Natrag

Nacionalizacija

Nacionalizacija

 

Kako je Srbija postala predmet organizovane pljake domaih i evropskih meetara

 

Otkud ovoliko lopova u kui siromaha?

 

Nije vano da li se neko preduzee privatizuje ili se privatno preduzee opet nacionalizuje. U svim sluajevima na dobitku su ljudi na vlasti ili njima i njihovim depovima bliski tajkuni. Interesi drave i narod nigde i ni u kom sluaju se ne potuju, a budet se posmatra kao Alajbegova slama odakle se uzima kada kome i koliko treba, bez obzira da li je to po zakonu ili ne. Tajkunima tako ostaje prihod, a obian narod dobija rashod. Bratska podela.

 

Milan Malenovi

 

 

Agonija Agrobanke je svima dobro poznata, ali se mediji bave minornim problemima, dok namerno zaobilaze sutinu. Raunica po kojoj e drava, odnosno svi graani Srbije na kraju morati da plate oko 270 miliona evra za saniranje tete koju je nainio bivi direktor ove banke Duan Antoni, pogrena je, jer je navedena svota samo vrh ledenog brega. Ukupno e na naplatu doi preko pola milijarde evra i sav taj novac e na kraju zavriti u privatnim depovima.

Trik koji je ovde primenjen je pokazna veba za ono to Srbiju oekuje u narednom periodu izvlaenja para iz nje.

Narodna banka je na svom zvaninom sajtu objavljivala sledea stanja kapitala Agrobanke (u hiljadama dinara): 31.decembra 2010: 17.649.825; 31.marta 2011: 17.999.884; 30. juna 2011: 18.088.068; 30. septembra 2011: 15.358.329.

Ovo znai da je samo tri meseca pre uvoenja privremenih mera Agrobanka raspolagala kapitalom od 150 miliona evra. A onda je doao sunovrat!

 

Koza je uvala kupus

 

Kada su krajem 2011. godine, u Narodnoj banci Srbije shvatili su da je Agrobanka prezaduena uvodi se prinudnu upravu, a za prinudnog upravnika postavlja Milorada Dambia koji je nekada bio na elu Agencije za osiguranje depozita.

U nadlenost Agencije spada i uestvovanje u upravljanju bankama u kojima Republika poseduje akcije, a u Agrobanci je ona najvei pojedinani akcionar i upravo se vidi kako je tom bankom upravljano. Dakle, kozi je dato da uva kupus!

Poto je po novim bilansima video da Agrobanka ne moe sama da se izvue iz dugova u koje je upala delei milionske kredite nesolventnim prijateljima na vlasti, prinudni upravnik je imao dva izbora: da trai uvoenje steaja ili da predloi dokapitalizaciju.

Dokapitalizacija znai da bi neka druga banka ili drava otkupila posebnu seriju akcija koja bi se izdala i tako upumpavajui sve kapital spasla Agrobanku. Ovaj scenario je ve vien u sluaju bive Metals banke, danas Razvojne banke Vojvodine, u koju je na ovaj nain drava (AP Vojvodina i Republika Srbija) do sada uloila preko 180 miliona evra.

Odlaskom u steaj Agrobanke tedie bi bile obeteene iz posebnog bezbednosnog fonda kojim u ime Narodne banke Srbije upravlja Agencija za osiguranje depozita, dok bi se eventualni ostali poverioci namirili na isti nain na koji se to ini u sluaju svakog drugog preduzea koje bankrotira.

U oba pomenuta sluaja manjinski akcionari bi bili na gubitku. U sluaju steaja njihove akcije bi postale bezvredni papirii, dok bi u sluaju dokapitalizacije (procenjene na 270 miliona evra) oni postali marginalna pojava.

Srbija ve ima iskustva sa steajem banaka, kada su samo u jednom danu 3. januara 2002. iznenada likvidirane ak etiri do tada vodee srpske banke: Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka i Investbanka. Na dan 31. decembra 2011. godine, pomenute etiri banke imale su imovinu (nekretnine, hartije od vrednosti i potraivanja) vrednu 768 miliona evra, njihove ukupne obaveze su iznosile 1.180 miliona evra, tako da su dugovi iznad vrednosti imovine iznosili 412 miliona evra. Ovde treba uzeti u obzir da je Srbija od gaenja pomenutih banaka mnogim dunicima oprostila dugove.

Kako navodi Miodrag Skuli u svojoj studiji "Da sam ja Ivica Dai, predsednik vlade Republike Srbije, saoptio bih narodu istinu o tekom ekonomskom stanju Srbije koje preuzima od prethodne vlade" otpisom dugova i skidanjem hipoteka sa nekretnina elezare u Smederevu, poto je ista prodata Amerikancima, Investbanka je ostala bez vie miliona evra svojih potraivanja. Samo je skidanjem hipoteka sa graevinskog zemljita u Beogradu u vlasnitvu preduzea koja su zatim u bescenje privatizovana, ove banke su izgubile vie od 412 miliona evra, koliko danas iznosi njihov nepokriveni dug.

Steaj Agrobanke dravu bi kotao mnogo manje od 270 miliona evra koliko e morati da plati tediama iz fonda Agencije za osiguranje depozita, jer bi tada moglo da se krene i u prinudnu naplatu potraivanja koja Agrobanka ima prema drugim preduzeima.

U sluaju dokapitalizacije bi vrednost akcija Agrobanke na Beogradskoj berzi prvo pala, a kasnije bi se ili ponovo oporavila ili bi nastavila da pada, u zavisnosti od toga da li investitori imaju poverenje u novi menadment. U svakom sluaju, pojedini akcionari bi morali godinama da ekaju dok ne povrate uloena sredstva. Osim toga, berza je udnovata, tamo niko nema garancije da e da povrati ulog, pa zato onda rizikovati, kada sve moe da se naplati sa sigurnou.

Put koji je odabrala drava u sluaju Agrobanke jeste nezakonit, ali je veoma isplativ za same akcionare. A ono to plaa narod, nikada nije skupo!

 

ta ima Karl Bilt sa Agrobankom?

 

Umesto opisana dva metoda reavanja krize u Agrobanci, Srbija je izabrala trei, potpuno nezakonit i do sada neprimenjivan put. Stara Agrobanka je likvidirana i njoj su ostavljeni dugovi, a novoformiranoj Agrobanci su preneta potraivanja i imovina bive banke, sve po principu "vama rashodi, nama prihodi". U staroj banci su ostavljeni stari akcionari, dok je jedini vlasnik nove Agrobanke drava.

Mali akcionari stare Agrobanke iz Evropske unije ve su se obratili Evropskoj komisiji objanjavajui da je ono to je uraeno najbezonija nacionalizacija po Staljinovim metodama. Drava je iskoristila to to, iako manjinski akcionar u Agrobanci, postavlja i kontrolie prinudnog upravnika, koji je zatim bez pogovora svu imovinu banke prebacio na izmiljenu novu Agrobanku.

Uopte nije teko predvideti da e evropska Komisija od Srbije traiti da obeteti male akcionare i da e Srbija to morati da uradi. Da li je mogue da u srpskoj vladi i Narodnoj banci sede toliki bambusi koji nisu bili svesni pogibeljnosti svojih postupaka?

Naravno da to nije tako: sve i jeste uraeno sa namerom da se po skraenom postupku pojedini akcionari Agrobanke dokopaju uloenog kapitala uveanog za pripadajue kamate. Jedna od linosti koje poseduju akcije Agrobanke je i ministar spoljnih poslova vedske i bivi visoki predstavnik za BiH Karl Bilt, a iza anonimnih kastodi rauna kriju se i pojedini domai politiari, odnosno sa njima povezana lica.

Da linost i funkcija Karla Bilta nikako nisu bez uticaja na reavanje krize Agrobanke, kao i da je itava nezakonita zavrzlama uinjena upravo da bi se iz dravnog budeta protivpravno obetetio on i njemu slini akcionari, vidi se iz po mnogo emu slinog sluaja beogradskog BIP-a.

Jo u junu 2006. godine, na zahtev malih akcionara, Branko Pavlovi objavljuje studiju "Analiza mogue prodaje akcija BIP", u kojoj skree panju da zbog nereenih imovinsko-pravnih odnosa kao potencijalni kupci mogu da se jave samo "oni koji bi da peru pare"! Uprkos tome, drava pola godine kasnije raspisuje tender za prodaju 51,9 odsto vlasnitva.

Jo dok je tender trajao, Direkcija za imovinu Republike Srbije 26. aprila 2007. upuuje dopis Republikom javnom pravobranilatvu da pokrene postupak u cilju zatite imovine Republike Srbije i o ovome obavetava Agenciju za privatizaciju.

Uprkos tome, im je u maju iste godine Mlaan Dinki postao ministar ekonomije, on na mesto v.d. direktorke Agencije za privatizaciju dovodi Vesnu Dini, provereni kadar iz Agencije za sanaciju banaka, koja nalae sprovoenje tendera. U meuvremenu je gospoa Dini pobegla iz Srbije odnosei sa sobom vie od 50 miliona dolara.

Na tender se prijavio i konzorcijum preduzea Junajted nordik bevered iz vedske i Alita iz Litvanije. Postupajui po ve pomenutom nalogu Direkcije, Republiko javno pravobranilatvo 3. jula 2007. podnosi tubu protiv BIP-a AD Drugom optinskom sudu u Beogradu traei da se dravi vrati imovina koju je ovo preduzee protivzakonito prisvojilo.

Uprkos tome Agencija za privatizaciju 24. jula 2007. sklapa ugovor sa vedsko-litvanskim konzorcijumom o prodaji 51,9 odsto vlasnitva BIP-a za 21,4 miliona evra.

Moda je razlog za ovakvo postupanje Agencije injenica da je direktor i navodni vlasnik Junajted nordik bevereda bio Tavi Einaste, koga upueni dovode u poslovnu vezu sa Milicom Labus, erkom Miroljuba Labusa, nekadanjeg lidera Dinkievog G17 plus?

Kasnije e opstrukciju pravnog raspleta ovog Gordijevog vora da preuzme na sebe narodni poslanik, bivi "otpora", Nenad Konstantinovi, koji je u privatnoj vezi sa Milicom Labus. U to vreme jo se u javnosti nije znalo ko stoji iza litvanske Alite, a upravo e ta linost odigrati najvaniju ulogu u daljem isisavanju para iz Srbije...

Prema prijavama malih akcionara Agenciji za privatizaciju samo tokom 2008 godine, umesto da investiraju vlasnici su novu liniju za otakanje piva, vrednu 150.000 evra, otpisali kao zastarelu, pa su je o troku BIP-a prevezli u vedsku. Ono to je na Balkanu zastarelo, u Skandinaviji je moderno!?

 

Predsednica Litvanije, pljaka i ucenjuje!

 

U februaru 2009. Uprava za trezor Ministarstva finansija dostavlja potvrdu da kupoprodajna suma iz ugovora od jula 2007. nije uplaena i nije ula u republiki budet. Umesto da najkasnije tada raskine privatizacioni ugovor i pohapsi odgovorne, drava nastavlja da se pravi neveta. U aprilu iste godine manjinski akcionari poinju proteste u blizini sedita BIP-a ("na Mostaru"), i ispred zgrade Republike vlade. I pored toga, kao i neplaenog poreza u visini od ak 16 miliona evra, Agenciji za privatizaciju bie potrebno jo skoro godinu dana da se nakani da raskine ovaj oigledno pljakaki ugovor.

Iza privatizacionih kupaca su ostali i dugovi, jer je firma dospela u minus i blokadu rauna. Gubitak iz 2009. od oko 790 miliona dinara smanjen je u 2010. na oko 650 miliona.

Drava je na ime neplaenih poreza ve zaplenila najvrednije nekretnine BIP-a u Beogradu. One e biti prodate po ve vienom modelu "cent za evro" nekom tajkunu iz vlasti, dok e tuilatva jo nekoliko decenija da metaniu nad obiljem prijava podnetih u ovom sluaju.

Iako je vie nego oigledno i dokumentovano da su vedsko-litvanski vlasnici BIP-a ovo preduzee opljakali po modelu koji bi narednih godina mogao da se prouava u kolama, ceo sluaj nije jo zavren! Ispostavilo se da u kapitalu Alite znaajan udeo ima i porodica Gribauskaite, ija je jedna od lanica, Dalija Gribauskaite. Ona je i supruga oveka koji u ime porodice upravlja imovinom i predsednica Litvanije!

Kada je na red za potpisivanje doao Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP), sklopljen izmeu Republike Srbije i Evropske unije, sve lanice EU su bez problema stavile svoj potpis. Jedina je otpor pruala Litvanija, iako je prethodno glasala za ovaj sporazum. Predsednica Gribauskaite je medijima potvrdila da potpisivanje SSP-a direktno zavisi od reavanja problema u vezi BIP-a, gde je, prema njenim navodima, njena porodica izgubila milione evra!

Predsednica Litvanije je pri tome zaboravila da napomene kako njen suprug nije ni uplatio licitiranu cenu, i da je preduzee oerupao do gole koe ostavivi ga u dugovima od vie desetina miliona evra. Najvei deo pomenutih para upravo je i otiao vladarskoj porodici Litvanije.

U meuvremenu je i Litvanija potpisala SSP sa Srbijom, a ta je bila tana cena ovog akta saznae se uskoro. Sigurno je jedno: lopovska druina iz vedsko-litvanskog konzorcijuma je amnestirana od svake krivine odgovornosti za jednu od najbezobzirnijih pljaki izvedenih na ovim prostorima.

Kada je predsednica jedne marginalne lanice EU Srbiji mogla da pravi tolike probleme samo da bi naplatila sve to je njen mu opljakao, ta li tek moe da nam uradi ministar jedne od najbogatijih zemalja Unije da bi dobio ono to mu po zakonu pripada?

Drava Srbija se u prolosti nonalantno poigravala nacionalizacijom i privatizacijom, onako kako je to odgovaralo tajkunima bliskim vlasti.

Kada je drava 2003. prodavala tadanji Sartid erki kompaniji amerikog Ju-Es Stila, to je uinjeno za 22,5 miliona amerikih dolara, s tim da su ranije preuzete obaveze prele na isplatu iz budeta. Vie od osam godina kasnije, Srbija za simbolinu cenu od jednog amerikog dolara ponovo kupuje smederevsku elezaru, ali ovog puta sa svim dugovima.

Po Miodragu Skuliu drava je preuzimajui elezaru preuzela i njenu celokupnu (stalnu i obrtnu) imovinu u vrednosti od 38,2 milijarde dinara, odnosno 364,7 miliona evra po tadanjem kursu. Nasuprot tome, stajali su dugovi u visini od 72,9 milijardi dinara, odnosno 697,4 miliona evra.

Umesto da postupi na isti nain kao i sa Agrobankom, odnosno da u eliani koja je preimenovana u elezaru Smederevo d.o.o. uvede steaj i da zatim imovinu prebaci na novo preduzee za koje bi traila stratekog partnera, drava konvertuje 54,4 milijarde dinara duga u kapital. Odlaskom u steaj, naime, bila bi obezvreena sva potraivanja Ju-Es Stila i sa njim povezanih lica od elezare, koje je napravilo prethodno rukovodstvo, a to, oigledno, nekome na vlasti ne odgovara. Oigledno je da su ameriki vlasnici debelo platili ovakvu panju srpske drave koju e da finansiraju svi graani ove unesreene zemlje.

 

Sirotinja e sve da plati

 

Trei nain na koji drava uva interese na plaanje mita spremnih tajkuna jeste restruktuiranje.

Umesto da se u zakonskom roku od est meseci registruju zavisna drutva sa omeenom imovinom i odreenom visinom drutvenog kapitala, ili ogranci tih drutvenih firmi sa omeenom imovinom, pa da se kao takvi izloe javnoj prodaji, ova preduzea se godinama izoluju kao teki bolesnici, da bi se spreila naplata potraivanja njihovih brojnih poverilaca. Tako se lee bolesni, a unitavaju zdravi privredni subjekti.

Neko u dravnoj administraciji, oigledno, ima neki svoj privatni finansijski interes da se tako postupa. Da li e neko preduzee biti stavljeno na listu onih u restruktuiranju zavisi iskljuivo od volje nekog inovnika, ministra ili politiara.

Od 177 preduzea stavljenih na pomenutu listu, izvetava Skuli, do danas je prodato samo njih est sa ukupno troje zaposlenih i to Radio JAT i pet preduzea bez ijednog zaposlenog (Rekord-Pneumatika, Rekord-Cevi i tehnika roba, Rekord - Mainsko energetski pogon, Lefoten d.o.o. u steaju i Energetika iz Loznice).

U etiri privredna subjekta prekinut je postupak privatizacije, a nastavljeno poslovanje u procesu restruktuiranju (PIK Zemun, Boreli Sombor, Energetika Kragujevac i Sava TENT d.o.o. Obrenovac). Ova etiri preduzea imaju 1.316 radnika, nemaju sopstveni kapital, a dugovi su im iznad vrednosti kapitala za ak milijardu i 203 miliona dinara.

U 67 preduzea sa ukupno 14.008 zaposlena, raskinut je ugovor o privatizaciji, a nastavljeno poslovanje u restruktuiranju. Uglavnom se radi o akcionarskim drutvima, za koja bi po zakonu trebalo da odluku o restruktuiranju donesu njihove skuptine, ali to je umesto skuptine akcionara doneo dravni organ - Agencija za privatizaciju. Odlazak u restruktuiranje je tako politika, a ne ekonomska ili privredna odluka.

Stav Ustavnog suda, Kasacionog suda i Evropskog suda je da je restruktuiranje na ovaj nain protivustavno i samim tim nezakonito, jer predstavlja fingiranje pravnog posla sa beskonanim odlaganjem naplate potraivanja od tih preduzea. Skuli u svojoj studiji navodi: "Posedujemo fotokopije odluka o pokretanju postupka reorganizacije od 20. februara 2003. za 21 Oktobar, Kragujevac i odluku od 24. avgusta 2011. godine za Poljoprivrednu korporaciju Beograd a.d., Padinska Skela. Jasno je da se za 11 godina nita nije restruktuiralo u 21 Oktobru iz Kragujevca."

Vlast u Srbiji tako na svaki mogui, ali i nezakoniti nain, uva interese odabranih tajkuna, istovremeno u siromatvo gurajui itav narod. Stotine miliona evra duga nacionalizovane Agrobanke, privatizovane i ponovo podravljene elezare u Smederevu, kao i tetu koja se dranjem u restruktuiranju 177 preduzea nanosi njihovim poveriocima platie najsiromaniji, odnosno obini graani. Sa druge strane e oni najbogatiji, desetina miliona evra teki tajkuni, uveati svoje bogatstvo, kao da ni do sada nisu imali dovoljno para.

injenje i neinjenje

 

Servilnost srpske drave prema interesima stranaca ogleda se, ponekad, i u neinjenju.

Kapital Galenike a.d. po podacima iz Agencije za privredne registre iznosi 126.185.528,77 evra i u stoprocentnom je vlasnitvu Republike. Ovaj proizvoa farmaceutskih proizvoda sa 2.725 zaposlenih iskazao je u 2011. godini gubitak u poslovanju 12,1 milijardu dinara (115,6 miliona evra), na ukupnim poslovnim prihodima od samo 4,7 milijardi dinara (46,5 miliona evra).

Jedini ozbiljni konkurent Galenike na ovim prostorima, vraki Hemofarm a.d., sa 1.741 zaposlenim ostvario je u proloj godini ukupan poslovni prihod od 21,2 milijarde dinara, to je 4,5 puta vie od Galenike. Konani rezultat za 2011. u Hemofarmu je bio gubitak od 5,5 milijardi dinara, nastao, meutim, istom knjigovodstvenom intervencijom otpisivanja duga.

Hemofarm je u vlasnitvu nemake korporacije Stada Arzneimittel AG i ima izuzetan interes da sa trita potpuno istisne jedinog ozbiljnog konkurenta, Galeniku, koga od drave postavljeni menadment uporno godinama gura u ambis. Kada je bilo povoljno vreme da se ovaj farmaceutski gigant dobro privatizuje, drava je oklevala, a danas ga niko vie ozbiljan ne eli ne samo zbog svetske recesije, ve i zbog loeg poslovanja poslednjih godina.

 

 

 

 

Nacionalizacija, ali, u iju korist?

 

 

Likvidacija etiri tada najvee srpske banke 2002. godine za cilj je imala otimanje njihove ne male imovine u nekretninama, ali i otvaranje vrata belosvetskim bankarima koji su ovdanje trite posmatrali samo kao plen koji treba oerupati.

U Srbiji se nalazi pet banala sa austrijskim, pet sa grkim kapitalom, po dve sa italijanskim, francuskim i slovenakim investitorima, i po jedna sa maarskim belgijskim, nemakim, ruskim i amerikim kapitalom, dok Evropska banka za obnovu i razvoj u Komercijalnoj banci ima 29,60 odsto kapitala.

Posle zatvaranja etiri banke bez ikakve strune analize tadanjeg finansijskog i bilansnog stanja, s posebnim osvrtom na zatitu putem hipotekarne zaloge nad imovinom privrednih subjekata, otvorena su vrata rasprodaji u bescenje najkvalitetnijih srpskih proizvodnih kapaciteta, kojima je drava pre privatizacije velikoduno otpisala dugove koje su imali prema pomenutim bankama.

I danas, meutim, Srbija ima vlasniki kapital u domaim bankama, i to (prikazano u evrima): 41,3 miliona u Komercijalnoj banci, 40,9 miliona u Banci Potanska tedionica, 17,7 miliona u staroj Agrobanci, 7,3 miliona u aanskoj banci, 6,4 miliona u Privrednoj banci Beograd i 5,5 miliona u Jubmes banci. Sve zajedno to ini 119,1 milion evra, odnosno 3,42 odsto ukupnog kapitala bankarskog sektora u Srbiji.

Kada se ovome dodaju udeli koje imaju Javna preduzea, PTT, PIO Fond i Fond za razvoj Republike Srbije to sve iznosi 137,7 miliona evra. Ovome treba dodati i udeo koji drava jo uvek ima u Kredi banci u Kragujevcu, iji veinski vlasnik potie iz Slovenije, pa tako dolazimo do ukupno 141,8 miliona evra kapitala i to raunajui po izvetajima iz Agencije za privredne registre, a ne po berzanskim cenama.

U ovoj raunici nema Razvojne banke Vojvodine koju su zajednikim snagama u korist Vojvodine nacionalizovale Republika i Autonomna pokrajina Vojvodina investirajui do sada u nju preko 180 miliona evra.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane