Natrag

Osmatračnica

Osmatračnica

 

Matthias Rath: Nacistički koreni Evropske Unije (3)

 

I Firer bi bio zadovoljan

 

što nisu mogli nacisti mogu mondijalisti. Tako bar proizilazi iz najnovijeg literarnog nedela fondacije  Matthias Rath, koja nema dlaku na jeziku. Osim CIA i NATO pakta, izgleda da i Evropska unija ima u sebi nečeg nacističkog. Sama unija je jedna politička konstrukcija koja radi na principu svetskog politbiroa raznih mafijaških kartela. To je gotovo identičan način organizacije za vreme nacističke Nemačke, dokaz da svetska ekonomska kriza nije samo monetarne prirode. Zna li ko da 54.000 briselskih birokrata, vladaju životima sa pola milijarde Evropljana, a da ih nikada niko nije izabrao. Narod (ili demos) tu nema šta da kaže. I sad, kakve to ima veze sa demokratijom? Po mnogo čemu sistem Evropske Komisije podseća na Centralni biro Hitlerovog kartela. Sve više su u pravu su oni koji tvrde da se san nacističkog Kartela o monopolu nad Evropskim tržištem postaje java i da je ovakva Evropska Unija samo neka vrsta popravnog  ispita istih onih kartela koji su 1945. samo privremeno izgubili rat

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

 

Matthias Rath  je poznat u celoj evropi kao veliki protivnik farmaceutske mafije. U svojim referatima kao i svojoj poslednjoj knjizi on ne štedi pogrdne reči da bi opisao trgovce ljudskim zdravljem. Kako ove današnje tako i one u najcrnje doba istorije njegove otadžbine. Po onome što proizilazi iz kazivanja knjige Nacistički koreni Evropske Unije, koju su uz njega sročili i Paul Anthony Taylor, Aleksandra Niedzwiecki i  August Kowalczyk  ispada da su svetska rata bila izazvana od strane raznih trustova i po zlu čuvenog kartela mafijaške hemijsko - farmaceutke industrije. Nije ni prvi svetski rat započeo u Sarajevu već u Bagdadu. Ta golema pogibenija su čisti nus-proizvod nemačko-engleskog nadmetanja oko podele naftonosnih polja u Mesopotamiji i ostalih bogatstava francuskih kolonija u Africi.

Petrol je u to doba bio novi i neprocenjivi  izvor energije koja je trebala da obezbedi bogatstvo i dominaciju svome vlasniku nad ostalim delom sveta. Primarne materije i retke rude crnog kontinenta su mnogo bitniji faktor i od crnog Gavrila i od Crne ruke koji su kao i obično bili dobar izgovor da se baci prva bomba. Neka vrsta sadamovih bojnih otrova i iranske bombe pre vremena.  Markale i Račak nisu pronalasci ovog veka već imaju dugu tradiciju. 

 

 

Ljudi kao sirovina za bogaćenje

 

 

Kao što priča o prvom tako ni bajka o drugom  svetskom ratu nije krenula zbog ulaska Vermahta u Poljsku, već je pravi razlog diretno srazmeran nepravdi oko podele sveta u Versaju, 1918. Tako bar tvrde istoričari i upiru prstom u  Kartel kompanije IG Farben, Bayer, BASF i Hoechst koje su ne samo želele već i finansirale naciste ciljem da prouzrokuju rata. Znali su da samo silom može da se poništi ono što je potpisano na silu od strane pobednika prve runde. Kartel je od svog postanka težio da zavlada celim tržištem evropskog kontinenta, od Sofije do Lisabona.

Gospodin Rath prilaže i neka dokumenta da bi potkrepio svoju tezu zavere ekonomije protiv mira i bilo kakve nezavisnosti ostalih naroda. Naprimer, u glavnom izveštaju sa suđenja nacistima u Nirnbergu stoji da su vlasnici Kartela IG Farben uložili u naciste preko 80 miliona tadašnjih maraka. U zamenu za uplaćenu članarinu IG Farben je tražio monopol nad petrohemijskom i farmaceutskom industrijom. Zelenu pijacu i zanatske proizvode je ostavio narodu da ima od čega da ih plaća. Postoji i dokument koji dokazuje da je evro nacistička izmišljotina.

Na samom startu napada na Francusku upravo je elita IG Farbena predložila jednu zajedničku valutu za sve porobljene zemlje dok bi zlatne podloge bile na sigurnom mestu u Dojče banci. Usput su dodali i to da bi svi novi zakoni bili pod kontrolom jedne nove koalicije.

Mnogo podseća na Evropsku Komisiju prevremena. Da bi se sa reči prešlo na delo, kartel IG Farben je u već na samom početku rata podigao najveći industrijski kompleks u Evropi za proizvodnju raznih hemikalija i svih vrsta eksploziva (Dojče kvaliteten!).

U okviru kompleksa od 25 kvadratna kilometra, koji se nalazio u tada malo poznatom selu Aušvicu, podignut je i zloglasni logor sa besplatnom radnom snagom i dobrovoljcima eksperimente i testiranje nepatentiranih lekova. Investicije od milijardu maraka za ovaj genocidni biznis dala je Dojče banka. Ja vol. I ne samo to...  

Američki tužitelj Telford Taylor je, na primer, u zaključku svog izlaganja u Nirnbergu, izjavio da - rat ne bi bio moguć bez kartela IG Farbena! Ipak, prava senzacija je provereni podatak da se sve do 2007. godine nije znalo šta stoji u dosijeu glavnih čelnika IG Farbena i kakva im je bila dalja sudbina.

 Sad se zna da su neki jači hemičari  pronašli magičnu formulu da se izvuku iz tamnice Nirnberga i zaposle kao poštovani stručnjaci u novoj i miroljubivoj nemačkoj industriji. Gospodin Karl Wurster, predsednik nekada stravične firme  Degesch - koja je izmislila Zyclon B za gasne komore, postao je preko noći  direktor čuvene firme BASF. Ima i gore od toga. Sam direktor IG Farbena, Friedrich Hermann Meer, oslobođen je svih zločina posle samo četiri meseca robije! Deset godina kasnije, pristao je da bude predsednik jednog sektora u firmi Bayer. 

Njegov bivši kolega Hans Globke  je u svoje vreme dosta radio na pisanju rasističkih zakona III Reicha.  Kad se rat završio, i on je prihvatio jedan lep posao u sekretarijatu kabineta kancelara Adenauera. Ova ličnost je tokom Hitlerove vladavine bila siva eminencija njegove tajne službe ali i savetnik farmaceutske bande. 

Ima i mnogo drugih primera... Walter Hallstein, nacistički profesor prava se istakao svojim teorijama da zaštita nemačke časti i prednost čiste krvi glavni zakoni Rajha.

Dvadeset godina kasnije postao je tata buduće Evropske komisije, odnosno njen  prvi izvršni predsednik. Sad je bar jasno kojim pacovskim kanalima je sve ovo stiglo do nas i koliko ima veze sa demokratijom, koju nam prodaju briselske age i kadije. Bio je potreban jedan hrabar čovek i jedna politički nepogodna knjiga da bi pola veka kasnije ljudi shvatili kojeg tipa je organizacija  Evropske Unije i kakva je uloga njenog parlamenta i njene komisije. Kao što je Rath i stavio na korice svoje knjige, sve izgleda kao da je bivši Hitlerov politbiro Kartela za vodu i lekove promenio logo.

Kukasti krst je zamenjen vencem zvezdica, a dva slova SS sa četiri nova slova. Naravno postoji parlament sa izabranim deputatima koji služe kao alibi komisiji koja o svemu odlučuje onako kako joj lobi hemijsko petrolejskog kartela narede, tvrdi autor. Zato se taj parlament od 700 deputata i bira izborima. Da se Vlasi ne dosete i da bi se cela ta mafija predstavila kao demokratsko telo volje naroda Evrope.

 

Farmaceuti bez granica - ljudi bez milosti

 

Kao što patentiranje genetski modifikovanih organizama ima za cilj da dovede pod kontrolu našu  hranu tako i patentiranje lekova ima za cilj da pretvori ljude  eksperimentalne pacove, a bolesti u neograničeni izvor prihoda. Evropa je Orvelovski kontinet bez etike ni morala. Koga onda može da iznenadi afera  Fajzer i dugogodišnje milionsko podmićivanje lekara i visokopozicioniranih zdravstvenih zvaničnika u Srbiji, Hrvatskoj, češkoj, Italiji pa čak i u dalekoj Kini?

 Ponekada su u afere umešani i najviše vlasti. Već smo pomenuli da je bivši francuski predsednik veliki zaštitnik svih klanova i trustova, od farmaceuta do bankara. Sarkozi je kao tadašnji ministar finansija 2005 god. bacio  milione državnih para da bi jednu beznačajnu francusku fabriku lekova, SANOFI, ubacio u evropski kartel HOECHST, inače nekadašnjeg  partnera IG Farbena.

Nakon toga ubačene su i velike pare u ovu aferu od strane centralne evropske banke, koju je tada vodio drugi jedan Francuz žan Klod Triche. Za Nikolu Sarkozija Matthias Rath  je u martu mesecu ove godine tvrdio da je mali Napoleon sposoban da krene u nuklearni rat da bi spasao kapitaliste bez granica. U martu mesecu ove godine on je čak javno pozvao Francuze da ne glasaju za tako opasnog  čoveka. Poziv izgleda nije pao u uvo gluvih. Sarkozi je danas niko i ništa ali može brzo da se vrati u prvi plan Evrope i NATO pakta. Po salonima Pariza kruži priča da bi Nikola Sarkozi vrlo rado prihvatio mesto predsednika Evrope  i mnogi su uvereni da bi on pretvorio ovu simboličnu funkciju u pravu  vlast. Mesto koje nišani palo je za oko i drugom bivšem predsedniku, žiskar De Stenu.

Problem ovoga plana je sam Predsednik Oland koji bi trebalo da prihvati kandidaturu svog protivnika. I još nešto, niko nije zaboravio da je direktorka svetskog monetarnog fonda takođe Francuskinja i bivša ministarka.  Kristinu Lagard je na mesto  direktorke svetskog monetarnog fonda namestio upravo  Sarkozi. Ovakav novi francusko-francuski tandem ličio bi  na monopol i zabrinuo bi ne samo Turke, nego i Engleze, Nemce i ostale jače članice EU. 

Kao zaključak ovog feljtona o pisanjima politički nepodobnih evropskih intelektualaca, citiraćemo deo koji se odnosi na navedenu knjigu:  Fašizam je pobeđen ali izgleda da njegove metode imaju tvrdu kožu i da ih neće biti lako odstraniti od ustaljenih navika,  niti ih uklopiti u bilo koji oblik demokratije. Nije više sigurno ni da se fašizam jednoga dana neće ponovo vratiti, možda u nekoj drugoj formi i da će mali narodi opet platiti visoku cenu svojih naivnih ali i korumpiranih  i halapljivih vladara. Pa sad, ako ništa drugo, bar niko više  u ovoj državi ne može da kaže da nije znao u koju to Evropu želi da vas učlane oni koje ste birali, misleći da su bolji od onih pre.                                       

                                                                                                                                                                                

                                                Kraj

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane