Natrag

Svet

Svet

 

Evropa: Da li su zlatne rezerve osiguranje za vreme kada novac postane bezvredan?

 

Rat ili dravni bankrot

 

Iz najnovijih saveta eksperata za prevazilaenje krize u Italiji vidi se da oni drave namerno guraju u ambis iz koga ih posle izvlae po enormnoj ceni. Ne mora se biti pristalica teorije zavere pa uvideti da je celokupna svetska ekonomska kriza veto reirana

 

Bernardo Vitulano

dopisnik iz Rima

 

Poetkom poslednje decenije prolog veka meunarodni finansijski eksperti su nagovorili vlast Ruske Federacije da rasproda skoro sve svoje tadanje zlatne rezerve, koje su iznosile oko pet hiljada tona, kako bi se smanjili budetski deficit i opta zaduenost zemlje. Jedan od rezultata ove bezumne politike bio je drastian pad vrednosti rublje i poskupljenje skoro svega u Rusiji.

Ovih dana je vlada u Moskvi objavila kako planira da zlatne rezerve podigne na dve hiljade tona, a u dogledno vreme da se one vrate na nivo s poetka devedesetih godina dvadesetog veka.

Najvee rezerve zlata imaju SAD, 8.133,6 tona, na drugom mestu je Nemaka sa 3.401 tonom, zatim sledi Italija koja ima vie zlata od Meunarodnog monetarnog fonda (2.814 tona) i Francuske (2.435,4 tone). Sada meunarodni eksperti koji su jednom ve osiromaili Rusiji italijanskoj vladi Marija Montija predlau prodaju dela zlata iz rezervi kako bi se smanjio dravni dug koji je dosegao vrtoglavih 1.972 milijarde evra, odnosno 120 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Italijanske zlatne rezerve su vredne oko 100 milijardi evra i njihova vrednost se poveava iz dana u dan usled svetske ekonomske krize. Samo u proloj godini se vrednost rezervi poveala za 13 milijardi evra.

Strunjaci su po ovom pitanju podeljeni. Dok neki smatraju da bi na taj nain zaraene milijarde evra mogle pametno da se investiraju u privredu, drugi ukazuju na to da postoje i drugi naini pribavljanja novca kao to je, na primer, privatizacija javnih preduzea. "Zlatne rezerve su neka vrsta super osiguranja za ono vreme kada novac nita ne vredi. To su rat ili dravni bankrot", smatra Masimo Siano italijanski ekspert za trgovinu zlatom.

Pritisak na Italiju raste od kako je kompanija za rejting Mudis najavila smanjenje rejtinga cele Evropske unije. Iako Italija nije meu etiri zemlje ije ekonomije uestvuju sa 45 odsto u celokupnom budetu Unije, privredna kriza u njoj itekako utie na opte ekonomsko stanje EU.

Ne treba zaboraviti da je Italija lan kluba sedam najrazvijenijih drava sveta i da bi bankrot njene privrede doveo do opteg ekonomskog rasula na celom kontinentu. Italija nije tako lak pacijent kao Grka iako raspolae daleko veim resursima od ovog svog mediteranskog suseda.

U meuvremenu se zaotrava i kriza u paniji, gde drava hitno mora da investira novih 4,5 milijardi evra u Bankiu, nekada najvei savez panskih tedionica, kome je obeana pomo od ukupno 23,5 milijardi evra.

I panske provincije se sve ee javljaju sa zahtevima za veu dravnu pomo. Posle Katalonije, Valensije i Murcije nedavno je i Andaluzija zatraila pomo od centralnih vlasti u visini od milijardu evra. panska vlada je za ovu godinu planirala fond teak 18 milijardi evra iz koga bi se u hitnim sluajevima pomagalo regionima, kojih u toj zemlji ima 17.

Vlada u Madridu trenutno proverava da li je fond od 100 milijardi evra za pomo posrnulim finansijskim institutima panije dovoljan da sprei talas bankrotstava. Trenutno je sve vie eksperata koji sumnjaju da je mogue iz krize izvui Grku, paniju i Italiju i istovremeno ih zadrati u evro-zoni. U sluaju vraanja na liru zato bi bilo znaajno da Italija ima dovoljno snane zlatne rezerve. Da li "dobronamerni" eksperti koji zagovaraju prodaju dravnog zlata vode rauna i o ovom aspektu ili namerno daju pogrene savete?

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane