Na nišanu

 

Evropska unija počinje da izoluje političko vođstvo Srbije i uvodi im posebne mere nadzora

 

Daleko od Evrope, sve dalje od Rusije

 

U najkraćem mogućem roku, za samo dva meseca, Evropska komisija je prepoznala u vođama nove političke koalicije, nastavljače politike Borisa Tadića. Puni kontinuitet sa politikom Demokratske stranke koju je ostvario Aleksandar Vučić, udružen sa Tomislavom Nikolićem, otkrio je sve njihove dugo godina sakrivane frustracije, komplekse koje je stvorio kult njihovog bivšeg političkog vođe Vojislava Šešelja, zapravo, njihova skrivena težnja da i sami budu perjanice srpskog demokratskog preduzeća, prepunog para i zavera. Evropska unija preskupo je platila veru u prethodnog vođu, a novi joj u Srbiji ne treba. Ne treba joj ni Srbija, jer je siromašnih zemalja već dovoljno i u ovoj zajednici. Ostalo je samo da kazne svoje ovdašnje plaćenike, da ih izoluju, procesuiraju i da im otmu imovinu. A narod? Narod neće niko dirati. On će i dalje da se snalazi kako zna i ume...

 

Nikola Vlahović

 

 

Glavni i odgovorni urednik uglednog američkog časopisa "Chronicles", Tomas Fleming, poznavalac prilika na Balkanu, i danas bi mogao da ponovi ono što je prošle godine javno konstatovao: vlasti u Srbiji su u suštinskoj zabludi ako misle da mogu da budu prijatelji sa sadašnjom američkom elitom, i moraju biti svesni da u SAD nemaju saveznika.  Fleming je bez imalo uvijanja direktno "gađao" takozvanu srpsku političku elitu, rekavši da Vlada Srbije treba da se ponaša kao suverena, a ne kao satelitska vlada. Iluzorno je zavaravati se, dodao je Fleming, da Srbija ima u tom društvu nešto da traži, a kamoli da nešto dobije.

Na žalost, srpski političari ne uživaju nikakav ugled ni u Rusiji, posebno zbog činjenice da su kolovođe vladajuće koalicije, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, pokazali neverovatnu sposobnost da dnevno menjaju svoje izjave i stavove, kako u vezi spoljne i unutrašnje politike, tako i u vezi sa ekonomskom strategijom države koju predstavljaju.

Poslednji susret predsednika ove interkontinentalne velesile, Vladimira Putina sa Tomislavom Nikolićem u letovalištu Soči, bio je više nego šokantan za svakoga ko poznaje Putinov protokol. Naime, Putin je smestio Nikolića na stolicu ispred nekog paravana, a onda seo preko puta njega i posmatrao ga sa izrazom lica koji nije do sada viđen. Razloga za ovo Nikolićevo "kampovanje" u trajanju od nekoliko minuta, bilo je dovoljno. Umesto očekivanog potpisivanja niza bilaterarnih sporazuma, nije se desilo ništa. Nekoliko dana pre tog sastanka, u Beograd je neočekivano došao Vladimir Titov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, kako bi utvrdio Nikolićevo "stanje". Ali, Titov je mogao da konstatuje samo to da je predsednik Srbije već odavno prodao "dušu đavolu", te da su obaveze prema evroatlanskim mešetarima koje je on prihvatio, podrazumevale "i lične garancije". Nije pomoglo ni to što je nekadašnji radikal pokušao da pridobije Putinove simpatije sa proverenom patriotskom frazom: samo Srbiju volim više od Rusije. Jer, Putin dobro zna da je taj isti čovek pre nekoliko meseci rekao kako mu je Evropska unija "kao drugo dete".  To je trebalo da znači da je Nikolić "predao ključeve od kuće" u zamenu za mirne dane na Andrićevom vencu. Ali, u nečem se ipak prevario...

Rusija će, ipak, ostvariti svoje interese na ovom delu Balkana, što će se poklopiti sa interesima građana Srbije, mada ova lažna politička elita danas sve čini kako bi u velikom energetskom projektu, trasi gasovoda Južni tok u dužini od 430 kilometara, pre svega videla svoje interese. Ruski investitori odlično znaju da ni u Srbiji "đavo nije crn" kao što izgleda, i da postoje i ljudi i projekti na koje mogu da računaju, ali, ako im se na tom putu nađu samozvani politički lideri i bolesno ambiciozni ludaci, postoji strategija i za takve okolnosti.

Sa treće strane, tu je i Evropska unija koja je ovih dana u okrilju svojih institucija (pre svega Evropske komisije), donela odluku da na svaki način izoluje najveći deo sadašnje srpske vlade, da im uvede neku vrstu neformalnih sankcija i stavi ih u zabran kao divljač. Ubrzo će, nakon izveštaja Evropske komisije o "napredovanju" Srbije, biti objavljeno i koliko je ona, ustvari, nazadovala zahvaljujući svojim političkim vođama, kako onim prethodnim tako i ovima danas.

 Razlozi zbog kojih su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ostvarili puni kontinuitet sa političkim preduzećem zavnim Demokratska stranka, postaće još jasniji kad bude izglasano ko je pravi gazda u ovoj posrnuloj partiji. Uostalom, Aleksandar Vučić je i sam izjavio da će "sačekati izbore u DS", ali nije objasnio i zašto ih čeka. Valjda je smatrao da je to očigledno i da čeka pobedu Dragana Đilasa, nakon čega bi sa njim mogao da podeli i poslove i interese.

Evropska komisija nema više strpljenja za ovakve zavere malih balkanskih satrapa, pa je odluka u vezi sa tim i doneta: srpski politički mešetari biće pod nekom vrstom sankcija, biće izolovani ili, u najboljem slučaju, svedeni na minimum nužnih komunikacija sa najnižim pregovaračkim rangom koji postoji u Briselu. Sa druge strane, odluka Evropske unije da građanima Srbije i dalje omogući režim putovanja bez viza, jasan je znak da će metode izolacije biti usmerene na politički vrh a ne na narod. Tu treba očekivati da će se pod ovim svojevrsnim sankcijama naći i svi bivši i sadašnji režimski kriminalci, zapravo finansijeri srpske ekonomske i političke propasti. 

OEBS u Beogradu intenzivno istražuje kriminalne radnje oko niza projekata koji su finansirani kreditima i donacijama. Desetine srpskih političara i tajkuna pod stalnim su nadzorom evropskih bezbednosnih institucija, njihova imovina je i pod zvaničnom i pod nezvaničnom istragom, a u pronalaženju dokaza za njihove kriminalne radnje pomažu čak i neki odbegli direktori propalih kompanija i milioneri za kojima je Srbije raspisala poternice.

Ako, dakle, Srbija traga za njima, a oni preko evropskih bezbednosnih struktura traže načina da kazne samozvane srpske vladare i njihove "ovlaštene" finansijere i kriminalce, onda je na sceni jedan ozbiljan rat u kome su najveće žrtve građani. Milioni ljudi plaćaju preskupu cenu obračuna političkih i tajkunskih klanova. Procena je Evropske komisije da Srbiju treba ostaviti da sama rešava svoje probleme, da narodu ipak treba ostaviti mogućnost "da diše" i da mu ne treba ukidati slobodu kretanja, a sve ostalo će biti rešavano u odmeravanju strateških interesa najvećih i najmoćnijih.

Uostalom, Srbija više nikome nije zona interesa, a poslednja šansa da se ona nađe u nekom vozu budućnosti, svakako je ruski energetski projekat "Južni tok". Sreća je što će ga biti, uprkos neopisivoj veleizdajničkoj politici koja je do današnjeg dana vođena u svim srpskim vladama, i koja je plaćana novcem takozvanih zapadnih demokratija, kako Rusija ne bi došla u ovaj deo Evrope.  Propala su sva nastojanja da Rusija uklopi svoje interese sa interesima Srbije. Korisnici evroatlanski budžeta moraju da polože račune svojim gazdama. Za početak, biće izolovani kao virus, a onda će i njihova imovina doći na red. Sleduju i smene. U vrlo kratkom roku pokazalo se i zašto je Aleksandar Vučić imao misiju da bude personifikacija svih bezbednosnih službi u Srbiji. No, veliki igrači za velikim stolovima ne vole selektivnu pravdu. Ili će svi odgovarati ili ih neće biti. Ne za velikim stolom...

 

Rasprodaja kućne imovine

 

Nakon pljačke gigantskih razmera u kojoj je na razne načine nestalo oko 50 milijardi dolara, što u privatnim džepovima što u propalim projektima, usled čega su građani Srbije ekonomski propali i zaduživali se, pa danas plaćaju čak 26 milijardi evra samo na bankarske zelenaške kamate, nije nikakvo čudo što je predstavnica Evropske komisije za odnose sa Srbijom Mirjam Feran izjavila da se Srbija nalazi u sred "mračne ekonomske situacije", da su "izazovi veliki" i da će EK sačekati da vidi šta će vlada u Beogradu da uradi. U međuvremenu, još jednom  je snižen kreditni rejting Srbije, a svi međunarodni investitori dobili su signal da zaobiđu Srbiju na duži vremenski period.

Oni koji su istinski opljačkali ovu zemlju i doveli je do bankrota, dakle, najkrupnije bankarsko-investicione korporacije, poput Evropske banke za rekonstrukciju (EBRD), MMF-a i Svetske banke, koji drže hipoteku nad većinom spoljnog duga i zapravo diriguju političkim  prilikama u Srbiji, ne brinu mnogo što je spoljni dug Srbije poslednjeg dana jula 2012. godine iznosio je 24,43 milijarde evra (ovaj zvanični podatak treba odmah pomnožiti sa dva), niti što je taj dug za samo mesec dana uvećan za  345,8 miliona evra, uz redovnu kamatu na ukupnu sumu! Naprotiv, njima je ovakvo stanje idealno! Njihova je procena da ukupna imovina Srbije ne vredi više od 150 milijardi evra. Polovinu od toga opljačkali su i uništili demokratski skakavci za dvanaest godina opšteg haosa. Onu drugu polovinu naplatiće, dakle, "klub poverilaca".  Dakle, narodu neće ostati ništa osim golih života i zatečene imovine koja je mahom već pod bankarskim hipotekama. U takvim okolnostima dolazi do prirodnih socijalnih eksplozija, ali, kako u Srbiji ništa nije prirodno, čak ni prirodni zakoni, tako ne treba očekivati nešto već viđeno, nego raspad države posle koje neće biti ništa isto. Ni narod ni njegova odrođena politička klasa.

 

Deset razloga zbog kojih EU ne želi Srbiju

 

Najnovije "posmrtno slovo" koje je sastavila Evropska komisija, a tiče se Srbije, govori jasno zašto su ministarka za evropske integracije Suzana Grubješić i predsednik republike Tomislav Nikolić već unapred "psihološki" pripremali građane na gorku istinu, govoreći im kako "ne treba žuriti sa pridruživanjem EU". Naime, pre nego što je izveštaj i sastavljen, Nikoliću i Grubješićki je u Briselu rečeno (a kasnije, tokom gostovanja predstavnika EK Beogradu i potvrđeno), da ne računaju ni na kakve datume i pridruživanja.

Na vrhu liste razloga nalazi se priznanje Kosova (zamotano u frazu "normalizacija odnosa"). Odmah iza toga je određivanje Srbije prema energetskoj strategiji. Ili sa Rusijom bez Evrope ili sa Evropom bez Rusije. Ne može biti jasnije. Treći ozbiljan razlog zbog koga Srbija neće i ne može u Evropsku uniju je mafija, kako politička tako i ona privredna. Četvrti razlog je odsustvo institucija (jer Srbija jeste jedno predinstitucionalno društvo, po svim merilima), a pre svega haos u pravosuđu i zakonodavstvu. Peti razlog su narušavanja elementarnih ljudska prava (ovde nije reč o manjinskim, nego o svim drugim ostalim pravima, kao što su pravo na rad i zdravstvenu zaštitu i sl.). Dva sledeća razloga za trajno udaljavanje Srbije od ideje pridruživanja Evropskoj uniji su direktno povezana sa ugrožavanjem privatne imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata. Konačno, treba reći da ni sama Evropska unija više nema materijalnih kapaciteta da izdržava još jednog sirotana, da će ulazak Hrvatske u ov zajednicu skupo platiti i Hrvatska i EU, i nikome neće biti dobro od te ljubavi.

Istovremeno, koliko god da Evropska unija i SAD ne žele da se Rusija energetski širi prema Zapadu, toliko je, u slučaju Srbije, ekonomski najprihvatljivije i za Istok i za Zapad, da se Srbija konačno nađe na "liniji" ruskih investicija.  Briselu ne treba još jedna Grčka, Španija i Portugalija...

Ako su interesi Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Dragana Đilasa, Mlađana Dinkića i drugih srpskih vlastelina takvi da ni narod više nije bitan, onda je bilo krajnje vreme da to neko i saopšti. Nije dobro što te gorke istine u obliku dokumenta sastavlja Evropska komisija a ne neko nezavisno tužilaštvo u Srbiji. Takođe, nije dobro što u Beogradu OEBS istražuje najveće korupcije u Srbiji, u koje su umešani najviši državni funkcioneri, a ne nezavisno tužilaštvo kome je to posao. Ali, i to je jedan od dokaza da je jedna rodovsko-plemenska vlast na sceni, i da je koncentracija moći opet u rukama jednog čoveka tolika da je to sa svakog demokratskog stanovišta nepodnošljivo. 

 

Ne pasu samo ovce nego i države

 

 O dubokoj bolesti srpskog društva i razlozima novu izolaciju Srbije, pisao je nedavno i minhenski dnevnik Zidojče cajtung u rubrici „Pogled spolja" pod naslovom „Ukus trave". Dok se Hrvatska kreće putem za Evropsku uniju, piše Zidojče cajtung, Srbija se, izgleda, izoluje. Tekst počinje objašnjenjem izraza „jesti travu" koji potiče od bivšeg albanskog diktatora Envera Hodže („Ako treba, ješćemo travu!"), a odnosi se na politički prkos i insistiranje režima na sopstvenom političkom kursu po cenu izolacije i žrtvovanja životnog standarda svojih građana. „...Srbija kao da se upravo navikava na ukus trave", kaže autor i dodaje:  "...Izgleda kao da se u Srbiji u dogledno vreme stvari neće promeniti nabolje. I više od toga- izgleda kao da će nacionalizam eskalirati. Sporni status Kosova za Srbiju je razlog za dalje udaljavanje od Evropske unije - dok za Brisel ne dolazi u obzir da odustane od zahteva da Srbija prizna Kosovo. Da li će Srbija ostati izolovana kao nekada Albanija? Slovenija je već član EU, Hrvatska samo što to nije postala, Crna Gora će ubrzo početi pregovore o prijemu...

Sve je ovo vrlo blisko izjavi kancelarke Angele Merkel od pre dve godine kada je jasno stavljeno do znanja Srbiji da će proširenje Evropske unije biti završeno za Hrvatskom.

Zaista, treba li nam ovakva Evropska unija u kojoj je pitanje daljeg postojanja evra, kao kontinentalne valute, istovremeno i pitanje daljeg opstanka ove megalomanske zajednice? Srbija se nalazi između vrlo isključivih sistema u kojima je nemoguće biti svačiji i ničiji. Jedan uvaženi ruski diplomata u Beogradu, pre nekoliko godina je (istina nezvanično) kazao kako su "politička etika Rusija i politička etika Evropske unije, nespojivi".  Ne treba uopšte sumnjati u to da će ova neporeciva istina postati politička zakonitost i u Srbiji. Ako ne danas sa Vučićem i Nikolićem, onda sutra sa nekim pametnim, sposobnim i kompetentnim ljudima.

 

A 1.

 

Saveznika više nema

 

Srbija je danas bez pravih saveznika u svetu, pa je čak i ono moćno, veliko,  i  sa razlogom očekivano savezništvo  sa  Rusijom dovedeno u pitanje, zahvaljujući  suludoj  politici  malih  lokalnih imperatora. Dvanaest godina srpske vlade podvaljuju i Istoku i Zapadu lažno se predstavljajući kao lučonoše političkih i ekonomskih reformi. Vrhunac ove prevare postignut je upravo sa lažnom smenom Demokratske stranke i još lažnijim preuzimanjem vlasti Srpske napredne stranke. Ako je prethodni car  (Boris Tadić) bio go a njegova vlada prepuna lopova i prevaranata, loše zamaskirana iza ekonomskih i političkih reformi, sadašnja vladavina Nikolića i Vučića najobičnija je farsa i predstavlja nastavak "demokratskih metoda" predhodne vlasti. Tu su isti tužioci, isti direktor policije, isti tajkuni, iste lokalne mafije,… Takvi vlastodršci ne mogu očekivati ničije savezništvo u svetu. Od prve vlade DOS-a pa sve do Borisa Tadića i Aleksandra Vučića takozvana srpska politička elita doživljavala je savezništvo drugih zemalja isključivo kao priliku da se finansijski još više uzdigne.

Takvih saveznika koji su spremni da daju povoljne kredite i donacije ne pitajući u šta će biti utrošeni Srbija više nema. Nema čak ni onih saveznika koji bi je odbranili u slučaju nekog, ne daj bože, novog ratnog stanja. Šta znači veliko strateško savezništvo najbolje pokazuje slučaj Sirije i vlade Bašira Al Asada, koju je Zapad osudio na smrt. Naravno, likvidacija Sirije na način na koji je bila likvidirana Libija nije moguć, upravo zbog savezništva Asadove vlade sa Rusijom.

Sigurno je da politički mešetari savremene Srbije na čelu sa bivšim vođama radikala niti mogu niti hoće da shvate pouku iz ove priče. Njima je kao i Tadićevoj vladi potreban "partner" koji je spreman da plaća do iznemoglosti da im se divi i da ih podržava. Ali, ako su njihovi prethodnici još i mogli nekoga u svetu da obrlate, zavedu ili prevare, Vučić i Nikolić više nikoga ne mogu impresionirati. Njihov je zadatak da podrže nekoliko tajkuna-monopolista i obezbede MMF-u, Svetskoj banci i EBRD-u da im "ulozi budu stabilni". Baš zbog takve politike ruski kapital će ovde biti investiran strogo namenski i to tako da nijedna politička elita neće moći da "zahvati" iz tih investicija.

 

 

GLOSA

Ponavljanje mantre o Evropi je samo odraz moralne, intelektualne bankrotiranosti ove vlasti, koja je postala džinovski mehanizam za pljačku iznutra i izdaju spolja.

Srđa Trifković