Italija

Državna mafija u svačijoj kući: poreska služba otima imovinu građana, prisluškuje ucenjuje i preti...

 

Crni dani u domovini rimskog prava

 

Cena navodnog oporavka finansijskom krizom snažno uzdrmane Italije za većinu građana predstavlja izricanje smrtne kazne. Da bi popunila budžet država je krenula u nemilosrdnu naplatu potraživanja od svih, kako od sopstvenog stanovništva tako isto i od putnika namernika i turista. Na udaru su se našle nekretnine i vozila koji se nemilice plene i zatim prodaju na aukcijama po daleko nižim cenama. Po čijem ovlašćenju i pod čijom kontrolom bauk pod imenom "Ekvitalija", zavodi srednjovekovni strah širom Italije, i kako italijanskom ekonomskom krizom upravljaju Goldman-Saks i Bilderbergovi savetnici...

 

Bernardo Vitulano

dopisnik iz Rima

 

   Od kako se Italija pridružila zemljama u finansijskoj krizi, državni aparat je pooštrio mere koje primenjuje protiv onih koji mu duguju. U opasnosti su ne samo oni koji u toj zemlji imaju nekretnine, kao što je letnjikovac, već i oni koji putuju svojim kolima. Već i pri najmanjem prekršaju njima preti ili oduzimanje vozila ili hipoteka na kuću. Za sve ovo je odgovorna mafiji slična državna služba za naplatu poreza - Equitalia.

   Neka neko pokuša da zamisli sledeću scenu... Vlasnik je neke nekretnine u Italiji i jednog dana počinje sa svojom bankom da pregovara o dodeli hipotekarnog kredita. Iznenada ga zove neko iz banke da bi mu saopštio kako postoje određene "poteškoće" koje se sastoje u tome da je na pomenutu nekretninu već stavljena hipoteka bez da je iko o tome obavestio vlasnika. Nemoguće? Naprotiv, u Italiji je to postala svakodnevnica.

   Državljani ostalih evropskih zemalja, posebno onih u evro-zoni, još uopšte nisu svesni ove opasnosti. Nemačka je, na primer, garant za 400 milijardi evra od ukupno 2,5 bilijarde (2.500 milijardi) evra pomoći zemljama u krizi. Za sada se sve svodi na plaćanje kamata i reprogramiranje dugova. Ne daj Bože da se nešto desi što bi prekinulo ovu igru - tada bi i građani ostalih država Evropske unije doživela ono  kroz šta prolaze Italijani ovih meseci.

   Italija je već prestala da se ponaša kao pravna država, a to na svojoj koži ne osećaju samo Italijani, već i svi ostali koji prolaze kroz tu zemlju ili tamo imaju bilo kakvu nekretninu. U centru zbivanja je državna inkaso firma Equitalia, u međuvremenu klasični mafijaški uterivač dugova.

   "Equitalia mi je upisala hipoteku na kuću. Duže od jedne godine nisam ništa o tome znao", žali se poznati pravnik i publicista profesor Mikele Ainis 5. avgusta 2012. u jednoj emisiji nemačkog radija BR (Radio Bavarske). "...To sam otkrio sasvim slučajno, jer sam zbog nekog drugog posla otišao da pregovaram sa bankom o kreditu. Jednog dana me je pozvao službenik banke da bi mi saopštio: Gospodine profesore, pojavile su se poteškoće, jer je na vašu kuću već upisana hipoteka i to u korist Equitalie."

   Profesor samo što nije pao u nesvest, pričao je lično u pomenutoj emisiji. Tek je u narednim nedeljama i mesecima uspeo da otkrije "carstvo senki" Equitalie, kako ga je sam nazvao. "Satima sam stajao u redu u prepunim čekaonicama ispred šaltera koji su zatvarali već u 11 sati pre podne. U hodnicima je bilo naoružano obezbeđenje zajedno sa policajcima, ispred zgrade je stajala - vojska."

   U krizom pogođenoj Italiji, kojom upravljaju Goldman-Saks i Bilderbergovi savetnici, rat protiv građana je očigledno već počeo. A taj rat ne pogađa samo Italijane, ako ništa drugo ono zato što će uskoro da se prelije i na druge države EU, ali i zato što desetine hiljada stranaca imaju nekretnine u Italiji, a milioni turista je posećuju svake godine. Tako, na primer, prekoračenje dozvoljene brzine od samo 11 kilometara na sat na autoputu sa sobom povlači kaznu od celih 160 evra. Ko tu kaznu ne plati u roku od 60 dana, dobija opomenu da plati dvostruki iznos - 320 evra!

   Kazna za vozača koji tokom vožnje koristi mobilni telefon bez razglasnog uređaja iznosi 155 evra. Ko ostavi upaljen motor dok auto stoji plaća 200 do 400 evra. Ko u kola primi prostitutku kažnjava se sa 40 dana oduzimanja vozila i novčanom kaznom do 2.000 evra! Ni to nije sve. Ko vozi sa više od 1,5 promila alkohola u krvi rizikuje da mu vozilo bude trajno oduzeto. Pijani vozači jesu smrtna opasnost na drumovima, ali se ovde negde zagubio osnovni princip u krivičnom pravu - princip jednakosti, jer jedan te isti prekršaj, u zavisnosti od marke automobila, vlasnika košta 10.000 ili preko 100.000 evra.

   I nemački automobilski savez ADAC je nedavno potvrdio: "Poznato nam je od strane naših članova šta im se desilo u Italiji. Vozilo im je zaplenjeno, a zatim prodato na aukciji na kojoj bivši vlasnik nije imao pravo da učestvuje." Sve ovo liči na od države omogućenu krađu. "Ne možemo da se otmemo utisku da su se italijanske službe u suštini nameračile na automobile", tvrdi se u jednoj radio emisiji u Nemačkoj.

   Kad neki dužnik ne plati onda se uključuje brutalna Equitalia. A do neplaćanja računa u Italiji može lako da dođe, ako ništa drugo a ono zbog lošeg sistema pošta.

Posle bezbrojnih obijanja pragova i šaltera profesor Ainis je saznao da država od njega traži 3.000 evra zbog desetina neplaćenih kazni za pogrešno parkiranje i sličnih računa. "Neki od računa uopšte nisu ni dospeli do mene", tvrdi profesor. Pa i kada se uredno plati ne znači da je sve regulisano, jer se dešava da službenici jednostavno ignorišu uplatu. Pojedine račune je profesor odavno platio. "Da Mikele Ainis nije uzeo odličnog advokata koji je tužio Equitaliu njegova bi kuća kad-tad pripala inkaso firmi i bila prodata na aukciji," tvrdi se na kraju emisije koja je bila posvećena "borbi države protiv sopstvenog naroda". Samo u poslednjih godinu dana je Equitalia upisala oko pola miliona novih hipoteka!

   Ovaj slučaj  je posebno uzbunio Nemce, koji su vlasnici nekih od najboljih nekretnina u Italiji, na primer onih u predivnoj provinciji Toskani.

   U svemu ovome, međutim, nema nikakve zakonom propisane jednakosti. Kako je nedavno objavila nemačka štampa, u Equitaliji postoji interno naređenje da se nikako ne preduzimaju prisilne mere upravo protiv tri najveće partije u rimskoj skupštini, iako one poreskoj upravi duguju milionske sume.

   Zbog toga ne treba da čudi što su nepoznati počinioci nedavno bacili molotovljeve koktele na predstavništvo Equitalije u Toskani, dok je u Rimu eksplozivna pošiljka povredila jednog službenika te filijale. Levičarski ekstremisti pozivaju na nasilje protiv službenika Equitalije, dok stotine nezadovoljnih građana demonstriraju na ulicama. S obzirom da filijale ovog državnog uterivača dugova štite i vojne jedinice, nije teško predvideti ko će kao pobednik izaći iz ovog sukoba.

  

 

Kraj svake nade, 2014. godine

 

Nemački fizičar i filozof Karl Fridrih fon Vajczeker još je devedesetih godina prošlog veka predvideo dolazak državnih bankrota, socijalnih nemira, sveobuhvatnog praćenja građana, ratove za energente i užasna biološka oružja.

   "Da bi osigurali svoju vlast, pripadnici političke i drugih elita stvoriće brzo državu koja će kompletno da kontroliše svoje građane", pisao je ovaj mislilac još 1994. godine predviđajući da će totalni kolaps da nastupi za najviše dvadeset godina, a to bi bilo najkasnije 2014. godine!

   U ovom broju ima neke simbolike, jer je i Džordž Orvel u svojoj knjizi "1984." predviđao nastajanje super-države koja će u potpunosti da nadgleda šta njeni građani rade. Nasuprot Orvelovim očekivanjima, ovakva država nije nastala kroz revoluciju i građanske ratove, mada u njima može da nestane, već je došla tiho, skoro neprimetno.

   Prvo se pojavila država koja se predstavljala kao krajnje zabrinuta majka koja želi da pomogne svim svojim građanima. Stvorena je u istoriji nezabeležena mreža socijalne zaštite: skoro da u Evropskoj uniji nije bilo ni jednog čoveka koji je gladovao ili se zimi smrzavao na ulicama. Ljudi su relativno rano odlazili u penziju, a primanja koja su tada imali omogućavala su im da jesen svoga života provedu u uživanju.

   Bogatstvo koje se ogledalo na svakom koraku u starim zemljama EU imalo je, međutim, svoju užasnu cenu. Državni aparat je stanovništvo ubedio da je ovaj raj na zemlji moguć samo ako građani dozvole državi da nadzire njihove živote, kako bi, navodno, pospešila njihovu bezbednost. Vremenom su se svi složili da je stvaranje hiper-države sa ušima i očima na svakom koraku neminovnost.

   Druga cena se ogledala upravo u investicijama potrebnim za stvaranje blagostanja u kome su uživali građani. Blagostanje je počivalo na stalnom zaduživanju, kako stanovništva, tako isto i samih država. U jednom trenutku je pukao mehur od sapunice, odnosno: probušili su ga isti oni koji su sve vreme i kontrolisali kapital.

   Bez novih kredita države Evropske unije su morale da se suoče sa činjenicom da mogu da žive samo od svoje produktivnosti, a kako većina njih svoje troškove ne može da pokrije prihodima, siromaštvo je zakucalo na njihova vrata.

   Italijani, kao i mnogi drugi stanovnici Evropske unije, danas se osećaju dvostruko prevarenima. Zarad blagostanja svojevremeno su se odrekli mnogih ljudskih prava i sloboda, dozvolivši da im se država transformiše u Velikog Brata koji sve nadgleda, kontroliše i rigorozno kažnjava. U međuvremenu je i blagostanje nestalo, pa je ostala samo ogoljena državna represija.

   Ono što je predviđao Vajczeker ostvarilo se mnogo pre roka.