Natrag

Kriminal

Kriminal

 

Kad prljavi policajci komanduje tužilaštvom, a prljavi kapital stmuliše prljavu policiju

 

Svi za jednog, jedan za sebe

 

Tabloidovi izvori u Smederevu istraživali su slučajeve nedovršenih istraga i prekinutih sudskih procesa protiv nekoliko moćnih i očigledno neuništivih "poslovođa" koji duže od jedne decenije, uz pomoć svojih veza u policiji i tužilaštvu, izbegavaju odgovornost za svoje kriminalno poslovanje.

 

Milan Glamočanin

 

 

Milija Barović je u Smederevo došao kao sportista, odbojkaš. Posle završene sportske  karijere zaposlio se u Stambenoj zadruzi Smederevo, i to kao diplomirani ekonomista gde je bio ujedno i suosnivač sa svojim partnerima, Rodoljubom Rašićem i Dobricom Simićem...

Posle izvesnog vremena, početkom devedesetih godina, oni se razilaze i osnivaju svoja privatna preduzeća čija je pretežna delatnost izgradnja stanova.

 Pored angažovanja u radu svog preduzeća I.T.G. Smederevo,  Milija Barović je postao i trener Odbojkaškog kluba Smederevo, sa reputacijom bivšeg igrača ovog kluba...

Među glavnim sponzorima kluba bila je i Fabrika železničkih vagona, Želvoz, koja je u to vreme upošljavala oko 2000 radnika. Polovinom devedesetih godina, Barović stupa u kontakt sa poslovodstvom Želvoza, gde se pojavljuje kao prodavac stanova za potrebe fabrike.

 Za potrebe Želvoza, izgradio je oko pedesetak stanova, a osoba iz Želvoza sa kojom je većinu tih poslova završavao, bila je Ružica Đurđević, direktor za komercijalne i finansijske poslove.

Zbog zloupotrebe službenog položaja u poslovanju Želvoza i preduzeća Jela-promet koje  je bilo vlasništvo njene kćerke, u decembru mesecu 2000. godine, Ružica Đurdević biva uhapšena. Za advokata angažuje Milana Kaljevića koji je posle dva meseca postavljen od strane ondašnje DOS-ove vlasti za načelnika SUP-a Smederevo!

 Kontrola poslovanja između Želvoza i preduzeća I.T.G. kao i kontrola poslovanja samog preduzeća I.T.G.  vršena je (po dolasku Kaljevića na mesto Načelnika SUP-a Smederevo), tako da je praktično nije ni bilo! Izveštaje o tome pisao je Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta, tačnije, Vladimir Samardžić, koji je, Barovićev zet! Njemu se na tom poslu pridružio i Srećko Čevanović, Barovićev pašenog! Dakle, sve namešteno, i ništa od krivice! Gde će svoj na svoga, govorilo se u Smederevu među upućenim građanima!

Ipak, od strane pojedinih savesnih policijskih službenika, zatražena je bila Barovićeva dokumentacija o izgradnji stanova, sa tvrdnjom da su plaćani po ceni većoj i za 500 ondašnjih maraka po kvadratnom metru, te da mu je omogućena protivpravna imovinska korist  od najmanje milion tadašnjih maraka! Naravno, ništa od procesuiranja nije bilo.

Početkom 2000. godine, kandidat za zasnivanje radnog odnosa u Odseku za suzbijanje privrednog kriminaliteta PU Smederevo, bio je Vladimir Šarenac, diplomirani ekonomista, takođe pašenog Milije Barovića!

 

Zidanje smederevskih kula

 

 Šarenac je na svoje ime imao samostalne zanatske radnje za iskop zemlje koje su radile za potrebe preduzeća ITG čiji je vlasnik Milija Barović, za šta su plaćani milionski iznosi. Da li su bili stvarni ili fiktivni radovi, to niko nije proveravao. Ipak, desilo se da Šarenac nije zasnovao radni odnos u SUP Smederevo, a firme povezane sa Barovićem je u međuvremenu odjavio. Njegova  supruga Verica, bila je sve do hapšenja Ružice Đurđević, zaposlena u Želvozu kao diplomirani ekonomista na poslovima plaćanja dobavljača. Sada je direktorka  preduzeća I.T.G. Sudski postupak protiv Ružice Đurđević u smederevskom sudu još nije okončan ni posle više veštačenja.

U toku 2003. godine, Milija Barović, odnosno njegovo preduzeće, sazidalo je kuću Milanu Kaljeviću u Smederevu ul. 25. maja br. 5 (Naselje Jugovo na obali reke Dunav) veličine oko 300 kvadratnih metara!

 Na istom placu koji se nalazi pored puta Smederevo-Beograd sazidan je i pomoćni objekat. Pored kuće koju je stekao u toku mandata, Kaljević je kupio i stan u Beogradu u Šamačkoj ulici, i, po svemu sudeći, nekoliko lokala u Smederevu (neke na svoje ime a neke na tuđa imena).

 

Vila Barović počela da radi

 

U aprilu mesecu 2004. godine, Kaljević je smenjen sa mesta načelnika SUP-a. Posle smene, zapošljava se u privatnom preduzeću Dušana Matkovića, bivšeg generalnog direktora Sartida, gde ostaje da radi dve godine a potom opet počinje da radi kao advokat, posao kojim se bavio i pre nego što je postao načelnik.

Posle izbora 2000. godine, Kaljević zajedno sa  Draganom Anđelkovićem, (tada su obojica bili članovi DHSS), odlazi kod Matkovića i vrše pritisak na njega da podnese ostavku. Uprkos tome, nisu uspeli da ga smene, jer je ta ideja zaustavljena "na višem nivou".

 Dok je bio načelnik SUP-a, Milan Kaljević je, izgleda, tražio i novac od Matkovića (koji je, u međuvremenu umro, prim. red.), kako bi ga" štitio", te je, takođe, u nekoliko navrata Matković naređivao Žiki Novakoviću, tadašnjem finansijskom direktoru, da "nosi i preda" sume od 50 do 100 hiljada tadašnjih maraka, Kaljeviću "na ruke".

O ovome i danas javno priča Zorica Novaković, supruga Žike Novakovića. Ona je, inače, zaposlena u Osiguravajućem društvu Dunav.

 Polovinom 2004. godine,  Milija Barović poklanja trosoban stan pašenogu Srećku  Stevanoviću u ulici Ante Protića u Smederevu, u zgradi koju je zidalo njegovo preduzeće, pa sada Stevanović stanuje u centru grada, a ne na periferiji, u naselju Kovačićevo, gde ima sazidanu porodičnu kuću u koju se doselio polovinom 1999. godine, došavši sa Kosova i Metohije, isto kao Barovićev zet, Vladimir Samardžić.

 Početkom jeseni  ove godine, na Zlatiboru počeo je da radi Barovićev hotel, pod nazivom Vila Barović. Kapacitet hotela je 100 ležajeva a prema procenama poznavaoca građevinskih poslova, vrednost mu je oko dva miliona evra, i sazidan za manje od dve godine.

 

 

Politički uspon

 

 

Početkom 2011. godine, na kongresu Socijalističke partije Srbije, Barović je izabran za člana Glavnog odbora stranke. U lokalnoj vlasti je član Gradskog veća zadužen za rad Javnih preduzeća. Zgradu koju je sazidao Barović u centru grada na mestu gde je bio Jugošped, sa lokalima i stanovima, sazidao je dva sprata više od dozvoljenog, a nema ni dovoljan broj parking prostora, te ne bi mogao da legalizuje objekat kad bi zakona za njega bilo.

 U toku 2011. godine, u Smederevu je nekoliko privatnih preduzeća osnovalo takozvanu Slobodnu zonu Smederevo a među osnivačima su i PP Jela-promet,  Ružice Đurđević i njene ćerke Jelene, PP Pink-trade, PP Mitrašinović i drugi. Predsednik Upravnog odbora ove Slobodne zone je lokalni "vrhovnik" Demokratske stranke, Predrag Umićević, gradonačelnik Smedereva, a Milija Barović je član Upravnog odbora sa još nekoliko sebi bliskih osoba.

Poslovanje u sklopu Slobodne zone je privilegovano po pitanju fiskalnih obaveza prema državi, a šta se još valja iza njenog osnivanja, vreme će pokazati.

 Posle pritvora, Ružica Đurdević osniva svoje privatno preduzeće koje radi za Fabriku vagona Želvoz, i to, reparacija točkova u pogonu koji se nalazio u selu Skorenovac u opštini Kovin, gde se zadržava nekoliko godina dok poslednjih pet do šest godina širi svoje poslove za Želvoz i to tako što zakupljuje pogone Stare železare u Smederevu, gde upošljava najmanje 50 radnika.

 

Ugovor o čuvanju

 

Sprovođenje istrage u Okružnom sudu u Smederevu u vezi njenog poslovanja, kao i samo suđenje, bilo je pod nadzorom Milana Kaljevića koji je, dakle, bio načelnim smederevskog SUP-a u periodu od 2001- 2004. godine a kasnije nastupao i kao advokat Ružice Đurđević. Dvanaest godina je prošlo, a krivični postupak protiv nje nije završen.

Deo dokumentacije-dokaza, koji su je teretili za mahinacije, po svemu sudeći nestao je   iz sudskih spisa a za to je upravo Kaljević bio zaslužan u vreme dok je bio moćan da sve uradi kako u sudu tako i u tužilaštvu.

 Kaljević je svojevremeno naložio Baroviću, da pokloni stanove dvojici radnika SUP-a Smederevo, i to u zgradi koja je bila namenjena za Želvozove radnike, ali, da bi to prikrio, jer nije bilo po zakonu, sačinio je "ugovore o čuvanju" sa radnicima SUP-a Smederevo Vladanom  Gavrilovićem i Milićem Pešićem koji potpisuju akt sa Kaljevićem kao "davaocem stanova na čuvanje".

Milić Pešić je došao sa Kosova, 1999. godine, kupio je u Smederevu plac i kuću "pod pločom", od izvesnog Bešira Ujkanovića za tadašnjih 18 hiljada maraka, a 2010. godine je tu kuću ponovo prodao Ujkanoviću za 12 000 evra!

Konačno, ne treba zaboraviti ni to da su Kaljević i Pešić sve predmete koji su se vodili protiv Milije Barovića (dok su bili u fazi obrade u SUP-u Smederevo) godinama držali pod svojom kontrolom. Rađeni su po njihovom nalogu namerno površno, a tužilaštvo nije smelo da se suprotstavi Kaljeviću koji se i tu nametnuo kao da im je nadređen.

Kaljević je Baroviću namestio i neke poslove u Požarevcu, poput renoviranja zgrade ZOIL  Dunav, a pomoć mu je davao čovek poznat po nadimku Trale, zapravo, Milorad Janković, takođe bivši načelnik SUP-a Požarevac (službovao u periodu između 2003 i 2004. godina). Na taj način je Barović, osim izgradnje stanova u godominskom polju, kupio je od PK Godomin i tovilišta gde je imao i farmu krava... Ali, to je već jedna druga priča, jer je spisak njegovih poslova, njegovih mahinacija, rodbinskih, partijskih, policijskih, pravosudnih i drugih veza takav,  da bi se i on sam zbunio na nekom poštenom suđenju, koga, očito, neće biti...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane