada radili. Gotovo cela Evropa je kaznila svoje dosadašnje vlasti, samo ih je Srbija nagradila dosadašnju! U analizi proteklih, skandaloznih izbora, Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a, potvrđuje opšte uverenje da je narod u Srbiji još jednom, surovo izigran, ali, i da je dobrim delom sam sebi presudio.

 

Piše: Josip Bogić

 

Izgleda da su Boris Tadić i klika oko njega pročitali narod, a da narod nije pročitao Tadića i kliku oko njega. Da je to tako najbolje govore rezultati izbora. Izgleda da je Tadić sa svojom družinom omađijao narod "kao zmija žabu", koja krekeće ali ide u usta zmije. Mnogi su napadali Tadića i kliku, ali su ipak glasali za njega! 

Totalni ekonomski kolaps, dalje teritorijalno drobljenje Srbije, i snishodljiv evrofanatika prema politici EU i SAD, predstavljeni su u predizbornoj kampanji lažnih demokrata kao receptura za uspeh. Sa druge strane, njihov mogući poraz od strane opozicije, predstavljen je kao siguran znak da će nas ponovo izolovati, ekonomski i na svaki drugi način! I, eto čuda, mnogi su i poverovali u to!

Baš kao u basni o jednom kralju i njegovom kraljevstvu. Bio jednom jedan kralj koji je vladao svojim kraljevstvom i svi su živeli složno i srećno. Živeo je kao i svi kraljevi u svom zamku na brdu kako bi nadgledao svoje podanike. Sa njegovog brda izvirao je bistar potok koji je napajao sva mesta njegovih podanika. Živeli su oni tako u slozi dok jednoga dana ne dođe zla vila i zagadi vodu koju su pili tako da su od nje podanici počeli jedan po jedan da lude. Samo je kralj imao rezerve vode. Kralj jednoga dana primeti da se nešto čudno dešava, da nema one harmonije kao nekada i pošalje svoje doušnike da provere šta se dešava. Kada je saznao da samo on pije čistu vodu on odluči da pije vodu iz zatrovanog izvora, nakon čega je i on poludeo. Napokon je opet zavladala sloga i harmonija u kraljevstvu...

 

Miloš je bio pošteniji

 

Kada se sve sabere i oduzme za proteklih dvadesetak godina ispada da je demokratija u Srbiji bila prelazni period iz jedne diktature u drugu. Kakva je razlika između vladavine Slobodana Miloševića i Tadića? Ona, očito nije suštinska. Obojica su se predstavljali kao demokrate a ustvari su diktatori. Milošević je makar formalno zamrznuo partijsku funkciju kada je bio predsednik, a Tadić se ni toga nije odrekao!

 Milošević je imao premijere Jeftića, Zelenovića, Mirka Marjanovića... Ovde je Tadić premijer iako se on formalno zove Mirko Cvetković, "nestranačka ličnost". Milošević je vladao DB-om, a Tadić je gospodar svih bezbednosnih službi preko Saveta za nacionalnu bezbednost. Milošević se kao i Tadić po treći put kandidovao na predsedničku funkciju iako je tadašnji i sadašnji Ustav to izričito zabranjivao. Ali "nezavisni" Ustavni sud i tada a i sada je to "odobrio". Pa šta je onda bio potreban 5. oktobar? I pre 5. oktobra, SPS je bio na vlasti kao i sada. Samo što je tada bilo nekakve nade. A sada je svaka nada nestala. Optuživali su Miloševića da je pokrao izbore. A šta se sada desilo? Sada se desila prevara a ne krađa. Kakva drastična razlika!     

 Mnogi gubitnici na ovim izborima bili su svedoci prevare i ucene pojedinih partija koje su plaćali birače koje su prethodno ojadili ili su specijalnim olovkama snimali kakao glasači glasaju ili su dobijali listiće sa zaokruženim brojem a morali su da razdužuju prazne. Itd, itd... Vladajuća klika je svojim marketinškim trikovima zaludela i uspavala građane Srbije, prikazujući realnost Srbije u nekoj njihovoj virtuelanoj stvarnosti. Baš kao prevaranti i lopovi koji po vozovima ulaze u kupee i sprejevima uspavljuju putnike kako bi ih lakše opljačkali. To se dešava i u Srbiji. Ovi izbori su nažalost pokazali da se narod Srbije nije probudio. Šta ga čeka videće uskoro. "Pobednici" na izborima su obećali da će nastaviti sa započetim poslom. Kao prvi pokazatelj tih reformi je kurs evra koji je dostigao rekordan nivo od 113, 29 dinara za jedan evro. Ceo svet sve više prelazi iz realne u virtuelnu stvarnost. Zašto bi mi bili izuzeci? Vladari su to izgleda na vreme shvatili.

Koliko su građani ne žele da se susretnu sa gorkom istinom, pokazali su i ovi izbori. Mnogi od mojih čitalaca, prijatelja i poznanika, kleli su se u sve i svašta da neće dozvoliti da ova klika na vlasti ponovo ne dobije mandate da vodi Srbiju i opstane. Koliko su bili iskreni pokazala je izborna matematika. Na stranu krađe i prevare.  Da su zakoni o izborima pravljeni tako da niko novi ne može da dođe u priliku da učestvuje u vlasti i to mi je jasno. Ali da će svi ojađeni i opljačkani građani ponovo dati poverenje lopovima nisam verovao.

Mnogi su pre izbora govorili da nemaju za koga da glasaju. Sada su imali. Zbog svega onoga što su od petooktobarske "revolucije" naovamo uradili, nisu smeli nikada više da budu u prilici da odlučuju o sudbini ovoga naroda i ove zemlje. A odlučivaće! Što reče jedan ovdašnju mudrac: jahaće ovaj narod kao staru ragu dok ne crkne. Završiće započeti posao, a kada ga završe tada će napustiti Srbiju jer za njih neće više biti plena niti "izvora sa pijaćom vodom". Tada će izvor sa koga su pili vodu zatrpati i ostaviti. Oni će naći neki drugi izvor, ako i svi drugi  vampiri savremenog doba...  Čak je i u vreme Miloša Obrenovića izbor narodnih poslanika bio je pošteniji i časniji. Glasanje u Miloševo vreme bilo je javno! Svaki glasač je dolazio na biračko mesto i javno glasao za svog kandidata. 

Avanti prevaranti!

Oni koji su doveli Srbiju do ivice propasti, koji su umesto obećanih dvesta hiljada novih radnih mesta otpustili nekoliko stotina hiljada ljudi, oni koji su umesto hiljadu evra dali narodu svega pedeset evra, oni koji su zadužili i naše unuke i praunuke, oni koji su sve prodali i izdali sve što je sveto, opet su „dobili" izbore. Da li je moguće da su građani poverovali u priču o sigurnoj budućnosti, investicijama, radnim mestima? Da li je moguće da su poverovali onima koji su nas doveli do ovog stanja da će nas ti isti izvući? To mi liči na čuvenu Brozovu rečenicu: „...Drugarice i drugovi, nalazili smo se na ivici propasti, na ivici provalije, a onda smo učinili veliku korak naprijed!". Bojim se da će oni koji su dobili poverenje naroda i sada učiniti nešto slično.

Da li je normalno u Srbiji da neko radi za 200-300 evra, od čega mu polovina odlazi na plaćanje komunalija? Da li je normalno da u Srbiji deca stanuju sa roditeljima do četvrte i pete decenije jer ne mogu da se osamostale? Da li je normalno da je izlazak u kafanu na kafu postao luksuz, da je planiranje godišnjeg odmora misaona imenica? Da li je normalno da se mnogi raduju bezviznom režimu i tome što napuštaju ovu zemlju misleći da ih tamo čega blagostanje? Tadićeva klika se hvale kilometrima autoputeva koji nisu urađeni a nekoliko puta su otvarani, ali i novim mostovima koji će pripasti bankama  koje su dale zajmove koje neće imati ko da vraća. Izgleda da je narod postao srećan što ga je vlast lagala i slagala gledajući isti taj narod u oči, samo zato što su laži lepe. Prevarili su ovaj narod pričajući mu bajke. Izgleda da je naš nobelovac Ivo Andrić dao objašnjenje zašto je  to tako: „...Dugotrajna robovanja i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanja jednog naroda da zdrav razum i prav sud u njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav jedan poremećeni narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla u svetu oko sebe nego ni svoju sopstvenu korist od očigledne štete. Između zlokvarnih, osvetničkih misli i povremenih pobuna prolazi im gorak i pust vek..."

Mnogi se nadaju da ni đavo nije tako crn kakvim ga predstavljaju. Dosadašnji vladari su obećavali sve i svašta (svašta se i desilo!), glavna parola im je bila kako će baš oni da uvedu Srbiju u blagostanje... Ali, čak i da hoće (a neće, jer ne može biti) ne treba zaboraviti da je i put do pakla popločan dobrim namerama. Jedno je sigurno. U predstojećem četvorogodišnjem periodu put Srbije sigurno neće biti put prema raju. Tako je odlučila "sirotinja raja", uverena da ide u raj!

 

 

 

"Filozofi su rekli da svaki narod ima vlast onakvu kakvu zaslužuje!". Ovu rečenicu je izgovorio Ivica Dačić, jedan od pobednika proteklih izbora.