Tabloid istražuje

Sve što ne biste voleli da znate o savremenoj medicini (1)

 

Život je glup ako nije skup

 

Kao što je bankarski biznis nastao prodajom običnog papira iza koga ne stoji nikakva stvarna vrednost, osim one koju mu daju bankari i savremena medicina je nastala prodajom vodica i ulja koje su sami proizvođači nazvali "lekovitim". Čudno , ali iza oba ova najunosnija  tržišta danas stoji isti poslovni kartel

 

Piše: Ivona Živković

 

Većina ljudi duboko veruje da medicina kao nauka nikada nije bila na tako visokom nivou kao danas, nikada nije bila kvalitetnija. Današnji lekari su veoma stručno obrazovani ljudi, studije medicine su komplikovane i ozbiljne,  u dijagnostici se koristi najsavremenija oprema. Hirurški zahvati su veoma složeni, poput transplantacije vitalnih organa, promene pola, prišivanja otkinutih ekstremiteta. Da ne govorimo o čudotvornim terapijama presađivanja matičnih ćelija, podmlađivanja i estetskim korekcijama (neki kažu čudovišnim). I oživljavanje nakon "kliničke smrti" je postalo moguće. Danas medicina može svašta. Naravno, ko ima novac da to plati, jer sve ono što je vezano za današnju medicinu je fantastično skupo. To su skupi aparati, skupi medikamenti, skupa naučna istraživanja, skupe zgrade klinika, skupe laboratorije, skupi lekari  i brojni medicinski personal.

Na svu sreću, danas postoje i zdravstveni fondovi, kako privatni tako i oni obavezni državni, pa "mali čovek" koji nema velike pare može da računa da će i on moći da bude korisnik  modernih medicinskih dostignuća.

 

Skeptici

 

Lekari su za razliku od svojih kolega u 19. veku, postali cenjena profesija, čak društvena elita, od kojih veliki broj fantastično dobro zarađuje, posebno ako su na privatnim skupim klinikama, profesori na medicinskim školama, stručni konsultanti po bolnicama ili naučni istraživači na institutima. Naravno sam plafon je direktorsko mesto nekog moćnog kliničkog centra, mesto ministra zdravlja u vladi ili rukovodeća funkcija u brojnim strukovnim i drugim asocijacijama i organizacijama gde spada i Svetska zdravstvena organizacija.

Društveni ugled obavezno ide uz ovu profesiju, pa kad vam je neko u porodici ili široj familiji lekar to je već razlog da i vama poraste ugled. Ali, uvek postoje i nekakvi skeptici koji malo drugačije gledaju na ovu medicinsku branšu i sve ono što je za njeno funkcionisanje vezano. Pa se sve češće čuje da je savremena medicina uopšte i nije nauka, i da sa lečenjem nema nikakve veze osim što svoje delovanje tako prikazuje, te da je ona danas isključivo biznis i opasna prevara, koja je već milione ljudi u svetu koštala zdravlja i života.

Uočljivo je doduše i kod nas u Srbiji da lekari ne vole baš da se bave pacijentima, a u bolničke sobe zalaze samo kad moraju. Profesorske pozicije su im daleko draže, kao i konsalting i naravno akademska usavršavanja i putovanja po stručnim kongresima.

Neki skeptici čak tvrde da su današnje medicinske škole teška prevara, te da se u njima i ne stiče znanje kojim bi se ljudi zaista lečili. Svi biohemijski procesi u organizmu predstavljaju se na način koji omogućava budućim praktičarima da shvate da bez sintetičkih medikamenata, delovanje na ove procese nije moguće. I to se naziva terapijom. Posebna pažnja se posvećuje dijagnostici, a ona je upućena na ogroman broj skupih dijagnostičkih aparata. Samo baratanje ovim aparatima postalo je nauka za sebe.

Sve navedeno skeptici potvrđuju nespornom činjenicom da se sa fantastičnim razvojem medicine i razne bolesti fantastičo razvijaju. Bolesti je danas toliko da se teško i mogu prebrojati, a stalno se pojavljuju nove i nove. Što je još gore najveći broj tih novonastalih bolesti se uopšte i ne leči - dijabetes, hipertenzija, artritis, bolesti poput Alchajmerove, Parkinsonove, Pertesove, Hodgkinove, autizam itd. Kancer je bolest za koju vam lekari tvrde da se voma uspešno leči, samo  ako se javite na vreme, ali ljudi od njega ipak masovno umiru.

Ni obavezna vakcinacija kao preventiva nije iskorenila takozvane zarazne bolesti, pa se decenijama i dalje permanentno sprovodi u sve većem i većem broju vakcina. Epidemije su i dalje prisutne, poput ptičijeg i svinjskog gripa, sezonskih gripova, kolere, žutice, encefalitisa... Ljudima otkazuju srce, pluća, bubrezi, a medicina i dalje ne zna razlog za to, već se trudi da kupuje aparate za dijalizu, respiratore, defibrilatore i sl. I to se naziva lečenjem.

 

Novac, novac i novac

 

U stvari medicina je sve više biznis, a lečenja i humanog lekarskog poziva odavno više nema. I to je vidljivo danas sve većem broju ljudi. Razlog za to je što je početkom dvadesetog veka u dotadašnju medicinsku profesiju ušla kapitalistička filozofija. A ona kaže da treba raditi samo ono što donosi dobit, pri čemu je dobit uvek novac, novac i novac.

Medicina je tako postala oblast koja već decenijama nakon Drugog svetskog rata ne služi lečenju ljudi, već isključivo korporativnom stvaranju profita svih onih učesnika u biznisu koji se u ovaj poziv profitabilno mogu ugraditi. A to su proizvođači medicinske opreme, firme koje grade velike bolničke komplekse, kao i one koje ove objekte opremaju, snabdevaju i održavaju. Profit donosi i lekarski posao kao i poslovi ostalog personala, školovanje stručnih kadrova i najzad ogromna  hemijsko farmaceutska industrija. I ako sve to može  da posluje profitabilno, onda se i "lečenje" mora sprovoditi tako da omogući opstanak ovog ogromnog korporacijskog gorostasa.

O tome kako je od jedne neupadljive sasvim osrednje i niže plaćene profesije, kao što je bila lekarska do kraja 19 veka, počela da se stvara kontrolisana profesija koja će opsluživati savremeni industrijsko- medicinsko-farmaceutski  trust, napiso je obimnu studiju E. Ričard Braun i objavio je pod naslovom  Rokfeler vračevi - Medicina i kapitalizam u Americi. Knjiga je štampana 1980. a mediji koji opslužuju čitav globalistički korporativni biznis, uključujući i pomenuti farmaceutsko-medicinski, potrudili su se da je maksimalno ignorišu.

Kako se iz samog naslova vidi iza savremene konvencionalne medicine koju danas nameće i promoviše Svetska zdravstvana organizacija i koja se svodi samo na jednu medicinsku školu i - kapitalističku, stoji porodica Rokfeler. O tome kako su Rokfeleri preko medicine objedinili svoj bankarski i naftni posao, upravo govori ova knjiga.

Da napomenemo za one koji ne znaju da je posao ove porodice procvetao osnivanjem kompanije Standard oil 1870, a njen osnivač je bio Džon Dejvison Rokfeler senior (deda Dejvida D. Rokfelera). Nakon građanskog rata u SAD gde je Džon D. Rokfeler sa Kargenijem napravio fantastično unosne poslove transportujući unionističkoj vojsci ugalj i druge potrepštine svojom železnicom, krenuo je razvoj Standard oila sa novim gorivom - naftom.

Kompanija je veoma brzo postala toliko moćna prosto usisavajući u sebe sve druge poslove, da je američki Vrhovni sud 1911. zbog pobune ostalih kapitalista, naložio  Rokfelerima da kompaniju rasformiraju. Oni su to učinili tako što su je transformisali na stotine malih kompanija, podružnica, raznih fondova i dobrotvornih organizacija, tako da je ona i dalje radila, ali kao hobotnica sa ogromnim brojem nevidljivih pipaka za koje je malo njih znalo da ih sve pokreće kapital Rokfelerovih.

I to je princip rada koji i danas funkcioniše u liberalnom kapitalizmu, gde naizgled postoji ogroman broj kompanija na slobodnom tržištu, a zapravo su sve tajno inkorporirane i njima upravlja kartel.  Danas najmoćniji takav kartel nalazi se u jezgru Londona i Rokfeleri su njegova ispostava za poslove u SAD, Kini, Rusiji, Indoneziji , Kosovu i još kojekuda, a zapravo su najviše angažovani u raznim "prljavim" poslovima. Da li zato članovi ove porodice nikada nisu dobili niti jednu plemićku titulu, za razliku od njima nadređene porodice Rotšild. Očigledno da su SAD bile i ostale kolonija Velike Britanije. Zbog apsolutnog monopola koji Rokfeleri drže u poslu sa naftom, električni automobil kao odavno spremna tehnologija za tržište, nema šanse da osvoji svetsko tržište.

Ali, mi ćemo s e ovde zadržati samo na petrohemijskom biznisu koji su Rokfeleri povezali medicinom. I verovali ili ne upravo je zahvaljujući otkriću nafte i savremena kapitalistička medicina počela da "napreduje". A za to je najzaslužniji Vilijam Ejveri Rokfeler, otac Džona D. Rokfelera.

Đavolji doktor Bili

 

Ljudi su oduvek za razne bolesti  koristili kojekakve meleme, masti i vodice. Kako po prirodi svaki organizam ima sposobnost da se sam bori sa svim eventualnim poremećajima i da koristi sopstvene energetske resurse i određene biohemijske procese u samom organizmu (što medicina naziva imunim odgovorom) logično je zaključiti da se vremenom može i zalečiti. Tako su razne masti i vodice često bili samo prividno korisno sredstvo za koje šta, dok su se neki melemi pokazali i zaista korisnim, makar kod ublažavanja tegoba nastalih prirodnim isceljivanjem.

I ljudi su vekovima naučili da pribegavaju raznim takvim "isceliteljskim "sredstvima. Tako su se vremenom izdvojili razni vračevi kao iscelitelji koji su se bavili samo tim poslom - pravljenjem melema i razvijanjem posebnih metoda koje su ubrzavala delovanje melema. I takve preparate su onda prodavali za novac.

Vilijam Ejveri Rokfeler bio je po zvaničnoj biografiji putujući trgovac koji je, između ostalog, prodavao i razne lekovite eliksire i masti. U stavri, malo podrobnije istraživanje otkrilo ja da je Vilijam Rokfeler bio notorni kradljivac konja i prevarant svake vrste, kako bi došao do novca, koji je onda olako trošio po burdeljima i na razvrat svake vrste. Love robbery, love lechery, kaže jedna engleska stara poslovica. Zbog takvog načina života, stalno je menjao mesto boravka, bežeći od zakona. Bio je opsednut ženama, tako da je imao dve venčane žene istovremeno. U sukob sa zakonom došao je i zbog napastvovanja jedne devojke  1849. za šta je i optužen. Zato je jedno vreme nestao bez traga i niko o njemu ništa nije čuo. Novac koji je trošio na žene zarađivao je prodajom nekakvog čudotvornog eliksira, koji je lečio "sve vrste tumora", ako i laksativa nazvanog "Čudotvorna mast" ( Wonder Working Liniment). Ovu mast je prodavao za dva dolara po bočici.

Tako se jednog dana, umesto nestalog Vilijama Rokfelera pojavio izvesni dr Vilijam Livingston, koji je došao navodno iz Filadalfije. Za Rokfelera ga je vezivala upravo prodaja istog čudotvornog eliksira i laksativne masti. U stvari i dr Livingston i Vilijam Rokfeler pojavljivali su se naizmenično sa istim preparatom u raznim gradovima.

Jedan novinar istraživač naišavši na ovaj podatak, rešio je da ovu misteriju malo bolje istraži i rezultat svoje istrage je objavio u magazinu New York World. Tako je otkrio da je Vilijam Ejveri Rokfeler umro 11. maja 1906 u Friportu u Ilionoisu (kako i kaže zvanična biografija Rokfelera), ali je bio zakopan u jedan neobeležen grob kao dr Vilijam Livingston. U svakom slučaju ovo "dr" je omogućilo đavoljem doktoru Bilu kako su ga zvali da još bolje prodaje svoj eliksir za mnoge bolesti.

A bolesti koje su harale u to vreme nastajale su zbog loše higijene, loše ishrane i prevelike upotrebe alkohola. Bile su to  tegobe sa jetrom, dijareja, konstipacija, bronhitis i razne tumorske izrasline - guke. Naravno, "dr Bil" je posebno voleo da "leči" žene.

 

Kako je nafta postala "lekovita"

 

Kakav je to eliksir bio? Bilo je to kameno ulje (koje se  naziva i nafta) koje je otkriveno u nekim slanim bunarima u Tarentumu, u blizini Pitsburga 1842. Nafta je prosto navirala odozdo iz dubine zemlje i punila ove bunare, a vlasnik zemljišta  Semjuel L.Ker je počeo da je skuplja u bočice verujući u lekovito svojstvo ovog ulja. I počeo je da to prodaje kao uljani eliksir. Nazvao ga je Kerovo magično ulje.  I lakoverni narod je to kupovao.

Jedan od prvih trgovaca koji su ovo ulje počeli od Kera da kupuju na veliko bio je Vilijam Rokfeler. On je napravio svoju trgovačku etiketu i nazvao ga Kameno ulje (Rock Oil)  ili Seneka ulje, gde je Seneka bilo ime poznatog Indijanskog plemena.

Ipak najbolju reklamu ovom proizvodu je dao kada je počeo da se predstavlja kao dr Vilijam Levingston, proslavljeni stručnjak za tumore.  Predstavljao ga je kao lek "koji leči sve tumore, ukoliko bolest nije previše odmakla".

Verovali ili ne upravo to je početak jednog od najprofitabilnijih farmaceutskih biznisa. Lečenje kancera je zlatna koka ovog biznisa. I ista reklamna sintagma ostala je do danas - rak se leči ukoliko nije previše uznapredovao. To znači - morate sa "lečenjem" početi odmah! Dakle, pre nego što se kancer u svom razvoju sam ne zaustavi i ne učauri.

A da se nikada ne zaustavi pobrinnuili su se izglada  mnogo godina kasnije moderni genetski inženjeri ubacujući u tumorske ćelije i druge ćelije razne kancerogene mikoplazme. Đavolji doktor Bil  je jednu bočicu ulja "za sve kancere" tako uspevao da proda za 25 dolara, što je bio iznos dve prosečne mesečne plate radnika.

Ovakav unosna biznis sa prodajom "čudotvornih eliksira" nastavio je  njegov sin Džon D. Rokfeler osnivač najmoćnije naftne kompanije Standard Oil (danas je to Exxon Mobile).

Standard oil je tako počeo da proizvodi još jedan čudotvoran lek od nafte, koji se prodavao sve do nedavno, a koji je kompaniji doneo fantastičnu zaradu. Radilo se o "lekovitoj" tečnoj masti  koja se koristila kao laksativ. Ovaj "lek je nastao kuvanjem sirove nafte, gde bi se onda izdvojio lakši deo ulja gore, i on je skidan. Na dnu je ostajao gust talog parafina, maziva i katrana.

To su u Standard oil-u pakovali u male bočice i prodavali kao tečnu mast koja je služila kao laksativ. Medikament je nazvan nekakvim indijanskim imenom Nujol (što bi se izgovaralo nju-ol), a zapravo je značio new oil, za razliku od old oil.  Preduzeće koje ga je proizvodilo nazvano je Stanco i nalazilo se u Nju Džersiju, i bilo je u sastavu korporacije Standard oil. Jedini drugi proizvod koji je pogon Stanco proizvodio u istim prostorijama bio je insekticid Flit.

U stvari između otrova i "lekova" za Rokfelere i veliki farmaceutski biznis ni danas ne postoji razlika. Z a njih je korisno sve što donosi zaradu. Ako je ekonomično u istom pogonu proizvoditi i jedno i drugo - to je ok. To je kapitalizam. Sada već možete da shvatite zašto je uobičajeno da na svakom uputstvu za korišćenje nekog sintetičkog "leka" možete da pročitate i njegove neželjene efekte. Naravno, ti sintetički medikamenati i danas se dobijaju iz nafte, to su manje poznati alkaloidi, a svi neželjeni efekti su upravo čisti simptomi trovanja. Da, baš tako. Industrijski "lekovi" sa raznim sintetičkim molekulima koji se dobijaju uz pomoć alkaloida nisu ništa drugo do razne sintetičke hemikalije, i one su listom za ljudski organizam sve otrovi. Jači ili slabiji.

Kako je za lekare danas postalo sasvim normalno da takve hemikalije (koje se po prirodi nikada ne bi našle u ljudskom organizmu) propisuju kao lekovite terapije, shvatićete kasnije. Tako je i Nujol  bio veoma štetan jer je iz organizma uzimao minerale rastvorljive u mastima s obzirom da je dobro poznata medicinska činjenica da mineralna ulja stvaraju omotač na crevima i sprečavaju da creva absorbuju vitaminske hranljive sastojke. Ali tehnolozi iz Stanc-a,  brže-bolje su se dosetili da u Nujol dodaju karotine, koji se dobro razlažu u mastima, i natopili su tako ovaj naftni talog zdravim karotinima. I Nujol je tako i reklamiran kao laksativ sa karotinom.

                                                                                 Nastaviće se

 

Zarada na stotine milijardi dolara

 

Od jednog barela nafte, čija je cena bila dva dolara  proizvodnjom i prodajom Nujona mogla se ostvariti fantastična zarada. Tako je  jednog barela nafte  Stanco mogao da nakon njenog kuvanja napuni 1000 bočica od jedne unce sa ovim naftnim talogom. Drogerije su ovo kupovale na veliko po ceni od 21 centa po bočici, a Standard oil je ova proizvodnja koštala samo jednu petinu centa. I to se zove FANTASTIČAN BIZNIS. Naročito ako imate petlju da ovo prodajete  i da vas dugoročno baš briga za zdravlje ljudi. To je bio zastrašujuće ogroman profit.

Tako se formiranjem trusta veledrogerija od 1939. do 1949.  koji su kontrolisali Rokfeleri polako počinjao da pravi biznis vredan 10 milijardi dolara godišnje koji je Rokfelere učinio enormno bogatom i moćnom porodicom već 1949. Samo na "lečenju kancera" danas Rokfelerov farmaceutsko-medicinski trust obrne u svetu preko 200 milijradi dolara godišnje.

Sa ovolikim novcem Rokfeleri su mogli  da plaćaju  kongresmene, senatore i ministre zdravlja i energetike druge političare koji su učestvovali u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Svi oni imali bi onda jasan zadatak da pomognu donošenje zakona koji bi pomogli ovom velikom korporativnom biznisu da održava svoj monopol.

 

 

Senator reklamirao Rokfelerovo kameno ulje kao lek

 

Rojal s. Kouplend je završio medicinu, ali nikada nije radio u praksi. Više je voleo politiku i novac. Tako je postao odličan kandidat za partnera u velikom Rokfelerovom medicinskom biznisu.  Čim se dokopao rukovodećeg mesta u Američkoj medicinskoj asocijaciji (AMA), Kouplend je kao dvostruki kongresmen (biran i kao republikanac i kao demokrata)  krenuo u kampanju za mesto minsitra zdravlja u državi Njujork. Sa tog mesta je krenuo i u kampanju za senatora i to zahvaljujući Rokfelerovom novcu. Tokom čitavog senatorskog mandata od 1923. do 1938. Kouplend je služio isključivo interesima Rokfelera. I naravno kao uticajan čovek u lekarskoj branši preporučivao je Nujol. Za to reklamiranje radijski mikrofoni bi svakog jutra bili u njegovoj kancelariji gde je za početak uspešnog dana kao lekar prerporučivao redovno jutarnje uzimanje Nujola. Creva bi ljudima od toga radila kao sat, bila je glavna reklamna poruka.  Za to je od Rokfelera dobijao godišnju naknadu od 75.000 dolara, što je tada bilo više nego što je bila plata američkog predsednika.

Zahvaljujući Kouplendu kao senatoru proizvođači otrovne farbe za kosu su tako dobili licencu za svoj proizvod po uslovom da na kutijama za transport bude napisano da je otrovna… Ali koja žena gleda šta piše na velikoj kutiji u kojoj se za veleprodaju pakuju farbe? Ali je Kouplend dozvolio i da se proizvođači sapuna izuzmu iz zakon o oporezivanju kao kozmetičkog sredstva, jer bi se oni, kako je sam tvrdio, u protivnom kao najveći igrači na kozmetičkom tržištu pridružili drugim kompanijama (koje nisu bile pod kontrolom Rokfelera) u borbi protiv zakona. Zato sapun nije tretiran kao kozmetičko sredstvo.

Ako je Nujol mogao da napravi 10 milijardi dolara za godinu dana, za Rokfelere je to bio odličan pokazatelj da tuce ili stotine takvih proizvoda može preplaviti tržište, ali za taj veliki posao morala je biti stvoren mnogo jača dilerska mreža. U tu mrežu trebalo je ubaciti lekare, a čitavu medicinu posebno preoblikovati. I to je bio sledeći cilj Rokfeler biznisa. Zato je osnovana Fondacija Rokfeler i tako je krenula je njihova filantropska aktivnost.