Natrag

Postdemokratija

Postdemokratija

 

Novi Sad nije glavni grad ni Novog Sada

 

Najznačajniji događaj ovih dana u Novom Sadu je Festival uličnih svirača, pa je u tom maniru prekomponovana i gradska vlast. Grad inače nema ulične svirače, ali ima njihov festival, kao što ima i filmski festival, mada ne pravi filmove. Ima Banovinu, a nema Bana, samo Baneta Krstića i pesmu "Ko te ima taj te nema". Novi Sad odavno nema ni pozorište, ali ima Pozorje. Ima i Zmajeve dečije igre, mada sve manje dece. Novi Sad nema politiku, ali ima političke stranke i političare. Nema izlaza, ali ima Exit. O svemu tome piše u svojoj redovnoj rubrici Tabloidov kolumnista Miodrag Mile Isakov, dugogodišnji novinar, bivši potpredsednik đinđićeve vlade, a potom ambasador Srbije u Izraelu...

 

Piše: Mile Isakov

 

Grad Novi Sad kipti. Uzavrelo je pred Skupštinom grada gde se pre neki dan okupilo čak stotinu ljudi da traži smenu gradske vlasti. Stvar je zapravo već bila gotova, nova većina je već bila prekomponovana u Beogradu, ali oni unutra nikako neće da izađu, pa su ovi napolju nervozni i besni. Sutradan, opet ogromna gomila, od oko stotinu sveta, okupila se u protest zbog pretećih grafita onima što neće da odu iz gradske kuće, a i zbog skrnavljenja table sa imenom dr Zorana đinđića, koja je u njegovu čast postavljena u ulici u kojoj niko ne stanuje. Da je tu, a da nije. Zato je tu dr Bojan Pajtić, koji je u ime pokrajine, koja nema ni policiju, ni sudove, zapretio da neće dozvoliti ovakvo necivilizovano ponašanje. I on je, mada civilizovan, besan zbog takvog vandalizma prema pokojnom kolegi doktoru nauka i kolegi premijeru, ali i zbog napada na njegovog kuma, gradonačelnika Novog Sada, koji je objektivno sprečen da dođe na ovaj hepening jer mora da čuva svoju fotelju.

Mada je za njega Rodni iz Mućki, pozitivan lik, kumić se zabrinuo kad je video plakate sa njegovom slikom na kojima piše: Gotov je. Ne zna se kako je shvatio da se to odnosi na njega, jer baš i ne liči, ali je, za svaki slučaj, svoju porodicu izmestio iz grada, iz bezbedonosnih razloga, dok on noćiva u svom kabinetu. Kaže da mu prete, kao i gospođici Jerkov, zato što ne odstupaju sa funkcija, a nije mu palo na pamet da to odmah prekine tako što bi podneo ostavku, kad je i onako sve već rešeno tamo gde treba. Kako je došao, tako otišao. Kraj. Nema više.

Ipak, kad je izgledalo da je svakog čuda za dva dana, novosađani zaista izlaze na ulice i okupljaju se na Trgu slobode, baš pod gradonačelničkim pendžerima, ali ne da bi njemu poručili, ni da ode, ni da ostane, nego da dočekaju ulične svirače čiji festival počinje nastupom internacionalne grupe pod simboličnim nazivom Playing for change ili u slobodnom prevodu Svirka za promene. I šta se kumče onda čudi, samo je to organizovalo.

Najveća gužva je ipak u gradskoj kući gde su red na šalterima napravili upravo oni koji su tu i zaposleni, njih nekoliko stotina, jer žure da uzmu svoje radne knjižice i prenesu ih u gradska javna preduzeća, gde još koji dan šefuju i zapošljavaju njihovi partijski drugovi.

U međuvremenu, pojavili su se i kontra grafiti, sa porukama Srbi napolje iz Vojvodine i Novog Sada, pa su sad, sa molerskim četkama u ruci, na njih nasrnuli čelnici SNS koalicije u masovnim protestima sa preko pedeset učesnika. I oni su osudili takvo ponašanje i zapretili pretnjama.

Džaba su krečili, i jedni i drugi, jer ih novosađani jednako ravnodušno ogovaraju po kafićima i kafanama, sprdajući se i sa pravim Rodnijem i sa njegovim novosadskim dvojnikom, kao i sa Del Bojanom koji opet igra glavnu rolu u novim epizodama mućki u DS-u. Podsmevaju se i Babinom nasledniku fotelje u Skupštini grada, i Babinoj a našoj Maji, koja se eto malo prekombinovala pa nije prekomponovana. I naravno čanku, koji je konačno dobio posao po meri u Pinkovom žiriju za kuvanje. Jedni pri tom misle na njegovo iskustvo u politčkim kuhinjama, a drugi na njegove gurmaske kapacitete, ali svi se slažu da ga je teže zaobići nego preskočiti, tipujući da ni istražni organi koje Vučić upravo napujdava na Vojvodinu neće moći ni jedno, ni drugo.

Novosađani su čudna sorta, u svoje ne veruju jer znaju ih još kad su pišali u prašinu, a Beograđanima ne veruju ništa, pa ni da je tamo ikad bilo prašine. Beograd je za njih uvek bio lepa varoš, samo malo zabačena, po sistemu kiselo grožđe. Mada svi navijaju za Zvezdu ili Partizan, pomalo i za Vošu, a niko za FK Novi Sad, za prave novosadiste ne priznaju one sugrađane koji pripadaju beogradskim partijama, za koje i sami tajno glasaju, navodno da bi pobedile druge beogradske koje su još gore. Zato javno uvek teraju uz očin, kao da su svi Sremci po definiciji Mike Antića: Ja mora da sam sremac, neću ni kako ja oću. Tako su svi uspešni Novosađani, od Tišme, jednog i drugog, Duška Kovačevića i Balaševića, preko Mire Banjac i Tike Stanića, do Lepe Brene i Saše Popovića, paradoksalno morali prvo da se dokažu u Beogradu, da bi bili priznati i u Novome Sadu. Kad već nije bilo druge. Novosađani su ponosni na svoju evropejsku multinacionalnost, multikonfesionalnost i multikulturalnost, jer odlično razumeju svoje komšije Mađare, kad govore srpski. Za razliku od Suotice, u kojoj svi Srbi, Hrvati i Bunjevci, govore i mađarski jezik, u Novom Sadu niko osim spomenika - Miletića, Zmaja, Laze Kostića, Jaše Tomića, Koste Trifkovića.

Na izborima novosađani uglavnom glasaju za one koji ne liče, ni izgledom, ni manirima, na beogradski i užesrbijanski izbor. Tako je u Vojvodini i Novom Sadu, Milošević jedini poraz na izborima doživeo od Ivana Djurića, beograđanina iz uže Srbije, jer je bio otelovljenje onoga kako vojvođani vole da vide sebe, lep, pametan, čestit, tolerantan, rečju fini. Mada je razlika ogromna, u nestašici, i Boris Tadić ih je, onako gospodski prosed, pomalo podsećao na Ivana đurića, zato su ga uporno izglasavali sva tri puta. I njega i njegovu beogradsku stranku, koju inače ne mogu da smisle, najviše posle Koštunice. Sloba i šešelj se ni ne broje. žena sa cvetom u kosi za njih nema ni ime, a za njenog Vulina čak ni ne znaju da je novosadjanin. Kao što to ne znaju ni za đorđa Vukadinovića. I sad kad je Tadić izgubio u Srbiji, još je omiljeniji u novosadskim kuloarima, mada su mu mnogi poturali bele listiće. Sad je Boris kao neuspešan, a naš Pajtić je kao uspešan, čude se novosadisti koji su za DS glasali zbog lepog Borisa, a nikad zbog Pajtića, koji je karijeru počeo kod onog Paroškog. Razlika u odnosu prema njima je očigledna već i po načinu oslovljavanja, prvog intimno po imenu, drugog isključivo prezimenom. I sad će Pajtić, kao uspešan, jelda,  i njegovo vojvođansko krilo, da spašava Demokratsku stranku i da je dovodi u red. Aj'te molim vas. Pa na tom krilu niko u Novom Sadu ne zna još dva imena. Jedno je možda Goran Ješić?! Ali taj je iz Inđije? Baš zato!

Dakle, šta će sad biti sa Novim Sadom. Ništa. Baš ništa se neće promeniti, samo će jedne beogradske sluge, biti zamenjene drugim. Umesto onih koji su slučajno postavljeni na važne pozicije u gradu, doći će isti takvi nikogovići koji su se slučajno zatekli baš u tim strankama kojima se sad posrećilo u Beogradu, pa će da drmaju Novim Sadom. Kakva je uopšte to fora da se vlast u gradu mora usklađivati sa onom u Republici? Zašto nas onda uopšte maltretiraju sa lokalnim izborima? Pa to su radili i oni prethodni. A i oni su mi pa neko merilo. Gde smo tu mi, gde je volja građana? Ta mani i nas.

Na šta smo spali, da nam Romska partija određuje vlast. A šta fali Romima? Ništa, samo toj partiji fali malo glasova, pa su morali da ih plaćaju, dve milje svaki. A od koga su to videli? Nemoj mi samo reći kako su baš genijalci iz Romske partije izmislili kupovinu glasova. Oni su samo, kao pravi početnici, to radili tranasparentno, kako i preporučuju veliki igrači od kojih su sve i naučili, očigledno brkajući njihove reči i dela. Da je tako, najbolji je dokaz što to nije smetalo Demokratama, kad su sa njima i sami pravili vlast u gradu, i što ni sada kada su ovi okrenuli ćurak, ne smeju o tome mnogo da divane. Ali, ovi su uzeli i Dveri, one klerofašiste? Nisu više, izbačeni su iz te partije. Pa da, čak i Dveri drže do sebe, i oni imaju više dostojanstva od ovih naših kameleonskih gmazova. I ona srbenda Vukadinović je napustio stranku kad je njegov jedini odbornik prevagnuo na ovu stranu. Al' si ti naivan, pa on je zato tu i bio ubačen od Koštunice.

Pa dobro majku mu, gde su naši? Koji naši? Pa naši pravi Novosađani. Koji pravi? Jel misliš na onog uveličanog Janiku Balaša iz Like ili na njegovog brata po tamburi Kravića, sa ministarskim imenom Caki, koji se latio politike kad ga je đole najurio iz benda. Taj će se sad sigurno zaposliti u Vodovodu i kanalizaciji, gde je ligaški direktor onaj dođoš iz SPO, ili u Elektrovojvodini kod havajskog doktora Tike Karića? Gde ti živiš? Kakvi naši? Ne vidiš da su nas okupirali, svuda. Glavni ljudi u vojvođanskoj Televiziji su iz Beograda, upravnik pozorišta takođe, najuspešniji biznismeni su Kostić iz Vrbasa, Radun iz Palanke... Jeste, al' baš volem da vidim kako osvajaju Kopaonik i Sloveniju.Taj Radun je kupio Fruktal, ej! A našu zemlju su pokupovali šarić, Nicović... Nema više naših pravih novosađana, ostali smo samo nas dvojica.  A, mani i tebe.  

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane