Vojska

 

Kako je vojno-građevinski biznis Dragana Šutanovca ispraznio budžet Srbije (2)

 

Štakori koji su pojeli vojsku

 

Istraživanja Tabloidovog vojnog analitičara o pljački budžetskih sredstava u vojno-građevinskim "poduhvatima" dosadašnje garniture u Ministarstvu odbrane Srbije, nedvosmisleno potvrđuje da je grupa najodgovornijih osoba Uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resurse, naravno, na čelu sa resornim ministrom, sebi omogućila enormno, nezakonito bogaćenje kroz takozvane budžetske investicije...Od kraja 2007. godine, pa sve do današnjeg dana, takozvano građevinsko obezbeđenje Vojske Srbije, bilo je izloženo potpunoj samovolji i bezakonju dosadašnjeg resornog ministra Dragana Šutanovca, njegovog kuma i pomoćnika u sektoru za materijalne resurse, Ilije Pilipovića, ali i načelnika uprave za infrastrukturu, pukovnika dr. Gorana Dimića i Radenka Suzića, direktora Vojnograđevinske ustanove Beograd. U drugom nastavku ovog istraživanja, vidljiv je širok spektar kriminalnih aktivnosti te grupe i njenih pomagača...

 

major Goran Mitrović

 

Još jedna prevara počela je planom za 2008. godinu u kome je bilo predviđeno izvođenje radova na samo pet planskih zadataka. Ipak, neko je odlučio da se radovi prošire na 21 objektu, s tim što se na pojedinim objektima više puta pojavljuje (sa različitim pozicijama radova) u 10 zaključenih ugovora sa izvođačem radova Vojnograđevinska ustanova (VGU) Beograd.

Evidentna je pojava da se neprekidno vrše promene naziva zadatka, koje Generlštab Vojske Srbije (GŠ VS) nije tražio. Od 2009. godine evidentno je da se samo na pojedinim lokacijama rade i finansiraju objekti, oni koji su traženi i naročito oni koji nisu traženi. Prisutna je i pojava da se radovi okončavaju i predaju korisniku na upotrebu, a da se zatim ugovaraju još neki novi radovi, česte su promene namene po kojima se vrši finansiranje (izgradnja i kapitalno održavanje)...

Naravno, i ovde je za plaćanje traženo u 2012. godini za već završene radove još 15.000.000 dinara. Izgradnja i opravka objekata u Nastavnom centru Valjevo, rešavana "u hodu", bez definisanog obima posla! Drvena stolarija na stambenim paviljonima koja je bila u prilično dobrom stanju, zamenjena je sa PVC stolarijom, a da to nije bilo potrebno. Ogroman deo radova izveden je bez zahteva GŠ VS, koji je prioritete dao na drugim lokacijama i na drugim objektima!

 Gotovo indentična situacija je u kasarni "Rastko Nemanjić" u Pančevu, gde su izvođeni radovi na velikom broju objekata. Opet je izvođač radova bio VGU Beograd. I ovde je za plaćanje traženo u 2012. godini za već završene radove još 15.000.000 dinara.

Ista je situacija i u kasarni "Major Dragutin Gavrilović", u Zucama, gde su radovi počeli bez urbanističkih planova i projektne dokumentacije na 16 objekata, koji su obuhvaćeni kroz 11 zaključenih ugovora.

Kruna svih nezakonitosti u radu je ustupanje vojnih skladišta Ledinci-Fruška Gora, pod veoma nepovoljnim i protivzakonitim uslovima, Javnom preduzeću "Transnafta" iz Novog Sada (iza ove firme nezvanično stoje privatna lica sa određenim udelom u kapitalu).

U skladištu Ledinci-Fruška gora uložena su ogromna finansijska sredstva od devedesetih godina. Reč je o sumi oko 800 miliona dinara valorizovanih finansijskih sredstava i oko 1,600.000.000 dinara, iako se znalo da je to neracionalno, s obzirom na smanjenje VS. Kome je trebalo da takav objekat ustupi Javno preduzeće (JP) "Transnafta" iz Novog Sada? Lako je zaključiti-stranačkim prijateljima u ovom JP! Jer, odatle do provizije nije daleko!

 Trenutno se radi rekonstrukcija piste broj 2 na aerodromu Batajnica za potrebe aeromitinga! Radove izvodi BGU Beograd, a stvarni izvođač je Građevinsko preduzeće (GP) Planum iz Zemuna. Ne treba ni naglašavati da je enormna razlika ponude GP Planum i VGU Beograd, a radovi su ustupljeni protivzakonito i nisu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

 

Sve je poklonjeno, od krova do parkinga

 

 

Ista procedura, sprovedena je i na parkingu Vojnomedecinske akademija (VMA), čija je procenjena vrednost oko 100.000.000 dinara. Taj parking je ustupljen JKP "Parking-servisu" iz Beograda, ugovorom o zakupu, na raspolaganje i korišćenje. Opet su stranački prijatelji bili na dobitku.

Jedna od neracionalnih investicija je heliodrom VMA, koji je izgrađen na vojnom zemljištu i u njega su uložena znatna finansijska sredstva, a na tom prostoru moglo se izgraditi stambeno naselje za pripadnike VS. Za heliodrom se mogao iskoristi postojeći rekonstruisani parking VMA.

Za oba ova ugovora o zakupu, morala se prethodno sprovesti javno oglašavanje, pa izabrati najpovoljniji odnosno najbolji ponuđač. Ovde treba reći da Javna preduzeća po zakonu nemaju nikakvu prednost već moraju ravnopravno učestvovati u javnom oglašavanju.

Za oba ova ugovora o zakupu jedina ovlašćena institucija za sprovođenje postupka javne licitacije pošto se radi o vojnom zemljištu i nepokretnostima, i određivanje svih elemenata, i uslova izdavanja u zakup i zaključenje ugovora je Vojnograđevinski centar (VGC) Beograd. Ko je i kako sproveo ovu proceduru?

Kad se govori o izgradnji i kupovini vojnih stanova, koje su planski zadaci Uprave za infrastrukturu (UIS), već duži niz godina, mora se navesti sledeće. VS je uložila ogromna finansijska sredstva, a nije još dobila oko 5.000 kvadratnih metara stanova na Vračaru, ul. Kumanovska, 600 kvadratnih metara u ul. Raška bb, 9 stanova Skenderbegova ulica...

 Vojno penzioni fond (SOVO) avansirao je, kreditirao i isplatio pre šest godina, 60 stanova u Gandijevoj ulici, a stanovi nisu završeni! Svi predmeti su namerno dati u sudski postupak, jer tamo procesi dugo traju, da bi se izbegla odgovornost pojedinih lica za počinjena dela.

Vojno Građevinski Centar Beograd, kao izvršni organ Ministarstva odbrane (MO), jedini je ovlašćen za sprovođenje realizacije planskih zadataka u skladu sa važećim propisima. Na osnovu Odluka o izgradnji objekata MO, VGC Beograd, dobija naloge, od MO za izvođenje radova po sistemu "ključ u ruke".

S obzirom da se u proces ugovaranja ulazi sa veoma nepotpunim i nepreciznim "investicionim programima" u ovakav postupak izgradnje objekata, po pravilu se, kao najpovoljniji izvođač radova, pojavljuje izvođač sa najnižom cenom (svesno idu sa niskim cenama, s obzirom na loše investicione programe).

 

 

Male i velike menadžerske bolesti

 

 

U toku izvođenja radova, kao po pravilu, pojavljuje se problem naknadnih radova (koji se mogu priznati prema do 25 odsto). I pored toga što je na kolegijumu više puta  skrenuta pažnja načelniku da se Odluke o izgradi objekata donose odvojeno (projektovanje, zatim izvođenje radova) čime bi se izbegle ovakvi problemi u izgradnji objekata, on nikada nije izašao u susret VGC-u! Ovo je, naravno, učinjeno tendenciozno. Dok se VGC Beograd bavi problemom završetka objekata sa izvođačima radova, u isto vreme se ugovaraju radovi i nesmetano daju poslovi VGU Beograd neposrednom pogodbom na osnovu Odluke MO iz 2005. godine. Na ovaj način VGC Beograd postaje "dežurni krivac" i stalno je optuživan od strane MO, a u isto vreme, VGU Beograd daju poslove, koji iznose preko 60 odsto Godišnjeg plana finansiranja.

Takođe, u postupku izbora najpovoljnijeg izvođača radova, postoje kooperativne projektanske organizacije i izvođači radova.

Zakonom o planiranju i izgradnji, jasno je definisano da svako ugovaranje izvođenja građevinskih poslova bez obezbeđenja potrebnih planskih i realnih novčanih sredstava predstavlja krivično delo!

U praksi, u načinu rada Vojnograđevinskog centra, veliki broj zadataka se ugovara i pokreće, a da nisu unapred realno planirana potrebna novčana sredstva.

U novoj "politici" "novog građevinskog menadžmenta", bitno je da se planska sredstva utroše, na način da se radovi ugovore, isplati avans, a fizička realizacija se ne prikazuje! U pojedinim momentima, finansijska realizacija je iznosila od 80 -100 odsto finansijskog plana, dok je fizička realizacija iznosila od 20 odsto  ugovorenih radova ?!

U decembru 2007. godine, Vojnoj ustanovi (VU) "Beograd" isplaćena je jedna milijardu dinara avansa na osnovu Okvirnog ugovora, a bez konkretnih ugovora. Ugovor je bio beskamatan! Sa pravdanjem se krenulo tek sredinom 2008. godine a to je trajalo sve do početka 2010. godine!? Inspektorat MO je otkrio (a ministar "pokrio"), prilikom redovne kontrole, dva paralelna žiro računa VU Beograd, gde su određena sredstva bila i oročena na određeni vremenski period!

VGU "Beograd" se ne gasi niti transformiše kako bi svojim kapacitetima izvodila određeni broj zadataka iz Godišnjeg plana zadataka građevinskog obezbeđenja, nego služi kao posrednik u realizaciji na način da se VU "Beograd" neposredno dodeljuje ogroman broj zadataka na realizaciju (pozivajući se na Odluku Ministra odbrane koja je odavno istekla). A onda, VU "Beograd" bez sprovođenja postupka koji definiše Zakon o javnim nabavkama, dodeljuje poslove svojim podizvođačima po cenama koje su i do 2,5 puta niže od onih koje su ugovorene sa VGC "Beograd"!

 Ako se uzme u obzir činjenica da zaposleni radnici u VU "Beograd" imaju jako niske plate, postavlja se pitanje šta se dešava sa ekstra profitom!? I, da li je takva posrednička institucija neophodna MO, odnosno državi? Dakle, VU "Beograd" umesto da se angažuje na realizaciji zadataka građevinskog obezbeđenja VS u okviru vlastitih kapaciteta, ona se u novouspostavljenom sistemu pojavljuje kao menadžerska institucija,  odnosno kao organ koji je paralelan VGC "Beograd". Ovakav način rada je otvorio prostor za ogromne štete koje su nanete  MO kao korisniku budžetskih sredstava.

U prilog tome govori i površna analiza cene kvadrature objekata skladišnog prostora, čija je gradnja išla preko VU „Beograd", a koja iznosi od 1.000 -1.500 evra za kvadrat, a sa izradom grudobrana i do 2.500kvadrata što je cena kvadrata stana na ekskluzivnim lokacijama u gradu Beogradu!

Ukoliko se uzme u obzir da se gradnja odvija u okviru vojnog kompleksa gde se ne plaćaju nikakvi doprinosi cena objekta ne bi smela da prelazi cenu izgradnje koja za proste objekte iznosi oko 300 - 400 evra za kvadrat.

 

 

Gde su milioni iz Iraka?

 

 

Prema postojećoj organizaciji, ne vidi se koja je namena VGC Beograd, a posebno VGU Beograd, dok je VU- Beograd 2, praktično samostalno preduzeće za održavanje vojno stambenog fonda.

Planirana finansijska sredstva na godišnjem nivou preko VGC Beograd, slivaju se u VGU Beograd, koji njima raspolaže i praktično obavlja funkciju investitora, bez primene Zakona o JNA. Angažovanjem podizvođača VGU Beograd, uz minimalne cene izvodi radove na objektima, a ogroman deo zadržava za sebe! Uzgred, treba i to napomenuti, prema Zakonu o stanovanju pripadnika VS, ne postoji kategorija dodele montažnih kućica, već samo stambenih jedinica. Takođe se postavlja pitanje kako će pored svih ovlašćenih proizvođača, VGU Beograd izvesti ove radove (nema tipsku projektnu dokumentaciju, ne može dobiti upotrebnu dozvolu ni dati garanciju za navedene objekte).

 

Od radova u Iraku, koje je izvodio VGU Beograd preko DIR-a MO (organizaciona celina koja je ukinuta, a preko koje su išli svi ugovori bivše JNA i države Irak), isplaćeno je 2,0 (dva) miliona dolara. Postavlja se pitanje na kom računu se nalaze finansijska sredstva i ko kontroliše njihovu upotrebu?

Da bi se nastavila ova praksa i VGU Beograd obezbedila nova finansijska sredstva u 2012. godini, u planu je da isti izvođač radova izvodi radove na rekonstrukciji aerodroma na Batajnica, opet zbog hitnosti poisla, mada ima dovoljno vremena, za potrebe "aeromitinga" koji će se održati u septembru mesecu.

Za realizaciju ovog zadatka ima dovoljno vremena da se prema ZIN, izvrši prvo projektovanje, pa po usvajanju projektne dokumentacije i izbor najpovoljnijeg izvođača radova specijalizovanog za ovu vrstu posla. U planu je da isti izvođač izvede radove na rušenju zgrade "A" i "B" u Nemanjinoj ulici, pored toliko specijalizovanih preduzeća za ovu vrstu radova.

Takođe, sa VGU "Beograd", potpisan je i okvirni ugovor za redovno i kapitalno održavanje objekata u iznosu od 100.000,000,00 dinara u postrojenjima TEP-a u kasarnama VS. Za hitnu dodelu ovog zadatka na realizaciju VGU Beograd, veliki deo krivice snosi GŠ VS i potčinjeni sastavi, s obzirom da je već duži niz godina potpuno zapostavljeno redovno održavanje TEP i instalacija u svojim jedinicama.

 Umesto da se na vreme naprave predmeri radova od strane stručnih organa VGC "Beograd" i da postupkom javne nabavke male vrednosti dobiju povoljni kvalifikovani izvođači za ovu vrstu radova, oni su dati VGU "Beograd" da on bira sam podizvođače i uzima veliki procenat između ugovorene vrednost i vrednosti isplaćene podizvođaču.

 

Što više haosa, to više pljački i dugovanja

 

 

VGU "Beograd", koja je prilikom formiranja bila koncipirana tako da izvodi radove pripreme i uređenja teritorije (položaji, specijalni podzemni objekti, vojni putevi, čvorišta veze, vojni aerodromi...) sa izuzetno jakom mehanizacijom i potrebnim brojem rukovalaca, danas u svom sastavu nema kvalifikovanu radnu snagu koja može da se bavi investicionim radovima vojnih objekata.

VU "Beograd 2" je formirana za održavanje vojno-stambenog fonda i koja u svom sastavu ima određeni broj zanatlija svih struka. Pored održavanja vojno-stambenog fonda, jedan deo kapaciteta, po potrebi angažuje se i na zadacima investicionog održavanja vojnih nepokretnosti, kao i na civilnom tržištu preko kućnih saveta na održavanju stambenih zgrada i liftova.

Ali umesto da se promeni Odluka MO iz 2005. godine i da se donese nova Odluka MO, kojom će se definisati radni zadaci VGU Beograd, on se bavi tehno-menadžerskim poslovima, čak je i raspisivao javne nabavke bez Odluke MO. Budžetska sredstva mimo Zakona o javnim nabavkama mogu da koriste institucije koje je osnovala država i koji su direktni korisnici budžetskih sredstava, a za taj postupak je jedino ovlašćen VGC Beograd.

Jedno od boljih rešenja je da se VGU Beograd izuzme iz sastava MO, i da se ugradi u formaciju GŠ VS-Uprava za opštu logistiku za poslove na redovnom održavanju objekata, s obzirom da je isto redovno održavanje objekata u jedinicama GŠ VS u katastrofalnom stanju.

Na ovaj način VGU Beograd ima ulogu investitora, pa se postavlja pitanje, čemu služi VGC Beograd? Ili je jasno da je preko VGU Beograd, perfidno formiran paralelni VGC Beograd ?

VU Beograd-2, koja je namenjena za održavanje vojnih stanova u zakupu, ponaša se monopolski, cene iz ponuda su im visoke, veoma sporo rade, ne pridržavaju se rokova, uzimaju podizvođače koje "reketiraju" u toku ugovaranja radova, umanjenja cena u pozicijama radova po principu "ucene", da ukoliko ne prihvate neće dobiti nove poslove, kašnjenja u isplati, i neisplaćivanja izvedenih radova podizvođačima...

Zbog nepostojanja sistema u praćenju ugovora o zakupu stanova, lokala, poslovnih prostora i garaža, zbog neažurnosti podataka, zbog toga što nije vršena blagovremeno preugovaranje i revalorizacija cena zakupa došlo se do saznanja da zakupci duguju preko 2 (dve) milijarde dinara! I to kome, nego Ministarstvu odbrane kome su nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije date na korišćenje! 

Sve ovo prati jedna opšta konfuzija, nemar, neažurnost i nerad! Iz izveštaja računovodstvenog centra MO koji se odnose na otvorene knjigovodstvene stavke, može se uočiti da VGC "Beograd", sa Odeljenjem u Nišu, ima na zaduženju čak 12 (dvanaest) milijardi dinara!

Navedena sredstva su evidentno zadužena sve do momenta dok se pojedini zadaci u potpunosti ne okončaju, kompletiraju, razduže i arhiviraju. Dokumenti koji nedostaju su uglavnom materijalne liste za demontirani materijal, listovi nepokretnosti sa unetim izmenama i podacima o uvećanju vrednosti vojnih nepokretnosti, zapisnici o izvršenom tehničkom pregledu i prijemu radova, građevinske i upotrebne dozvole...

 Radi se, dakle, o enormno velikom broju nezavršenih predmeta koji datiraju još od 1994./95. pa do predmeta vezanih za 2011. godinu.

Unazad nekoliko godina izvode se radovi, izgradnja vojnih stanova na lokaciji Bežanijska kosa Preko BGU Beograd i par građevinskih preduzeća. Radovi se izvode prema usvojenoj projektnoj dokumentaciji iz osamdesetih godina prošlog veka, neracionalno i neusklađeno sa novim tehničkim propisima.

Naravno, postojeće projekte je bilo prvo neophodno preprojektovati i usvojiti, i izbeći skupu i neracionalnu gradnju ovih stambenih zgrada. Poseban problem su izuzetno veliki troškovi za infrastrukturu navedene lokacije, gde se Javnim komunalnim preduzećima, plaćalo više puta, zbog njihovih ucena.

 

Alajbegova slama

 

Poseban problem je dodela vojnih stanova. Stanovi se dodeljuju po starim Rešenjima bez ikakve provere novonastalog stanja u porodicama u trenutku dodele vojnih stanova. U ne malom broju slučajeva stanje u porodicama koje dobijaju stan se promenilo, pa je bilo potrebno izvršiti promenu Rešenja i eventualno novo rangiranje na listi za dodelu stanova. Na taj način mnoga lica ne bi dobila stan te strukture i veličine.

 Takve porodice koje su dobile stan po starim Rešenjima, a ima ih koji nikad nisu radili kod VS. Po pravilu, oni odmah prodaju stanove ili izdaju u zakup čime su stvoreni uslovi za neosnovano bogaćenje.

Ne postoji ni tačna evidencija stanova u vlasništvu VS, a naročito u Beogradu. Kada bi se formirala grupa koja bi tačno utvrdila broj stanova, ko je neovlašćeno useljen ko je sve otkupio stanove i na koji način, rešio bi se stambeni problem, velikog procenta pripadnika VS koji su trenutno bez stana.

Isto važi i za evidenciju poslovnih prostora. Naročito u Beogradu. Mnogi poslovni prostori su uzurpirani od neovlašćenih lica. Veliki deo je prazan, neki su van zakonskog postupka pretvoreni u stanove i u njima borave lica van sastava VS. Upravljanje vojnim nepokretnostima je katastrofalno, nema tačnih podataka o imovini, stanovima, poslovnim prostorima, garažama. Nikad nije izvršeno inventarisanje na celoj teritoriji RS. Poslovni prostori su mahom prazni ili neovlašćeno uzurpirani, a MO na ime komunalnih usluga i dr. plaća preko 50.000.000 dinara godišnje, i tako unazad više od deset godina. Karakterističan primer je Novi Beograd. Zar ovaj problem ne može rešiti jedan radni tim stručnjaka, ovako ova vojna imovina propada i stvara znatne troškove.

"Master plan", odnosno spisak vojnih objekata koji nisu potrebni VS i predviđeni su za otuđenje, posebno oni u Beogradu u ulicama Balkanska 53, Katanićeva 15. ali i  zgrada vojnog suda, objekat u Nemanjinoj, dati su Vladi RS uz naknadu a (VS nikada nije dobila stanove u zamenu kako je ugovoreno!).

Predlozi za "Master plan" nisu odraz nekog dalekosežnog planiranja svih relevantnih činioca u VS, naročito GŠ VS, već je to spisak želja, okolnosti na tržištu i pojave potencijalnih kupaca. Umesto da VS preda lokacije iz "Master Plana", Direkciji za imovinu RS VS, odnosno MO, za navedene komplekse izdvaja višemilionske iznose iz svojih planova, za plaćanje komunalija i obezbeđenje lokacija do prodaje.

 

Ko će, konačno, da odgovara za pljačku?

 

Sve ovo, evidentno je, spada u kategoriju organizovanog kriminala jer definicija u članu 3. Zakona o organizacijama i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela RS glasi: "pod organizovani kriminal podrazumeva se grupa 3 ili više lica koja postoje određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja krivičnih dela radi sticanja posredno ili neposredno finansijske i druge koristi" Zar ovde nije o tome reč? I da li će neko za ovo odgovarati?

O svemu ovome unazad godinama upoznate su sve strukture VS, Inspektorat odbrane MO (sve ima detaljno u njihovim Zapisnicima koji su im redovno dostavljani, VGC Beograd i VGU Beograd), organi bezbednosti MO i GŠ. I niko nije reagovao, niti sme da reaguje, jer je u pitanju veliki kriminal na čijem čelu stoji jedna od najoposanijih bandi koja je zajašila tranzicionu Srbiju, pa i njenu vojsku i ministarstvo odbrane. Ali, šta treba da znači da je o svemu ovome su upoznat i načelnik Vojno Bezbednosne Agencije, i da ništa nije preduzeo?

 

Za popravku stanja, najmanje pet godina

 

 Teško je oteti se utisku da je baš ovako haotičan, pljačkaški ambijent stvoren namerno i da se ne dopušta uvođenja reda u oblast izgradnje i održavanja! Donošenjem novog Pravilnika o izgradnji i održavanju objekata infrastrukture koje koriste MO i VS, koji negira važeću stručnu regulativu (u članu 1. stav 2. važećeg Zakona o planiranju i izgradnji stoš: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se uređuju poslovi odbrane smatraju vojnim objektima") praktično je pokušaj da se "aboliraju" sve negativnosi i sva zaobilaženja propisa i procedura u prethodnom periodu! Što je, naravno, nemoguće! Jer odredbe novog Pravilnika ne mogu se retroaktivno primenjivati na zadatke koji su realizovani u suprotnosti sa tada važećom regulativom  (u momentu izgradnje)!

Evidentno je, takođe, da postojeći sistem i organizacija građevinskog obezbeđenja MO i VS treba u potpunosti reorganizovati! Promene moraju da obuhvate izmenu postojeće formacije, zatim uvođenje sistema 18R 2001 sa jasno utvrđenim procedurama, a na osnovu zakonske regulative. I onda, u skladu sa pravilima struke (koju treba pre svega upodobiti republičkom Zakonu o planiranju i izgradnji) i ustrojstvu vojničke subordinacije i hijerarhije. Naravno, neophodno je ažurirati evidenciju nepokretnosti, zanoviti ugovore o zakupu, vratiti red u sistem planiranja i rešiti sva potraživanja i otvorene knjigovodstvene stavke...

Novo rukovodstvo UIS MO trebalo bi da napravi precizan presek stanja po svim segmentima i jasan plan reorganizacije službe i otklanjanja nedostataka.

Prema mišljenju stručnih lica koja, na žalost, nisu bila po volji "menadžerskoj politici" Dragana Šutanovca i njegovog kuma, sve navedeno moguće je realizovati u srednjoročnom periodu od četiri do 5 godina (sve druge procene su neozbiljne!).

 Slika ovako katastrofalnog stanja u jednom jedinom segmentu rada MO, građevinskog obezbeđenja, jasno govori kako to izgleda i u ostalim strukturama MO, mada je laiku nezamislivo kako i na koji načim traje čerupanje budžestkih sredstava i kakva je to proždrljiva mašinerija sa upravljačkom mafijiom na čelu.

                                                   Kraj