Bankrot

 

Bauk krupnog kapitala poješće Srbiju do kraja godine, sa ili bez novih zaduženja

 

Dogovorena propast

 

Razlika u proceni ukupne visine budžetskog deficita do kraja godine iznose i celih milijardu ipo evra, u zavisnosti koliko bi neki od političara još para da strpa u svoj džep. Kako iz bankrotirane države novac ne može da se uzme, vlast već projektuje nova zaduživanja u rasponu od 1,5 do tri milijarde evra u ovoj godini i četiri do pet milijardi evra u narednoj. Ko će to i odakle da vrati, niko ne zna, a kao da nikoga i ne zanima.

 

Milan Malenović

 

  Srpska zaduženost je zastrašujuća. Ukupan dug (spoljni i unutrašnji) već premašuje 35 milijardi evra, odnosno oko 5.000 evra po glavi svakog stanovnika (računajući i odojčad). Kako istovremeno bruto društveni proizvod po glavi stanovnika iznosi nešto malo preko 7.000 evra, to znači da bi celokupna srpska privreda i svakoliko srpsko stanovništvo morali osam meseci da rade džabe, kako bi pomenuti dugovi bili otplaćeni.

  Uz sve to do kraja godine nam stiže novi budžetski deficit koji se meri milijardama evra.

  Srpski politički vrh je nedavno obznanio kako će ukupni budžetski deficit do kraja godine iznositi tri milijarde evra. Zapadni analitičari procenjuju da će deficit biti oko 2,2 milijarde evra, dok Fiskalni savet tvrdi da za finansiranje deficita i otplaćivanje glavnice javnog duga do kraja godine je potrebno obezbediti oko 1,7 milijardi evra, uz prenos u 2013. dodatnih četiri do pet milijardi evra.

  Kako su nastale ovako velike razlike u izračunavanju sredstava potrebnih da se budžet izbalansira? Ili se neko već ugrađuje sa oko milijardu evra u neophodni rebalans budžeta, ili neko ne ume da računa. Trećeg nema.

 

Uzimamo kredite da bi sirotinja ostala sirotinja

 

  Još je nekadašnja opozicija, a danas deo republičke vlasti u prvoj polovini godine upozoravala da se sredstva iz budžeta nemilice troše za izborne potrebe. Javni dug je sa zakonom propisanih 45 odsto BDP-a u međuvremenu skočio na 56,5 odsto, a da za to niko nije odgovarao, budući da je zakonodavac propustio da predvidi sankcije za kršenje zakona. Sada se računa da će do kraja godine javni dug Srbije dostići i celih 60 odsto bruto društvenog  proizvoda.

  Iako je kritikovala vladu Mirka Cvetkovića što povećava budžetski deficit, ni nova vlast nije ništa štedljivija. Kako pokazuje analiza Fiskalnog saveta krivac za porast deficita je upravo novi rebalans budžeta. Konsolidovani deficit države bi bez novih mera vlade do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara ili 6,5 odsto BDP-a. Deficit republičkog budžeta u 2012. godini bi bez novih mera vlade iznosio 197 milijardi dinara, a sa rebalansom će porasti na 203 milijarde dinara, iako je za ovu godinu prvobitno bio planiran deficit od 140 milijardi dinara, što je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

  Početkom februara je u Srbiji boravila delegacija MMF-a koja je odlazeći srpskim vlastima ostavila podsetnik o zaključcima koje je donela, a koji je objavila Narodna banka Srbije, najverovatnije da bi tadašnji guverner Dejan Šoškić sa sebe skinuo odgovornost za enormno trošenje para u prvoj polovini godine.

  U ovom dokumentu od 9. februara 2012. naslovljenom kao Aide Memoire članovi delegacije MMF-a jasno upozoravaju:

 "...Završetak prve revizije stand-by aranžmana (SBA) odložen je zato što budžet za 2012. godinu nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom. Fiskalni program za 2012. oko koga je postignut dogovor između misije MMF-a i vlasti u novembru 2011. predvideo je kao cilj fiskalni deficit od 4,25 odsto BDP-a i izdavanje domaćih državnih garancija ograničeno na oko 1 odsto BDP-a. Međutim, usvojeni budžet za 2012. uključuje i dodatno emitovanje javnog duga (uključujući državne garancije) i projekte finansirane iz domaćih izvora, u iznosu od skoro 2 odsto BDP-a...

 Opšte uzev, na osnovu rezultata iz 2011. i novog makroekonomskog okvira za 2012. godinu, očekuje se da će fiskalni deficit dostići najmanje 5,25 odsto BDP-a, u poređenju sa 4,25 odsto predviđenim fiskalnim programom dogovorenim u novembru 2011. godine, uz dodatni rizik da deficit bude veći zbog izvršenja lokalnih samouprava i JP Puteva Srbije, nediskrecione potrošnje i neporeskih prihoda...".

  Ovaj zaključak svetskih bankara od kojih bi sada trebalo da hitno zajmimo novac nije interesovao ni prethodnu, ali ni sadašnju vlast. I jedni i drugi su morali po svaku cenu da sačuvaju socijalni mir u zemlji koja je već napravila korak preko ivice ambisa.

 

 

Pregojeni državni trutovi

 

 

  U Srbiji, zvanično, svaki četvrti radno sposobni stanovnik nema posao. Nezvanično, manje od polovine radno sposobnog stanovništva ima redovne prihode, pri čemu prosečna plata nije dovoljna ni za golo preživljavanje. Da bi bar malo ublažila patnje penzionera u zemlji u kojoj je penzija na nivou malo bolje napojnice u kafanama razvijenog sveta, nova vlada je odlučila da isplati trinaestu penziju onima čija penzija ne prelazi 15.000 dinara mesečno.

  Ovaj vladin gest, međutim, naišao je na snažno protivljenje članova Fiskalnog saveta. Ovim ne samo što se dodatno povećava budžetski deficit, upozorava se, već se novac nepotrebno troši jer nedostaje jasna vizija šta ovim želi da se postigne. Naime, vladinom uredbom 13. penziju će dobiti i supruga nekog funkcionera koja ima penziju 14.000 dinara, dok joj muž zarađuje 100.000 dinara mesečno. Istovremeno dodatak neće dobiti neko sa penzijom od 16.000 dinara bez obzira što izdržava bračnog druga koji nema nikakve prihode. Na ovaj način se državni budžet opterećuje za dodatnih četiri milijarde dinara, a da nema skoro nikakvog efekta kada su u pitanju najugroženiji.

  Skoro istovetna svota (između tri i četiri milijarde dinara) biće rebalansom izdvojena i za povećanje volumena plata u pojedinim ministarstvima, što ne samo da pokazuje kako ni nova vlada nema nameru da ozbiljno skreše državne rashode, već je i otvoreno teranje inata MMF-u koji već godinama od nas zahteva da se smanje izdaci za plate u javnom sektoru. Očigledno je da sadašnja vlast armiju gladnih penzionera u isti koš stavlja sa šakom pregojenih trutova iz državne administracije.

 

 

 Glad će biti normalna pojava

 

 

  Postoje još neke čudnovatosti kada je u pitanju aktuelni rebalans budžeta. Krajem avgusta je ministar poljoprivrede Goran Knežević najavio da će poljoprivrednicima kao pomoć za saniranje štete biti plaćeno 150 miliona evra.

Čak ni ova, najavljena svota ne bi bila dovoljna da pomogne agraru (rod kukuruza i soje je prepolovljen, a ni voćari i povrtari nisu ništa bolje prošli), a onda se u rebalansu desilo da ona bude podeljena na subvencije privredi i subvencije poljoprivredi?!

  Tako će po konačnom obračunu, kako je izračunao Fiskalni savet, 10 milijardi dinara otići za subvencije i budžetske kredite za privredu, a 9,5 za poljoprivredu.

Da vladina intervencija ni izdaleka nije dovoljna da obešteti poljoprivredne proizvođače vidi svako od nas pri svakodnevnim kupovinama: cene osnovnih životnih namirnica su bukvalno eksplodirale, a najveći udar nas tek očekuje. Za 1. oktobar vlada je najavila povećanje PDV-a sa sadašnjih 18 na 20 odsto. Istovremeno, zbog pada dinara i rasta cena na svetskom tržištu, poskupljuju i energenti. Sve ovo neminovno utiče i na rast cena životnih namirnica, bez obzira što one ostaju sa PDV-om od osam odsto. Krajem godine srećnim će se smatrati onaj stanovnik Srbije ko ima veknu hleba dnevno da pojede.

  Za sve vanredne intervencije novim rebalansom budžeta je predviđen dodatni manjak od 25 milijardi dinara, što je nekih osam odsto ukupnog budžetskog deficita za ovu godinu. Zato je krajnje vreme da se neko od nadležnih ozbiljno pozabavi istragom na šta je vlada Mirka Cvetkovića utrošila 190 milijardi dinara iz deficita za samo pola godine.

  Da bi se pokrio budžetski deficit Srbiji hitno trebaju nova sredstva iz inostranstva. Kredit Ruske Federacije, odobren za pomoć srpskom budžetu, jeste ohrabrujući signal, ali ne i dovoljan za sanaciju ovdašnjih finansija. Odobrenih 300 miliona evra su nešto više od onoga što je aktuelna vlada dodatno potrošila poslednjim rebalansom budžeta. Gde naći još najmanje 1,4 milijarde evra da se popuni rupa u budžetu?

  Agencija za procenu kreditnog rejtinga Standard and Poor's letos je smanjila rejting Srbije uz najavu daljih smanjenja, obrazlažući to činjenicom da ne postoje mogućnosti da pre sledeće godine Srbija sklopi aranžman sa MMF-om, odnosno ako se to i desi da će uslovi biti veoma nepovoljni po našu zemlju. Ekonomista Mlađen Kovačević tvrdi kako će MMF od srpske vlade kao protivuslugu tražiti hitru privatizaciju Aerodroma Nikola Tesla, Telekoma, Energoprojekta...

Ovo bi takođe za Srbiju bilo veoma nepovoljno, jer zbog globalne loše investicione atmosfere teško da bi bilo šta moglo da se proda po realnoj ceni. A možda upravo to i želi MMF, iza koga u suštini stoji krupni kapital zainteresovan da po Srbiji bagatelno kupuje?

  A šta će da se desi ako MMF, nezadovoljan očiglednim verolomstvom prethodne vlade, odluči da uopšte ne sklopi novi aranžman sa Srbijom? "BDP tada po pravilu realno pada za 5-10 odsto, nezaposlenost izraženo raste i dolazi do snažne depresijacije domaće valute", ističe se u analizi Fiskalnog saveta.

  Ni dalje zaduživanje kod suverenih kreditora nije ni lako, niti jeftino, jer i sasvim prijateljski nastrojene države uvek traže neku protivuslugu. Dodatni problem je što je upravo po ovom pitanju sadašnja vlada izuzetno jako podeljena. Jedan deo smatra da treba intenzivirati pregovore sa Ruskom Federacijom o odobravanju dodatnih sredstava, drugi bi kredit da traže od Kine koja veoma rado investira u evropske države, a treći bi da se preko povoljnog aranžmana sa MMF-om domognu sredstava iz Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomoć Evropske Unije.

  Bez jasne vladine strategije po pitanju daljeg zaduživanja, Srbiji jedino preostaje izuzetno nepovoljno zaduživanje na slobodnom tržištu kapitala (gde smo već dosegli kamate koje plaćaju najsiromašnije afričke države), dalje stezanje kaiša, sve dok na kraju ne budemo davali i ono što nam sada niko ne traži.

 

 

A 1.

 

Uzimala-davala

 

 

  Da vlada na jednoj strani daje, a na drugoj mnogo više uzima, vidi se i iz primera intervencije na tržištu žitarica. Rod žita je ove godini za 50 odsto manji od planiranog, isto se odnosi i na soju. Ovo su dve najvažnije komponente u stočnoj hrani, zbog čega je već došlo do poskupljenja mesa, istina najviše zbog špekulacija klanične industrije.

  Da bi ublažila nestašicu, vlada je Direkciji republičkih robnih rezervi naložila hitnu kupovinu do 200.000 tona žita koje će zatim biti pušteno na domaće tržište kako bi se smanjila njegova cena. Padom cena biće pogođeni proizvođači žita, odnosno poljoprivrednici koji uopšte nisu krivi što je ovogodišnji rod podbacio zbog suše.

  Tako će interventnom prodajom žita iz robnih rezervi biti anulirana obećana, ali ne i isplaćena, pomoć od 150 miliona evra. Kakva je logika svega ovoga niko ne može da razume.

 

 

A 2.

 

 

 Sedam svetih zapovesti Međunarodnog monetarnog fonda

 

 

  Iz podsetnika o zaključcima misije Međunarodnog monetarnog fonda od 9. februara 2012. lako može da se vidi šta zaista ova organizacija traži od Srbije, a šta izmišlja na pljačku spremna vlast.

 

 

  O penzijama:

 

 

"...Reforme će biti potrebne da bi se dobio efikasniji, pravedan i fiskalno održiv javni penzioni sistem. S obzirom na to da su stope doprinosa za penziono osiguranje i  transferi iz budžeta prema penzionom sistemu već na veoma visokom nivou i s obzirom na nepovoljna demografska kretanja u Srbiji, pred Srbijom se nalaze dve široke opcije u srednjoročnom periodu: drastično smanjenje stope zamene ili podizanje efektivne starosne granice za penzionisanje i unapređenje podsticaja na tržištu rada sa ciljem da se poveća broj obveznika po jednom penzioneru. U skladu sa reformskim naporima u drugim evropskim zemljama, druga opcija se smatra poželjnijom, pošto bi prva opcija možda podrazumevala smanjenje penzija na socijalno neprihvatljive nivoe. Naredna vlada i skupština će morati da, kao prioritet, preduzmu korake koji podižu efektivnu starosnu granicu za penzionisanje takođe zbog činjenice da podizanje starosne granice za penzionisanje i promene pravila o prevremenom penzionisanju treba uvoditi postepeno tokom više godina."

 

 

  O poreskoj politici:

 

 

 "...Sledeća vlada bi trebalo da razmotri sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja direktnih poreza. Kao što je već pominjano tokom razgovora u okviru ranijih SBA, vlasti bi trebalo da razmotre sveobuhvatnu poresku reformu koja obuhvata smanjenja socijalnih doprinosa i povećanje indirektnih poreza i poreza na imovinu. Glavni ciljevi takve reforme bi bili da se pomogne u smanjenju fiskalnog deficita, podstakne konkurentnost sektora razmenljivih dobara, stimuliše otvaranje novih radnih mesta u formalnom sektoru i da se suzbije poslovanje u neformalnom sektoru. Takva reforma bi morala da bude pažljivo osmišljena u cilju izbegavanja regresivnog oporezivanja i posvećivanja posebne pažnje poreskoj upravi."

 

 

  Preporuke novoj vladi:

 

 

 "...Odmah posle izbora treba usvojiti srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje duga na održiv nivo. Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 2012. godine pa nadalje čak i ukoliko se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu. Misija se stoga zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture. Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju: (i) smanjenje subvencija i transfera; smanjenje mase zarada povrh onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji; proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i (iv) povećanje stope PDV-a (koja je i dalje jedna od najnižih u regionu). Pored toga, trajna fiskalna konsolidacija bi trebalo da se pozabavi pitanjima kao što su reforma zaposlenosti u javnom sektoru (uključujući i zdravstvo i obrazovanje), racionalizacija državnih i društvenih preduzeća i penziona reforma."

 

 

  O bankama:

 

 

"...Potrebno je hitno rešavati pitanje sve većih problematičnih kredita u bankarskom sektoru. Srbija ima jedan od najviših nivoa problematičnih kredita u regionu. Visok nivo problematičnih kredita u knjigama banaka blokira resurse koji bi mogli da se upotrebe za kreditiranje. Potrebno je preduzeti određene radnje da bi se bankama pomoglo da očiste svoje bilanse, uključujući usvajanje zakona o faktoringu da bi se omogućilo nekreditnim institucijama da preuzmu naplatu problematičnih sredstava i ubrzanje sudskih stečajnih postupaka. Nedavne izmene i dopune zakona o porezu na dobit preduzeća mogle bi da olakšaju finansijsko opterećenje po banke pri otpisu problematičnih kredita."

 

  O propisima:

 

 

"...Regulatorno opterećenje predstavlja veliku prepreku za brži razvoj privatnog sektora u Srbiji. Da bi rešila ovaj problem, vlada bi trebalo da: (i) završi realizaciju projekta "regulatorne giljotine"; unapredi analizu regulatornog uticaja novih predloga zakonskih propisa koji imaju uticaj na poslovno okruženje za privatni sektor; smanji i racionalizuje naknade i takse centralne i lokalne uprave, takođe u kontekstu racionalizacije računa sopstvenih prihoda i modernizuje poresku upravu i upravu carina radi maksimalnog dobrovoljnog poštovanja propisa na način koji pogoduje poslovnoj zajednici."

 

  O tržištu rada:

 

 

"...Reforma zakonskog okvira tržišta rada je od ključne važnosti za podsticanje otvaranja kritično potrebnih novih radnih mesta u privatnom sektoru. Aktuelni propisi koji se odnose na tržište rada dovode do niske produktivnosti tako što štite radna mesta starijih radnika u delatnostima koje beleže pad aktivnosti, dok su mladi radnici zarobljeni na radnim mestima na određeno vreme. Prvi korak nove vlade u ovoj oblasti treba da bude implementacija dogovorenih izmena zakona o radu tako da: (i) obračun otpremnina bude zasnovan samo na stažu kod poslednjeg poslodavca i trajanje ugovora o radu na određeno vreme bude produženo sa jedne na tri godine. Kao što je navedeno u jednom od strukturalnih repera koji su uslov za odobrenje najnovijeg SBA, Ministarstvo rada je dostavilo ove izmene i dopune Socioekonomskom savetu. Ove reforme treba da pređu u narednu fazu tako što će se proslediti skupštini nakon izbora. Pored toga, treba preduzeti sveobuhvatnu reviziju drugih rigidnosti tržišta rada, aktivnih politika tržišta rada i kolektivnog pregovaranja, sa dodatnim reformama koje bi podržali strukturalni reperi u budućim revizijama programa."

 

 

  O javnim preduzećima:

 

 

 "...Fiskalne i kvazifiskalne operacije sektora javnih preduzeća postaju sve veće opterećenje po budžet. Da bi smanjila fiskalne rizike povezane sa javnim preduzećima i oslobodila njihova produktivna sredstva za privatni sektor, vlada bi trebalo da: ubrza program privatizacije društvenih preduzeća koja se trenutno nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju i unapredi upravljanje i efikasnost velikih državnih preduzeća i na kraju privatizuje većinu njih putem privlačenja strateških investitora. Dodatni koraci koji treba da se preduzmu uključuju izdvajanje i privatizaciju, kad god je to moguće, sporednih delatnosti najvećih državnih preduzeća; završetak korporatizacije najvećih državnih preduzeća; poboljšanje transparentnosti poslovanja državnih preduzeća putem redovnog objavljivanja njihovih finansijskih rezultata i jačanje profesionalizma rukovodstva i operativne nezavisnosti državnih preduzeća putem, pored ostalog, izbora rukovodioca isključivo na osnovu profesionalnih kriterijuma."

  Konačni zaključci:

 "...Nastavak revizija programa će zahtevati dogovor u više oblasti. Preliminarno je dogovoreno da će se misija MMF-a vratiti u Beograd sredinom 2012. godine da bi razgovarala sa novom vladom o koracima potrebnim da se nastave revizije programa. To će zahtevati postizanje sporazuma o: (i) rebalansu budžeta za 2012. godinu kojim će se eliminisati dodatna potrošnja i emitovanje duga i, po potrebi, kretanje rashoda prilagoditi nižim prihodima; usvajanju srednjoročnog fiskalnog programa (u skladu sa odeljkom 10) i  ubrzanju strukturalnih reformi (u skladu sa odeljcima 12-15 i 17-20).

 

 

A 3.

 

 

Do sad su oni otimali, sad njima treba oteti

 

 

  Kako odlučujuću reč u EU ima Nemačka, valja podsetiti i na članak od 29. avgusta 2012. godine u veoma uticajnom nemačkom nedeljniku Špigl (Der Spiegel) o luksuzu u kome žive srpski političari.

Prema tom istraživanju, Čedomir Jovanović je za jedan godišnji odmor na Andima potrošio nekoliko desetina hiljada evra! Vuk Jeremić koji tvrdi da ima samo hiljadu evra mesečne plate i nikakve druge prihode, kupio je u centru Beograda stan vredan pola miliona evra.

 a ništa manje skromno se skućio i bivši ministar Dragan Šutanovac bez da obrazloži odakle mu tolike pare.

  Nemački političari su ovim tekstom bili zgranuti i otvoreno se pitali zašto da države EU plaćaju za srpski deficit, kada sve može lako da se reši zaplenom imovine od onih koji su zemlju i pokrali.

Posle ovoga je sve manje realno očekivati značajniju novčanu pomoć od EU dok se ne reši pitanje para koje su pokrali ovdašnji političari.